foto: promo
KUPOVANJE NAKLONOSTI AMERIČKIH REPUBLIKANACA: Z. Mihajlović sa predstavnikom "Behtela"

Izgradnja »Moravskog koridora« >

Leks Behtel

Zakon izglasan da bi američkoj firmi Behtel mogla da se poveri izgradnja "Moravskog koridora" može se slobodno nazvati "Leks Behtel". Uslovi tendera bili su takvi da niko osim Behtela ne može da ih ispuni. Pri svemu tome, konačna cena radova koji uveliko kasne još se ne zna jer će je naknadno odrediti Behtel prema sopstvenom projektu

Nameru vlasti da za izgradnju takozvanog "Moravskog koridora" angažuje američku mega korporaciju Behtel "Vreme" je već bilo najavilo u broju 1488 pod nazivom "Šta se krije iza Behtela". Skupština je upravo zbog toga početkom leta usvojila nakaradni lex specialis kojim se suspenduje primena više zakona iz oblasti javnih nabavki, standarda i eksproprijacije.

Zakon, koji slobodno možemo nazvati i "Leks Behtel", omogućiće netransparentan posao problematične opravdanosti, diskutabilan u pogledu političke koristi za zemlju i finansijski rizičan, jer konačna cena zavisi praktično isključivo od "strateškog partnera" Behtela.

Usledila je farsična procedura sa "javnim pozivom za izbor strateškog partnera". Izlišno je reći da je u tekstu samo nedostajalo da piše da "jedino Behtel ispunjava uslove". Od ponuđača je traženo da ima godišnji obrt od milijardu dolara, a ako je u pitanju konzorcijum, onda je svaki član konzorcijuma pojedinačno morao da ispuni taj uslov. Bodovali su se samo auto-putevi izgrađeni u jugoistočnoj Evropi; to nije slučajno, jer je upravo Behtel najveći graditelj u regionu (dalmatinski autoput i Drač–Priština su samo neki od izvedenih projekata).

Upućenima je bilo jasno da niko osim Behtela nema šta da traži na ovakvom "tenderu" pošto čak ni najveći izvođač radova u Srbiji, kineska kompanija CBRC (koja nesumnjivo može da ispuni sve druge uslove) nema toliko projekata u jugoistočnoj Evropi kao Behtel, tako da niko osim ove američke firme nije ni podneo ponudu.


KAŠNJENJE UGOVORA

Kada je Behtel "transparentno izabran" za "strateškog partnera", resorna ministarka Zorana Mihajlović je najavljivala da će se već u septembru početi sa radovima. Međutim, ne samo da je septembar prošao a da radovi nisu počeli, nego do trenutka slanja ovog teksta za štampu nije potpisan ni ugovor. Izgleda da stvari ipak nisu tako jednostavne kakvima ministarka želi da ih predstavi, pošto su, po svoj prilici, zahtevi američke strane do te mere ucenjivački i ponižavajući da naša strana nije voljna da prihvati sve što se natura od strane "partnera", pa su se pregovori otegli.

Čak i kad ugovor bude potpisan, potrebno je da prođe bar mesec-dva da se otvori gradilište, a tada je građevinska sezona već završena, tako da se ništa značajnije neće raditi pre proleća (a propos velike hitnosti usvajanja zakona i gaženja domaćeg zakonodavstva).

Srpska strana ipak i dalje gura tu priču, o tome govori i rebalans budžeta koji se upravo usvaja u parlamentu, gde se za izgradnju "Moravskog koridora" predviđa 15 milijardi dinara. Po svemu sudeći, to će biti "avans" Behtelu, koji se očigledno neće "pokrenuti" dok mu novac "ne legne" na račun.


KADIJA TE TUŽI, KADIJA TI SUDI

U ovako velikim investicionim projektima država bi morala da zna koliko će da košta taj auto-put u trenutku potpisivanja ugovora sa "strateškim partnerom". Međutim, Behtel nije ponudio cenu (niti se to tražilo u javnom pozivu) za radove. Vlada je tako "izabrala strateškog partnera", ali nije ograničila cenu, čime je projekat postao veoma rizičan za budžet. U ugovor će verovatno ući pojedinačne cene (cene za svaku pojedinačnu operaciju i materijal), ali konačna cena zavisiće samo od projekta. Još nepovoljnije za državu je što će sam Behtel raditi projekat, pa će od njega kao projektanta zavisiti utrošci materijala i radova.

Tako će Behtel biti kao kadija koji tuži i sudi – prvo projektuje kako njemu odgovara, pa onda izvodi radove po takvom projektu. Prema "Leks Behtelu", projektna dokumentacija ne mora ni da bude izvedena po srpskim standardima. I naravno, Behtel kao projektant nema nikakvu motivaciju da projekat izvede optimalno za naručioca nego naprotiv, gledaće da se koriste materijali i tehnologije koje njima donose najveći profit. Srbija rizikuje da projekat može biti i za trećinu skuplji za izvođenje nego da ga je uradio neki nezavisni projektant.

Koliko se cela stvar amaterski izvodi, govori i podatak da još uvek nisu usvojeni ni odgovarajući prostorni planovi za deo trase puta oko Kraljeva (pokriven je deo od Pojata ka Kruševcu). Postupak je u toku, ali bez usvojenih planskih dokumenata nije moguće ni početi ubrzanu eksproprijaciju (prema lex specialisu) niti pripremiti projektnu dokumentaciju.


DODATNI TROŠKOVI

Država je, ako zaključi ugovor pod ovakvim okolnostima, ostavljena na milost i nemilost "strateškom partneru". Iluzija je da će radovi koštati 800 miliona evra, kako to vlast najavljuje (i ta cena je preterana; pre samo nekoliko godina kineske firme su za izgradnju nudile 500 miliona; vlast pravda ovoliku cenu troškovima izmeštanja odnosno regulisanja korita Zapadne Morave zbog poplava iz 2014. godine). Behtel je, inače, poznat po tome da iako gradi kvalitetne puteve, to često bude praćeno "dodatnim troškovima", pa su izbijale afere u Hrvatskoj, Rumuniji i Albaniji zbog preskupih auto-puteva koje je ta kompanija radila.

Upravo podaci iz Hrvatske govore koliko je "nezgodno" imati posla sa Behtelom. Iako prvobitnim projektom nije predviđena, napravljena je petlja u mestu Vučevica (tadašnji premijer Sanader je rodom iz tog kraja) uz dodatni trošak od 10 miliona evra. Pored toga, izgleda da je Behtel vršio i neovlašćenu eksploataciju kamena bez plaćanja naknada državi (inače, bilo je još skandala koji su pratili Behtel u Hrvatskoj). Nema razloga da sumnjamo kako će ovde problema biti čak i više, imajući u vidu način kako se ovaj projekat priprema i vodi "ispod žita" već nekoliko godina unazad.


ZAŠTO BAŠ BEHTEL

Do sada su veći ugovori za izgradnju auto-puteva bili zaključivani bilo na otvorenim tenderima, uz obezbeđeno kreditiranje pod beneficiranim uslovima kod međunarodnih kreditnih institucija, ili uz sklapanje međudržavnih aranžmana, kada se ne sprovodi konkursna procedura, ali strana država makar obezbeđuje dugoročno povoljno finansiranje (krediti na 15 do 25 godina, uz beneficirane i fiksne kamate). Sa Behtelom to nije slučaj: niti je obezbeđeno povoljno projektno finansiranje (sve ide na teret budžeta), niti se zna cena (čak ni okvirna, pošto ne postoji projekat), niti će biti moguća adekvatna kontrola naših organa, pošto se neće primenjivati srpski standardi.

Postavlja se zato pitanje zašto se radi ceo ovaj cirkus sa Behtelom? Poznato je da se Behtelom kupuje američka naklonost (kada su na vlasti republikanci). Hrvati su tako "platili" podršku za "Oluju", jasno je da Albanija i "Kosovo" nisu imali nimalo dileme, ali šta Srbija treba da dobije?

U ovom trenutku ne možemo znati pozadinu priče vezane za Behtel, ali ne treba isključiti ni da je angažovanje "specijalnog" Trampovog izaslanika Ričarda Grenela deo igre u kojoj možda i Behtel na "moravcu" ima neku ulogu. Ili je stvar ipak banalna, kao u Hrvatskoj sa "Sanaderovim čvorom"? Gde će u Srbiji biti "Vučićev čvor"?

Plašimo se da će ovakvih aranžmana biti još; resorna ministarka Zorana Mihajlović je već najavila da će se po modelu po kome se angažuje Behtel ubuduće graditi svi putevi (bez pripremljenih projekata, mimo transparentnih procedura, sa posebnim zakonima i privilegovanim "partnerima", bez ugovorene cene). Za auto-puteve se planira utrošak od preko pet milijardi evra u "novom investicionom petogodišnjem planu". Vlast namerava da gradi puteve i gde niko pre nije pomišljao da ih gradi (famozni auto-put "Karađorđe"). Postoji bojazan da će ovakvih "Leks Behtela" ubuduće biti još mnogo. Vlast će očigledno ugovoriti sve i svašta, "samo da se gradi", posebno pred izbore 2020. i 2022. godine.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net