foto: jaroslav pap / tanjug

Klimatske promene >

Krnji dil zelene Evrope

Da li će klimatski dogovor Evropi omogućiti "zelenu tranziciju" i šta nas u 2020. očekuje po pitanju borbe protiv globalnog zagrevanja

Poslednji mesec u ovoj godini bio je u znaku "zelene boje". Na samitu koji su organizovali novi lideri evropskih institucija, prisutni šefovi država i vlada Evropske unije su na jedvite jade postigli dogovor o "klimatski neutralnoj Evropi" do 2050. godine. Zauzet Bregzitom i britanskim parlamentarnim izborima, premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson nije se pojavio u Briselu. A šesta najveća ekonomija Unije Poljska je ostala po strani i nije se priključila ostatku EU u usvajanju tzv. Evropskog zelenog dogovora.

Taj ambiciozni panevropski projekat podrazumeva realizaciju kompleksnih mera za zaštitu prirode i čovekove okoline od posledica globalnog zagrevanja: među najznačajnijim merama su smanjenje emisija štetnih gasova; ulaganje u obnovljive izvore energije, kao i povećavanje energetske efikasnosti zgrada i čitavih naselja; pošumljavanje i unapređenje novih tehnologija; a tu su i zaštita biodiverziteta, razvoj održive poljoprivredne proizvodnje itd.

Međutim, pojedine zemlje istočne Evrope na samit su došle sa spiskom zahteva kojima su od Brisela želele da izdejstvuju razumevanje za njihovu specifičnu energetsku situaciju. Tako je najveća država Višegradske grupe Poljska zahtevala da klimatski sporazum omogući dovoljnu finansijsku pomoć za prelazak na čistu energiju za regione Unije zavisne od fosilnih goriva. Poljska više od osamdeset odsto svoje energetske proizvodnje zasniva na uglju, te je poljski premijer Mateuš Moravjecki izrazio skepsu da se do zacrtane 2050. godine u njegovoj državi može postići cilj klimatski "dekarbonizovane" Evrope.

Varšava se pribojava da bi zatvaranje njihovih elektrana na ugalj moglo ozbiljno da ugrozi perspektive poljske ekonomije i životni standard stanovništva. Poljska je zato tražila da se krajnji rok za sprovođenje cilja o klimatski neutralnoj Evropi pomeri na 2070. godinu. Ostale zemlje EU to nisu prihvatile.


PRIHVATLJIV ENERGETSKI MIKS

Nešto više razumevanja lideri Unije su pokazali za Češku, koja je tražila da se u sporazumu eksplicitno navede mogućnost da se nuklearna energija u Evropi može smatrati adekvatnom zamenom za izvore energije koji najviše zagađuju prirodnu sredinu. "Nuklearna energija je čista energija, bez ikakvih emisija. I ne znam zašto mnoge zemlje imaju problem s tim", izjavio je češki premijer Andrej Babiš. Iako su se Austrija i Luksemburg najoštrije usprotivile bilo kakvoj finansijskoj podršci EU izgradnji nuklearnih elektrana u Evropi, Češka je odgovorila da od Brisela neće zahtevati novac iz evropskih fondova za razvoj sopstvene nuklearne energije.

Ključnu podršku za to Prag je imao od Francuske, koja spada među najveće globalne lidere u oblasti nuklearnih elektrana, a i vodeći je evropski izvoznik struje. Slovački premijer Peter Pelegrini takođe je podržao češkog kolegu rekavši da "energetski miks", koji podrazumeva i proizvodnju nuklearne energije, nije samo u interesu Češke već i Slovačke, "druge sile na svetu" u pogledu udela električne energije proizvedene u nuklearnim elektranama. On je istakao i da nema potrebe "voditi džihad" u Evropi protiv nuklearnih elektrana i protiv nuklearne energije kao takve.

"Znamo da je potrebno uzeti u obzir različite uslove u različitim zemljama ", rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Uspehom Evrope u značajnoj meri bi se potvrdili ambiciozni ciljevi i Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015, koji je nakon najavljenog povlačenja SAD – jednog od najvećih emitera štetnih gasova na planeti – ostao da "visi u vazduhu".

foto: martin meissner / tanjug ap photo / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«NA UDARU KRITIKE: Rafinerija BP u Nemačkoj


SPREMNE PARE

Evropski lideri pokazali su spremnost da izdvoje ozbiljna finansijska sredstva kako bi se kompromisi učinili "svarljivijim" za pojedine članice EU. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da Zeleni dogovor predstavlja "novu evropsku strategiju rasta" i najavila sprovođenje Investicionog plana za održivu Evropu, koji će u narednih deset godina "poduprti investicije u vrednosti od hiljadu milijardi evra".

U autorskom tekstu za "Politiku", šefica EK najavila je da će Evropska komisija u roku od 100 dana predstaviti i "prvi evropski zakon o klimi", kao i da će se uspostaviti "Fond za pravičnu tranziciju" od 100 milijardi evra, koji bi se našao pri ruci brojnim evropskim ekonomijama da u potpunosti izvrše svoju energetsku zelenu tranziciju.

Projekat finansiranja biće poveren Evropskoj investicionoj banci (EIB). Nedavno je ova banka usvojila novu, restriktivnu politiku budućeg kreditiranja energetskog sektora, koja od kraja 2021. predviđa ukidanje finansijske podrške energetskim projektima koji se oslanjaju na naftu, gas i ugalj.

Sa druge strane, brojne ekološke organizacije smatraju da je novi evropski sporazum tek početak puta i da je možda došao prekasno jer neće u dovoljnoj meri sprečiti klimatske promene. Posledice globalnog zagrevanja i borba protiv klimatskih promena tako postaju možda i najveće, ne samo političko, već i civilizacijsko pitanje našeg doba.

Analitičari smatraju da će globalni "zeleni" dogovor, koji bi se ugledao na evropski sporazum po tom pitanju, podrazumevati ne samo značajna finansijska ulaganja, već i izmenu zakonodavnog i institucionalnog okvira širom sveta kako bi ova "mapa puta" bila sprovedena u delo. Nedavno je i Svetska meteorološka organizacija (WMO) saopštila da je koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u prethodnoj godini dostigla nove maksimume. A Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) ocenila je da su klimatski ciljevi Evropske unije već nedostižni. "Sadašnji tempo napretka neće biti dovoljan da se dostignu klimatski i energetski ciljevi za 2030. i 2050. godinu", upozorili su iz ove agencije.


RAZOČARAVAJUĆI ISHOD

Uprkos ambicioznim ciljevima evropskih političara, planovi o globalnom smanjenju emisije štetnih gasova ostaće tek mrtvo slovo na papiru dokle god najveći zagađivači nastave po starom. To se moglo videti i na kraju maratonskog, četrnaestodnevnog zasedanja Konferencije strana potpisnica UN konvencije o promeni klime "COP 25", koja je u decembru održana u Madridu. SAD, zemlje BRIKS-a, ali i Saudijska Arabija i Australija, nisu prihvatile da se više angažuju u borbi protiv globalnog zagrevanja.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je kako je "razočaran" ishodom konferencije UN o klimi i da mu je žao što je "propuštena važna prilika", jer su delegati iz oko 200 zemalja postigli samo "minimalni kompromis". Na ovom skupu UN, odlučeno je i da Srbija bude jedan od potpredsednika naredne konferencije o klimi, koja će 2020. biti održana u Glazgovu u Škotskoj.

U 2020. godini očekuje se da će napori u obuzdavanju globalnog zagrevanja ući u novu fazu. Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u svojoj preporuci naglašava očekivanje da "u 2020. godini svi potpisnici Sporazuma o klimi iz Pariza ažuriraju svoje Nacionalno utvrđene doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (Nationally Determined ContributionsNDCs)". Ovo se odnosi i na zemlje Zapadnog Balkana jer sve projekcije ukazuju da će ovaj region "postati pogođen posledicama klimatskih promena, a koje se u poslednje vreme već osećaju u Srbiji u vidu ekstremnih vremenskih pojava kao što su istorijske poplave i sve češće suše", navodi se u poruci UNDP u Republici Srbiji.


KRITIKA ZELENE IDEOLOGIJE

Naredne godine biće obeleženo pet godina od potpisivanja Pariskog sporazuma, a osim pomenute konferencije o klimi u Glazgovu, u NR Kini biće održana i konferencija UN-a o biodiverzitetu, koja ima za cilj da izradi globalni okvir biološke raznolikosti koji je usklađen sa ciljevima UN-ovog održivog razvoja za period nakon 2020. godine. U EU se najavljuje da će se iduće godine podstaći i jačanje građanske inicijative u borbi protiv globalnog zagrevanja, jer će u martu 2020. EK pokrenuti "Klimatski pakt" koji će "građanima dati glas i ulogu u dizajniranju novih akcija, deljenju informacija, pokretanju lokalnih aktivnosti i prikazivanju rešenja koja mogu da prate drugi."

Sve ove globalne "zelene" akcije imaju i glasne oponente, koji smatraju da pozivi na klimatsku uzbunu postaju svojevrsne "nove doktrine" i "ideologije" savremenog sveta. Među najpoznatijim kritičarima je i nekadašnji češki predsednik Vaclav Klaus, koji već decenijama smatra da se tu radi o "radikalnoj propagandi" zelenih aktivista. On smatra da smo svedoci "novog talasa radikalnih javnih proklamacija nadolazeće apokalipse" bez ikakvih dokaza.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net