foto: zoran mrđa / fonet
NE ODUSTAJE: Siniša Mali

Slučaj Siniše Malog >

Velikomučenik sa plagiranim doktoratom

Ukoliko se, iz bilo kog razloga – lako ih, naravno, možemo naslutiti – donese odluka uz pomoć koje će, i pored silnih dokaza o plagijatu, Siniša Mali izaći kao pobednik, to će biti snažan, do danas verovatno najsnažniji udarac i akademskoj zajednici i Univerzitetu u Beogradu, i veliko je pitanje da li će se ova institucija nakon toga ikada oporaviti. U tom smislu, "presuda" koja će biti doneta 22. novembra biće ne samo "presuda" doktoratu Siniše Malog nego i celom društvu. Sa druge strane, ukoliko se donese odluka da je u pitanju plagijat, to će biti izuzetno snažan šamar naprednjačkoj vlasti i biće srazmeran ogromnoj energiji koju je ona uložila da se to ne desi

Navikli smo već na to da Srpska pravoslavna crkva sa naprednjačkom vlašću po potrebi, fudbalskim žargonom rečeno, izvodi "duple pasove". Kada je vlastima potreban legitimitet ili podrška, SPC je uvek tu. Sa druge strane, kada Crkvi treba lova, tu je državni budžet da se iz njega zahvati koliko god treba. Da je SPC više privržena hrišćanskim načelima, a manje materijalnim dobrima, da više razmišlja o svom ugledu, a manje o novcu – sigurno ni u ludilu ne bi dodelila ordene predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i ministru finansija Siniši Malom. Iz prostog razloga jer su ova dvojica – to se vidi i iz aviona – personifikovane fabrike grehova i "višestruki povratnici" u kršenju božjih zapovesti. Podsetimo da je gordost smrtni greh, pohlepa takođe, a da osma božja zapovest veli: ne kradi!

Da drži do svog ugleda, SPC ne bi na samom vrhuncu vreve o njegovom plagiranom doktoratu Siniši Malom dodelila Orden velikomučenika kragujevačkih prvog stepena i to uz blagoslov patrijarha Irineja. Da ima više mudrosti, ne bi sebi dozvolila da bude iskorišćena za političku i medijsku relativizaciju – odavno se to sa sigurnošću može reći, bez obzira na to šta će biti konačna presuda Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu – činjenice da je Mali "akademski kradljivac".

foto: andrija vukelić / tanjug / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«NE POSUSTAJU: Studentski protesti sa zahtevom da se Malom poništi doktorat


PREKO HLEBADOKTORAT!

Ako govorimo o pohlepi, evidentno je da Mali baštini jednu na ovim prostorima prilično rasprostranjenu osobinu, odnosno da pripada onoj nemaloj grupaciji ljudi koja, narodskim jezikom rečeno, insistira na hlebu preko pogače. Teško bi se drugačije mogla objasniti njegova želja da, po svaku cenu, i uz sve rizike, ima ono "dr" ispred imena i prezimena. Neko sa strane bi se, možda naivno, pitao šta mu je kog đavola taj doktorat trebao. I da li se sada kaje što ga je uopšte pisao (odnosno prepisivao)?

foto: jedan od pet miliona / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

Taj neko sa strane bi pomislio da je Mali manje-više ostvario sve što se u životu ostvariti može – verovatno je "uštekao" dovoljno para za tri generacije, a što se tiče zvanja – ni to mu ne fali bez obzira na to ko je (bio) na vlasti u Srbiji. Mali je bio pomoćnik ministra za privatizaciju u postpetooktobarskom periodu, potom direktor Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju, restrukturiranje i tržište kapitala Agencije za privatizaciju da bi elem, posle dolaska naprednjaka na vlast – zle glasine kažu, zahvaljujući bliskosti sa Stankom Subotićem Canetom i Vladimirom Bebom Popovićem – postao prvi čovek glavnog grada. Siniša Mali je "izdurao" ceo mandat na mestu gradonačelnika Beograda, a kada su svi mislili da će ga na kraju sustići posledice afere "Savamala", on je u maju 2018. avanzovao u ministra finansija. Da bi bio gradonačelnik i ministar finansija, sasvim je izvesno da mu nije bilo neophodno da na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu 2013. godine odbrani doktorsku tezu pod nazivom "Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i iskustva Srbije". To je potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je nedavno rekao – ako smo ga dobro razumeli – da bi Siniša Mali bio ministar i da ima "samo osnovnu školu".

Doktorat Malom, dakle, apsolutno nije bio potreban jer očigledno ima neke druge osobine koje ga preporučuju za napredak na lestvici moći. Sigurno da nije planirao ni da se po isteku mandata – odnosno kada se desi to čudo pa naprednjaci padnu sa vlasti – okuša kao univerzitetski profesor, gde će se za male pare zezati sa studentarijom. Pre će biti da će, po odlasku sa vlasti, završiti kao član nekog stručnog konzilijuma nekakvog investicionog fonda, a ni za to mu nije bio neophodan doktorat. Pa čak ako se desi i takav scenario da na kraju završi u zatvoru, opet mu ono "dr" neće biti od velike koristi.

foto: marija janković / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«REKTORAT: FON


DEMONSTRACIJE NAPREDNJAČKE OMNIPOTENCIJE

Na pitanje zašto ljudi koji poseduju novac i moć imaju potrebu da se okite diplomama, doktoratima i ordenjem, novosadski psiholog Mikloš Biro, u intervjuu za portal "Autonomija", odgovara: zbog "osećaja omnipotencije". Biro tvrdi da naprednjačka vlast želi da nas "preplavi u svim aspektima života" i da – kada se vlast tako sprovodi – njeni predstavnici imaju "osećaj omnipotencije". Oni neće samo da nekontrolisano vladaju, već žele da imaju i ogroman novac, "pa kradu na sve strane". Žele da budu i uvažavani, pa se "kite lažnim ordenjem, lažnim doktoratima i drugim ukradenim stvarima".

Sličnog je mišljenja i Aleksandra Đurić Bosnić, kulturološkinja, koja za "Vreme" kaže da je "lov na doktorate" pripadnika vladajuće stranke "demonstracija njihove omnipotencije", odnosno da oni smatraju da "mogu sve" – da bez truda i "podrazumevajućeg akademskog umeća", "na osnovu sopstvene moći" dobiju ono "za šta su drugima potrebne godine i godine mukotrpnog rada".

"Sa druge strane, ovo je i korak dalje u njihovom prepoznatljivom maniru fabrikovanja realnosti i tvorenja identiteta (u ovom slučaju, sopstvenih) putem obmana, simulacija, medijskih iskrivljavanja... Sa treće strane, i ne manje važno, ovo je svakako i njihova snažna želja da i na ovaj način ‘operu’ ili dorade svoje biografije, da lažno stečenim akademskim titulama ‘ukrase’ svoje ličnosti i tako se, po ko zna koji put obmanjujući javnost, prikažu ne samo kao vlast već i kao eksperti dostojni ugleda i poštovanja. I najzad, ovo je pokazatelj do koje mere je uspela njihova devastacija čak i one institucije koja je morala ostati nedodirljiva i nezavisna – a to je univerzitet", kaže za "Vreme" Đurić Bosnić.


VELIKI KAPACITET I NEDOSTOJAN PUT

Za razliku od mnogih drugih naprednjačkih nosilaca kupljenih ili okolišnim putem stečenih diploma i sumnjivih doktorata, koji su – evidentno – bili loši učenici, Siniša Mali je bio dobar student. To njegov slučaj čini još tragičnijim. O njemu kao dobrom studentu svedočila je nedavno profesorica Danica Popović, koja priznaje da je bila veoma sumnjičava kada su se prvi put u javnosti pojavile vesti o plagiranom doktoratu Siniša Malog. Pomislila je, priseća se Popović, da je Mali žrtva zlonamerne kampanje, pa je rekla sebi "uvek udaraju na najbolje".

Međutim, kada je uzela da čita doktorat svog bivšeg studenta, shvatila je da je on čovek sa "velikim mozgom" i "velikim kapacitetom" koji je izabrao "krajnje nedostojan" put. Utvrdila je, takođe, da u pitanju nije nemoral već "krivično delo", te da je Mali – "akademski kradljivac" koji bi kao plagijator u civilizovanoj zemlji morao da plati "veliku novčanu nadoknadu". Zbog, između ostalog, i ovih javno iznesenih opservacija sama Danica Popović će se ubrzo naći na udaru naprednjačke vlasti i njene smrtonosne tabloidne mašinerije i to pod optužbom da je zapravo ona – plagijator. Još jedan skromni doprinos orvelovskoj dimenziji ove vlasti po kojoj je rat zapravo mir, sloboda ropstvo, a neznanje predstavlja moć.

Što se tiče Siniše Malog, zaključak je sledeći: imao je kapacitet da izradi svoju doktorsku disertaciju onako kako nalažu akademska pravila, ali nije imao vremena da se još i time bavi. Očigledno je bio zauzet nekim unosnijim poslovima. Možda je nekom i dao da mu napiše doktorat, a ovaj ga je zeznuo – ko će ga znati!


KAKO SAM PREDRIBLAO SVE FUDBALERE I ZARADIO CRVENI KARTON

Siniša Mali podseća na fudbalera koji predribla sve igrače – i svoje i tuđe – i izbije sam pred protivničkog golmana. Potom, umesto da zvekne golčinu, napravi potez viška. I ne samo što zbog tog poteza viška promaši gol nego napravi i prekršaj nad golmanom i zaradi crveni karton. Taj "potez viška" Siniše Malog očigledno prilično tangira i Srpsku naprednu stranku koja ulaže odista enormnu energiju da "odbrani neodbranjivo", odnosno da pošto-poto dokaže da Malog doktorat nije plagijat. Kao da u vazduhu lebdi taj neki osećaj da crveni karton za Malog može da označi početak rasklapanja i rastakanja celokupnog sistema vladavine Aleksandra Vučića, zasnovanog na falsifikovanim vrednostima, lažnim diplomama, nadrilekarstvu, napumpanim usnama i silikonskim grudima. Ako Univerzitet u Beogradu skupi hrabrost i bobu kaže bob, postoji mogućnost da se i druge profesije pobune protiv šalabajzera na vlasti.

A da li će Siniša Mali dobiti crveni karton, saznaćemo 22. novembra. Taj Dan D svi sa radošću iščekujemo. Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović – koja je, nakon objave da podržava studente koji traže da se razreši slučaj spornog doktorata, postala ljubitelj "druge Srbije" – prvobitno je najavila da će se istina o doktoratu znati već 4. novembra, a potom se, na taj dan, izvinila i rekla da će datum biti prolongiran iz birokratsko-administrativnih razloga. Naime, ona i njen tim su tokom pregovora sa studentima – koji su zbog doktorata Siniše Malog u septembru dve sedmice držali Rektorat pod blokadom – potpuno prevideli da nakon odluke Naučno-nastavnog veća Fakulteta organizacionih nauka, koja je prosleđena univerzitetskom Odboru za profesionalnu etiku, treba uračunati i vreme potrebno za ostvarenje prava na žalbu. Sve u svemu, Odbor za profesionalnu etiku će 22. novembra doneti odluku, koja će valjda biti konačna. Odbor je drugostepeni i konačni organ odlučivanja, koji ima sve mogućnosti u svojim rukama. On može da potvrdi odluku NNV-a, poništi je ili vrati na ponovno odlučivanje. Dakle, on može da donese odluku kojom će poništiti doktorat Malog kao plagijat.


KUPOVINA VREMENA ILI – "MORANJE"

U javnosti, koja se u Srbiji u dobroj meri preselila na društvene mreže, odmah se pojavila sumnja da rektorka i Univerzitet kupuju vreme pre nego što donesu odluku koja podseća na čuvenu dilemu iz "Tamnog vilajeta" – ako uzmeš, kajaćeš se, ako ne uzmeš, isto ćeš se kajati. Uz dodatak: ukoliko odlučiš da sačekaš sa odlukom da li ćeš uzeti ili nećeš, opet ćeš se kajati.

Valentina Reković, studentkinja beogradskog Fakulteta političkih nauka, koja je bila jedna od vođa studentske blokade Rektorata, podseća, u razgovoru za "Vreme", da su studenti obustavili blokadu upravo zbog obećanja da će slučaj biti razrešen 4. novembra. Ona kaže da joj je veoma neobično to što profesori sa kojima su pregovarali, a među kojima su bili i pravnici, nisu znali da postoji rok za žalbu koji može prolongirati odluku. Dodala je da će se studenti konsultovati sa profesorima okupljenim oko univerzitetske podrške "1 od 5 miliona" i inicijative "105 od 5 miliona" o tome da li je u pitanju "nenamerna greška" ili je u pitanju prolongiranje sa ciljem da se studenti prevare. Ukoliko je ovo drugo, kaže Reković, studenti će odmah da krenu sa novim turnusom blokade Rektorata. Sutradan kada smo se čuli, Reković nam je potvrdila da je procenjeno da je ipak u pitanju "nenamerna greška" i da će se čekati 22. novembar, kada će Odbor za profesionalnu etiku – nadati se – doneti konačnu, drugostepenu odluku, na osnovu koje će se kreirati dalje aktivnosti studenata.

Profesor Ognjen Radonjić sa beogradskog Filozofskog fakulteta ukazuje u razgovoru za "Vreme" da prolongiranje datuma nije odluka rektorke i Univerziteta već "moranje".

"U julu je Odbor za profesionalnu etiku poništio odluku NNV FON-a, jer je utvrdio da je mišljenje Stručne komisije FON-a, na osnovu kojeg je doneta odluka fakultetskog Nastavno-naučnog veća – nepotpuno, nejasno i kontradiktorno. Po mom dubokom uverenju, sam ovaj nalaz, da je mišljenje Stručne komisije FON-a nejasno, nepotpuno i kontradiktorno predstavljao je dovoljnu osnovu za donošenje konačne, drugostepene odluke. To se nije desilo, i odluka da se proces vrati FON-u na ponovno razmatranje bacila nas je u zagrljaj Zakona o opštem upravnom postupku. Da li je došlo do previda, namernog ili nenamernog, ne znam, ali je došlo. Konačna odluka obećana studentima do 4. novembru bila je moguća samo pod uslovom da FON nije doneo novu odluku, koja je, uzgred, bespredmetna. Dakle, Univerzitet je sada dužan da ispoštuje žalbeni rok na poslednju odluku FON-a u trajanju od 15 dana. Tako je, kako je – za prosutim mlekom ne vredi plakati", kaže Radonjić, koji je potpisnik podrške nastavnika i saradnika Filozofskog fakulteta protestima građana Srbije pod nazivom "105 od 5 miliona".


OSUDA UMESTO OPOMENEUVOD U PONIŠTENJE DOKTORATA?

Neki, međutim, smatraju da odluka koju je donelo Nastavno-naučno veće FON-a ipak nije "bespredmetna", tim pre što je umesto "javne opomene", koju je predložila Etička komisija ove visokoškolske ustanove, Siniši Malom izrečena "javna osuda". To, kako kažu poznavaoci prilika, predstavlja "snažnu preporuku" Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu da poništi sporni doktorat ministra finansija. Prema njima, iako tako ne izgleda na prvi pogled, u pitanju je preokret na ovom fakultetu koji se dugo godina pravio gluv, slep i nem kada je doktorat Malog u pitanju. "Usvaja se izveštaj Etičke komisije FON-a, kojim se utvrđuje postojanje neakademskog ponašanja, a Nastavno-naučno veće predlaže meru izricanja javne osude", glasi odluka Nastavno-naučnog veća. Inače, kako izveštavaju mediji, za opciju javne opomene glasao je 21 član NNV, dok su za pooštrenu meru javne osude glasala 83 člana.

Podsetimo se da je "agonija" sa doktorskom disertacijom Siniše Malog započela pre nešto više od pet godina, kada je na sajtu "Peščanika" redovni profesor i šef katedre za finansije na EBS Univerzitetu u Vizbadenu i gostujući profesor na Njujorškom univerzitetu (NYU) Raša Karapandža objavio analizu doktorata Siniše Malog i utvrdio da je u pitanju – čist plagijat! "U svojoj karijeri nikada se nisam suočio sa količinom prepisivanja kakva je prisutna u doktorskoj tezi gospodina Siniše Malog", pisao je te, 2014. godine Karapandža.

U nekoj ozbiljnoj državi, optužbe i dokazi koje je profesor Karapandža izneo u tekstu bili bi više nego dovoljni da se po ubrzanom postupku krene u njihovu proveru, odnosno procenu tzv. akademske čestitosti Siniše Malog. Tim pre jer je u pitanju javni funkcioner i što građani imaju pravo da čim pre saznaju da li se na čelu glavnog grada nalazi čestit čovek ili "kradljivac". Da ne kažemo da bi u iole ozbiljnoj državi pod teretom dokaza kakve je izneo Karapandža, javni funkcioner podneo neopozivu ostavku. Namesto toga, vlast je učinila sve da zaštiti Sinišu Malog – ili je ćutala i pravila se blesava, ili je vodila prljavu kampanju protiv onih koji su zahtevali da javnost sazna istinu o spornom doktoratu.

foto: marija jankovićIZVINJENJE ZBOG ODLAGANJA: Rektorka Ivana Popović


KRATAK PREGLED BEŠČAŠĆA

Dve godine nakon pomenutog teksta, dakle 2016, napokon je sazvana Etička komisija FON-a, koja je kao "neosnovan" odbila zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja Siniše Malog. Ta odluka je donesena iako je, u međuvremenu, povučen članak u časopisu "Organization and Management", čiji je Mali bio koautor i na osnovu kojeg je stekao pravo da brani doktorat. Razlog povlačenja – u pitanju je bio plagijat! Zaključak Etičke komisije je bio da rad Malog "sadrži određene propuste u načinu citiranja", ali da su one "zanemarljivog obima". Nastavno-naučno veće FON-a je prihvatilo ovaj izveštaj, ali ga je odbio Senat Univerziteta u Beogradu, koji je zatražio od FON-a da formira stručnu komisiju koja bi analizirala sporni doktorat.

Početkom 2018, 339 akademika i univerzitetskih profesora potpisalo je peticiju kojom je od Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu zahtevalo da se pokrene disciplinski postupak protiv mentora Siniše Malog i ostalih članova komisije pred kojima je Mali branio doktorat, kao i da se tadašnjem gradonačelniku Beograda ne dodeli titula doktora. Nakon niza peripetija i raznih obračuna u javnosti, stručna komisija je formirana tek početkom 2019. godine, a njena odluka je bila takoreći identična onoj iz 2016. godine – "postoje određeni delovi teksta disertacije koji se mogu smatrati spornim", ali i "kada bi se isključili ti delovi iz disertacije, ona ne bi izgubila ništa od svog značaja i naučnog doprinosa".

Nakon toga, u maju ove godine Karapandža upućuje javnu žalbu (objavljena takođe na "Peščaniku" i naslovljena na rektorku Univerziteta u Beogradu Ivanku Popović) na odluku Nastavno-naučnog veća (NNV) Fakulteta organizacionih nauka (FON) da usvoji izveštaj Etičke komisije FON-a, a na osnovu izveštaja Stručne komisije FON-a. U ovoj žalbi/tekstu Karapandža podseća na stare i navodi nove, nedvosmislene i lako proverljive dokaze koji potvrđuju da je rad Siniše Malog ordinarni plagijat. Profesor je pokazao da je ministar finansija "sistematski kopirao i direktno prevodio tekst", "kopirao ilustracije", pa "čak i stil slova od drugih autora, i to na više desetina celih strana". "On je čak od reči do reči kopirao zaključke", navodi Karapandža. U julu je Odbor za profesionalnu etiku poništio odluku NNV FON-a.

Nakon Karapandžine javne žalbe, protiv njega je krenula kampanja širokih razmera, a vlast je odlučila da upotrebi razna teška oružja. Čak se u čitavu priču upetljao i "akademik" Željko Mitrović, koji je "otkrio tajnu profesora Karapandže". Naime, kaže Mitrović, Karapandža optužuje Malog za plagijat zbog toga što je ministar stao na put Karapandžinim "kombinacijama sa bankama". "Alo" piše da Karapandža godinama vodi kampanju protiv Malog da je plagirao doktorat "iako nije izneo niti jedan dokaz". U priču je upao i izvesni student-ekspert Aleksandar Jakšić, koji je prethodno optužio profesorku Danicu Popović za plagijat. On je, a tabloidi prenose, utvrdio da bi i doktorska disertacija profesora Karapandže "mogla biti osporena". Sve u svemu, još jedna pokazna, prljava i bezdušna kampanja, koja bi mogla biti interesantna za analizu – studentima sa medijskih studija ili istraživačko-analitičkim centrima.


"PRESUDA" I ZA MALOG I ZA DRUŠTVO

U julu je Odbor za profesionalnu etiku poništio odluku NNV FON-a jer je utvrdio da je mišljenje Stručne komisije FON-a, na osnovu kojeg je doneta odluka fakultetskog Nastavno-naučnog veća, "nepotpuno, nejasno i kontradiktorno" i ono je vraćeno FON-u na ponovno razmatranje. To ponovno razmatranje rezultiralo je javnom osudom, koja bi, ako je verovati stručnjacima, morala da poluči poništavanje doktorske disertacije Siniše Malog.

Ukoliko se, međutim, iz bilo kog razloga (razloge, naravno, možemo lako naslutiti) donese odluka uz pomoć koje će, i pored silnih dokaza o plagijatu, Siniša Mali izaći kao pobednik – to će biti snažan, do danas verovatno najsnažniji udarac i akademskoj zajednici i Univerzitetu u Beogradu, instituciji koja je i u ovim strašnim, burnim, naprednjačko-šarlatanskim vremenima uspela nekako da održi glavu iznad vode. I veliko je pitanje da li će se Univerzitet nakon toga ikada oporaviti. U tom smislu, "presuda" koja će biti doneta 22. novembra biće ne samo "presuda" doktoratu Siniše Malog nego i celom društvu.

Sa druge strane, ukoliko se donese odluka da je u pitanju plagijat, to će biti izuzetno snažan šamar naprednjačkoj vlasti, koji će biti srazmeran ogromnoj energiji koju je ona uložila da se to ne desi.

Postoji naravno i ona treća opcija – da opet sve bude prolongirano za neko buduće vreme.

Ognjen Radonjić za "Vreme" ističe da je doktorska disertacija po definiciji proizvod samostalnog naučnoistraživačkog rada. "Ako to nije slučaj, nijedan univerzitet na svetu nema budućnost jer gubi svoju svrhu postojanja. Naš cilj je da motivišemo studente da budu intelektualno radoznali, inovativni, uporni, istrajni i da budu, zajedno sa nama, zaštitnici univerzalnih vrednosnih načela akademske čestitosti i integriteta. Ono što mene daleko više zabrinjava u ovom konkretnom slučaju su razmere mašinerije koja je pokrenuta da se odbrani neodbranjivo", kaže Radonjić.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net