foto: naled
PREDLOZI ZA UNAPREĐENJE POSLOVANJA: Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a

Ekonomija >

Kakvo nas poslovno okruženje čeka u 2020

Fokus Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (naled) u ovoj godini biće rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu kroz dalju reformu katastra, unapređenje radnih odnosa smanjenjem poreskog opterećenja rada i uvođenjem novih fleksibilnih oblika rada, razvoj sistema eAgrar, kao i dalje suzbijanje sive ekonomije sa posebnim fokusom na merama kao što su pokretanje jedinstvenog Kontakt centra za prijavljivanje rada mimo propisa, proširenje obuhvata fiskalizacije i razvoj javnog registra neporeskih nameta

Najmanje milion građana i privrednika ove godine brže će proći kroz administrativne procedure zahvaljujući unapređenjima koja su napravljena tokom 2019. Ukoliko nas izbori u tome ne budu omeli, korak dalje može da bude napravljen i u 2020, ako budu sprovedene ideje koje Naled kandiduje na ekonomsku agendu.

Iako su godinu za nama obeležili i usponi i padovi kada je reč o poslovnom okruženju, posebno su se izdvojile četiri pozitivne reforme na kojima su radile resorne institucije u saradnji sa Naled-om. Izdvojile su se pre svega po tome što su građanima i privredi birokratski pojednostavile i učinile jeftinijim poslove s državnom i lokalnom administracijom.


EFIKASNIJE PROCEDURE

Najznačajnija reforma koja je usvojena u 2019, a praktično može da se "isproba" od 3. januara, odnosi se na drugu fazu sveobuhvatne reforme postupka upisa u katastar, odnosno ukidanje podnošenja poreskih prijava prilikom kupoprodaje nepokretnosti i ostavinskih postupaka. Od prvog radnog dana u januaru, građani više ne moraju da razmišljaju kako da popune prijave i gde da ih dostave jer će za njih to raditi javni beležnici i poreski organi. U praksi to znači i dva šaltera manje i niže troškove za 6,5 miliona evra u naredne četiri godine. Kako se u Srbiji godišnje obavi oko 120.000 kupoprodaja nepokretnosti i ostavinskih postupaka, nova efikasnija procedura "pogodiće" oko pola miliona ljudi. To je značajan rezultat postignut u partnerstvu sa Ministarstvom građevinarstva i Republičkim geodetskim zavodom kao vodećim institucijama u ovoj reformi, u okviru projekta "Uvođenje jedinstvenog šaltera za registrovanje nekretnina u Srbiji", koji uz podršku Fonda dobre uprave Vlade Ujedinjenog Kraljevstva sprovode Naled i PwC Srbija. Računajući i prvu fazu reforme katastra, kada su upis u katastar preuzeli javni beležnici, čime je drastično skraćeno vreme upisa, a broj šaltera sveden sa šest na jedan, ukupne uštede za period od četiri godine iznosiće oko 24 miliona evra.

Izvršna direktorka Naled-a kaže da je veoma važna reforma i to što je za privredu konačno eliminisana obavezna upotreba pečata. Na insistiranje Naled-a, tokom 2018. godine, dva puta je menjan Zakon o privrednim društvima da bi pečat otišao u istoriju. "Oko 400.000 preduzetnika i preduzeća može da posluje bez ovog relikta prošlosti. To je takođe jedno od dostignuća koje smo pomogli da se desi uz podršku Fonda za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i saradnju s Ministarstvom privrede i Kabinetom premijerke", kaže Violeta Jovanović, izvršna direktorka Naled-a.

Važne novine koje su obeležile 2019. jesu i automatizacija sistema paušalnog oporezivanja i kreiranje indikativnog kalkulatora (www.jpd.rs) za izračunavanje poreskih obaveza, koji je za nešto više od mesec dana korišćen čak 49.000 puta. Poreska rešenja za oko 117.000 preduzetnika paušalaca od 2020. neće više kasniti po nekoliko meseci, već će stizati na početku poslovne godine i to elektronski, a poreska obaveza biće obračunata na osnovu preciznih kriterijuma.

Značajan efekat postignut je i kada je reč o sezonskim radnicima u poljoprivredi, jer zbog olakšane prijave putem portala ili mobilne aplikacije i smanjivanja poreske obaveze za prijavljivanje sve više ulaze u legalne tokove. Prijava sezonaca "na klik" je neslavan prosek od 3500 sezonaca godišnje već u prvoj godini primene podigla na 27.000 prijavljenih. Kroz njihove poreze i doprinose u budžet se slilo 250 miliona dinara.

Kad se podvuče crta, 2019. godinu će svakako obeležiti i bolja zaštita manjinskih akcionara kroz izmene Zakona o privrednim društvima i veća prava poverilaca kroz izmene Zakona o stečaju. Ove dve izmene su u najvećoj meri doprinele skoku Srbije na Duing biznis listi sa 48. na 44. mesto, na čemu je Naled radio zajedno s Vladom Srbije u okviru Zajedničke grupe za unapređenje pozicije na Duing biznis listi Svetske banke, koja po kriterijumu lakoća poslovanja rangira 190 zemalja sveta. Takođe, izrađeni su novi Akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije i Strategija razvoja eUprave, kompletiran je sistem eInspektor i umreženo 36 republičkih inspekcija, koje će moći efikasnije da otkrivaju sivu ekonomiju.

Jovanović kaže da je agenda Naled-a za 2020, iza koje stoji 320 članova iz redova kompanija, lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, još ambicioznija: "Naled je pripremio plan koji će zagovarati, kako bismo građane i privredu rasteretili suvišne birokratije, a javnu upravu učinili efikasnim servisom za sve nas".

Prva velika oblast koja će u 2020. biti u fokusu je, kako je rekla, rešavanje pitanja imovine.

"Postignut je veliki uspeh kada je reč o sistemu izdavanja građevinskih dozvola i elektronskog upisa u katastar. Uvođenje eDozvole prepoznala je i Svetska banka, pa smo po ovom kriterijumu na Duing biznis listi napredovali sa 186. na 9. poziciju u svetu. Prvu fazu reforme katastra, koja se odnosi na uvođenje eŠaltera, osetio je svako ko je po tom, modernom sistemu upisivao vlasništvo u evidenciju Republičkog geodetskog zavoda. Sada idemo dalje, a to podrazumeva da što pre pređemo na sledeći nivo i krenemo u modernizaciju izrade planskih dokumenata. Novi, moderan sistem eProstor omogućio bi da se dugotrajna i iscrpljujuća procedura, koja podrazumeva stalnu papirnu prepisku institucija, javnih preduzeća i drugih imalaca javnih ovlašćenja, drastično skrati. To bi se postiglo tako što bi svi radili istovremeno, svako u svom delu nadležnosti, na e-prostornom planu, putem jedinstvenog softvera", objasnila je Jovanović.

Nabrajajući šta je sve potrebno uraditi kako bi se unapredilo rešavanje pitanja imovine, ona navodi i da je takođe potrebno da konačno i procedura konverzije prava korišćenja u pravo svojine pretrpi promene, kako ne bi dalje kočila gradnju, kao i da se otvori tema tzv. obnove katastra nepokretnosti da bi se u narednih tri do pet godina rešili sporni odnosi na parcelama koji su takođe jedna od velikih kočnica efikasnom korišćenju zemljišta.


SMANJIVANJE BIROKRATIJE

Prema njenim rečima, sledeća važna tema za 2020. jeste da se temeljno urede radni odnosi, a Naled godinama zagovara osetnije poresko rasterećenje zarada koje je za 79 odsto privrednika glavni uzrok sive ekonomije i najveće opterećenje poslovanja koje negativno utiče na promet, mogućnosti za investiranje i zapošljavanje.

"Predložićemo reformu sistema doprinosa i pokrenuti dijalog u cilju ispunjenja ove ambiciozne želje. Veliki deo radne snage je u sivoj zoni i zato je nužno da se fleksibilni oblici rada (projektni angažman, rad sa nepunim radnim vremenom itd.) regulišu i učine poreski atraktivnijim. Danas je angažovanje nekoga na četiri sata preskupo zbog poreskih propisa i ti ljudi najčešće rade neprijavljeni, a za njima postoji tražnja, i mnogi su zainteresovani da na taj način ostvare dodatne prihode uz puno poštovanje njihovih prava", dodaje Jovanović.

Izradom softvera Naled je omogućio registraciju sezonskih radnika u poljoprivredi "na klik", uz 40 odsto niže troškove poreza i doprinosa. Pomenuti skok prijavljivanja sezonaca predstavlja evidentan uspeh nove procedure i potvrđuje stav Naled-a da bi trebalo proširiti prijavu putem portala i mobilne aplikacije i na druge oblasti, kao što su, primera radi, kućni poslovi, građevinarstvo i turizam.

"Smanjenja birokratije nema bez daljeg razvoja eUprave i to je treća oblast u vrhu naše agende za 2020. Već duže vreme Naled zagovara uvođenje eAgrara kako bi se omogućila elektronska registracija poljoprivrednih gazdinstava i na taj način višestruko smanjili administrativni troškovi. Procene su da bi troškovi sa 133 miliona dinara pali na 19 miliona, dok bi potrebno vreme za proceduru bilo skraćeno sa 280 na 75 minuta. Sledeća velika inovacija bilo bi eSanduče i sistem za elektronsku dostavu dokumenata, što bi značajno unapredilo pravnu sigurnost i rešilo brojne probleme, a posebno one u sudskim sporovima i situacijama kada dužnik ne dobije na vreme informaciju o dugu", naglašava Jovanović.

Četvrta velika tema je, kao i prethodnih godina, suzbijanje sive ekonomije. Nakon izrade softvera za automatsko i transparentno obračunavanje paušalnog poreza, vreme je i da se, za 117.000 paušalaca, omogući objedinjena uplata obaveza, na jedan umesto na četiri računa.

S obzirom na to da samo 40 odsto privrede ima obavezu posedovanja fiskalne kase, proširenje obuhvata fiskalizacije stvorilo bi bolje uslove za fer-plej utakmicu na tržištu. Uz to, ovo je godina u kojoj bi trebalo da se konačno prelomi da li želimo uvođenje reda u sistem neporeskih nameta. Ostaje predlog Naled-a da se formira javni elektronski registar za sve takse, koji bi onemogućio da institucije ili javna preduzeća naplaćuju namete koji nisu prijavljeni u tu evidenciju. Za registar se već kandiduje više od 1100 taksi i naknada. I da bi se građanima i privredi olakšalo prijavljivanje sive ekonomije, plan za 2020. je da se formira Jedinstveni kontakt centar, koji bi predloge distribuirao na prave adrese.

"Znamo da su ključni preduslovi za ispunjenje ovakvog plana svakako kvalitetan javno-privatni dijalog i saradnja koja podrazumeva da institucije ne rade same već da konsultuju privredu i građane oko trasiranja reformi. Mnoge od sprovedenih reformi su rezultat upravo toga. Istraživanja govore da poverenje raste – čak 83 odsto ispitanika u javnom sektoru prepoznaje da je dijalog ključan za uspešnu primenu propisa, dok dva od tri privrednika kažu da u 2020. žele da budu aktivnije uključeni u izmene regulative", zaključila je Jovanović.

Kada bi se planovi za 2020. sumirali u jednoj rečenici, to bi izgledalo ovako: U 2020. se može očekivati da će u fokusu Naled-a biti rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu kroz dalju reformu katastra, unapređenje radnih odnosa smanjenjem poreskog opterećenja rada i uvođenjem novih fleksibilnih oblika rada, razvoj sistema eAgrar, kao i dalje suzbijanje sive ekonomije sa posebnim fokusom na merama kao što su pokretanje jedinstvenog Kontakt centra za prijavljivanje rada mimo propisa, proširenje obuhvata fiskalizacije i razvoj javnog registra neporeskih nameta.


 

Tri srpska ćilima kandidati za listu UNESCO

"Tokom godine biće pokrenuta još jedna važna inicijativa, a to je da se tri ćilima iz Srbije, pirotski, staparski i sjeničko-pešterski, nađu na UNESCO listi svetske kulturne baštine", kaže Violeta Jovanović.

Naled je sa udruženjem Etno mreža godinama aktivan na ekonomskom osnaživanju žena iz ruralnih krajeva, i sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, koje vodi potpredsednica Vlade prof. dr Zorana Mihajlović, jedan je od pokretača inicijative "1000 žena". Ćilime su izradile žene angažovane u okviru te inicijative, a do sada je, na izradi tradicionalnih rukotvorina kao diplomatskih i protokolarnih poklona, uposleno njih 715 širom Srbije.

"Plan je da u 2020. dostignemo brojku od 1000 angažovanih žena koje će na taj način sebi i svom domaćinstvu obezbediti izvor prihoda", kaže Jovanović.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net