fotografije: marija janković
PRVI U EVROPI PO SMRTNOSTI OD POSLEDICA ZAGAĐENOG VAZDUHA: Srbija ovih dana

Politika zagađenja >

Za vazduh se snađite sami

Prekomerno zagađen vazduh u Srbiji samo je još jednom pokazao kako funkcioniše ono što zovemo režimom Aleksandra Vučića. Najbolje je da se niko ne bavi svojim poslom, a kad se nešto desi u vezi sa njegovim resorom, da izađe i da priča besmislice poput ministra zdravlja ili premijerke, recimo. A i šta da kažu? Da kažu da Termoelektrana Kostolac B ispušta 130.000 tona sumpor-dioksida što je više od svih termoelektrana u Nemačkoj zajedno, da EPS-u, koji je prema izveštaju Fiskalnog saveta najveći zagađivač u Srbiji, treba milijardu evra za čistiji vazduh? Da je pola milijarde od ekoloških taksi država potrošila, ali ne na ekologiju

Evo, priznajem da sam jedna od žrtava "groteskne kampanje širenja panike" o zagađenosti vazduha, i ne samo što sam žrtva, nego gde god stignem – "širim paniku". Podatak da je Beograd danima bio na listi deset najzagađenijih glavnih gradova na svetu i reakcija stručne javnosti na taj podatak, koju je predsednik Aleksandar Vučić nazvao grotesknom kampanjom širenja panike, naterali su me da odvedem svoje dete na Zlatibor. Otud i ova neposrednost u obraćanju čitaocima "Vremena" u prvom licu jednine što je suprotno dobrim običajima nemešanja novinarskih žanrova, ali, avaj! Kad vam ministar zaštite životne sredine Goran Trivan kaže da je zagađenost vazduha "subjektivni osećaj", onda vam ne preostaje ništa drugo nego da pišete o svom "subjektivnom osećaju". Subjektivnih osećaja ima raznih, neko pokupuje sve prečišćivače vazduha u gradu, neko, pak, izvodi svoje dete u šetnju po najzagađenijim delovima grada uprkos zvaničnim preporukama lekara, i pritom, pred milionskim auditorijumom, ismeva sve one koji u vlastitom nosu osećaju da je vazduh loš. I pazite, još vam preko televizije kaže da izmišljate. Predsednik!

Međutim, ministar prosvete Mladen Šarčević, verovatno po svom subjektivnom osećaju, potpisao je 16. januara preporuku u kojoj direktore u školama i vrtićima poziva da prate kvalitet vazduha i da na osnovu tih informacija organizuju rad, kao i da jave nadležnoj školskoj upravi ukoliko budu "menjali školski kalendar". Što bi trebalo da znači – ukoliko budu odlučili da skrate časove ili obustave nastavu. U preporuci piše i da škole treba da vode računa o tome koliko deca smeju da budu napolju. Premijerka Brnabić je, međutim, kazala da je preporuka ministra Šarčevića nepotrebna: "Razumem da svi žele da budu super ministri i da izađu u susret nekim populističkim merama, ali nema potrebe za tim. Izađite i objasnite građanima o čemu se radi, šta radimo i šta ćemo raditi."

Elem, posle premijerkine reakcije na Šarčevićevu preporuku, ubrzo je stigao školama i drugi dopis Ministarstva prosvete, samo ga, ovog puta, nije potpisao ministar Šarčević (CINS, 20. januar). U tom dopisu stoji da prema informacijama o zagađenosti vazduha "ne postoje potrebe za promenom organizacije rada" te da će, ukoliko to bude potrebno, sve ustanove biti blagovremeno obaveštene da li da primene preporuke iz prvog dopisa. Prva preporuka ministra Šarčevića i dalje stoji na sajtu Ministarstva prosvete, bar u utorak 21. januara, kada ovaj tekst odlazi u štampu. Drugog dopisa na sajtu Ministarstva prosvete – nema.


ZELENA, ŽUTA, NARANDŽASTA, CRVENA, LJUBIČASTA I MODRA

Zanimljive su ovde dve stvari. Prvo, "subjektivni osećaj" je dozvoljen samo ukoliko je to "subjektivni osećaj" predsednikov lično i samo taj "osećaj" je objektivan, važeći i zakonit, sve ostalo je "populizam" i "širenje panike". Drugo, premijerka se, začudo, nikad dosad nije bavila "populističkim merama" skraćenja i gubljenja časova u školama pet dana (!) pre dočeka Nove godine, kad se organizuju žurke u učionicama umesto nastave, ne bavi se skraćenjima časova kad slave "padnu" u radne dane jer deca, zaboga, ili slave ili idu s roditeljima na proslave, pa su ti dani uglavnom izgubljeni za nastavu ili kad su skraćeni časovi zbog, recimo, odlaska u pozorište za vreme redovne nastave. Ali je premijerka postala osetljiva kada se direktorima škola i vrtića preporuči da u zavisnosti od zagađenja vazduha u opštini kojoj škole pripadaju donesu najbolju odluku za decu. Onda je to populizam, iako su baš tu decu svi lekari, premijerko Brnabić, na svim medijima (i na Pinku) označili kao najosetljiviju grupu koja će posledice ovog, sadašnjeg zagađenja tek osetiti za deset i petnaest godina.

Zato je roditelj primoran da odluku donese sam, u skladu s lekarskim preporukama. A dotle je došlo da i u centru Zlatibora vazduh ume da bude prljaviji vikendom, o praznicima i raspustima, ali na aplikaciji AirVisual centar Zlatibora je uglavnom u zelenom i povremeno žutom. Te boje za Čukaricu, Rakovicu, Palilulu, Novi Beograd i ostale beogradske opštine nisu viđene baš dugo. Uglavnom su u crvenom, s indeksom 160 do 170, što znači da je vazduh nezdrav za sve. Na Svetog Jovana (20. januar), recimo, Beograd je, preko dana, uglavnom bio u narandžastom, indeks oko 117, to znači nezdrav vazduh za osetljive grupe, u koje se ubrajaju deca, hronični bolesnici, stari ljudi, a uveče je skočio na 155, dakle, opet crveno, nezdravo za sve, osetljive i neosetljive. I tako je već danima, bez obzira na to što se magla uglavnom podigla, baš kao što upozoravaju pulmolozi, jutra i večeri su najopasniji jer je tada zagađenje najviše zbog povećanog emitovanja PM10 i PM2,5 čestica. Tako je i u većini opština Srbije, u Boru, Smederevu, Užicu, Kraljevu, Valjevu, Kragujevcu, Pančevu, Subotici, Nišu, Kosjeriću, Sremskoj Mitrovici…

Može, pritom, predsednik da priča o širenju panike koliko god hoće, statistika je neumoljiva, prvi smo u Evropi, a deveti u svetu po smrtnosti od posledica zagađenja, prvenstveno od zagađenog vazduha. Ispred nas su: Čad, Centralnoafrička Republika, Severna Koreja, Niger, Madagaskar, Papua Nova Gvineja, Južni Sudan i Somalija. Indija je na desetom mestu, posle Srbije, rezultati su velikog istraživanja Globalne alijanse za zdravlje i zagađenje (GAHP).

A paniku je trebalo širiti do onog predsednikovog pitanja upućenog premijerki: "Gde ti je Trivan, je li živ?" Posle više nije bilo potrebe, jer je njegovo pitanje, što bi on rekao baš groteskno izazvalo paniku najširih razmera do tad. Pre toga, makar se činilo tako, bili su u manjini oni koji su pokazivali neku zabrinutost, onaj osnovni, animalni nagon da zaštite sebe i svoju decu ako nikako drugačije a ono ne puštajući ih napolje i tražeći po internetu nano maske koje štite od čestica PM10 i PM2,5, jer takvih uopšte nije bilo u prodaji. Reklo bi se da je najviše onih koji su ignorisali vesti o zagađenju, ali je bilo sveta koji nije krio čuđenje a ponegde i podsmeh kad ugledaju nekog s maskom. Ukratko, izuzev po društvenim mrežama, nije bilo lako sresti krštenu dušu zabrinutu za vazduh koji diše. Bez obzira na to što je potrebno samo dva koraka da se skinu aplikacije za telefone AirVisual ili AirCare, koje u svakom trenutku pokazuju indeks kvaliteta vazduha na mernim stanicama, jednostavno određen bojama: zelena, žuta, narandžasta, crvena, ljubičasta i modra (AirVisual aplikacija ima najviše gradiranih boja). Nedeljama, mesecima unazad s vazduhom stojimo baš loše, a merenja na tim aplikacijama se često nisu podudarala s podacima koji su se mogli dobiti na, recimo, aplikaciji Beoeko (Gradski zavod za javno zdravlje Beograd). Ipak, zanimljivo neslaganje podataka, koje je dodatno zbunjivalo ljude, odigralo se baš 15. januara (u sredu) kada je Vučić premijerku pitao za zdravlje ministra Trivana. Naime, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, uz preporuku da se kvalitet vazduha proverava preko njihove aplikacije Beoeko, koja je, kako su kazali, usklađena sa evropskim merenjima, tvrdili su da je 15. januara ujutro vazduh u Beogradu bio prihvatljiv, što je treći od pet nivoa. Za to vreme Automatski monitoring kvaliteta vazduha u Republici Srbiji pokazivao je nešto sasvim drugo – vazduh je u Beogradu, u zavisnosti od opštine, varirao između zagađenog i jako zagađenog. Ko je tog dana proveravao indeks zagađenosti vazduha u Beogradu, na aplikaciji Beoeko, Automatskom monitoringu, te stranim aplikacijama AirVisual i AirCare, mogao je da vidi da je indeks zagađenja iz sata u sat divljao svuda sem na aplikaciji Beoeko. U jednom trenutku, u Beogradu je vazduh bio obeležen zelenim čikicom koji se smeje, dakle – vazduh je na aplikaciji Gradskog zavoda bio odličan, dok su ostale aplikacije, i strane i domaće, pokazivale crvenu i ljubičastu boju što je značilo da je beogradski vazduh bio zagađen i jako zagađen i da se koncentracija najopasnijih čestica povećavala iz sata u sat pa je kasnije popodne stigla i do indeksa između 150 i 200, i više od 200 u zavisnosti od opština. Za to vreme se na aplikaciju Beoeko više nije moglo ni ući, kao da su je vraćali na fabrička podešavanja. Posle je počela da pokazuje vrednosti koje se podudaraju sa vrednostima s drugih aplikacija, a Beoeko čikica je promenio boju i postao crven pa ljubičast.

BITKA ZA ZDRAV ŽIVOT: Deponije...


KO TO TAMO DIŽE DREKU

Međutim, posle tog Vučićevog raspitivanja o Trivanu i genijalne predsednikove rečenice da nam je "vazduh lošiji koliko nam je standard viši", kao po komandi – svi ustadoše. Svi koji su se do tog trenutka pravili da nisu odavde i ne znaju šta se događa i ko to tamo na mrežama diže dreku o nekom zagađenju, "koje nije ništa veće nego pre dve, četiri ili deset godina" (A.Vučić), namah su se trgli. Zoran Pašalić, zaštitnik građana, prozvao je Trivana, ruku na srce, dva dana pre Vučića, 13. januara, te je, u tom smislu, svojevrsna avangarda u lovu na SPS-ov kadar. Zaštitnik je pokrenuo postupak kontrole Ministarstva životne sredine i u ime građana korektno tražio odgovore od ministra Trivana ko su najveći zagađivači, kako zagađenje utiče na zdravlje građana i šta se radi na otklanjanju zagađenja. Dan kasnije, 14. januara, nasuprot Pašaliću "lošem policajcu", javio se "Batut", "dobar policajac". Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" dao je neke od odgovora umesto ministra Trivana, apelujući da nema mesta panici, da je sve pod kontrolom i uobičajeno za ovo doba godine i vremenske uslove, da se aerozagađenje u Srbiji prati po preporukama EU i Svetske zdravstvene organizacije, te da broj dece primljene na lečenje "nije povećan u odnosu na onaj koji se beleži u prethodnim godinama u istom vremenskom periodu". "Batut" je dao i svoju preporuku, koju smo već i sami znali, da osetljive osobe ograniče boravak napolju, u jutarnjim i večernjim satima kad je zagađenje najviše. U osetljive osobe, da ponovimo, spadaju osobe s hroničnim oboljenjima (kardiovaskularna i hronična oboljenja), mala deca i stariji. Zdravim osobama preporučeno je da ne budu fizički aktivne u danima najvećeg zagađenja, što nam je takođe bilo poznato. Dakle, ništa novo. Ana Brnabić je, pošto ju je Vučić pitao za Trivana, 15. januara, u roku od odmah, zakazala hitnu sednicu vlade, čini se, više da malo "razbudi" ministre iz SPS-a i valjda umiri javnost, po Vučićevoj preporuci, nego što ju je zanimalo da se nešto, povodom zagađenja vazduha, odluči i – urgentno sprovede u delo. Zato je doneta odluka da se formira "radno telo" koje će da "koordinira radom svih institucija". Šta god to značilo. Od tada, Ana Brnabić ponavlja da u Srbiji vazduh jeste zagađen, ali da to nije problem. Svakako im je zagađenje vazduha dobro došlo za predizborne marifetluke sa SPS-om. Trivan se, potom, konačno pojavljuje u TV studijima, a slede, u pojačanom broju pulmolozi, ekolozi, meteorolozi i – neponovljivi ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji izjavljuje da "razloga za paniku nema, jer zagađenje vazduha ne može da dovede do ozbiljnijih zdravstvenih posledica".

Iako stručna javnost ponavlja da je aerozagađenje decenijama, a posebno poslednje decenije u stravičnom porastu, da je Srbija, prema međunarodnim izveštajima kad je reč o broju obolelih i umrlih zbog zagađenja (najviše aero) prva u Evropi a deveta u svetu, jer je reč o više od 6000 smrtnih slučajeva godišnje (2000 samo u Beogradu), što je podatak SZO, te da ćemo od ovogodišnjeg zagađenja posledice po zdravlje osetiti tek za desetak godina, ministar zdravlja odgovorno tvrdi da zagađenje vazduha ne može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica?!

Bilo je još besmislenih izjava o aerozagađenju u gradovima Srbije, ali od citiranja nemamo ama baš ništa. U međuvremenu je Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo preliminarnu proceduru protiv Srbije zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima od 1. januara 2018. koja se odnosi na poštovanje određenih granica za emisije štetnih gasova. U saopštenju EZ navodi se da od 16 postrojenja, čak 9 postrojenja ne ispunjava odredbe Direktive. Srbija ima dva meseca da reaguje na navode da ne poštuje zakon EZ, a Ministarstvo rudarstva i energetike je saopštilo da EPS i ostale energetske kompanije postupaju u skladu sa merama predviđenim NERP-om (Nacionalnim planom za smanjenje emisija).

...i protesti protiv zagađenja


A SAD SVAKO PO SUBJEKTIVNOM OSEĆAJU

Prekomerno zagađen vazduh u Srbiji samo je još jednom pokazao kako funkcioniše ono što zovemo režimom Aleksandra Vučića. Najbolje je da se niko ne bavi svojim poslom, a kad se nešto desi u vezi sa njegovim resorom, da izađe i da priča besmislice poput ministra zdravlja ili premijerke, recimo. Niko se i ne bavi svojim poslom, ne zato što možda ne bi umeo, nego što ne može ništa ni da učini. Čak i ako to pokuša, prođe kao ministar prosvete kome je Ana Brnabić odmah udarila packu da ne izigrava "superministra". Zato se ministar zaštite životne sredine drži priče da je odgovornost na lokalnim samoupravama, tj. da su za zagađenje vazduha krivi gradonačelnici. A gradonačelnici kažu da se problem zagađenja pojavio trenutno i da se intenzivno radi na njegovom rešenju. Sve same besmislice. A šta da kaže Trivan? A šta da kaže Ana Brnabić?

Da kažu da Termoelektrana Kostolac B ispušta 130.000 tona sumpor-dioksida što je više od svih termoelektrana u Nemačkoj zajedno, da EPS-u, koji je prema izveštaju Fiskalnog saveta najveći zagađivač u Srbiji, treba milijardu evra za čistiji vazduh? Da je pola milijarde od ekoloških taksi država potrošila, ali ne na ekologiju, da to što se ljudi greju na čvrsta goriva nije pojedinačni problem nego državno pitanje? Da ljudi voze "evro 3" ne zato što im je standard porastao, nego zato što za bolje nemaju pa im je država dopustila uvoz evropskog smeća na četiri točka? Ma ne, što to? Naravno da će kazati da je aerozagađenje stvar subjektivnog osećaja.

Pa i Trivan je zbog subjektivnog osećaja pristao da bude na čelu ministarstva iako je unapred znao da se neće ni za šta pitati niti će bilo šta moći da sprovede u delo. I to nije samo njegov greh. Vučić je još 2015, kada je najavio dolazak Kineza u Smederevo, rekao da su u Kini ugasili deo čeličana i železara zbog zagađenja vazduha, da se on u to ne razume i da ga i ne zanima. Reći će da ga je zanimalo da 5000 radnika ne ostane bez posla. Za vazduh se snađite sami. Svako po svom subjektivnom osećaju.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net