Vučićeve fore od dva dinara

Imam jednu poznanicu, Albanku po nacionalnosti. Zatekla se jednom u londonskom metrou, mirno sedela i čekala svoju stanicu, sve dok nije začula tri muškarca kako na albanskom jeziku komentarišu njen izgled i među sobom razmenjuju ideje šta bi joj sve radili. Kad je došla do svoje stanice, ustala je, opsovala ih takođe na albanskom i izašla iz metroa.

To što je ova žena Albanka tek je puka slučajna veza sa glavnim akterima ove priče. Suština je da mi se sve čini kako se Federika Mogerini slično osećala u utorak na susretu sa „liderima Zapadnog Balkana“, oproštajnim susretom, jer odlazi sa mesta visoke predstavnice EU. Mogerini se sastala sa predsednicima Srbije Aleksandrom Vučićem, Crne Gore Milom Đukanovićem, Kosova Hašimom Tačijem, troglavim predsedništvom Bosne i Hercegovine koje čine Željko Komšić, Milorad Dodik i Šefik Džaferović i premijerom Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Dok su se pozdravljali, Tači je nekako stajao prvi u redu, pa se prvi i pozdravio sa domaćicom. Za to vreme, predsednik Vučić, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, dobacivao je: „Hašime, Federika najviše voli s tobom da se ljubi (hehe), vidi kako se pravi da ne razume srpski (hehe)…“ Niko živ se nije nasmejao, a dok je Vučić pokušavao da bude duhovit, Mogerini se već uveliko pozdravljala sa Zaevim i Đukanovićem.

Neko je na Tviteru već povezao ovaj događaj sa Vučićevom sklonošću da sedne u škodu i pobegne obezbeđenju, ali pobegne i od smisla za humor. Takođe na Tviteru, za loš humor ustalila se fraza „fora od dva dinara“. Čini mi se da je predsednik u utorak u Briselu oštetio budžet Srbije za dva dinara, ako ne i manje. Neprijatnost je bila utoliko veća što se na Vučićeve fore od dva dinara nije nasmejao čak ni poslovično mu odan i lojalan Milorad Dodik. Ne znam zašto, ali možda zato što ništa nije bilo smešno.

Šta je Vučić hteo, valjda samo on zna. Kako je izgledalo, zna svaka žena koja je nekad u životu prošla pored gradilišta ili je sudbina nanela u šofersku birtiju. Mogerini se, da ostanemo u žargonu, „pravila mrtva“. Jer šta drugo možeš kad si žena u isključivo muškom društvu u kom je dovoljan samo jedan koji će da počne sa seksističkim dobacivanjem, pa da ti se okrene želudac. Osim toga, šta možeš kad si visoka predstavnica EU, u društvu isključivo najviših državnih zvaničnika, od kojih je dovoljan samo jedan da se ponaša u skladu sa najodvratnijim stereotipima o „tipičnom Balkancu“. Ja ne verujem da „tipičan Balkanac“ postoji, ali mi je jasno da se pod tim stereotipom obično misli na neotesanog, nepristojnog seksistu. Takođe, znam da mnogi „zapadnjaci“ misle da smo mi sa Balkana nekakvi poludivljaci i utoliko me više nervira što je baš predsednik moje zemlje dozvolio sebi da se tako ponese.

Jedino čemu se iskreno nadam jeste da se Mogerini kad su se ugasile kamere ponela isto kao moja poznanica sa početka priče.