fotografije: marija janković

»Mali« zagađivači vazduha >

Šporet naš nasušni

Najveće zagađenje vazduha u Srbiji dolazi od prekomernog emitovanja suspendovanih čestica (PM10 i PM2,5) koje prodiru direktno u pluća i krvotok. Ove čestice, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u najvećoj meri proizvode se u malim toplanama i individualnim ložištima

Nekoliko nedelja bez vetra, padavina i sa gustom maglom bilo je dovoljno da javnost u Srbiji počne vrlo intenzivno da se bavi kvalitetom vazduha koji udiše, a očito je i strogo kontrolisanim medijima stigao "mig" da je u redu da se bave i ponekom temom od javnog značaja. Tako su danima po televizijama i u novinama defilovali ministri, nadležni i lekari objašnjavajući, sa manje ili više uspeha, šta to zagađuje vazduh i šta bi trebalo da se uradi.

Od zvaničnika smo zbilja svašta mogli da saznamo. Ana Brnabić je tako, nakon više nedelja kontinuirano lošeg kvaliteta vazduha širom Srbije, 15. januara sazvala "hitan" sastanak Vlade zbog zagađenja vazduha. Ona je posle sastanka izjavila da zagađenje nije veće nego prethodnih godina, ali je sutradan rekla da "jeste gore u nekim gradovima zbog meteoroloških uslova, magle, zbog toga što nije bilo snega i nema košave". Potom je pojasnila i hitnost sastanka Vlade Srbije, rekavši da je sastanak održan "zato što nije bila zadovoljna kako je vlada do sada komunicirala na ovu temu i što građanima nije predočila šta je sve do sada urađeno".

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je nakon pomenutog sastanka uspeo da potvrdno odgovori na pitanje da li će biti preduzete kratkoročne mere kao što se radi u Sarajevu i Severnoj Makedoniji, a odmah potom da izjavi da se na sastanku nije razgovaralo o konkretnim merama.


IMANEMA POSLEDICA

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je izjavio da zagađenja ima, ali da nema razloga za paniku jer "to ne može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica", a odmah potom je apelovao "da deca, stari i hronični bolesnici nemaju fizičke aktivnosti napolju u danima kada je povećano zagađenje vazduha", te da, ako su već napolju, stave šal preko usta.

Ministarstvo prosvete uputilo je preporuku predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama da prate informacije o zagađenosti vazduha i da "rad organizuju na najbolji način i u interesu očuvanja bezbednosti i zdravlja dece".

Dan nakon "hitnog" sastanka Vlade Srbije povodom zagađenog vazduha, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je izjavio da su gradske vlasti u prethodnom periodu "učinile značajne korake u pogledu suštinskog unapređenja kvaliteta vazduha u prestonici Srbije", te da neke konkretne mere "već daju rezultate".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, po običaju, bio najkreativniji: uspeo je istovremeno da okrivi "SPS ministarstva" za stanje životne sredine, ali i da sebi pripiše silan razvoj Srbije i rast standarda koji je, po njemu, prouzrokovao ovo zagađenje. Takođe, objasnio je da zagađenje zapravo i nije povećano, a i da su on i njegova porodica najugroženiji, jer mu troje dece živi na Novom Beogradu, koji je najzagađeniji. Poentirao je izjavom da on, kao srčani bolesnik, nije osetio probleme sa vazduhom.

Ali, možda je najbolje rešenje problema zagađenja dao zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić: "Moram da vam kažem da je sa zgrade Tanjuga skinuta merna stanica, jer u tom delu grada nema zagađenja. Obilićev, Kosančićev i Topličin venac postali su pešačka zona. Nema automobila – nema zagađenja. A sećate se kakav su haos pravili protivnici tih rekonstrukcija i promena", rekao je Vesić u intervjuu na TV Hepiju, u istom intervjuu u kome je rekao da postoje "dva najveća izvora zagađenosti – individualna ložišta i automobilski saobraćaj". Ako se Vesićeva izjava tek malo modifikuje, moglo bi se zaključiti da i kad nema merne stanice – nema podataka o zagađenju. Makneš zarez ovamo, rešiš aflatoksin, makneš mernu stanicu, rešiš zagađenje…

No, šta je zapravo uzrok zagađenja i da li je ono veće nego ranije? Nakon sastanka Vlade Srbije, izdato je saopštenje u kome su "kao najveći efekti koji negativno utiču na kvalitet vazduha označeni kućna ložišta, grejanje na fosilna goriva, veliki broj motornih vozila i nepovoljni meteorološki uslovi".


ZAGAĐENJE I ZDRAVLJE

Prema Agenciji za zaštitu životne sredine (SEPA) i njenom poslednjem dostupnom izveštaju o kvalitetu vazduha (za 2018. godinu), "suspendovane čestice su 2018. godine, kao i prethodnih godina, bile dominantna zagađujuća materija na području Republike Srbije". Godišnja dozvoljena koncentracija ovih čestica (PM10 – čestice prečnika 10 mikrometara, što je deset puta manje od prečnika ljudske dlake) prekoračena je na svim mernim mestima SEPA, a najgore je bilo u Valjevu, Užicu, Smederevu, Novom Beogradu, Kraljevu, Sremskoj Mitrovici, Kosjeriću i Kragujevcu, mada je, na primer, Niš imao najbolju kategoriju vazduha, ali samo zato što merenja PM10 nisu obavljena u dovoljnom obimu.

Na mernom mestu u Valjevu, od 365 dana u godini ova koncentracija prelazila je dozvoljenu granicu čak 170 puta, pokazuju merenja SEPA. Valjevo je "rekorder" i po dnevnoj koncentraciji PM10 – dozvoljeno je 50 mikrograma po metru kubnom dnevno, a u Valjevu je u jednom danu izmereno 552 µg/m3 (Užice je na drugom mestu sa danom u kome je zabeleženo 359 µg/m3 PM10 čestica).

Kako piše u izveštaju SEPA, "u brojnim studijama uticaja pokazana je veza" između srednje godišnje vrednosti PM10 i zdravstvenih efekata na gradsko stanovništvo, "jer ove čestice prodiru direktno u pluća gde izazivaju upalne procese i pogoršavanje zdravstvenog stanja ljudi sa srčanim i plućnim bolestima". Prema podacima Ujedinjenih nacija iz maja 2019. (Air Pollution and Human Health: The Case of the Western Balkans), u Beogradu se beleži više od hiljadu slučajeva smrti godišnje i to samo zbog emisije azot-dioksida, pošto, kako kažu u UN, nije moguće analizirati uticaj PM2,5 čestica, s obzirom da ne postoje kompletni podaci za Beograd.

Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije (WHO) iz 2019. pokazuje da bi zagađenje vazduha moglo biti odgovorno za više od 6500 prevremenih smrti u Srbiji. Jedno ranije istraživanje WHO i OEBS-a pokazalo je da su samo u 2010. godini ove prevremene smrti ekonomski koštale Srbiju trećinu BDP-a, mereno po kupovnoj moći (PPP, purchasing power parity). WHO procenjuje i da zbog izgubljenih radnih dana kao posledice kratkotrajne izloženosti PM2,5 česticama, Srbija i Crna Gora godišnje gube 324 miliona evra, a da je u Valjevu 18,8 odsto svih smrti izazvano zbog prekomernog izlaganja ovim česticama.

Dakle, suspendovane čestice su dominantna zagađujuća materija u Srbiji. Šta proizvodi ove čestice? Prema podacima SEPA, u 57 odsto slučajeva to su toplane snage manje od 50MW i individualna ložišta. Industrija učestvuje tek sa 13 odsto u stvaranju PM10, poljoprivreda (bez stočarstva) sa 10 odsto, drumski saobraćaj sa 6 odsto, a proizvodnja električne i toplotne energije tek sa 5 odsto.

Kada je reč o sitnijim (i opasnijim) suspendovanim česticama, PM2,5, čak 75 odsto emisija dolazi iz malih toplana i individualnih ložišta, 9 odsto iz industrije i 6 odsto od saobraćaja, pokazuju podaci SEPA. No, merna mesta SEPA u 2018. u više od polovine slučajeva (52 odsto) nisu uspevala da postignu raspoloživost validnih vrednosti zagađujućih materija merenih svakog sata veću od 90 odsto. To znači da je operativnost analizatora u 2018. iznosila tek 48 odsto (što je još i povećanje u odnosu na samo 22 odsto u 2017. godini).


NEPOTPUNA MERENJA

Šta to znači za građane? Na primer, recimo da ste, za razliku od predsednika, primetili da sa vazduhom nešto nije u redu. Otišli ste na sajt ili aplikaciju SEPA da vidite kakav je kvalitet vazduha i videli da je na Vračaru vazduh prvoklasan. No, ako se zainteresujete kako je to moguće, videćete da se u tom trenutku ne meri vrednost PM10, a da su ostali zagađivači niski. I odjednom, vazduh na Vračaru je u zelenom, u kategoriji "odličan".

Ako ste pak poželeli da vidite kakav je vazduh bio u Srbiji tokom decembra, i o tome postoji izveštaj na sajtu SEPA. No, onda vidite da uopšte nema rezultata o koncentraciji najopasnijih PM2,5 čestica, da su satna prekoračenja merena samo za sumpor-dioksid i azot-dioksid, a da od 33 merna mesta na čak 20 nisu bila merena dnevna prekoračenja PM10. Tako građani Kragujevca, Čačka, Užica, Kraljeva, Kruševca, Vranja, Kostolca, Šapca, Vračara, Smedereva, Sremske Mitrovice… pojma nemaju koji su bili zvanični podaci o zagađenosti vazduha ovim česticama u decembru 2019. godine.

Prema poslednjem izveštaju SEPA o stanju životne sredine u Srbiji (za 2018. godinu), od 1990. do 2017. nije zabeležena značajnija promena u emitovanim količinama suspendovanih čestica (PM10). Takođe, u tom izveštaju piše da su u periodu 2010–2018. čestice PM10 najčešće doprinosile jako zagađenom vazduhu u Beogradu, a da su u 2018. u 39 odsto slučajeva bile uzročnik lošeg kvaliteta vazduha.

Međutim, u Planu kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograd iz februara 2016. koji je za Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine uradio Gradski zavod za javno zdravlje, bez navođenja vrednosti merenja, piše da je najznačajniji izvor zagađenja u Beogradu – saobraćaj, pa potom termoelektrane i toplane, a tek na trećem mestu su individualna ložišta: "Saobraćaj predstavlja osnovni izvor zagađenja vazduha i narušavanja njegovog kvaliteta."

Kada je reč o individualnim ložištima, prema merenjima obavljenim na 1016 individualnih ložišta, graničnu vrednost emisije dimnog broja zadovoljava samo 28,1 odsto uzorka, a "povećana vrednost dimnog broja rezultuje većom emisijom čestica što nepovoljno utiče na stepen kvaliteta vazduha". Prema podacima Ankete o potrošnji domaćinstava Republičkog zavoda za statistiku, centralno ili etažno grejanje ima oko 41 odsto domaćinstava Srbije. Ova anketa deli sva domaćinstva u Srbiji (njih 2,47 miliona) na deset decila, prema ukupnoj godišnjoj potrošnji – najmanju potrošnju ima prvi decil (10 odsto najsiromašnijih), a najveću deseti decil (10 odsto najbogatijih).

KRIVCI ZA ZAGAĐENJE U SRBIJI: Od "smederevca" do automobila i industrije

Tako, u prvom decilu samo 9,3 odsto domaćinstava ima centralno ili etažno grejanje, a čak 84,5 odsto prvog decila koristi čvrsto gorivo za grejanje (drvo, ugalj ili mešavina). Ukupno se na čvrsta goriva – koja su, kako smo videli, najveći izvor emisije PM čestica – greje 56,6 odsto domaćinstava, a zanimljivo da su čvrsta goriva dominantna u svim decilima: čak i u onom desetom, najbogatijem, 38,6 odsto domaćinstava koristi čvrsto gorivo, a 36,6 odsto se greje na centralno grejanje preko toplane.

Ova nedoumica – šta je najveći zagađivač – možda bi mogla da bude razrešena nakon što je 13. januara Zaštitnik građana pokrenuo postupak kontrole Ministarstva za zaštitu životne sredine, ocenivši da "Ministarstvo ali i drugi nadležni državni organi nisu preduzeli a ni sproveli nijednu konkretnu meru". Kako piše na sajtu ombudsmana, "s obzirom da stručna javnost ukazuje na više različitih uzročnika zagađenja vazduha i to sagorevanje uglja lošeg kvaliteta u termoelektranama, intenzivniji saobraćaj, individualna ložišta i trenutni vremenski uslovi", zaštitnik građana je od Ministarstva zaštite životne sredine zatražio obaveštenje o tome da li je ono izvršilo "analizu osnovnih, dominantnih uzročnika visokog stepena zagađenja pojedinačno po gradovima i jedinicama lokalne samouprave", te "da li je u odnosu na utvrđene najznačajnije uzročnike zagađenja vazduha Ministarstvo zaštite životne sredine predvidelo i predložilo preduzimanje hitnih kratkoročnih, ali i dugoročnih mera u cilju njihovog suzbijanja i koje su to mere, i ukoliko nije, iz kojih razloga to nije učinjeno".

Odgovor bi trebalo da stigne za 15 dana.


 

Neophodna zamena starih uređaja

Prema rečima Aleksandra Macure iz RES fondacije, najveći broj peći i šporeta koje, kako smo videli, koristi većina domaćinstava u Srbiji za grejanje (i kuvanje) izuzetno je neefikasan – samo tridesetak odsto energije pretvori se u korisnu toplotu.

"Od 1. januara 2022. u Evropi stupa na snagu ecodesign direktiva, koja vrlo strogo reguliše i efikasnost i emisije ovakvih uređaja, i nakon tog datuma moći će da se prodaju samo uređaji koji ispunjavaju ovu direktivu. Da bi došlo do efikasnog sagorevanja, potrebno je dovoljno vremena, dovoljno vazduha i odgovarajuća temperatura u ložištu.

Uređaji koji se u Srbiji najčešće koriste uopšte nemaju sekundarni i tercijarni dovod vazduha, nego samo onaj primarni "cug" i sa tim ne može nikako da se postigne to sekundarno zagrevanje koje daje dosta energije. To su povezane stvari – što je efikasniji uređaj, više energije pravi, ali i manje su mu emisije, to je dvostruka korist. Ovakve efikasne peći isto koriste drva i ugalj, ali emisije mogu da se smanje i do 80 odsto u odnosu na staru tehnologiju – sagorevanje je drugačije", kaže Macura.

On dodaje da je, kontraintuitivno, emisioni faktor za šporet na drva veći nego za šporet na ugalj, odnosno da šporet na drva izbacuje više suspendovanih čestica po jedinici energije. "Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) je pravila ilustracije – stave sliku starog šporeta na drva i pored nje sliku pet dizel-autobusa, uz poruku da su emisije suspendovanih čestica iz šporeta na drva veće nego emisije pet starih dizel-autobusa", kaže Macura. Po njemu, jedino rešenje je uvođenje standarda, odnosno zamena starih uređaja efikasnijim, a u tome bi morali da učestvuju država i proizvođači šporeta.

"Novac koji se troši za rešavanje problema energetskog siromaštva, troši se na pogrešan način. Na primer, subvencioniše se plaćanje računa za električnu energiju, 75.000 domaćinstava je dobilo tu subvenciju prošle godine. Verovatno je da se najveći broj tih domaćinstava greje upravo preko ovakvih neefikasnih peći i šporeta, i umesto da im se zameni uređaj i smanji trošak, ti im daješ pare i držiš ih na istom mestu gde su bili ranije.

Te pare nisu male, ali su pogrešno usmerene. Na primer, makedonska vlada je nagovestila da će Elektroprivreda Makedonije donirati inverterske klima-uređaje u vrednosti od 10 miliona evra, da bi ljudi prešli na grejanje preko njih, tamo gde može. To troši struju, ali nema lokalnog zagađenja, a i struja se koristi sa mnogo većom efikasnošću", zaključuje Macura.


Stavovi izneti u članku ne predstavljaju nužno stavove Fondacije Hajnrih Bel.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net