foto: subakov
PEKING NE PROIZVODI PODELE U EVROPI: Čvrst stav Kine

Konferencija Kina-CIEZ >

Dominacija preko inovacija

Na nedavno održanoj paradi kojom je obeleženo sedamdeset godina od osnivanja NR Kine zvanični Peking demonstrirao je svoju vojnu moć. U Beogradu je "azijski džin" dobrom delu Evrope ilustrovao jačanje svoje meke moći, širenje globalnog uticaja razvojem tehnologije i inovacija

Prethodne sedmice na Beogradskom sajmu održana je dvodnevna konferencija Kine i sedamnaest država Centralne i Istočne Evrope (CIEZ) o saradnji u oblasti inovacija. I dok su probrani gosti prisustvovali predstavljanju najnovijih tehnoloških dostignuća vodećih kineskih korporacija poput Huaveja ili Kineske železnice, u doteranoj i za tu priliku sređenoj Hali 4 uporedo su se održavale ministarska i biznis konferencija u formatu "17+1".

Više od trista preduzeća, univerziteta, institucija i investicionih fondova iz Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope javnosti su prezentovali nova rešenja iz oblasti savremenih tehnologija usmerenih ka razvoju tzv. digitalnog eko-sistema sve umreženijeg sveta – robotike, veštačke inteligencije, telekomunikacija, visokotehnoloških parkova i inkubatora. Glavni gost ove konferencije bio je ministar za nauku i tehnologiju NR Kine Vang Džigang, koji je sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić otvorio ovu manifestaciju.

Saradnja Kine i država Centralne i Istočne Evrope kroz mehanizam "17+1" integralni je deo kineske globalne infrastrukturne inicijative "Pojas i put", a sve te zemlje sa Starog kontinenta traže svoje mesto pod ekonomskim kišobranom "zmaja Azije". Grčka je novajlija u ovom mehanizmu saradnje jer se u aprilu ove godine, na samitu održanom u Dubrovniku, pridružila savezu pretvarajući tako koncept "16+1" u saradnju "17+1". Grčka je ujedno i jedina država iz Evrope u ovom mehanizmu koja pre pada Gvozdene zavese nije bila komunistička zemlja. Danas postoji više od dvadeset mehanizama saradnje NR Kine i istočnoevropskih država, koji se protežu od političke saradnje između vlada i regiona, ali i u oblastima trgovine, ekonomije i tehnologije, pa sve do osnaživanja kulturnih i veza između ljudi.

Međutim, osim iskazane jasne političke volje za pristupanjem ovom savezu, moraju se ispuniti i preduslovi da bi zemlje zainteresovane da rade na zajedničkim projektima u okviru mehanizma "17+1" uopšte mogle da sarađuju sa Kinom. Pre svih, tu je prihvatanje načelnog stava Pekinga o politici "jedne" Kine, dakle nepriznavanje Tajvana kao nezavisne države. Zatim, kako je to svojevremeno izjavio premijer Li Kećang, NR Kina finansijsku podršku za izgradnju i renoviranje transportnih sistema i infrastrukture država CIEZ odobrava "sve dok projekti koriste kineske proizvode ili robu", a isto važi i u oblasti tehnologije i inovacija.


OBOSTRANA KORIST

Zvanični kineski državni list "Čajna dejli", koji izlazi na engleskom jeziku, navodi podatak da je između 2012. i 2018. godine kineska trgovinska razmena sa zemljama CIEZ u proseku beležila godišnji rast od 8,1 odsto, kao i da je ukupna vrednost robne razmene porasla sa 56,1 milijarde dolara u 2012. godini, na 89,3 milijarde dolara prošle godine. Kineska preduzeća su, prema pisanju ovih novina, u zemlje Centralne i Istočne Evrope uložila više od 12 milijardi dolara.

Organizacija 4. Konferencije "Kina-CIEZ 17+1" o inovacijama u Beogradu bila je poverena srpskom Ministarstvu za inovacije i tehnološki razvoj, a kreativna i produkcijska podrška agenciji M2Communications, koja je slične projekte već realizovala u zemlji i inostranstvu. U izjavi za "Vreme", direktor M2Communications Miro Antić naveo je da su sa privrednog aspekta ovakvi događaji svakako prilika ne samo da se "razvijaju ekonomske veze među raznorodnim privrednim subjektima na konferenciji", već i da se razumeju "ključni postulati iz kineske globalne poslovne filozofije, koji apostrofiraju mirnu saradnju i uzajamnu korist".

Na veoma posećenoj konferenciji posebnu pažnju prisutnih privuklo je izlaganje globalnog izvršnog direktora Britanika grupe Kartika Krišnana, koji se bavio prednostima, ali i potencijalnim opasnostima koje nove tehnologije i veštačka inteligencija mogu imati u oblasti edukacije i obrazovanja ljudi. Na brojnim panelima mogle su se čuti i inovativne ideje o konvergenciji nauke i tehnoloških dostignuća, koja pritom mogu biti u funkciji održivog razvoja i energetske efikasnosti.

Na ministarskom sastanku usvojena je i Beogradska deklaracija o inovacijama, kojom se utvrđuje zajednička vizija razvoja zasnovanog upravo na inovacijama, a srpska strana je sa kineskim partnerima potpisala desetak memoranduma i sporazuma o saradnji sa Kinom u ovoj oblasti.

Veliki štand na konferenciji imao je najveći svetski proizvođač vozova i opreme za železnice kineski CRRC, koji je zajedno sa Kineskom železnicom prezentovao simulator njihovog najbržeg voza i predstavio brzu prugu Beograd-Budimpešta kao jedan od najvažnijih projekata u okviru inicijative "Pojas i put" u ovom delu sveta. Ovaj projekat, međutim, već kasni sa realizacijom, najviše zbog toga što je Vlada Mađarske krajem prošle godine zbog poskupljenja troškova projekta odlučila da raspiše novi tender za modernizaciju svog dela železničke deonice.

Huavej je na konferenciji o inovacijama predstavio koncept funkcionisanja najnovije mobilne 5G tehnologije, koja je nedavno postala još jedno od oružja u trgovinskom ratu između SAD i Kine (vidi "Vreme" br. 1466).


KO POTKOPAVA EU

Imajući u vidu da su od sedamnaest zemalja CIEZ koje učestvuju u ovom mehanizmu saradnje sa NR Kinom, njih dvanaest države članice EU, često dolazi do trvenja na relaciji Brisel – Peking. Ugledni onlajn njuzmagazin "Diplomata" sa sedištem u Tokiju u svojoj analizi navodi da predstavnici Evropske unije kritički upiru prstom u Peking jer svojim "17+1" mehanizmom "doprinosi podelama na evropskom kontinentu", te da "pretvarajući zemlje CIEZ u ‘trojanske konje’ (Kina) potkopava proces evropskih integracija".

Peking odlučno odbacuje takve tvrdnje Unije, a činjenica da su za sedam godina postojanja ovog mehanizma investicije Kine u CIEZ regionu uvećane pet puta i da je trgovinska razmena između dva "bloka" u tom periodu porasla za više od 50 odsto, govori da su stvari očito kalibrirane tako da odgovaraju obema stranama.


 

Primirje u trgovinskom ratu

SAD i Kina postigle su delimičan sporazum koji će omogućiti da se dođe do primirja u razbuktalom petnaestomesečnom trgovinskom ratu. Američki predsednik Donald Tramp pohvalio se na Tviteru da je sa Kinom potpisao "najbolji i najveći dogovor do sada, napravljen za naše velike patriote poljoprivrednike".

Nakon sastanka sa kineskim potpredsednikom vlade Liju Heom održanom u Vašingtonu, američki šef države izjavio je da su dve najveće svetske ekonomije došle do "veoma značajne prve faze" trgovinskog dogovora. "Bilo je dosta trvenja između SAD-a i Kine. A sada je to festival ljubavi", rekao je u svom stilu Tramp. Amerika je zbog toga odlučila da suspenduje povećanje taksi na uvoz kineske robe u vrednosti od 250 milijardi dolara, a Kina je zauzvrat pristala da kupi američke poljoprivredne proizvode vredne između 40 i 50 milijardi dolara. Američki Blumberg navodi i da će ovaj dogovor biti osnov za širi trgovinski sporazum Donalda Trampa i Si Đinpinga koji bi mogli da potpišu kasnije ove godine.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net