foto: stephane cardinale / corbis / getty images / illustration by joan wong for foreign policy
NEMAČKA: Jačanje desnice i njen uticaj van granica zemlje


nemačka ekstremna desnica u srbiji i hrvatskoj >

Saradnja prirodnih partnera

Decenijama se smatralo da Balkan izvozi nestabilnost u zapadnu Evropu. Danas, nemačka ekstremna desnica nastoji da proširi svoju ideologiju u jugoistočnoj Evropi

Ljutnja je poput senke preletela preko lica Markusa Fronmajera. Poslanik u Bundestagu besni kada ga u medijima prikazuju kao radikalnog desničara kojeg kontroliše Rusija i koji je povezan sa ekstremistima. "Ludost" je reći za njega da je rasista, objašnjava, imajući u vidu njegovu životnu priču – rođen je u Rumuniji, usvojen od strane nemačke porodice, a u braku je sa ženom iz Uzbekistana.

"Mi smo ono što se u Nemačkoj naziva ‘multi-kulti’ porodica", govori Fronmajer za BIRN na terasi bara koji se nalazi na obali jezera u Beblingenu, malom gradu u blizini Štutgarta na jugu Nemačke. "Ja smatram da zagovaram normalne stavove."

Sa 28 godina, Fronmajer je najmlađi poslanik partije Alternativa za Nemačku (AfD), desničarske populističke stranke koja se uzdigla do značajne pozicije u Nemačkoj, delom i time što je dizala glas protiv priliva mahom muslimanskih migranata sa Bliskog istoka i Severne Afrike počev od 2015. godine. Ova stranka je trenutno treća najsnažnija u Bundestagu.

Fronmajerova migrantska prošlost nije predstavljala nikakvu prepreku njegovom brzom napretku u okviru AfD-a. A nakon što je dobio platformu na nacionalnom nivou, ovaj poslanik nastoji da iskoristi svoje balkanske korene da pronađe istomišljenike u tom regionu, naročito u Hrvatskoj i Srbiji.


DESNIČARSKA INTERNACIONALA

Suprotno sveprisutnoj percepciji na Zapadu da je Balkan izvor etničkog nacionalizma i nestabilnosti koja ugrožava Evropu, u poslednjih nekoliko godina svedoci smo nastanka obrnutog trenda, da se ekstremne desničarske ideologije izvoze iz Zapadne Evrope u zemlje Balkana, raspirujući islamofobiju i istorijski revizionizam.

Mete im nisu samo političari i političke stranke, već i crkveni velikodostojnici i intelektualci, a aktivnosti se, prema istraživanju BIRN-a, sprovode kroz desetine sastanaka, konferencija, panel diskusija, seminara i drugih događaja. Nastupi su osmišljeni tako da se izdignu iznad podela, koje svoje korene imaju u ratovima posle raspada Jugoslavije tokom 90-ih godina.

I dok drugi iz AfD-a ostvaruju napredak u Hrvatskoj, Fronmajer je rekao da ova stranka aktivno poziva Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu da vide kako je AfD "mesto gde se njihove potrebe shvataju ozbiljno", koristeći bogatu podlogu neprijateljstva prema NATO-u i EU, kao i afinitet koji među Srbima postoji prema Rusiji. "Mi smo prirodni partneri", izjavio je. Pritom, AfD nije jedina politička stranka koja se okreće ka Balkanu.

Boris Buden, berlinski filozof i analitičar fašističkih trendova u Evropi, rekao je za BIRN: "U međunarodnom umrežavanju ovih grupa, svedoci smo nastanka desničarske profašističke internacionale. A ona se stvara u samom srcu Zapada."


PARIZBERLINBEOGRADMOSKVA

Osnovan 2013. godine, AfD je predvodnik ponovnog rasta ekstremne desnice, ostavljajući iza sebe stranke poput neonacističke Nacionalne demokratske stranke NPD, koja ima istoriju dugu skoro pola veka. NPD je, kaže Kai Archajmer, profesor političkih nauka na Univerzitetu Majnc, "klasična desničarska ekstremistička stranka". AfD, sa druge strane, je "mnogo bliža modelu radikalne desničarske populističke stranke".

Najradikalniji elementi u AfD-u su organizacije podmlatka stranke, Mlada alternativa (Young Alternative, JA) i Krilo (Flugel), ekstremna frakcija koja je često bila u sukobu sa konvencionalnijim konzervativcima iz stranke. I jedne i druge nadzire domaća obaveštajna agencija BfV, zbog potencijalne pretnje po "liberalne demokratske principe ustava Nemačke", potvrdila je BfV u januaru.

Nakon pristupanja AfD-u, Fronmajer je 2015. godine postao predvodnik JA i bio je jedan od prvih potpisnika Rezolucije iz Erfurta, koja je dovela do stvaranja Krila. Fronmajer je za BIRN rekao da ne vidi ništa "posebno radikalno" među članstvom AfD-a. "Moji stavovi bili bi više nego normalni u svim zemljama širom sveta", navodi.

Međutim, istraga nemačkih medija je 2016. godine identifikovala Fronmajera kao deo ekstremne frakcije u AfD-u, uz njegovog bliskog saradnika Dubravka Mandića, člana Krila, koji je nedavno izabran u gradsku skupštinu u Frajburgu, bogatom univerzitetskom gradu na jugozapadu Nemačke.

Poput Fronmajera, 39-godišnji Mandić nije rođen u Nemačkoj. Njegovo mesto rođenja je u Bosni i Hercegovini, tada delu Jugoslavije. Dete oca etničkog Hrvata i majke Srpkinje, Mandić je od svoje treće godine odrastao u Nemačkoj.

Zajedničkim trudom, Mandić i Fronmajer nastoje da prošire poruku AfD-u u Hrvatskoj i Srbiji. "Mi smo njihov glas", kaže Mandić, "čak i ako nas ovde smatraju desničarima, rasistima i protivnicima stranaca."


SLIČAN MILJE

Fronmajer je posećivao Srbiju barem jednom godišnje u prethodnih šest godina, gradeći savezništvo sa malom desničarskom strankom Narodni slobodarski pokret i Miroslavom Parovićem, njenim 35-ogodišnjim liderom. Počev od 2014. godine, i Parović i Fronmajer javno izjavljuju kako rade na stvaranju "osovine Pariz–Berlin–Beograd–Moskva".

U martu 2017. godine, Fronmajer je govorio na predizbornom skupu u Smederevskoj Palanci, u okviru Parovićeve neuspešne kandidature za mesto predsednika Srbije. Parović je dobio tek 11.500 glasova, odnosno 0,32 procenta, ali su zahvaljujući savezništvu sa Fronmajerom on i njegove stranačke kolege, koji nisu zastupljeni u Skupštini Srbije, pozvani da prisustvuju konferencijama u Bundestagu i Evropskom parlamentu.

U intervjuu za BIRN, Fronmajer je rekao kako činjenica da AfD i Parovićeva stranka nisu na vlasti "nije problem", ali i da veruje da Srbija može da odigra ulogu "mosta" između Zapada i Istoka.

AfD je podržao još jednog kandidata na izborima 2017. godine – Boška Obradovića iz desničarske stranke Dveri, koja ima sedam poslanika u Skupštini Srbije i postala je jedan od najžešćih kritičara vlasti, sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu.

Obradović je bio gost lidera AfD-a Jerga Mojtena, u njegovoj kancelariji u Štutgartu u martu 2017. godine. "Razgovarali su o porodičnoj politici, problemima sa briselskom birokratijom i migracijama", izjavila je Dragana Trifković, član užeg rukovodstva Dveri za BIRN. Trifković je rekla da se ove dve stranke nisu formalno sastajale od tada, i primetila je da je u martu 2019. godine delegacija AfD-a posetila Skupštinu Srbije, ali da se sastala samo sa poslanicima iz vladajuće koalicije.

U oktobru, poslanik AfD-a i šef Komiteta za međunarodne odnose te stranke Armin-Pol Hampel otišao je korak dalje tokom svoje druge posete Beogradu u toku pet meseci, sastajući se sa Markom Đurićem, koji je u Vladi Srbije zadužen za Kosovo.

Za razliku od formalnih kontakata AfD-a u Srbiji, ova stranka se u Hrvatskoj mahom oslanja na "privatne inicijative" Mandića, rekao je Fronmajer za BIRN. Posredstvom hrvatske desničarske medijske ličnosti Velimira Bujaneca, Mandić se u julu 2018. godine upoznao sa dva desničarska poslanika u Hrvatskoj – bivšim ministrom kulture Zlatkom Hasanbegovićem i penzionisanim generalom Željkom Glasnovićem.

Bujanec je tog meseca u svojoj emisiji "Bujica" intervjuisao Mandića, koji mu je tom prilikom rekao da su "Nemačku porobili antifašisti". Taj izbor reči je imao odjeka kod konzervativnih i desničarski nastrojenih Hrvata, koji umanjuju zločine koje je počinila hrvatska kvislinška država tokom Drugog svetskog rata i koji preziru liberale, kao ideološke naslednike jugoslovenskih komunista.

U aprilu 2019. godine, Mandić i poslanik AfD-a Ditmar Fridhof organizovali su panel diskusiju u Frajburgu sa temom "Budućnost Hrvata u nacionalističkoj Nemačkoj". Na tabli sa sponzorima je bilo istaknuto da je "podršku pružila ‘Bujica’".

U intervjuu za BIRN, Mandić opisuje Hasanbegovića i Glasnovića kao ljude koji pripadaju "njemu sličnom miljeu, koji se protivi političkoj korektnosti". Podržao je rastući trend u Hrvatskoj koji teži ka umanjivanju zločina koji su počinjeni od strane ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata, kada je ogroman broj Srba, Jevreja i Roma ubijen u koncentracionom logoru Jasenovac.

Mandić je izjavio da se dosta toga menja u načinu na koji ljudi posmatraju ulogu hrvatskih fašista u Drugom svetskom ratu. "Nije okej da se odmah predate i priznate zločine ukoliko to nije potrebno", rekao je. "U Hrvatskoj nema poente da se sve vrti oko Jasenovca. To nije hrvatski identitet."

Iako Glasnović (65) kaže za BIRN da se ne seća sastanka sa Mandićem i da nema nikakvu saradnju sa AfD-om, ne mogu se poreći njegove veze za ekstremnom desnicom u Nemačkoj.


KONTAKTI SA NEONACISTIMA

NPD se 2014, tri godine pre nego što je doneta odluka da podseća na nacističku stranku i da je protivustavna, ali kojom prilikom ipak nije zabranjena, dao u potragu za saradnicima u Srbiji i Hrvatskoj. Te godine, član NPD-a je ostvario kontakt sa članovima desničarske Srbske akcije. Njihova saradnja je naposletku i ozvaničena učešćem ove stranke na godišnjem kongresu podmlatka stranke NPD, Mladih nacionalista (JN), rekao je Marko Dimitrijević iz Srbske akcije.

Potom, u novembru 2018. godine, godišnji kongres NPD-a je javno objavio saradnju te stranke sa Glasnovićem, članom skupštinske grupe Nezavisni za Hrvatsku. "On je njihov heroj", rekao je Boris Buden za Glasnovića. "On predstavlja ono što oni priželjkuju u sopstvenoj zemlji – da imaju naoružanog istorijskog revizionistu koji je skoro pa na vlasti."

Prisustvujući kongresu, Glasnović je rekao za Dojče vele da su se članovi NPD-a borili pod njegovom komandom tokom ratova u Jugoslaviji 90-ih godina. Nemačka vlada je saopštila da je više od sto ekstremno desničarskih plaćenika iz Nemačke ratovalo na strani Hrvata.

Iako Glasnović nije uspeo da se izbori za poslaničko mesto u Evropskom parlamentu na izborima održanim u maju ove godine, ovaj bivši borac Francuske legije stranaca je, zahvaljujući njegovim vezama sa NPD-om, posetio u junu Liban kao član delegacije Alijanse za mir i slobodu, ekstremne desničarske evropske političke stranke čiji je jedan od osnivača bio i NPD.

U Hrvatskoj, mediji su primetili gostovanje Glasnovića na kongresu NPD-a u 2018. godini zbog činjenice da su i srpski nacionalisti takođe prisustvovali tom kongresu, čime je NPD doveden u skoro neverovatnu poziciju mosta između zakletih neprijatelja.

Glasnović je rekao za BIRN da nije video srpske predstavnike na tom događaju. Međutim, Marko Dimitrijević iz Srbske akcije izjavio je za BIRN: "Naravno da nam se ne dopadaju kontakti NPD-a sa onim neprijateljima Srba, ali to ipak ne predstavlja prepreku za našu dobru saradnju sa NPD."

Dimitrijević je rekao da je Srbska akcija sarađivala sa NPD-om na zajedničkim panel diskusijama u Beogradu, na publikaciji na engleskom jeziku za onlajn magazin Koplje (The Spear), kao i na demonstracijama u glavnom gradu Češke Pragu povodom obeležavanja 20. godišnjice NATO bombardovanja Srbije tokom sukoba na Kosovu 1999. godine.

BIRN je otkrio da je Srbska akcija pominjana u nekoliko navrata u godišnjim izveštajima o desničarskom ekstremizmu, koji je izradila domaća obaveštajna agencija nemačke savezne države Saksonija.

Dimitrijević je rekao kako je saradnja sa NPD-om zasnovana na "zajedničkoj svesti o sudbinskoj povezanosti svih nacija Evrope, koja predstavlja našu širu domovinu". Ta "domovina", kako je izjavio, "nalazi se pod atlantskom okupacijom NATO-a, EU i bankarskog sistema". Ova okupacija, sa svoje strane, "ohrabruje naseljavanje migranata u Evropi", islamizaciju kontinenta i promociju "antihrišćanskih, liberalno-fundamentalističkih i marksističkih ideja", navodi on.


ISLAMISTIČKA BABAROGA KAO MOST

I AfD i NPD se u građenju mreže saradnika na Balkanu umnogome oslanjaju na navodnu pretnju koju predstavlja islam, prilagođenu spram ciljane publike.

Sa Srbima, akcenat se stavlja na Kosovo, gde su se etnički Albanci, od kojih se mnogi deklarišu kao muslimani, otcepili u ratu pre dve decenije i proglasili nezavisnost 2008. godine, uz podršku velikih zapadnih sila. Sa Hrvatima, fokus se stavlja na poziciju njihovih sunarodnika u Bosni i Hercegovini, gde se Hrvati žale da su u podređenom položaju u odnosima sa brojnijim bosanskim muslimanima, odnosno Bošnjacima.

Parović, kontakt za AfD u Srbiji, kaže da se sve svodi na dve stvari – 1990-ih, kako kaže, Zapad je "proglasio da su muslimani na Kosovu i u Bosni i Hercegovini dobri muslimani".

Fronmajer kaže da bi Nemačka "mogla da uči od Srba i njihovog iskustva sa islamskim terorizmom, posebno tokom 1990-ih", kao i da podržava "mirne" napore Srbije na Kosovu "da povrati svoju zemlju".

Na evropskom kongresu podmlatka NDP-a u maju 2018. godine, Ivan Bilokapić je obrazlagao da borba protiv islama u Bosni i na Kosovu ima potencijal da dovede do pomirenja Srba i Hrvata. Bilokapić je hrvatski nacionalista iz Nemačke, član glavnog odbora Evropa naša zemlja (Europe Terra Nostra), zvanične evropske političke fondacije ekstremne desničarske Alijanse za mir i slobodu.

Za BIRN je izjavio da Srbija i Hrvatska treba da prevaziđu "plitki šovinizam". U Bosni, kako navodi, Srbi i Hrvati "treba da podrže jedni druge u naporima da se oslobode uticaja Sarajeva i islamizma".

Potpredsednik NPD-a Torsten Hajze, istaknuti nemački neonacista, izjavio je za BIRN: "Ukoliko okupimo sve saborce iz Evrope koji prethodno nisu pričali jedni sa drugima, postavili smo temelj za buduće umrežavanje."


ŠIRENJE JEVANĐELJA

Umrežavanje, međutim, ide i van političkih krugova. Konzervativni intelektualci i crkveni velikodostojnici sa Balkana postali su redovni učesnici na sastancima AfD-a i NPD-a sa njihovim saveznicima u Srbiji i Hrvatskoj.

Fronmajer je za BIRN izjavio da je njegova stranka otpočela saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Nemačkoj, tako što je pozvala Sergija Karanovića, tadašnjeg pravoslavnog episkopa frankfurtskog i cele Nemačke, i njegove saradnike, da prisustvuju konferenciji o porodičnim vrednostima, koju je ta stranka organizovala u Štutgartu u decembru 2015. godine.

Fronmajer je rekao da političke stranke u Nemačkoj "nikada nisu probale da budu glas" pravoslavnih hrišćana u Nemačkoj. "Rekao bih da je to bio prvi put da je (nemačka) stranka imala zvaničan sastanak sa tako velikom grupom pravoslavnih hrišćana u Nemačkoj. I to je bilo zadovoljstvo za nas. Za mene, veoma je važno da imamo dobre odnose sa našim partnerima u Srbiji", izjavio je Fronmajer, "ne samo sa strankama već i sa intelektualcima."

Na sličan način, i Hajze iz NPD-a je izjavio da NPD "blisko sarađuje" sa malom pravoslavnom sektom poznatom kao Istinska pravoslavna crkva, koja se protivi modernizaciji. Tokom njegove poslednje posete Beogradu u novembru 2017. godine, Hajze i tadašnji predsednik NPD-a Udo Vojt sastali su se sa episkopom Akakijem, poglavarom Istinske pravoslavne crkve.


NA ISTOJ POZORNICI

Grupa od najmanje šest srpskih i hrvatskih konzervativaca i ekstremno desničarskih intelektualaca su takođe redovni govornici na skupovima AfD-a i NPD-a, prema saznanjima BIRN-a.

Bilokapić i ekstremno desničarski bivši profesor hrvatskog porekla iz Amerike, Tomislav Sunić, bili su među glavnim govornicima na evropskom kongresu podmlatka NPD-a u maju 2018. godine.

Na panel diskusijama povezanim sa NPD-om koje su se održale u Beogradu u septembru 2016. i novembru 2017. godine, univerzitetski profesor Branislav Filipović i profesor ruskog jezika Zoran Buljagić su se pridružili Hajzeu na pozornici.

U julu 2018. godine, srpski konzervativni intelektualac Dušan Dostanić i hrvatski publicista i međunarodni sekretar hrvatske identitarne grupe Generacija obnove, Leo Marić, bili su među glavnim govornicima na seminaru povezanom sa AfD-om u Nemačkoj.

Njihovi nemački parnjaci putuju u drugom smeru. Organizacije građanskog društva i levičarski aktivisti u Srbiji su bili zgroženi kada je Gec Kubiček, desničarski publicista i jedan od osnivača "tink-tenk" Instituta za državnu politiku IfS, koji je povezan sa AfD-om, održao dva predavanja u ovoj zemlji u avgustu 2017. godine. Mark Jongen, filozof i poslanik AfD-a u Bundestagu, izazvao je slične reakcije kada se pojavio u srpskoj javnosti u julu 2017. godine.

Dostanić, istraživač saradnik na beogradskom Institutu za političke studije, kaže da su obojica govorili o "akademskim" pitanjima. "Bilo je to daleko od bilo kakvog umrežavanja", rekao je Dostanić za BIRN.

Seminar na kojem je Dostanić učestvovao u julu 2018. godine bio je redovan sastanak u mestu Šnelroda, koji je u ovom gradiću nadomak Lajpciga na istoku zemlje organizovao Kubičekov IfS uz podršku AfD-a.

"Kubiček pokušava da pomogne AfD-u", kaže Dostanić. "To je i normalno, jer je konzervativna scena u Nemačkoj smatrala da joj je potrebna sopstvena stranka."

Ali Archajmer, profesor političkih nauka iz Majnca, kaže da Kubiček ima daleko veće planove. "On tvrdi da je meta-političar, neko ko je manje zainteresovan sa svakodnevnu politiku stranke i ko gleda u daljinu obrazujući buduće elite i pomerajući društveni konsenzus prema ekstremnoj desnici", navodi Archajmer. "U nekom smislu, ovaj projekat je mnogo veći i ambiciozniji od AfD-a."

Dubravko Mandić navodi da bi AfD želeo da sarađuje sa svim "alternativnim" desničarskim strankama. "To je pokret koji primećujemo na celom Zapadu", rekao je za BIRN. "To je trampizam."

Fronmajer kaže da je napredak koji je AfD ostvario na Balkanu i među dijasporom iz bivše Jugoslavije učinio mejnstrim stranke "nervoznim", zbog glasačke moći dijaspore. "Mi se zaista trudimo da imamo dobre odnose, naročito sa državama sa Istoka", navodi on.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net