Mogućnost izbora mora da postoji (2)
„Filip Švarm i ja se poznajemo od sredine devedesetih godina. Upoznali smo se u nedeljniku ’Vreme’, gde smo sarađivali. Zatim smo postali prijatelji. Kao Švarmov čovek od poverenja pratio sam kako Švarm dobija pozivnice za prijeme u stranim ambasadama. Onda je kao odgovorni urednik počeo od svih nas da traži da mu predamo naše pozivnice, čak i za koktele, ne samo za večere. Hteo je svugde sam da ide, bio je nezajažljiv. Ja sam bio dužan da pripkupim sve pozivnice od svih kolega i da ih predam Švarmu. Zauzvrat bih ponekad neku pozivnicu smeo da zadržim za sebe. Sve se to odvijalo sa prećutnim odobravanjem glavnog urednika Dragoljuba Žarkovića.
Moj pakao kreće kada sam rešio da pozivnicu za prijem u ambasadi Sao Tome i Principe zadržim za sebe. Nekoliko meseci kasnije Švarm me je pozvao na sastanak u deset uveče na ćošku Mišarske i Svetozara Markovića. Tamo su me sačekali lično on, Momir Turudić i Jovana Gligorijević. Došao sam najnormalnije na sastanak. Švarm je postavio tri stolice i rekao nam da sednemo. Kada smo seli, ukrasnim ljubičastim pantljikama vezao nam je i ruke i noge za stolice. Potom je počeo da nas ispituju da li smo mu predali sve pozivnice za prijeme u stranim ambasadama i rezidencijama.
Turudića i Gligorijević je ubrzo pustio. Mene je Švarm psovao i satima mi zavrtao uši i nos i lupao stravične čvrge. Švarm se još u školi proslavio sa brutalnim čvrgama, svi su ih se plašili. Pretio mi je i da će u usta da mi nagura orahe, na koje sam alergičan. Bojao sam se za svoj život.
Javnosti se nisam obratio ranije, zato što sam se plašio Švarma zbog njegovih veza sa Krajiškim klanom.
Sutra ću da se obratim Sarapi da zamoli Željka Mitrovića da pita Vučića da sve ovo ispričam i u jutarnjem programu televizije „Pink“. Pa da moju ispovest prenesu i ’Studio B’, da gostujem i na TV ’Happy’ kod Marića. Da priču preuzmu i ’Informer’ i ’Kurir’ i ’Novosti’ i ’Politika’ i ’Telegraf’ i TV ’Prva’ i ’O2’ i RTS, da je poslanici Martinović i Rističević prepričaju u parlamentu, da je poslanik Đuka prikaže kako samo on zna i ume, da svi čuju šta je istina i kakv je nečovek Filip Švarm i kriminalac Dragan Đilas pre nego što se uključe istražni organi.
Pa neka Švarm onda cvili u Miškovićevom ’Vremenu’, na onoj američkoj televiziji sa sedištem u Luksemburgu ’N1’ ili u ’Danasu’ čiji se glavni urednik ne skida sa američke televizije sa sedištem u Luksemburgu ’N1’.
Nisam ničim ucenjen niti sam potkupljen, hrabrost da izađem u javnost sam smogao zato što znam da će predsednik Vučić odmah da presudi Švarmu i da me zaštiti od njega“.
Hoću da kažem, ja nemam pojma šta je Bastać svom venčanom kumu radio ili nije radio, i da li je čovek, ne Bastać nego njegov kum, imao neka traumatična iskustva sa predsednikom opštine Stari grad, ili nije. Na kraju krajeva, tu su još dva navedena svedoka.
Znam, sa druge strane, da predstavnici Vučićeve vlasti sve koji ih kritikuju ili za nešto optuže i malo se istaknu u javnosti, besomučno i na svim gore spomenutim kontrolisanim medijima nazivaju kriminalcima, narkomanima, silovateljima, lopovima, ološem, lažovima, fašistima, nacistima, falsifikatorima…
Srbiju je Vučić, da bi zataškao nebrojene afere u koje su do guše uvučeni njegovi najbliži saradnici, ciljano dao prekriti debelim slojem opanjkavanja, kleveta, dezinformacija, poluistina i laži ispod koga je teško razlučiti šta jeste, a šta nije.
Teško je živeti u takvoj zemlji.
PS. Šta bi sa krivičnim delom rušenja Savamale počinjenim krajem aprila 2016. godine. Predsednik SNS-a i Srbije Vučić je priznao da zna ko su lica odgovorna za ovo krivično delo, a koliko ja znam štićenje počinioca krvičnog dela je krivično delo. Ili, ako je Vučić lično naredio, ili naredio nekome da naredi tužilaštvu da se mane ćorava posla, to mu opet dođe nekakvo krivično delo.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
