karikatura: vladimir radibratović

Slučaj Jovanjica II >

Svi predsednikovi ljudi

Zašto je Aleksandar Vučić odlučio da optuži samog sebe i da li će njegov politički aikido ovoga puta da se okrene protiv njega? I zbog čega ispada da jedino o čemu razmišlja pritvoreni Predrag Koluvija, koji se nalazi u situaciji da kao vođa organizovane kriminalne grupe bude osuđen na dugogodišnju zatvorski kaznu, jeste da otkloni svaku sumnju da je zvao Andreja Vučića

Mesec dana posle upada policije, razbuktava se plamen oko poljoprivrednog gazdinstva Jovanjica kraj Stare Pazove; dim iz tog slučaja se širi po srpskim institucijama.

U priču su uvedena nova imena, a vlast je potegla najapsurdniji potez u nameri da stavi tačku na slučaj koji joj svakodnevno troši energiju i odvlači pažnju sa nekih drugih tema i poslova. Naime, u ponedeljak 9. decembra, visoki funkcioner vladajuće partije i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević otišao je u Više javno tužilaštvo u Beogradu da preda krivičnu prijavu protiv Aleksandra i Andreja Vučića kako bi se konačno saznala istina o njihovoj umešanosti u slučaj Jovanjica.

Taj trenutak treba zapamtiti jer je slučaj jedinstven: vlast tuži samu sebe i traži od tužilaštva da povede postupak protiv nje same! Pre nekoliko godina Vučić je na svoje insistiranje bio podvrgnut poligrafskom ispitivanju, a ovo je sada valjda znak promene pristupa u istrazi oko potencijalne umešanosti u trgovinu narkoticima. Kao i u slučaju sa poligrafom, tako ni sada verovatno nema nikoga ko veruje da je to ozbiljna stvar... Treba li, možda, ostaviti zrno poverenja u javno tužilaštvo u Srbiji i njihovu sposobnost da se svojim poslom bave na ozbiljan način?

U svakom slučaju, novi spin vlasti izgleda kao milost gospodara. On ovako poručuje institucijama – možete da radite. Jer, ako opozicija tvrdi da su braća Vučić pomagala vlasniku uzgajivačnice marihuane Predragu Koluviji, onda sada tužilac ima i prijavu na te okolnosti, pa eto, neka deluju, neka privode, saslušavaju i hapse, pa šta bude. A zapravo, jasno se vidi da iza leđa drži prekrštene prste i da od toga neće biti ništa.

Dok deo javnosti ovakvu odluku vidi kao pritisak na pravosuđe. Poznajući ovaj režim, pre će biti da je ovo radikalan pokušaj da se preuzme kontrola nad jednim velikim skandalom oko uzgajanja stotina kilograma marihuane na plantažama pored Beograda. U tom smislu najveće pitanje je da li će se tužilaštvo praviti mrtvo i razumeti Vučevićevu inicijativu kao iskazivanje poštovanja braći Vučić ili će pokrenuti postupak u kome će saslušavati redom sve povezane osobe, pa i braću Vučić uz predstavnike opozicije i raščivijati čitav mehanizam uzgajanja marihuane, distribucije i prodaje tog narkotika.

Važan detalj je i činjenica da je krivičnu prijavu protiv braće Vučić odneo u tužilaštvo Miloš Vučević. Za njega se u Novom Sadu govori da sve odluke vezane za grad donosi u saradnji sa Andrejem Vučićem. Inače, pored svega ostalog što mu se pripisuje, on važi i za tihog gradonačelnika glavnog grada Vojvodine.


ZAŠTO KOLUVIJA BRANI ANDREJA

Iako se u jednom trenutku, posle konferencije za novinare ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića činilo da će "slučaj Jovanjica" da "padne u zaborav", sve je oživelo kada je Miroslav Aleksić, narodni poslanik iz redova Narodne stranke, objavio da se Predrag Koluvija godinama nalazio u blizini samog Aleksandra Vučića kao član delegacija privrednika koje su sa predsednikom Srbije odlazile na sastanke u Rusiju i Kazahstan.

Aleksić je pokazao fotografije, programe konferencija i upitao da li je moguće da niko nije znao ko je taj čovek? I kako je moguće da se pored nekadašnjeg predsednika Vlade, a danas predsednika države, nalazi osoba koja se bavi proizvodnjom narkotika.

Ako su Aleksićeve tvrdnje i mogle da se pobiju argumentima da nije posao Vučića da zna ko će se sve naći u tim delegacijama i da to određuju ljudi iz Privredne komore Srbije (što je po sebi čudno imajući u vidu povezanost predsednika komore Marka Čadeža i Vučića), vlast nije mogla da smisli suvisli odgovor na otkriće "Insajdera" da je Jovanjicu država finansirala milionima evra u cilju pospešivanja njihovog izvoza.

"Istraživanje ‘Insajdera’ pokazuje da je Jovanjica dobijala kredite od Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza. Naime, AOFI je zvanična izvozno kreditna agencija Srbije. Agencija je osnovana sa namerom da pomogne domaća preduzeća kroz osiguranje i finansiranje izvoza, a u praksi ova agencija daje povoljnije kredite od komercijalnih banaka uz niže kamatne stope. Dokumentacija do koje smo došli pokazuje da je 2016. kompanija Jovanjica dobila kredit od Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza u iznosu od 500.000 evra, da bi 2018. u septembru dobila novih 400.000 evra. Krajem prošle godine Jovanjici se odobrava još jedan kredit kod Agencije i to u iznosu od tri miliona evra, uz odredbu da sredstva može da koristi kada izmiri sve prethodne obaveze", objavljeno je na portalu "Insajdera" 6. decembra 2019. godine. Ova institucija bila je pominjana i u jednom ranijem istraživanju CINS-a; tada smo saznali da je njenu finansijsku podršku dobijao i Željko Mitrović, vlasnik Pinka.

Po objavljivanju ovih detalja, oglasio se i sam Koluvija iz pritvora preko svoje pravne zastupnice Zore Dobričanin. Mediji su preneli "pod oznakom hitno" njegovu "izjavu" u kojoj on negira da je zvao Andreja Vučića u trenucima kada su ga hapsili. Dakle, ispada da jedino o čemu razmišlja pritvorenik koji se nalazi u situaciji da mu bude kao vođa organizovane kriminalne grupe i osuđen na dugogodišnju zatvorski kaznu jeste da otkloni svaku sumnju da je zvao Andreja Vučića...

Nedelju dana pre toga na konferenciji za novinare, ministar policije je rekao koristeći podatke iz tužilačke istrage da se sa sigurnošću može reći da Koluvija poslednjih šest meseci nije imao kontakte sa Vučićem i da se lično nikada nije sreo niti rukovao sa čovekom za koga se sumnja da je jedan od najvećih uzgajivača marihuane u ovom delu Evrope.


BORBE KLANOVA ILI TABLOIDIZACIJA PRAVOSUĐA

Narodna stranka je nastavila da se bavi ovim slučajem i dalje. Na konferenciji za novinare Vuk Jeremić ponovio je da je u toku obračun dva kriminalna klana unutar SNS-a: jedan predvodi Nebojša Stefanović, a drugim upravlja Andrej Vučić. A na najavu naprednjaka da će sami podneti prijavu protiv svog predsednika i njegovog brata, lider NS je rekao da ne bi trebalo na tome da se zaustave i da bi trebalo da podnesu prijavu i protiv oca Anđelka Vučića zbog njegove navodne umešanosti u rad BIA.

Jeremić tvrdi – a neke od njegovih tvrdnji od ranije pokazale su se kao tačne – da je Anđelko Vučić preko Bruna Đurana, koji je u poslednjoj inkarnaciji šef kabineta gradonačelnika Beograda, a pre toga šef kabineta raznih ministara, pokrenuo "rat BIA protiv Nebojše Stefanovića". Razlog? Taj što je Stefanović uopšte odobrio akciju zaplene marihuane na poljoprivrednom dobru Jovanjica.

On je pomenuo još i Darka Ostojića, za koga tvrdi da je šef obezbeđenja Andreja Vučića i da je on bio spona između Koluvije i Vučića. Inače, Ostojić je javnosti poznat samo kao član skupštine KK Crvena zvezda koju je napustio još 2014. godine kada je iz kluba otišao i Andrej Vučić.

foto: aleksandar dimitrijevićSLOŽNA BRAĆA: Aleksandar i Andrej Vučić

Na sve ove tvrdnje ljudi iz opozicije kao i na otkriće "Insajdera" o tome da je država milionima poduprla preduzetnika za koga se možda ispostavi da je proizvođač droge, vlast je reagovala najpre izjavama u kojima se opozicija optužuje da nema politiku nego da prepisuje i govori ono što objavljuje magazin "Tabloid", a onda i prijavom protiv braće Vučić koja bi trebalo da stvari "istera na čistac".

U svojim svakodnevnim razgovorima sa novinarima Vučić se neprestano "osvrtao" na Jovanjicu i držao se dosledno jedne te iste priče: policija je uradila svoj posao, i sada, umesto da me hvale, oni me napadaju jer me mrze; zbog toga je zamolio svog partijskog druga Vučevića da podnese prijavu protiv njega i brata Andreja kako bi se u konačnici videlo šta je ko radio.

Razume se, prijava je trik i PR diverzija koja je poslužila režimu i medijima koji ga podržavaju da čitavu temu obesmisli i potera u pravcu koji odgovara vlastima. Takođe, i da se potroše novi sati i sati programa na priču o tome kako je opozicija loša, zla, nasilna i, na kraju, takva nepotrebna Srbiji.

Poruka zato glasi: Vučić se ne boji nikoga, Vučić se ne krije, evo, neka tužilaštvo pokrene postupak, neka istraži jer mi znamo da nema šta da se istraži, ali neka se vidi da slučaja nema. A kada se jednom pokaže da slučaja nema – kao, recimo, u slučaju pokušaja istrage poslovanja Siniše Malog – onda bi trebalo da vidimo šta su to radili i opozicija i svi ostali koji su nevine ljude optuživali za najstrašnije stvari. S druge strane, nejasno je zbog čega: ako su predstavnici opozicije oklevetali ili uvredili Andreja Vučića i Aleksandra Vučića, zašto nema tužbe na te okolnosti i pokretanja postupka u kome bi se takođe lako utvrdilo da li su izrečene stvari istina ili laž?


ŠTA DA OČEKUJEMO U NASTAVKU

Iako su mnogi komentarisali odluku Vučića da uz pomoć Vučevića prijavi sebe i brata (ako prijava uopšte ima kvalifikaciju dela, što nije jasno iz onoga što je Vučević javno govorio), sve može da se svede na dve stvari. Na jednoj, SNS se sprda sa pravosuđem, sprovodi politiku neprimerenog pritiska na tužilaštvo, podnosi lažne prijave koje su po sebi krivično delo. Na drugoj strani su naprednjački kadrovi koji u svakom pojavljivanju govore o tome da je ovo bio jedini način kada tužilaštvo samo ne želi da se bavi ovim slučajem.

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić komentarisao je i ovaj događaj, baš kao i profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić, objašnjavajući da je lažno prijavljivanje krivično delo, kako u odnosu prema onome ko ga "podnosi" tako i za onog ko ga nagovara da to uradi.

Procena stručne javnosti je da bi ova Vučićeva inicijativa trebalo da dovede do odbacivanja navoda iz prijave što bi sprečilo tužilaštvo da u nekoj budućnosti eventualno procesuira Vučiće na okolnosti slučaja Jovanjica.

Niko ne govori o tome da postoji predmet "Jovanjica" u tužilaštvu i da se valjda tužilaštvo i te kako bavi tim slučajem. Nebojša Stefanović je iskoristio svoju poziciju sekretara Biroa za nacionalnu bezbednost da govori o stvarima iz istrage da bi možda napao Andreja Vučića rečima koje je trebalo da zvuče kao način da ga odbrani.

On se sprdao sa dokazima o umešanosti Andreja Vučića, a Vučević pravi karikaturu od krivične prijave protiv svojih intimnih prijatelja i traži hitnu reakciju tužilaštva, moleći boga, razume se, da ga niko ozbiljno ne shvati.

Tužioca nismo ni videli ni čuli, ali će zainteresovanost javnosti možda dovesti do toga da budu saslušani i ljudi koje tereti Vučevićeva prijava.

Bilo bi možda lekovito da umesto što govore o kriminalu na konferencijama za novinare, političari – svi redom – o tome daju izjave u policiji, pa da se vidi da li postoje neki elementi koji se pominju u javnosti ili ne.

Druga je stvar, imajući u vidu tromost i neodlučnost tužilaštva, što u takav ishod malo ko veruje jer se, na primer, Vučić nije odazivao na pozive suda ni kada je bio predsednik Vlade. Zato je teško zamisliti da bi sada neko mogao da ga sasluša na okolnosti učestvovanja u nekakvom narko-kartelu, za šta ga valjda tereti Vučevićeva krivična prijava.

Kako stvari stoje, čini se da Vučići ne treba da brinu. Koluvija se sam javio, ne da kaže da je nevin, nego da Andrej nema veze sa njegovim poslovanjem. To zvuči kao veoma solidna odbrana.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

karikatura: vladimir radibratović

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net