Odgovor jedne krave

Iako sam sve vreme štrajka radnika Pošte Srbije iskazivala solidarnost sa njima, moram da izrazim žaljenje što mi je pisanije dr Jovane Stojković, poslato još 3. decembra stiglo tek 14 dana kasnije. Ipak, zahvalna sam dr Stojković što ne moram da smišljam temu za današnji komentar. Njeno reagovanje dužni smo da objavimo iz prostog razloga što je u tekstu pomenuta, tako da se izvinjavam čitaocima za eventualnu pretrpljenu traumu ili šok.

Reakciju dr Stojković priredila sam za ovaj sajt, ali nisam je mnogo menjala. Zapravo, uklonila sam samo jednu tačku koja je stajala na polovini rečenice. Sve autorkine konstrukcije, od „bez da“, do spojenog „neulazeći“ ostale su netaknute. Zašto? Zato što smo dužni da objavimo njeno reagovanje, ali nemamo nikakvu obavezu da je činimo pismenijom nego što jeste.

Ipak, nalazim da je jako neobična tvrdnja Jovane Stojković kako nije znala ništa o neplodnosti Marije Ratković jer „ne čita ispovesti o zdravstvenom stanju“ osoba koje joj nisu interesantne. Ako joj Marija Ratković nije interesantna, kako je onda saznala da je feministkinja i da se bori za veću dostupnost (a ne obavezu primanja) HPV vakcine? Kako saznade da Ratković sarađuje sa Ambasadom Australije? Ali nije problem što me neki delovi ovog pisma čude, problem je što me neki plaše. Na primer, ono kad doktorka kaže kako su lične ispovesti, u ovom slučaju o raku grlića materice – „degutantni egzibicionizam“. Prema podacima koje je u aprilu ove godine iznela dr Biserka Vukomanović Đurđević sa VMA, Srbija je po broju obolelih žena na drugom mestu u Evropi. Godišnje oboli 60.000 žena od karcinoma grlića materice, a njih 30.000 ne preživi. Javni govor jedne od preživelih, Jovana Stojković naziva degutantnim egzibiconizmom i očekuje da ćutimo ako nas ona prva nije pomenula.

Ruku na srce, nemam baš od čega da se branim. Apsolutno stojim iza svake reči u tekstu koji je zaboleo Jovanu Stojković. Ni na jednom mestu nisam iznela kvalifikacije na račun njene ličnosti, nego isključivo o njenim stavovima. I dalje mislim da su njeni stavovi glupi, jer su naučno neosnovani, ali nipošto ne mislim da je Jovana Stojković glupa. Naprotiv, vrlo je inteligentna.

Samo jako inteligentna žena može da stavi naslov „Psihološke beleške svete krave“ i da u tekstu provuče kako „kao psihijatar“ može da primeti „ko ima psihičke tegobe“. A sve to „da se Vlasi ne sete“ da aludira na moje tekstove i javne nastupe o mojoj psihičkoj bolesti, srećom, uspešno izlečenoj, o kojoj valjda svi koji čitaju i nedeljnik „Vreme“ i ovaj sajt već sve znaju. Na isti način na koji je vešto uplela „plodnu saradnju“ ženi koja pati od neplodnosti, Stojković (iako sam ja njoj „Gligorijevićka“), sada pravi neukusne aluzije na moje psihičko stanje. Uostalom, to je jasno već iz naslova njenog teksta.

Dakle, nemam nikakav poseban odgovor za Jovanu Stojković, ali imam nekoliko pitanja. Da li je u redu da neko sa specijalizacijom psihijatrije zbija šale na račun mentalnih bolesti? Da li je u redu da tvrdi kako može da prepozna psihičke tegobe kod osoba koje nije lično pregledala, pošto se ovo kosi sa lekarskom etikom? I na kraju, nezavisno od cele ove prepiske, da li je u redu da doktorka sa specijalizacijom u oblasti psihijatrije vrlo uredno na Tviteru lajkuje tvitove u kojima me njeni simpatizeri i saborci označavaju kao suicidalnu, što je, uzgred, kleveta, ali me (za sad) mrzi da podnosim privatne tužbe? Jer Jovana Stojković baš to radi, lajkuje tvitove u kojima se može pročitati da „volim da dignem ruku na sebe“ i slične varijacije na temu. Ponavljam, po struci je psihijatar ili bar tako tvrdi.

Na kraju, izražavam duboku empatiju sa Stojković zbog uvreda i pretnji koje doživljava, jer ni u mom slučaju tužilaštvo uglavnom nije reagovalo. Istina, meni nikad niko nije rekao da sam „klerofašista, neofašista ljotićevskog tipa“ jer nisam, ali zato jesam dobijala virtuelni „snajper na slepoočnici“, „držanje u zgradi bez prozora“, „vađenje štitne žlezde“, „vezivanje na sred ulice jer znamo kuda se krećeš“, „prinudnu hospitalizaciju u zatvorskoj ludari“, „vaspitno silovanje“, „silovanje metlom“, a bila sam bogami i kurva, doduše, ne četnička, ali bila sam više drugih vrsta kurvi.

Tako je, doktorka, kad ste žena u javnom prostoru i to je sudbina koju i vi i ja delimo i ne pada mi na pamet da se takmičim sa vama u degutantnoj disciplini „koju više vređaju na internetu“. Ali zato smo tu mi, feministkinje, i borimo se da nijedna žena to ne doživljava. Ako vam je zaista zlo od toga da vas nazivaju kurvom jer se ne slažu sa vašim stavovima, pozivam vas da nam se pridružite, kad izgustirate borce za prava muškaraca, kojima ste se, kako čujem, nedavno pridružili.

Znam da smo vam mi, krave, antipatične, ali sumnjam da je bolje među volovima.