foto: rade prelić / tanjug
UZAJAMNO RAZUMEVANJE: Vladimir Bilčik i Ana Brnabić

Dijalog vlasti i opozicije >

Veliko predizborno farbanje

Godinu dana od opozicionog Sporazuma o zajedničkim uslovima za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora i nakon tri runde dijaloga vlasti i opozicije, vlast tvrdi da je ispunila i više od onoga što opozicija traži, dok opozicija smatra da nije postignuto – ništa

Treća runda dijaloga vlasti i opozicije završena je u nedelji za nama. Navodno, neki je dogovor postignut. Još navodnije, vlast je bila širokogruda u izlaženju u susret zahtevima opozicije. Sasvim sigurno, dijalogom nije postignuto gotovo ništa, jer ključni predstavnici opozicije, oni zbog kojih je sve i počelo, uglavnom nisu ni prisustvovali susretima koji su se dešavali pod patronatom evroparlamentaraca.

Dijalog je počeo ovog avgusta, prvo u organizaciji Fondacije za otvoreno društvo, na Fakultetu političkih nauka, da bi se potom preselio u Skupštinu Srbije uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta. Na početku dijaloga, protesti "1 od 5 miliona" trajali su duže od osam meseci, a ogromna većina opozicionih poslanika već je ušla u bojkot sednica Skupštine Srbije, a slično su uradili i odbornici u lokalnim samoupravama. Dakle, posredi je nedvosmislena politička kriza.

Da bismo razumeli sadašnji trenutak i ishod dijaloga, važan je još jedan momenat: decembar 2018, kada opozicija, parlamentarna i neparlamentarna (sa izuzetkom SRS a, LDP a i LSV a) potpisuje Sporazum o zajedničkim uslovima za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora. Ti uslovi zapravo su vrlo slični, ako ne identični onim temama o kojima se do 13. decembra pregovaralo: rad REM a i javnih servisa, sređivanje biračkog spiska, poštovanje zabrane funkcionerske kampanje... Kasnije, kada je počela aktivna kampanja za bojkot redovnih parlamentarnih izbora, stranke okupljene oko Saveza za Srbiju dodaju i zahtev da se izbori odlože za 9 meseci. Istina, za to baš i nema zakonskog utemeljenja, ali u kriznim trenucima mogući su i krizni potezi, što smo videli ovih dana, kada je skupštinska većina usvojila niz zakona kojima, kažu, izlaze u susret zahtevima opozicije.


POPUSTLJIVOST I VELIKODUŠNOST

Ovih dana od predstavnika vlasti čujemo kako su svi zahtevi ispunjeni. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je vlast opoziciji dala "i više nego što je traženo, jer se ne plaši konkurencije", a na novinarsko pitanje zašto, rekao je: "Zato što sam ja popustljiv čovek", i dodao da je vlast dala više od svega što je traženo.

Da vidimo šta je to "više"... Premijerka Ana Brnabić, koja u pregovorima nije ni učestvovala, izjavila je kako je umolila predsednika Vučića da izbore odloži najdalje što može, i on joj je molbu uslišio te će izbori biti u maju. Vlast je tako čekirala stavku "odlaganje izbora". Međutim, nije ih odložila. Ono što se zapravo desilo jeste da je baš Vučić mesecima insistirao na tobožnjim izborima u martu, iako oni ni ne bi mogli da budu održani tada. Po zakonskoj proceduri, izbori se mogu održati u samo tri termina – od 19. aprila do 3. maja, baš u mesecu koji je premijerka navodno "izboksovala". Analitičar Boban Stojanović podsećao je ovih dana u medijima da je 19. aprila Uskrs, pa je malo verovatno da će izbori biti tog dana. Za redovne parlamentarne izbore u zakonskom roku preostaju još 26. april i 3. maj. Nema, dakle, ni govora o ustupku. Reč je o dezinformaciji potekloj od predsednika o tobožnjim martovskim izborima, a potom o premijerkinom (ili zajedničkom) spinu.


R.E.M: EVERYBODY HURTS.MP4

Nakon druge runde pregovora uz evroparlamentarce, od 10. oktobra, najintenzivnija tema kako u medijima tako i u pripremi za naredni sastanak, fokus opozicije i analitičara naprasno se sa RIK a, nameštanja glasova, bugarskih vozova i ostalih nepravilnosti kojima smo svedočili u svakoj lokalnoj samoupravi u kojoj su u poslednje dve godine održani izbori, seli na Regulatorno telo za elektronske medije. Iako to niko ne izgovara glasno, fokus je na REM u jer se tako jednim potezom rešava problem blago rečeno neobičnog načina izveštavanja o političkom životu.

Ovde pravimo malu digresiju: materijal koji dobijaju učesnici u pregovorima sastoji se od tabele sa uslovima koje treba ispuniti, opisa problema i oznake dokle se stiglo sa ostvarivanjem. Crveno nije ostvareno, zeleno je ostvareno, a žuto (ka oker) – delimično ostvareno. Između poslednje dve runde, svi zahtevi koji se tiču REM a bili su crveni, da bi nakon 13. decembra magično pozeleneli.

Na trećoj rundi dijaloga zaključeno je da je potrebno unaprediti rad REM a imenovanjem "tri plus dva" nova člana tog tela, doneti novi propis za javne medijske servise i osnovati Nadzorni odbor u Narodnoj skupštini. Nakon druge runde ovog dijaloga saglasnost je postignuta oko zamene "tri plus jednog" člana, pa je u trećoj rundi promenjena u "tri plus dva". Kako i zašto, nikom nije jasno, a opozicija, makar onaj deo oko Saveza za Srbiju (SzS), insistira na izmeni svih devet članova REM a. Možda je važno naglasiti i da nekima od aktuelnih članova ovog tela mandat ističe u prvoj polovini 2020, ali taj podatak, čini se, pre unosi još veću zabunu nego što bilo šta razjašnjava.

"Skupština Srbije će nove članove na osnovu konkursa izabrati. Zavisi od toga ko se prijavi, imate situaciju da neko ne želi da konkuriše za mesto u REM u jer se boji od opozicije da će ih provlačiti kroz blato", izjavio je za TV Prvu potpredsednik Vlade Nebojša Stefanović.

"To što će Vučić pet svojih poslušnika da zameni sa pet novih poslušnika koji će se razlikovati od prethodnika samo po imenu i prezimenu, ne znači baš ništa", izjavio je za "Danas" Nebojša Zelenović, predsednik Zajedno za Srbiju, koja je deo Saveza za Srbiju.

Šta god da se desi, ako je verovati vlasti, početkom godine će Skupština Srbije izmeniti proceduru za izmenu članova REM a. U atmosferi u kojoj vladajuća većina pokušava da uspostavi potpunu kontrolu u svakom kutku Srbije, do poslednje mesne zajednice i skupštine stanara, ne štedeći ni pravosuđe, nemamo nijedan dobar razlog da verujemo kako će "tri plus dva" nova člana REM a raditi išta drugačije od aktuelnih.

No, da se na tobožnje "ustupke" baš prionulo, pokazuje još jedna stavka iz one pregovaračke tabele koja je naprasno "pozelenela". Na sajtu Skupštine Srbije, još pre treće runde pregovora objavljeno je da je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu utvrdio je Predlog odluke o imenovanju članova Nadzornog odbora za praćenje izbornog procesa i uputio ga parlamentu na usvajanje. Za članove Nadzornog odbora predloženi su glumac i v. d. direktora Ustanove kulture "Vuk Karadžić" Svetislav Goncić, producent Branislav Klanšček, naučni savetnik Nikola Žutić, saobraćajni inženjer Dragan Varagić, politikološkinja Ivana Radovanović, profesor Branko Rakić, savetnik za pravna pitanja Miodrag Savović, novinarka Ivona Pantelić, profesorka nemačkog jezika Jelena Milenković Orlić i prvak Opere Aleksandar Stamatović.

U obrazloženju predloga navodi se da je Vlada predložila Branka Rakića, Miodraga Savovića, Ivonu Pantelić, Jelenu Milenković Orlić i Aleksandra Stamatovića. Poslanička grupa Srpske napredne stranke (SNS) predložila je Svetislava Goncića, poslanička grupa LDP – LSV – SDA Sandžaka Branislava Klanščeka, poslanička grupa Stranka moderne Srbije Dragana Varagića, a poslanička grupa Srpske radikalne stranke Nikolu Žutića.

Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, Nadzorni odbor ima deset članova od kojih polovinu imenuje Skupština na predlog Vlade, a polovinu na predlog poslaničkih grupa. Tako je po zakonu. U realnosti, prvo nad čim se treba zamisliti jeste zašto za deset mesta imamo isto toliko kandidata, a ne više, što bi proces izbora učinilo demokratičnijim. Ovako, predloženi su, praktično, već izabrani i potvrda tog izbora samo je tehnička stvar.

Dalje, Vladu Srbije i SNS je u realnosti teško razlikovati, pa u prenesenom smislu Vlada ili SNS, svejedno je, zapravo će imati šest svojih članova. Možda čak i sedam, ako SRS tretiramo kao "pridruženu" vlast, a u najgorem scenariju osam, jer LDP – LSV – SDA Sandžaka bije glas "lažne opozicije".

Pregovori vlasti i opozicije održani tokom 2019. biće, prema nekim najavama, nastavljeni u januaru. Sigurno je da će i druge tačke iz pregovaračke tabele iz crvene i oker preći u zelenu boju, ali, sudeći po do sada urađenom, jedina prava promena će biti samo to – prefarbavanje.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net