Autor

lični stav >

Vladavina prava ili trijumf volje

Ostaje nejasno na šta je predsednik države mislio kada je svoje sagovornike obavestio da će tokom novembra posetiti El Dorado u opštini Babušnica, osim ako mu namera nije da preseče crvenu traku

Početkom oktobra održan je sastanak od koga su, rekao bih, mnogi imali nerealna očekivanja. Naime, delegacija predstavnika udruženja Odbranimo reke Stare Planine (ORSP) i eksperata koji sarađuju sa njima, sastala se sa predsednikom države kako bi razgovarali o problemima i nepravilnostima koji prate izgradnju malih hidroelektrana (MHE) na teritoriji Srbije.

Nemam nameru da ulazim u motive inicijatora razgovora, za koje ne sumnjam da su dobronamerni, ali skrećem pažnju na činjenicu da pregovori o javnom interesu sa državnim funkcionerom koji nije nadležan za rešavanje predmetnog pitanja nose reputacioni rizik, dok pregovori sa licem koje je hronično sklono zloupotrebi javne funkcije nose rizike i po sam javni interes.

Nakon sastanka, predstavnici delegacije ORSP su naveli kako je predsednik Srbije upoznat sa celokupnom situacijom oko izgradnje MHE i izjavio je da će početkom novembra posetiti Rakitu, koja predstavlja paradigmu "kaubojštine" koja prati izgradnju malih hidrocentrala u ovoj zemlji, a u kojoj se suprotno odlukama i zabranama nadležnih organa nastavlja izgradnja MHE Zvonce. Istovremeno, prisutni su sa zadovoljstvom i olakšanjem konstatovali kako će predsednik čim pre "predložiti Vladi RS" izmenu postojećih zakonskih rešenja kojima će izgradnja u zaštićenim područjima definitivno biti zabranjena (trenutno je izgradnja zabranjena samo u prvom od tri stepena zaštite). Međutim, kršenje zakona prilikom izgradnje MHE svakako nije dozvoljeno, bilo u zaštićenim, bilo u nezaštićenim područjima, a to je ono što trenutno predstavlja najveći problem u ovoj priči.

Ne želeći da kvarim sreću i "bušim" tek uspostavljene dogovore, ne mogu da ne primetim da se nakon makar površnog promišljanja o izjavama koje smo svi imali prilike da čujemo, ovde javlja nekoliko problema koji zahtevaju dodatno pojašnjenje: predsednik po Ustavu nema ingerencije nad Vladom u smislu predlaganja izmena propisa. Dalje: šta će biti sa MHE koje se ne grade u zaštićenim područjima, a gde se propisi svakodnevno krše na više nivoa? Šta će biti sa lokacijama u zaštićenim područjima na kojima je već započela izgradnja i/ili su izdate potrebne dozvole? Zašto nadležne institucije u ovom trenutku ne primenjuju postojeće propise i zašto ne usvoje propise koje je trebalo da usvoje na osnovu preuzetih obaveza?

Ostaje nejasno na šta je uvaženi profesor Ristić mislio kada je naveo da će predsednik RS "predložiti" Vladi izmenu propisa koji se odnose na izgradnju u zaštićenim područjima. Iako je poznato i nebrojeno puta u praksi dokazano da predsednik gotovo na dnevnom nivou meandrira van oboda svojih ustavnih ovlašćenja, trebalo bi makar zvanično održati privid postojanja institucija i poštovanja njihovih nadležnosti.

Pored toga, važno je javnosti skrenuti pažnju da "u fioci" nadležnog ministarstva stoje propisi (podzakonski akti) čije bi usvajanje i primena mogli značajno da ograniče ugrožavanje prirodnih resursa prilikom izgradnje MHE, pre svega Uredba o oceni prihvatljivosti planova, projekata i aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na ekološku mrežu, prema kojoj bi za sve planove i aktivnosti iz ovog domena prvo trebalo vršiti procenu da li mogu uticati na ciljeve očuvanja i celovitost ekološki značajnih područja, nakon čega bi se tek moglo pristupiti daljoj razradi planova ili projekata.

Važno je ovde pomenuti i rešenje iz Zakona o vodama (iz 2016. godine) koje utvrđuje da se prilikom zahvatanja voda iz vodotoka, odnosno akumulacija, mora nizvodno od vodozahvata obezbediti minimalan održivi protok. Međutim, iako mu je to bila obaveza, nadležno ministarstvo do današnjeg dana nije bliže propisalo način i merila za određivanje minimalnog održivog protoka.

Zato bi u rešavanju problema izgradnje MHE ljudima iz ­ORSP-a prirodniji sagovornici bili predstavnici lokalne samouprave, opštinâ Babušnica i Pirot, kao i predstavnici nadležnih ministarstava za pitanja izgradnje, energetike i zaštite životne sredine, dakle, svi osim onoga ko je odlučio da ih primi. Ali čini se da je "rešavanje" jednog ovakvog brzonarastajućeg problema, koji najviše tišti "običnog čoveka" (o kome predsednik najviše brine) i koji je za kratko vreme na nedavnim protestima protiv izgradnje MHE u Beogradu na ulici okupio oko 5000 ljudi, zvučalo isuviše primamljivo da bi mu na put stalo uplitanje nadležnih institucija. Bio je, da ne grešim dušu, na pomenutom sastanku prisutan i ministar energetike Antić, čija je uloga ipak izgleda bila kozmetička, a izjava da prema "njegovom dubokom uverenju" MHE koja se gradi u skladu sa zakonom ima "najmanje negativan uticaj na životnu sredinu" jednaka konstataciji da je Nirvana bolji bend od Pearl Jama, ili kohiba bolji tompus od montekrista, pri čemu je verovatno najpozvaniji da komentariše ovo poslednje.

Predsednikovo obećanje da će tokom novembra posetiti Rakitu predstavlja jednu zakasnelu reakciju, koja je koliko nepotrebna toliko i nejasna, a sve zato što su radovi na izgradnji MHE Zvonce praktično završeni i još se samo čeka da nadležni opštinski organi investitoru izdaju upotrebnu dozvolu, uprkos gradnji izvršenoj nasuprot svim odlukama nadležnih službi. Za one koji nisu na dnevnom nivou pratili situaciju oko izgradnje MHE Zvonce, investitor je uprkos izrečenoj zabrani izgradnje od strane nadležne inspekcijske službe Ministarstva zaštite životne sredine, kao i drugoj zabrani za izvođenje radova koja se odnosi na izvođača radova izrečenoj od strane inspekcijske službe Opštine Babušnica, nastavio sa izgradnjom i čitav objekat do današnjeg dana praktično završio, bez ikakve konkretne reakcije inspekcije, policije ili nadležnog tužilaštva. Da banalizujem: nadležni su investitoru naložili da iz Rakitske reke izvadi cevi duge 350 metara i vodotok dovede u stanje od pre izvođenja radova, a on ne samo da to nije uradio, nego je nakon izrečene zabrane radove nastavio i sada ih lagano privodi kraju. Dakle, očekivano bi bilo da selo Rakitu ponovo posete inspekcija i policija, te da obezbede sprovođenje već donetih odluka.

Da bezakonje bude potpuno, investitor je za potrebe obezbeđivanja svoje investicije i "privatizovanog" javnog dobra Rakitske reke unajmio privatno obezbeđenje koje je zaduženo da džipovima (da, opet džipovi) patrolira selom i u zavisnosti od ličnih afiniteta i procene, praktično legitimišući ljude, odlučuje koga će da propusti, a kome će da uskrati pristup selu, u šta se autor ovog teksta zajedno sa kolegama iz RERI-ja i lično uverio. Druga uloga ovako angažovanih ljudi, prema svedočanstvima lokalnog stanovništva i javno dostupnim snimcima, odnosi se na obračun sa neposlušnim "lokalcima" i ubeđivanje da je izgradnja MHE Zvonce u njihovom najboljem interesu, te da će od guranja vode u cevi i isušivanja reke svi oni imati brojne benefite.

Ostaje nejasno na šta je predsednik države mislio kada je svoje sagovornike obavestio da će tokom novembra posetiti El Dorado u opštini Babušnica, osim ako mu namera nije da preseče crvenu traku i na taj način dâ doprinos promociji energije proizvedene iz obnovljivih izvora. U suprotnom, ako već i izlazi van ovlašćenja omeđenih Ustavom svoje zemlje, bilo bi sasvim dovoljno da nadležnim institucijama sugeriše da počnu da rade svoj posao i sprovode već donete odluke. Da je to učinjeno u startu i da je to nešto što se pretpostavlja, ne bi Rakita, Panjica, Prištavica i ostala malo poznata prirodna blaga širom Srbije danas izgledala ovako kako izgledaju.

Kada bismo se na ovome zaustavili, spasa bi nam svakako bilo. Najveća i nepopravljiva šteta još uvek nije napravljena, a da se to ne bi ni dogodilo, pored gorepomenutog sprovođenja propisa poželjno bi bilo zakonska rešenja dodatno unaprediti i osnažiti. Bar tako što će biti usvojeni podzakonski akti koji prate postojeće zakone. Ideju koju poslednjih godina gandijevski i uglavnom na skupovima civilnog sektora zagovara ministar Trivan, predstavljajući se kao njihov saborac i poručujući između redova da on sam nema snage za tako nešto, sada je na velika vrata uveo onaj ko ima i snage i volje za gotovo sve. Predsednik je dakle (prema navodima prisutnih sa sastanka) rekao – da: "Da, izmenićemo Zakon o zaštiti prirode i zabranićemo izgradnju u zaštićenim područjima."

Pitanje koje se nameće u vezi sa ovom, svakako ohrabrujućom informacijom jeste kada će se to dogoditi i šta će biti sa već "podeljenim" dozvolama. I šta će biti sa lokacijama koje se ne nalaze u zaštićenim područjima? Rakita nema tu "sreću" da se nalazi u okviru zaštićenog područja, pa je tamo onda, valjda, sve dozvoljeno.

Na primeru penzionera videli smo da stečena prava ne moraju biti nikakav ograničavajući faktor ako su interesi države i njenog spasenja u pitanju, pa tako možda i investitori u MHE kojima su dozvole za izgradnju u zaštićenim područjima već izdate, uz predsednikovu ličnu zahvalnost što su u ovoj priči podneli najveći teret izmena zakona, povijenog repa odu svojim kućama i odluče da se umesto trgovinom strujom bave na primer trgovinom oružjem. Teško ipak da je ovaj lobi servilan poput penzionerskog, ali nam po svemu sudeći ostaje da sačekamo kako bismo videli ishod.

Eto prilike za popravni i novog, ko zna kog, testa za državu i nadležne institucije da u praksi pokažu svoju iskrenu nameru i pokajanje i da sprovedu sopstvene propise. Situacija je u ovom slučaju više nego jasna; nisu potrebne nikakve izmene propisa, već samo njihovo sprovođenje. Samo zakon i samo institucije i vladavina prava, a ne trijumf volje.

Autor je Predsednik upravnog odbora Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net