fotografije: ap
PAKLENI PUT DO BOLJEG ŽIVOTA: Mađarski graničari...

Istraživanje >

Psima protiv izbeglica

Dok se Fronteks sprema da proširi operacije na Zapadnom Balkanu, interna dokumenta otkrivaju da su glavešine agencije dosledno zanemarivale dokaze o zlostavljanju tražilaca azila na mađarsko-srpskoj granici

Čuvari granice bili su Mađari, ali rukovalac psima bio je Finac. Zajedno, u crnilu noći, gonili su "iregularne migrante" u udaljenom mestu blizu južne granice Mađarske sa Srbijom.

Finski rukovalac psima bio je tu kao pripadnik Fronteksa, agencije za čuvanje spoljnih granica EU. Ovakve zajedničke operacije postale su redovne po izbijanju izbegličke i migrantske krize, koja je pogodila Evropu 2015. godine.

Iznenada, neko je iskočio iz žbunja.

"Pas je reagovao ujedanjem, što je prirodna odbrambena reakcija službenih pasa", napisano je u internom izveštaju Fronteksa neposredno nakon incidenta 11. oktobra 2016. Ovaj napad psa predstavlja jasan primer zbog čega su graničari EU možda pomagali i podržavali strogu taktiku mađarskih vlasti pri patroliranju jugoistočnom granicom Unije.

...i migranti, leto 2015.

Interna dokumenta u koje je BIRN imao uvid pokazuju kako je starešina Fronteksa 2016. godine odbacio preporuku nadzornog tela agencije da prekine operacije na mađarsko-srpskoj granici zbog zabrinutosti da agenti Fronteksa saučestvuju u kršenju ljudskih prava od strane mađarskih oficira.

Među prijavljenim aktima brutalnosti su korišćenje palica, suzavca i biber-spreja na tražiocima azila, uključujući decu, i nasilno "potiskivanje" izbeglica i migranata u severnu Srbiju.

U međuvremenu, dok Fronteks širi svoje aktivnosti u zemljama jugoistočne Evrope koje nisu u EU, BIRN otkriva da sporazumi između te agencije i država Zapadnog Balkana pružaju zabrinjavajući nivo imuniteta za bilo koje prestupe koje može počiniti osoblje Fronteksa. Stručnjaci kažu da ovakav imunitet govori o niskom stepenu odgovornosti i transparentnosti koji okružuju delovanje jedne od najbrže rastućih agencija Evropske unije.


PITANJE SAUČESNIŠTVA

Pod zvaničnim imenom "Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu", Fronteks je osnovan 2006. godine radi koordinisane kontrole spoljnih granica EU od strane država članica. Nakon više od decenije, stručnjaci kažu da je Fronteks izrastao u jednu od najmoćnijih agencija Evropske komisije, ali zavisnost od sredstava država članica EU ograničila je njegovu sposobnost da funkcioniše. Sada, sa novim mandatom da raspoređuje sopstvene naoružane i uniformisane čuvare granice i zapanjujućim budžetom od 11 milijardi evra u sledećem budžetskom ciklusu EU 2021–2027, agencija sa sedištem u Varšavi se ubrzano transformiše u silu na koju treba računati.

Između jeseni 2016. i zime 2017. godine, istaknute humanitarne organizacije i grupe za ljudska prava upozorile su Evropsku komisiju i Fronteks na navodno korišćenje ekstremne sile od strane mađarskih vlasti u obračunavanju sa ljudima koji neregularno ulaze iz Srbije. Među tim organizacijama bile su agencija UN za izbeglice (UNHCR), Lekari bez granica (MSF), Amnesti internešenel, Hjuman rajts voč i mađarski Helsinški komitet. Ove grupe su takođe kazale da se izbeglicama onemogućava pravilan pristup procedurama za traženje azila u Mađarskoj, zbog čega je UNHCR upozorio da su proterivanja preko granice izvan EU vrlo verovatno kršenje međunarodnog prava.

Dosije sa internim dokumentima Fronteksa koji je putem zahteva za pristup informacijama nabavila grupa koja se zalaže za prava izbeglica, mađarski Helsinški komitet, a koji je analizirao BIRN, pokazuje da je rukovodstvo Fronteksa bilo potpuno svesno ovih navoda.

Izveštaj Fronteksovog poverenika za osnovna prava iz marta 2017. godine koji je podnet upravnom odboru agencije – u kom sede predstavnici Evropske komisije i država EU – navodi jedan takav slučaj.

Mađarski stražari otvorili su 16. decembra 2016. godine kapiju na pograničnoj ogradi prema Srbiji i pustili policijskog psa na grupu od desetak Avganistanaca, većinom maloletnika bez pratnje starosti 10-17 godina, koji su pokušavali da pređu u Mađarsku, navodi se u izveštaju. Pas je ujeo troje ljudi, uključujući decu. Ulazeći na teritoriju Srbije, oficiri su jurili migrante, prskali ih u lice biber-sprejom i tukli ih palicama. Njihove povrede je kasnije zabeležio medicinski tim u obližnjem tranzitnom kampu.

Ispitivanje internih dokumenata otkriva dugotrajno neslaganja unutar Fronteksa oko toga šta je uloga te agencije prilikom podrške mađarskim operacijama kontrole granice. Svađa je naizgled kulminirala na jesen 2016. godine, nekoliko meseci nakon što je Mađarska uvela nove zakone o kontroli granice. Novi zakon dao je mađarskim policajcima moć da hvataju izbeglice ili migrante koje pronađu na osam kilometara od granice i pritvore ih u određenim tranzitnim zonama duž ograde na granici sa Srbijom, a onda ih proteraju u Srbiju. U julu 2016. godine mađarska policija zabeležila je 1701 slučaj kada su ljudi vraćani u Srbiju, prema njihovim sopstvenim izveštajima. U avgustu 2016. godine ovaj broj je porastao na 1842.

Dokumenti pokazuju kako je situacija uskoro počela da zabrinjava Fronteksov Savetodavni forum, telo koje je ustanovio sam Fronteks, a koje se sastoji od eksperata iz drugih agencija EU, međunarodnih organizacija i grupa za ljudska prava. Njegova svrha je da nadgleda koliko se agencija pridržava standarda ljudskih prava. Krajem 2016. godine Savetodavni forum je preporučio da Fronteks obustavi operacije na mađarsko-srpskoj granici. Ali izvršni direktor Fronteksa Fabris Leđeri odbacio je taj predlog, pokazuju dokumenti.

Leđeri nije odgovorio na BIRN-ov zahtev za intervju, niti na pitanja poslata mejlom o odluci da obustavi operacije u Mađarskoj.

U pismu jednom poslaniku Evropskog parlamenta iz marta 2017. godine rekao je da je odluku doneo kako bi agencija mogla da "navodi, podržava i posmatra u skladu sa Fronteksovim standardima".


IGNORISANJE PREPORUKA UNUTAR ORGANIZACIJE

Pored zanemarivanja preporuka Savetodavnog foruma, Leđeri nije reagovao ni na preporuke poverenice za osnovna prava Inmakulade Arnaez, zvaničnice Fronteksa čiji je zadatak da se stara da operacije te agencije budu usklađene sa evropskim i međunarodnim pravom. Arnaezova je kontinuirano upozoravala na jesen 2016. i u zimu 2017. godine da Fronteks rizikuje da postane saučesnik u kršenjima ljudskih prava od strane vlasti Mađarske, ali na njene preporuke nije obraćena pažnja, uprkos nizu dokaza koje su agenciji predstavile nezavisne organizacije.

Inmakulada Arnaez nije odgovorila na zahtev BIRN-a za komentar.

Dok je tvrdio da nema dovoljno dokaza o prekršajima, Fronteks je naizgled upravljao rizikom od izloženosti prestupima tako što je ograničio angažovanje agencije na prvoj liniji granice između Mađarske i Srbije. Prema savetodavnom obaveštenju datiranom od oktobra 2017. godine, službenici Fronteksa raspoređeni u regionu imali su kao zadatak "aktivnosti nadgledanja granice" i "presretanje iregularnih migranata" u Mađarskoj unutar teritorije do osam kilometara od granice EU sa Srbijom. Međutim, savetovano im je da pratnju migranata do tranzitnih zona treba da "obavljaju isključivo mađarske vlasti".

"Fronteks je uvek bio tu na početku, ali nikad nisu bili prisutni na kraju", kaže Lidija Gal, pravnik za ljudska prava u Hjuman rajts voču, koja je tada radila u regionu.

"Sećam se da mi je mnogo migranata reklo da su srećni kada je tu i strana policija, jer njihovo prisustvo znači da će ih mađarski graničari bolje tretirati".

Lidija Gal smatra da primetno odsustvo službenika Fronteksa tokom poslednje faze pritvora i potiskivanja pokazuje kako je agencija pokušavala da se distancira od prekršaja zakona ili zloupotreba ljudskih prava prilikom proterivanja.

"Tretman ljudi bi se promenio onog trenutka kada ih ukrcaju u kombije i odvedu u tranzitne zone", kaže ona. "Zašto ne nadgledati celu proceduru kad se zna da se nešto može dogoditi tim ljudima? U čemu se ogleda efikasnost ovog procesa?"

U to vreme, pod vanrednim stanjem, Mađarska je sastavljala naoružanu formaciju od 3.000 ljudi poznatu kao "pogranične lovačke jedinice", koje treba da sprovode novo zakonodavstvo o kontroli granice. Službenici Fronteksa pomagali su im u patrolama – među njima i rukovaoci psima koji su naizgled imali zadatak da presreću ljude koji se penju preko ograde da pređu u Mađarsku. Fronteks redovno koristi pse da bi jurili migrante i promoviše ovo na društ­venim medijima.

Fabris Leđeri nije odgovorio na zahtev BIRN-a za intervju, ali agencija je poslala pisane odgovore na pitanja poslata elektronskom poštom.

Odgovorila je da je Fronteks rasporedio osam timova sa psima 2016. i 17 timova 2017. godine u Mađarskoj. "Oni su radili na mestima gde se prelazi granica i pomagali u pronalaženju droge i drugih ilegalnih materija", rekao je Fronteks. "Pomagali su u otkrivanju tajnih ulazaka. Takođe, neki timovi su pomagali u patroliranju granice".

"Svi službenici koje raspoređuje Fronteks obavezani su strogim pravilima ponašanja i moraju da poštuju osnovna prava. Prvog dana kada dođu u operativno područje, službenici imaju brifing koji uključuje specifične savete o poštovanju osnovnih prava, procedurama preporuke, žalbenim mehanizmom i šengenskim pograničnim pravilima".

U slučaju finskog tima, čiji je pas ujeo migranta u oktobru 2016. godine, nije bilo nikakve istrage jer je mađarska policija smatrala da je povreda "slučajna" i da je pas korišćen u skladu sa mađarskim zakonom, prema internom izveštaju o incidentu. Tri dana nakon tog događaja, 14. oktobra 2016, Fronteksov poverenik za osnovna prava Inmakulada Arnaez podnela je internu belešku u kojoj izražava zabrinutost da Fronteks "možda operiše pod uslovima koji se ne pridržavaju obaveze da poštuju, štite i ispunjavaju prava osoba koje prelaze mađarsko-srpsku granicu". Ona je predložila da agencija "možda treba da preispita svoju podršku u operativnim područjima" gde su se ponavljali navodi o prekršaju EU, lokalnih i međunarodnih zakona.

Mesec dana kasnije, 10. novembra, Savetodavni forum izdao je preporuku – prvu takve vrste – izvršnom direktoru i upravnom odboru Fronteksa da "neodložno preuzmu akciju" i "obustave operativne aktivnosti na mađarsko-srpskoj granici".

"Operativna podrška na mađarsko-srpskoj granici mora zavisiti od toga da li je Fronteks uveren da su osobe koje dolaze na granicu propisno registrovane od strane mađarskih vlasti, da li im je individualno omogućen pristup procedurama i azilu, ako to žele, da ih ne vraćaju u Srbiju po kratkom postupku i da su slučajevi policijskog nasilja i zloupotreba nezavisno i nepristrasno istraženi", kaže se u preporuci.

Sve institucije EU koje čine Savetodavni forum – Evropski savet, Evropska kancelarija za podršku azilu i Agencija za osnovna prava – bile su uzdržane kada se o tome glasalo, prema dokumentu.

Nakon prepiske, Leđeri i Generalni direktorat za migracije i unutrašnje poslove Evropske komisije, na čijem je čelu tada bio Matijas Ruet, zaključili su kako nema dovoljno dokaza da su se dešavale sistemske zloupotrebe.

Njihov zaključak zasnivao se na nalazima "tehničke misije" Evropske komisije koja je posetila Mađarsku 18. i 19. oktobra 2016. godine tokom koje ona "nije našla dokaze takvih sistematskih praksi", prema pismenom odgovoru Leđerija na preporuku Savetodavnog foruma.

PUT PREPUN RIZIKA I OPASNOSTI: Migranti


"NAMERNO IZAZVANE POVREDE"

Nakon konsultovanja sa upravnim odborom agencije, Leđeri je obavestio Savetodavni forum 1. februara 2017. godine o svojoj odluci da ne obustavi operacije. U njegovom pismu se zaključuje da se "navodni slučajevi nelegitimne upotrebe sile od strane mađarske policije, ako budu potvrđeni, nisu desili u okviru operativnih aktivnosti koje koordiniše Fronteks".

Štaviše, "nepotvrđeni navodi o nelegitimnoj upotrebi sile i odsustvo izveštaja u okviru operativnih aktivnosti Fronteksa ne mogu da pruže osnov za odluku o suspenziji zajedničkih operacija".

U to vreme, tužioci u Mađarskoj vodili su najmanje 44 istrage navodnih zloupotreba od strane mađarskih graničara, nakon što je policija Mađarske priznala da je "možda došlo do prekomerne upotrebe sile na granici sa Srbijom", prema beleški koju je napisala Inmakulada Arnaez u oktobru 2016. godine.

Razmera operacija duž mađarsko-srpske granice bila je očigledna.

U svojoj beleški Arnaezova se pozvala na izveštaje mađarske policije od avgusta 2016. godine koji navode da su njihovi službenici zabeležili 4148 "pokušaja ilegalnih ulazaka", "sprečili ulazak" u 2306 slučajeva, a 1842 osobe vratili u Srbiju preko tranzitnih zona.

"Ukupno 8296 osoba izloženo je ovim merama po kratkom postupku u periodu od 30 dana", napisala je ona.

Anelize Baldaćini, stručnjakinja za EU migracije u Amnesti internešenelu, koja je bila u Savetodavnom forumu, rekla je za BIRN da je značaj dokaza olako umanjivan.

"Ja verujem da je dokaza o pogrešnom postupanju bilo dovoljno i u pravnom smislu – Evropska komisija je na kraju krajeva započela proceduru protiv Mađarske zbog njenih pograničnih procedura, a ista institucija je član Fronteksovog upravnog odbora – kao i u praksi, uzevši u obzir dosledno ponavljanje slučajeva koji su dokumentovani kod niza otvorenih izvora", rekla je Baldaćinijeva.

U julu 2018. Evropska komisija tužila je Mađarsku Sudu pravde Evropske unije, što je drugi korak u proceduri koja je pokrenuta 2015. zbog neusaglašenosti mađarskog zakonodavstva o azilu i povratku sa zakonima EU.

Godinu dana kasnije podnela je novu predstavku protiv Mađarske zbog kriminalizacije aktivnosti koje pružaju podršku tražiocima azila. Takođe je pokrenula treću proceduru protiv Mađarske zbog uskraćivanja hrane tražiocima azila u tranzitnim zonama na granici sa Srbijom.

Aneliza Baldaćini nastavlja: "Tako da nedostatak reakcije – u ovom slučaju, SF [Savetodavni forum] je zahtevao obustavu operacija u Mađarskoj – izgleda da je bio motivisan malim brojem izveštaja o ozbiljnom incidentu i žalbi koje je Fronteks primio kroz žalbeni mehanizam."

Osoblje Fronteksa i službenici iz drugih zemalja EU koje angažuje Fronteks u obavezi su da podnesu Izveštaj o ozbiljnom incidentu (IOI) svaki put kada postanu svesni anomalija u vezi sa operacijama agencije. Interni dokumenti pokazuju da Leđeri ne samo da nije bio zabrinut zbog efektivnosti Fronteksovih mehanizama za praćenje zloupotreba, nego je takođe koristio manjak izveštaja o ozbiljnom incidentu kao opravdanje da odbaci dokaze koje su predstavljale međunarodne organizacije.

U svom odgovoru Savetodavnom forumu Leđeri navodi da je provera koju je sprovelo Odeljenje za operacije dovela do samo tri IOI u 2016. godini kroz Fronteksov interni sistem izveštavanja, i da sva tri slučaja "ne uključuju članove timova evropske kontrole granica i obalske straže". Budući da postoji IOI o incidentu sa timom rukovalaca pasa iz Finske koje je angažovao Fronteks, Leđerijeva izjava nije u potpunosti tačna.

Na pitanje BIRN-a kako su odlučili da su tri IOI dovoljna da opravdaju odluku da li operacije treba suspendovati, agencija je odgovorila: "Fronteks je obavešten od strane mađarskih vlasti da su istražili incidente o kojima je reč i da su na osnovu dokaza utvrdili da nisu verodostojni. Važno je napomenuti da, prema Regulativi o evropskoj graničnoj i obalskoj straži iz 2016, Fronteksu nisu data istražna ovlašćenja. Nacionalne vlasti su te koje treba da ispituju navode iz IOI izveštaja."

Statistike pokazuju da zvaničnici Fronteksa retko podnose izveštaje o ozbiljnom incidentu, uprkos obavezi da to učine svaki put kad se dogodi nešto što treba pomenuti. Tokom 2018. i u prvoj polovini 2019. godine Fronteks je sufinansirao i koordinisao 508 prinudnih povratnih letova za migrante i tražioce azila koji su ušli u države EU. Za tih 18 meseci, podnet je samo jedan Izveštaj o ozbiljnom incidentu. Međutim, takva malobrojnost izveštaja nije u skladu sa brojnim navodima sa terena.

Stručnjak za ljudska prava Saveta Evrope koji je bio član Savetodavnog foruma i savetnik Fronteksovog upravnog odbora rekao je u intervjuu u septembru da "unutrašnji sistem Fronteksa proizvodi gotovo nula izveštaja o ozbiljnim incidentima. Drugim rečima, interni sistem Fronteksa govori da nema kršenja ljudskih prava".

Na sastanku u aprilu 2017. godine predstavnici Lekara bez granica kazali su Leđeriju da je ta lekarska dobrotvorna organizacija između marta 2016. i februara 2017. godine imala 106 slučajeva "namerno izazvanih povreda", koje su navodno nanele pogranične patrole koje nadgledaju južnu granicu Mađarske. MSF je kazao da su povrede u skladu sa često prijavljenim nasiljem koje se pripisuje mađarskim vlastima: šutiranje, udaranje pesnicama ili palicama, ujedi policijskih pasa i zapaljenja koja izaziva suzavac ili biber-sprej. Od tih 106 slučajeva, 22 navodne žrtve bile su maloletnici.

Prema navodima predstavnika MSF koji je prisustvovao sastanku, Leđeri je ponovo navodio nedostatak izveštaja Fronteksovih službenika kao razlog da se ne preuzimaju akcije.

Na pitanje o izveštaju MSF o više od sto "namerno izazvanih povreda", Fronteks je rekao BIRN-u da je Mađarska ispitala te navode.

"Fronteks je obavešten od mađarskih vlasti da su istražili izveštaj [MSF] o kom je reč i utvrdili da [navodi o zlostavljanju] nisu verodostojni na osnovu dokaza".

U martu 2017. godine, mesec dana nakon Leđerijeve odluke da ne obustavi operacije, poverenica za osnovna prava Inmakulada Arnaez posetila je Mađarsku da bi videla Fronteksove operacije. Redigovani izveštaj o njenoj poseti na osam strana, koji je podnet 14. marta 2017. godine, ponovo izražava zabrinutost zbog mogućeg pomaganja ili podržavanja prekršaja od strane mađarskih vlasti. Kako navodi Arnaezova, agencija je rizikovala da doprinese "akcijama koje ne garantuju da će obezbediti pristup azilu i međunarodnim procedurama zaštite".

Osim toga, Fronteks se nalazio u opasnosti da doprinese "serijskom potiskivanju i nehumanom i ponižavajućem tretmanu". Zaključila je da "rizik od toga da agencija deli odgovornost za kršenja osnovnih prava" ostaje "veoma visok".

Potiskivanje o kom je reč naziva se "refoulment" – prisilno vraćanje tražilaca azila u mesta gde mogu biti progonjeni i nije dozvoljeno po zakonima EU i međunarodnom pravu.

Stefan Kesler, predsedavajući Savetodavnog foruma od oktobra 2012. do decembra 2019. godine, rekao je za BIRN da pitanje Fronteksovih operacija u Mađarskoj ostaje otvoreno. U svom godišnjem izveštaju iz 2019, Savetodavni forum je ponovio preporuku iz 2016. da šef Fronteksa treba da preduzme akciju i obustavi operativne aktivnosti.

"Savetodavni forum je od novembra 2016. do kraja 2019. godine u više navrata savetovao EBCG [Fronteks] da obustavi operacije u Mađarskoj, bez pozitivnog odgovora", kazao je Kesler.

Na pitanje o upornosti Savetodavnog foruma, Fronteks je odgovorio BIRN-u: "Ne možemo da govorimo u ime Savetodavnog foruma. Ali bismo naglasili da prisustvo službenika koje raspoređuje Fronteks i njegovo osoblje mogu aktivno da doprinesu minimizovanju rizika od zloupotrebe sile, kao i da obezbedi objektivan i pouzdan izvor informacija o okolnostima na terenu."

Ketrin Vulard, direktorka Evropskog saveta za izbeglice i prognane, organizacije za prava izbeglica sa sedištem u Briselu, kaže kako je Fronteks imao obavezu da uloži napore ne samo da spreči kršenja osnovnih prva nego da ih promoviše tamo gde operiše.

"Ako to ne radi, agencija može biti pozvana na odgovornost zbog radnji koje uslede, uključujući dela službenika koje su poslale države članice, ako je postojao rizik i preventivne radnje koje je mogla preduzeti ali nije".


IMUNITET I NEKAŽNJIVOST

Analitičari kažu da je Fronteksova podrška pograničnim operacijama Ma- đar­ske bila ključna u održavanju kontrole na zapadnobalkanskoj ruti migracija, što je bio prioritet Evropskoj komisiji i većini članica EU. Zahvaljujući novom zakonodavstvu koje je stupilo na snagu u decembru, očekuje se da Fronteks igra sve veću ulogu na Balkanu, a ne samo u državama EU.

Agencija već sada sprovodi program vredan 3,4 miliona evra kako bi pomogla državama Zapadnog Balkana da poboljšaju način na koji identifikuju i registruju migrante i tražioce azila. Takođe je namenila milione evra investicija u kancelarijske kontejnere, vozila koja služe kontroli granice i opremu za nadzor, a prvi put sastavlja propisanu silu Fronteksovih graničara. Sa prvobitnih 700 regruta, jedinica će verovatno biti raspoređena na Balkanu do početka 2021. godine.

Agencija je već stupila na tlo Balkana izvan granica EU, sa 50 službenika koje su države članice rasporedile u Albaniji u maju 2019. Ova operacija ima za cilj da sprečava iregularne migracije i pojača granične kontrole na albansko-grčkoj granici. Takođe je usmerena na borbu protiv prekograničnog kriminala kao što su krijumčarenje oružja i droge, što su veliki problemi u regionu.

Jačanje Fronteksove sposobnosti da izvodi operacije u trećim zemljama izvan EU doprinosi strateškom cilju, a to je uspostavljanje izvršne vlasti EU u regionu, kažu analitičari. Pored širih ovlašćenja, Fronteks treba da sklopi takozvane statusne sporazume sa svakom državom pojedinačno da bi dejstvovao u zemljama Zapadnog Balkana koje nisu članice EU. Prvi je potpisala prošlog maja sa Albanijom.

Do kraja novembra 2019. godine Fronteks je zaključio slične sporazume sa Crnom Gorom i Srbijom. Statusni sporazumi sa Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom su u stadijumu izrade.

Ironično, bivši evropski komesar za migracije i unutrašnje poslove Dimitris Avramopulos pozdravio je potpisivanje sporazuma sa Crnom Gorom kao "još jedan korak koji će približiti region Zapadnog Balkana članstvu u EU" 10 dana pre nego što je EU blokirala početak pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Evropski parlamentarci takođe su rekli da je statusni sporazum sa Crnom Gorom "ključan da se osigura transparentnost, javni i demokratski nadzor Fronteksove saradnje sa državama koje nisu u EU". Temeljnije ispitivanje zaključenih statusnih sporazuma, kao i nacrta predloženih, koje je objavila organizacija za praćenje EU politike Stejtvoč, postavlja ozbiljna pitanja o stepenu imuniteta koji se garantuje službenicima Fronteksa na terenu.

Prema tim sporazumima, osoblje Fronteksa će u principu imati imunitet od krivične, građanske i administrativne odgovornosti za radnje koje preduzimaju tokom obavljanja svojih dužnosti. Ako službenik bude optužen za prestup, izvršni direktor Fronteksa će odlučivati o tome da li je prekršaj počinjen tokom vršenja dužnosti, kako je predviđeno operativnim planom misije. Ukoliko je odgovor potvrdan, nikakav pravni postupak ne može biti pokrenut protiv službenika­. Ako nije, zakoni države domaćina mogu biti primenjeni. Odluka izvršnog direktora Fronteksa će biti "obavezujuća za sve nadležne organe država", stoji u statusnim sporazumima. Suštinski, šef Fronteksa je jedini ovlašćen da odobri krivično gonjenje službenika Fronteksa u zemljama Balkana, jer bez njegovog pristanka ne može se pokrenuti bilo kakav postupak.

Statusni sporazumi takođe propisuje da pripadnici misija Fronteksa mogu da nose oružje i koriste ga u radu.

Pitanje krivične i druge odgovornosti dodatno komplikuje tekuća regrutacija za Graničnu policiju EU, koja će na kraju biti deo stalnih snaga od 10.000 ljudi. Pošto će Fronteks uskoro moći da raspoređuje graničare koje će mu dodeljivati države članice, zajedno sa sopstvenim službenicima, pravo na nošenje oružja prošireno je na celi stojeći korpus osoblja koje radi za Fronteks.

Direktorka Evropskog saveta za izbeglice i prognane Ketrin Vulard kaže da ova odluka nije bila laka za zemlje Zapadnog Balkana.

"EU je insistirala na imunitetu, dok su države regiona zahtevale da tretman bude isti kao i za lokalne službenike", kaže ona. "Ovaj disparitet je izvor duboke i opravdane ozlojeđenosti. Ovde postoji istorija: situacija je slična EU misijama CSDP [Zajedničke politike za bezbednost i odbranu] i drugim misijama u regionu Balkana gde je nekažnjivost data raspoređenim službenicima, uključujući ozbiljne međunarodne zločine."

Evropski savet za izbeglice i prognane upozoravao je od novembra 2018. godine da sporazum može dovesti do nekažnjivosti za zločine koje počini Fronteksovo stajaće osoblje.

Savetovao je da ukoliko ne postoje jasna pravila odgovornosti, niko koga direktno angažuje Fronteks sa autoritetom da čuva granice ne bi trebalo da bude raspoređen u treće države pod postojećim sporazumima.

"Granice EU nisu se promenile; druge zemlje predale su ovlašćenja za upravljanje granicom na EU", kaže K. Vulard. "U statusnim sporazumima za Balkan, izvršna vlast za upravljanje granicom sa zemljama o kojima je reč dolazi sa imunitetom od nadležnosti tih država, što stvara situaciju moći bez odgovornosti i podriva suverenitet tih država."

Fronteks kaže da namerava da ukloni zabrinutost tako što će primeniti stroga pravila ponašanja.

"Pravila ponašanja važe za sve osobe koje učestvuju u operativnim aktivnostima Fronteksa bez obzira da li se one sprovode na teritoriji EU ili izvan nje", rekla je agencija u pisanom odgovoru na pitanja BIRN-a."Ona utvrđuju procedure čija je namera da garantuje principe vladavine prava i poštovanja osnovnih prava, sa naročitim fokusom na ranjive osobe, uključujući decu i osobe koje traže mađunarodnu zaštitu."

Dodatnu zabrinutost izaziva to što su Evropska komisija i Fronteks dugo izbegavali da uspostave jasan okvir koji reguliše pitanje odgovornosti.

Evropska komisija i Fronteks odlagali su godinama stvaranje žalbenog mehanizma, uprkos zahtevima evropskog ombudsmana iz 2013. i Evropskog parlamenta 2015. godine. Nakon što je takav mehanizam konačno uveden u septembru 2016. godine, Savetodavni forum i Agencija za osnovna prava Evropske komisije dosledno su postavljali pitanja o efikasnosti mehanizma odgovornosti Fronteksa. Prošlog novembra, na konferenciji u Atini, jedan zvaničnik Fronteksa opisao je žalbeni mehanizam kao "još u izgradnji", sa samo 41 žalbom primljenom od 2016. godine.

Ketrin Vulard kaže kako su pravni lekovi dostupni pojedincima koji žele da preduzmu akciju ograničeni, i da će ostati takvi.

"EU nije potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima, tako da je taj put zatvoren", kaže ona. "Zahtev za nadoknadu štete ili korišćenje Fronteksovog žalbenog mehanizma su mogući, ali zahtevaju vreme, sredstva, obaveštenost i pravni savet, koji obično nisu dostupni žrtvi".

Širenje mandata agencije izvan teritorije EU takođe nagoveštava promenu prioriteta EU prema regionu, kako kaže Ketrin Vulard.

"Umesto da koristi svoje značajne poluge moći u regionu da podrži pozitivne promene, EU ih koristi da ‘kupi’ saradnju u kontroli migranata", rekla je ona. "Takođe namerno ignoriše nasilje koje se događa; određene evropske vođe ga aktivno ohrabruju".


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net