foto: voranc vogel
SITUACIJA POD KONTROLOM: Bolnica u Ljubljani

Slovenija >

Samodisciplina i razumna ograničenja

Slovenac za vreme korona krize sme da ode u najbližu prodavnicu posle deset ujutru jer su prva dva sata rezervisana za stare i za trudnice. Može do najbližeg doma zdravlja, banke ili do apoteke. Tamo mu nije zagarantovano da će naći masku, kao ni sredstvo za dezinfekciju. Može i da ga iznenadi ako 125 ml košta 8 evra

Za "Vreme" iz Ljubljane

Slovencima je dozvoljeno da odu do parka, velikog, gde ima prostora da se šeta, a da ne prave gužvu, da mimoilaze ljude na dva metra rastojanja. Slovenac ima pravo da radi, ako je zanimanje takvo da može da radi od kuće ili je neophodno za društvo, na primer vatrogasci, ili je neophodno zbog opšte potrebe, pa su neki servisi za automobile za razliku od frizerskih salona, otvoreni.

Slovenac može do mame i tate ili do drugih bliskih starih ljudi ako ide da im pomogne, najčešće da im odnese namirnice. Može u prirodu, sa psom ili sa decom. Sa prijateljima takođe, ako ih je manje od pet, ali tu privilegiju ne koristi. Ne koriste ni prijatelji, tu mogućnost kao da svi ignorišu. Može u Austriju i iz nje u Nemačku bez karantina. U Hrvatsku i Mađarsku ne. Doduše, sve što bi tražio tamo ima i kod kuće.


KAŽNJIVO BESCILJNO KRETANJE

Slovenac ne može za Uskrs u crkvu jer mu je crkva javila da ostane kod kuće, a prenos mise će biti na televiziji i na internetu. Može da se kladi, ako hoće i ako je našao na koga, onlajn. Može da uplati loto na pumpi. Tamo može i da sipa gorivo koje je pojeftinilo. Može i da ode do 9 uveče i na pumpi kupi pivo jer sve radnje sada rade do 6.

Slovenac može da se prošeta ili provoza do seoskog gazdinstva i tamo pod vedrim nebom kupi i meso, i jaja, i kajmak, i kobasicu, i domaće vino i čvarke. Čvarke može i na jednom od nekoliko postavljenih čvarkomata – isto kao bankomat, samo bolje jer izbacuje zapakovane kutije čvaraka.

Ono što Slovenac ne bi smeo je da se besciljno šeta gradskim ulicama u bilo koje doba dana. Ako je daleko od najbliže prodavnice, apoteke ili doma zdravlja, a šeta gradom, policajac, koga doskora vaš novinar nije mogao da vidi u Ljubljani, a sada ga viđa non-stop, tom Slovencu bi mogao da naplati kaznu od 70 do 400 evra. Još uvek nije poznato kako se određuje kolika će biti, ali pristojna logika kaže da policajac vaga prema stepenu ugroženosti okoline.


SLOVENAČKI BRAT DŽEK MA

Slovenac koji tako luta, zaista to i čini jer u gradu još pre zvanično donete uredbe ne rade kafei, restorani, pabovi, kavane i pajzeli (bircuz, rupčaga). Drugi Slovenci su bili savesni i nisu želeli da nekog nose na duši zbog šake tolara, sada evra, i zatvorili su sami. Time se razlog postojanja Lutajućeg Slovenca u gradu gubi kao slobodna misao u komunističkoj partiji, ili sada u bilo kojoj partiji. Slovenac mora da pravi odstojanje kada čeka u redu. U banci, na kasi, ispred apoteke. Mora da nosi masku u zatvorenom prostoru. Niko neće zvati policiju, ali svi će se pobrinuti da mu bude jako neprijatno. Opet, maski nema svuda uprkos tome što je Džek Ma, veliki prijatelj jednog poznatog Slovenca, predsednika UEFA Aleksandra Čeferina, poslao 300.000 zaštitnih maski. Otišle su za zdravstvo. Neki Slovenci bez maski kažu: baš tamo gde treba.

Slovenac mora da dva puta dnevno briše gelendere i liftove u zgradi raskužilom, tj. sredstvom za dezinfekciju. Ne mora da aplaudira lekarima jer uglavnom plaća dodatno zdravstveno osiguranje od 35 evra po osobi. Opet, mora da brine da ne zaglavi u bolnici jer sistem može da pukne pa bi ga čak i pucanje slepog creva poslalo kod onlajn Svetog Petra.


ODLAZAK NA MORE

Ipak, Slovenac manje brine od prosečnog Balkanca za rajska vrata jer za doktora ima baš jednog takvog: pouzdanog Milanovčanina Darka u Hitnoj, ili Vesnu iz Strumice na pedijatriji. Mnogi što su na studijama bili nosioci prezimena koje ne nose drugi lekari i profesori sada ovde nose maske koje je poslao Alibaba Džek. Treba biti pošten i reći da nije retkost da dr Slovenac sada pre brine o austrijskim pacijentima jer je plata bar dva puta veća, a cene nekretnina možda i manje nego u njegovoj slovenačkoj domovini.

Slovenac može da za vreme ovog karantina, koji još niko ne sme da nazove pravim imenom, dobije pomoć od države ako je penzioner. Ako je siromašni penzioner, onda još i više. Zatim, ako je roditelj četvoro i više dece, ako je student, a ponajviše ako je samostalni preduzetnik.

Potonjem Slovencu će biti otpisani i davki i prispevki, tj. porezi i doprinosi. Za ta bogata davanja će se vlada zadužiti tri milijarde evra. Najverovatnije od Svetske banke. I Slovenac je sada na staroj klackalici i pitalici svih vremena: Kada će se kajati više? Ako uzme ili ako ne uzme?

Slovenac može i da sa pažnjom sluša drugog Slovenca ministra policije, koji je nekad bio ministar vojni, a u pauzama i u biti građevinski inženjer sa karijerom u putarskim preduzećima, kako mu jedan dan kaže da je zadovoljan ponašanjem Slovenaca i da se neće postrožiti mere ograničavanja kretanja, a već za dva dana, kada tokom lepog vremena masa ode na more ili na Bled, da će ograniči kretanje u sopstvenoj opštini. Jer, Slovenac iz primorskog Ankarana ili Pirana se žalio plašeći se da će mu Ljubljančanin doneti virus. I pomenuti ministar je to uvažio i prekorno se obratio. Više prekorno očinski nego kao ukor pred isključenje iz života.


LEKARI ISPRED POLITIČARA

Slovenac hoće da ovo što pre prođe. Da, ako može, zaradi svoju platu, a ne da je dobije, jer je naučio da onda ona više košta, a on tako manje vredi. Hoće da nastavi da trpi da ne viđa najbolje prijatelje jer ne zna da li oni imaju virus, ili da li ga je on pokupio pre dva dana na kasi. Hoće i da ode kod frizera i da baci neki evro na kladionici – bar na domaćoj ligi kada opet krene. Hoće i u crkvu, a i da pošalje dete u školu i vrtić jer ne može više da smišlja šta da radi sa njim u stanu. Hoće i u grad: i u bircuz i u restoran. Hoće i u šumu u drugoj opštini. Hoće i da proba da ode ove godine na more na bar dva dana. Hoće, na kraju, da zaboravi na sve ovo.

Za sada, Slovenac uspeva. Smanjio je broj zaraženih. Usporio je umiranje obolelih. Neke nije mogao da spreči jer je popustila zaštita u domu za stare i neminovni su bili gubici. Ipak, disciplinovan je i zna da će tako kraće da trpi. Ako i bude uzalud, neće imati razlog da krivi sebe. A i to se računa. Kao što se računa da je svako ko ovde živi Slovenac. Bio rođen u Beogradu ili Bihaću, Skoplju, Prizrenu ili Zagrebu.

I svaki nabrojani Slovenac gleda, ali i sluša autoritet sa televizije. Ali to nije onaj ministar inženjer. Nije ni premijer, a ni predsednik koji se jednom obratio građanima direktno.

To je tim lekara koji je obezbedio da Slovenac sada bude četvrti najtestiraniji na svetu u ovoj krizi, i samim tim stekao je sve poverenje. Taj obaveštava svakodnevno o merama. One se slušaju, ne dovode u pitanje. Dobro, možda malo, ali čisto da bi se održala kondicija i sportska forma demokratije. Jer, gde nema te forme kada treba, nema ni takmičenja.

A gde nema takmičenja, tu mogu da pobede i bezoblični i bezidejni i bezvredni paraziti. Ili virusi.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net