fotografije: ana marija šuker i kappa star
UZ IVANA, ALI NE I UZ NEBOJŠU: Kompanija "Kraš"...

Zašto srpski kapital ne može u Hrvatsku >

Bajadera iz našeg sokaka

Kako su radnici Kraša "poklonili" Mesnoj industriji Braća Pivac više od sedam miliona evra i sprečili Nebojšu Šaranovića da im plati više za akcije

Radnici Kraša, najveće fabrike slatkiša u Hrvatskoj, 23. novembra odlučili su svoje akcije prodati Mesnoj industriji Braća Pivac, usprkos tome što su imali znatno bolju ponudu Kappa Star Limited-a, kompanije u vlasništvu srpskog biznismena Nebojše Šaranovića. Stručnjaci tvrde kako će ovaj datum ostati upisan kao kraj radničkog akcionarstva u Hrvatskoj. Upravo je zagrebački proizvođač poznatih slatkih brendova bajdere, griota, kiki i bronhi bombona bio simbol radničkog akcionarstva još od Tuđmanovog doba, kada su vodeće hrvatske kompanije naprasno i pod sumnjivim okolnostima privatizovane i došle u vlasništvo raznoraznih tajkuna.

Kada se podvuče crta, Nebojša Šaranović je uložio oko 48 miliona evra (za 28% akcija), a Braća Pivac su za 57 miliona evra u poslednjih 10 godina došli do 51 posto akcija. Dakle, jasno se vidi kolika je razlika u tome ko je kupovao po kojim cenama.

Radnici Kraša sve ove godine vodili su "rovovsku" bitku da sačuvaju vlasništvo nad kompanijom, a poslednjih su godina tome odolevali kroz svoje preduzeće Kraš ESOP, koje je u rukama držalo ključni paket radničkih akcija, a koje su sada došle u ruke mesne industrije iz dalmatinskog gradića Vrgorca.

Pivci su tako, uz ranije kupljene akcije na berzi, postali vlasnik sa udelom od preko 50 odsto. Osim borbe za kontrolu nad kompanijom, Kraš je kroz tranziciju, bitku vodio i na sve otvorenijem tržištu, koje je potpuno liberalizovano nakon ulaska Hrvatske u EU. Poslednjih godina evropski proizvođači slatkiša opasno su mu počeli otimati tržišne udele, posebno preko trgovačkih lanaca poput nemačkog Lidla, koji je kompletnu nemačku industriju slatkiša, po izrazito niskim, čak i dampinškim cenama, doveo na tržište i započeo potiskivati Kraš sa polica. Sve je to bilo presudno da borba za Kraš krene i na berzi.


POJAVA ŠARANOVIĆA POKRENULA BERZU

Od jeseni na Zagrebačkoj berzi započeo je žestoki okršaj i bitka između ove mesne industrije i samozatajnog srpskog biznismena Nebojše Šaranovića, koji se u septembru iznenada pojavio i počeo da kupuje akcije te je u kratkom roku na berzi "izdominirao" nad Pivcima nudeći cenu od preko 1000 kuna (više od 140 evra po akciji). Šaranović je u par meseci došao do više od 28 odsto akcija, a finale ove privatizacijske priče odigralo se kroz borbu za preostali paket akcija radnika.

MIB Pivac im je nudio 861 kunu (oko 116 evra) po akciji, što je oko 238 miliona kuna (oko 32 miliona evra) za paket od oko 18 odsto akcija, koliko je držao Kraš ESOP, preduzeće u koje su "parkirane" radničke akcije. Šaranović je dao ponudu od 1075 kuna po akciji, tako da bi ceo paket platio oko 297 miliona kuna (40 miliona evra), ili preko sedam miliona evra više prema ponudi MIB Pivac.

Koja "sila" je naterala radnike da prihvate nepovoljniju ponudu, znaju samo oni, no njihova odluka dovela je MIB Pivac do većinskog paketa, a akcije na berzi nakon toga su se strmoglavile, dok je nepoznato u kom smeru će dalje ići Nebojša Šaranović koji je već uložio oko 48 miliona evra.


MANJINSKI AKCIONAR

Nebojša Šaranović tako nije uspeo preuzeti Kraš i povezati ga sa svojim konditorskim kompanijama u Srbiji – Jaffom iz Crvenke i Baninijem. On trenutno drži više od 28 odsto akcija, a u izjavi za medije rekao je da je spreman biti manjinski akcionar i aktivno sudelovati u upravljanju kompanijom.

"Mi smo spremni biti aktivan manjinski akcionar u Krašu, čije će delovanje biti usmereno na dobrobit kompanije i radnika. Sa paketom koji posedujemo zalagaćemo se da se Kraš dodatno razvija, da se otvaraju nova radna mesta i razvija proizvodnja u Hrvatskoj", kazao je te poručio kako su bili upozoreni da MIB Pivac i Kraš ESOP sinhronizovano deluju (op. autora; što je protivno zakonu). "Razvoj događaja u potpunosti potvrđuje takva nagađanja, a to je službeno potvrđeno i potpisanim ugovorom", komentirao je Šaranović.

Biće zanimljivo pratiti kako će nakon ovog vlasničkog preslagivanja izgledati upravljanje Krašem, s obzirom na to da je dugo godina apsolutnu vlast u kompaniji imala prokuristica Marica Vidaković, iako je MIB Pivac već dulje vreme bio najveći pojedinačni akcionar. Budući na to da Kraš ESOP, odnosno radnici, ispadaju iz vlasničke strukture, pitanje je hoće li ona i dalje voditi Kraš ili je stiglo vreme za njezinu penziju.

Oko prodaje Kraša u hrvatskim medijima vladala je vrlo čudna atmosfera. Iako su iz kompanije neslužbenim kanalima stizale alarmantne poruke da prokuristica Marica Vidaković, sa svojim lojalnim ljudima, vrši užasan pritisak na radnike da svoje akcije prodaju Pivcima, u hrvatskim medijima informacija o tome nije bilo. Gotovo da se niko nije usudio progovoriti o tom pritisku, a navodno je i nekoliko dana pre završetka ovog procesa po Krašu kružio papir na kojem se od radnika tražila "bjanko" punomoć za donošenje odluke na skupštini ESOP-a – da se radničke akcije prodaju Pivcima. Ovakav stav medija razumljiv je zbog ogromnih marketinških budžeta koje Kraš daje kroz oglašavanje, ali i zbog jakog političkog uticaja prokuristice Vidaković.

...i Nebojša Šaranović


IZVORI IZ KRAŠA

Dobri poznavatelji prilika u Krašu s kojima smo razgovarali, a neki od njih su i sami bili deo Kraša, kažu kako je glavnu ulogu u procesu prodaje odigrala upravo prokuristica Vidaković. Neki od njih tvrde da je Vidakovićeva u Krašu ono što je Milan Bandić (gradonačelnik) u gradu Zagrebu, niti jedna odluka se ne donosi bez njezinog odobravanja. Čak tvrde da je njezin modus operandi poput koruptivne hobotnice kakvu je Bandić razvio u Zagrebu.

Kažu da je Marica Vidaković vrlo mudra. Nije član uprave, pa tako ne odgovara za donete odluke. Kao prokuristica ima sve ovlasti, a nema odgovornost. M. Vidaković je svoju poziciju u Krašu gradila tridesetak godina i moglo bi se reći da nema odluke koju ona nije odobrila, a odigrala je možda i najvažniju ulogu u rušenju moćnog Ivice Todorića, vlasnika Agrokora.

"Vlast joj je dugotrajna, ukorenjena. Drži sve poluge poslovanja, kadrove, organizacijsku strukturu, plaće zaposlenih, nabavu sirovina, odnose s glavnim kupcima, investicijska ulaganja, ali i odnose s državom, političkim stankama. Od devedesetih, kada je vodila dijalog s obitelji Tuđman kroz Zakladu za decu Hrvatske, a i danas vrši uticaj preko vlade Andreja Plenkovića", kaže izvor.

Marica Vidaković drži ogromnu, formalnu i neformalnu moć, pa je, kako tvrde sagovornici, i predsednica sindikata, zaposleničkog veća, predstavlja Udrugu malih akcionara, upravljala je portfeljom akcija u trezoru društva itd. Zato i ne čudi da je među radnicama vladao strah da se suprotstave odluci o prodaji svojih akcija. Nedavno iz Kraša ipak stižu informacije kako je krenula tiha pobuna i kako bi deo radnika mogao pozvati institucije da pročešljaju papire ove, naizgled pravno utemeljene, ali ipak vrlo čudne i neobične, prodaje radničkog dela Kraša.

Kraš je, kao što smo već i spomenuli, bio bastion radničkog dioničarstva, pa su se radnicima, kod kojih uvijek prvo prevladavaju radnički interesi i sigurnost, davale nešto više plate od proseka u Hrvatskoj, zapošljavane su cele porodice (pa ih se i moglo plašiti zatvaranjem radnih mesta ili preseljenjem na neku drugu lokaciju van Zagreba).

Naši izvori tvrde kako veliki deo radnika nije zadovoljan ovom prodajom i potajno se nadaju da će Nebojša Šaranović poduzeti neke pravne radnje (možda i stupiti s njima u kontakt) ili da će regulatorne institucije proveriti prodaju radničkih akcija, koja se dogodila preko noći i po znatno nižoj ceni od one sa berze.

Ugovor koji je sklopljen sa Kraš ESOP om obavezuje MIB Pivac da poštuje sva radnička prava i socijalno partnerstvo, pa je to u javnosti prikazano kao veliki uspeh kojim je kompenzovana manja cena koju su radnici dobili. Između veće cene za akcije, čini se da su radnici ipak izabrali sigurnost posla i budućnosti, koju ima ipak niko ne može garantovati.


PAD CENA AKCIJA

Što se tiče Šaranovića, on je, sudeći po ceni i prometima, prestao da kupuje akcije pa je cena pala na ispod 100 evra, odnosno niža je za više od 30 odsto u odnosu na trgovanje pre prodaje radničkih akcija.

Deo Šaranovićevog biznisa vrlo je sličan Krašu. Kappa Star grupa predstavlja se kao investicijska kompanija. U portfelju koji je podeljen na tri divizije – papirnu, prehrambenu i nekretninsku – nalaze se Fabrika kartona Umka – Beograd, Fabrika biskvita i keksa Jaffa – Crvenka, Papir servis FHB – Beograd, Ekostar Pak – Beograd, Fabrika biskvita i keksa Banini – Kikinda, kao i nekretnine na atraktivnim lokacijama u Beogradu. Kappa Star grupa je prošle godine imala prihod od oko 240 miliona evra, dok je bruto dobit iznosila 29,1 miliona evra. Krajem prošle godine zapošljavali su 2526 radnika.

Što se tiče Pivca, oni su preuzimanjem Kraša postali jedan od najvećih prehrambenih kompanija u jugoistočnoj Evropi, sa skoro 5000 zaposlenika. Uz MIB Pivac, članice Grupe Pivac su i PPK karlovačka mesna industrija, te Mesna industrija Vajda iz Čakovca. U 2018. prihod im je iznosio oko 350 miliona evra, a dobit oko deset miliona evra.

Mesari iz Vrgorca svoju su moć stekli kroz uvoz jeftinog mesa sa svetskog tržišta, a često su bili deo medijskih afera oko uvoza mesa sumnjivog kvaliteta. U poslednje vreme, nakon preuzimanja mesnih industrija i ulaskom u turistički biznis, malo su "ispeglali" svoj poprilično loš imidž u hrvatskoj javnosti. Poznavatelji prilika tvrde kako su očekivali da će Kraš dobiti lakše, ali im je Šaranović pomrsio račune. Morali su se značajno kreditno zadužiti, pa je pitanje kako će dalje iz svog poslovanja ove ogromne kredite vraćati.

Prodaja akcija Kraš ESOP-a braći Pivac potaknula je u poslovnoj javnosti Hrvatske mnoge dileme. Čak i oni najpričljiviji stručnjaci u komentarima medijima žele da ostanu anonimni i suzdržani. I svima nešto "smrdi" u ovoj prodaji, a gotovo da niti jedan stručnjak koji se oglašavao kroz medije ne veruje u to da će nova vlasnička struktura Krašu doneti neke značajne pozitivne promene u poslovanju.

Da se kompaniju htelo i moglo napraviti profitabilnijom, to bi se već dogodilo. Profitablnost Kraša prema nekim je analizama među najnižima od svih konditorskih kompanija u regiji. Još manje poverenja imaju u sinergijski efekat mesne i konditorske industrije. Tehnologije u proizvodnji su dijametralno suprotne. Za razliku od mesa, čokolada spada u neku vrstu profinjene, čiste i vrlo zahtevne proizvodnje.

"Javnost nije u dovoljnoj meri upoznata sa svim elementima ove transakcije. Na delu je jedna netržišna koncepcija. Priča se događa između dva akcionara, ali postoji i treće rešenje, a to je prodaja trećoj strani. Konditorska industrija se globalno ne nalazi u najboljoj poziciji. Troškovi sirovine rastu, tržište stagnira, a promenile su se i potrebe potrošača koji traže proizvode sa manje šećera. Ako se ne napravi ozbiljniji zaokret u poslovnom modelu, Kraš čeka stagnacija i mučenje, scenarij kakav je snašao i druge konditore u Europi", komentira ekonomski analitičar Damir Novotni. Kraš je, s obzirom na potencijal i poziciju koju je imao u prošlosti, mogao biti konsolidator konditorske industrije u regiji i pa i šire, ali je umesto lovca postao lovina.


SRPSKI BIZNISMENI I HRVATSKA

Na kraju, opravdano se postavlja i pitanje zbog čega do sada gotovo niti jedna velika srpska investicija u Hrvatsku nije uspela i da li je na snazi tiha opstrukcija "vlasti" u bilo kojem pokušaju investiranja kompanija iz Srbije.

Dovoljno je setiti se pokušaja Miroslava Miškovića da kupi zemljište kompanije Zagrepčanka u centru Zagreba gde je planirao da gradi svoj šoping mol. Nije uspeo jer se naprasno pojavila hrvatska tvrtka koja je "odnela" pobedu na tada sumnjivom natječaju. Do danas na tom prostoru nije ništa napravljeno, ostale su samo ruševine. Drugi poznati pokušaj bio je onaj Slobodana Vučićevića koji je izgubio ogromne novce na kupnji kompanije Turbo Limač od bivšeg hrvatskog tajkuna Goranka Fižulića. Ne treba zaboraviti ni to da je vlasnik Swisslion Takova, Rodoljub Drašković investirao oko 20 miliona evra u fabriku u Sisku, koju je kasnije zatvorio jer je, kako je tvrdio, bio prevaren od sudova u Hrvatskoj. Za sada jedini je uspešan Miodrag Kostić, koji je u Istri kupio hotel.

Najnoviji slučaj Nebojše Šaranovića pokazuje da bi srpski ulagači trebali, kada ulaze na tržište Hrvatske, biti malo bolje spremljeni i više otvoreni prema medijima, ali i jasno bi trebali komunicirati svoje ciljeve. Šaranović je svoj prvi intervju dao "Jutarnjem listu", tri dana pre prodaje akcija MIB Pivac, a čini se da je dogovor o prodaji već bio "pao". Tako je zakasnio da mobilizira javnost, radnike ili čak institucije koje su ovaj slučaj mogle onda pratiti malo bolje i pod povećalom.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net