foto: filip krainčanić / tanjug
SLAVLJENICI: Goran Rakić, gradonačelnik Severne Mitrovice...

Izbori na Kosovu >

Pirova pobeda Aleksandra Vučića

Da Srpska lista, odnosno Kancelarija za Kosovo i Metohiju baš ništa ne prepušta slučaju, pokazalo se time što je podelila više desetina otkaza i suspenzija najbližim rođacima kandidata za poslanike u prvom redu onih iz Samostalne liberalne stranke koji su zaposleni u institucijama Republike Srbije. Sve to dešavalo se u sredinama južno od Ibra i, donekle, u Leposaviću. Ostatak severa Kosova se već predao. Tamo nije bilo protivnika, posebno u Kosovskoj Mitrovici gde više nema ni političkog pluralizma niti trunke demokratije; sahranjeni su zajedno sa Oliverom Ivanovićem

Za "Vreme" iz Kosovske Mitrovice

Posle parlamentarnih izbora na Kosovu mnogo toga je poznato iako još ne i konačno. Nije se desilo ništa spektakularno i uglavnom je sve ispalo kao što se očekivalo. Najbolje su prošli opoziciono Samoopredeljenje i Demokratska liga Kosova (LDK). Demokratska partija Kosova (PDK) bila je dosta blizu njih ali ne dovoljno, listi udružene Alijanse za budućnost Kosova (AAK) i Socijaldemokratske stranke (PSD) sa bivšim premijerom Ramušem Haradinajem na čelu takse nisu pomogle, a Inicijativi Bedžeta Pacolija i Alijansi za novo Kosovo (AKR) Fatmira Ljimaja izgleda da je fotografija sa jahte gde druguju sa vođama Srpske liste Goranom Rakićem i Milanom Radoičićem obezbedila ostanak ispod cenzusa. Srpska lista je pobedila ubedljivo; slabašna, satanizovana i razjedinjena srpska opozicija ostala je ispod cenzusa iako je zajedno imala dovoljno za jedan mandat.

Protekli izbori bili su vrlo značajni za demokratizaciju albanskog dela kosovskog društva. Prvi put posle rata na Kosovu, sve one partije koje su u svojim rukovodstvima imale predstavnike Oslobodilačke vojske Kosova morale su priznati da su izgubile izbore (AAK- Haradinaj); da će biti opozicija (PDK-Veselji) ili su ostale ispod cenzusa (NISMA-Ljimaj). Nijednom nakon 1999. odnosno 2001. godine i prve "vlade nacionalnog jedinstva", koju su formirale LDK, PDK i AAK nasuprot nikada većeg uticaja kosovskih Srba u skupštini u Prištini – imali su tada 22 poslanika u koaliciji "Povratak" – nije se desilo da neka od vlada bude formirana a da u njoj ne bude neko od komandanata OVK. Kako stvari stoje, ta mogućnost je ovog puta više nego očigledna.

foto: visar kryezlu / ap...i Aljbin Kurti u Prištini slave pobedu na izborima


STARI IZAZOVI PRED NOVIM LJUDIMA

Po svemu poznatom, pobednik ovih izbora i mandatar za sastavljanje nove vlade je Aljbin Kurti, lider Samoopredeljenja. Čini se izvesnim i da će vladu sastaviti sa LDK-om Ise Mustafe. Kao u slučaju svakog populiste, tako se ne može pretpostaviti kakvo će biti Kurtijevo ponašanje nakon preuzimanja vlasti. Ali, ima dosta sličnosti sa usponom Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića: tada su on i Tomislav Nikolić obećali poništavanje svih sporazuma vezanih za Kosovo, a Kurti sada to isto obećava da će uraditi sa Briselskim sporazumima. Takođe, pre dolaska na vlast i on je iskusio cepanje svoje stranke iako je ostao u onom ekstremnijem delu.

Pred Kurtijem su isti izazovi kao i pred prethodnim vladama, samo u možda nepovoljnijim okolnostima. On će morati da pokaže izvestan stepen fleksibilnosti prema međunarodnoj zajednici ukoliko ne želi da nastavi Haradinajevim putem laganog gubljenja podrške, koja je, što se tiče odnosa Zapada prema Kosovu, često bila bezuslovna.

Prvi izazov koji čeka Kurija jeste formiranje vlade u situaciji kad je Srpska lista jedina parlamentarna stranka kosovskih Srba, a imajući u vidu Ustavnu obavezu oko izbora ministra iz redova ovog naroda. Kada to preskoči, čeka ga primarni spoljnopolitički zadatak za nastavak svega – ukidanje taksi. Pored toga, tu je pregršt nerešenih pitanja: od dijaloga sa Srbijom (čitaj pitanja priznanja) preko neformiranja Zajednice srpskih opština, što je briselska obaveza Kosova, do posledica vrlo uspešne politike Srbije vezane za povlačenja priznanja ili blokiranja članstva u UN, Unesku, Interpolu i sličnim organizacijama. Takođe, Kurti će morati da se pozabavi i pitanjem vizne liberalizacije koja tišti baš sve na Kosovu te, posebno, očekivanjima svojih glasača sa brzo i uspešno rešava probleme nejednakosti, visoke stope nezaposlenosti, korupcije, malih plata, lošeg životnog standarda, penzija veterana OVK...

Bez obzira na to što Albanci Samoopredeljenje svrstavaju u levicu, kada se posmatra sa srpske strane, reč je o najekstremnijoj nacionalističkoj stranci na Kosovu, čije su glavne političke smernice panalbansko ujedinjenje i antisrpska retorika. Sve u svemu, ono što je moguće u doglednoj budućnosti svodi se na dva moguća scenarija. Prvi je da će mimo svega što je ranije govorio, Kurti biti taj koji će tako što će postati "umereniji", sklopiti istorijski sporazum sa Srbijom i time postaviti temelje ideje koju propagira sve vreme, a to je formiranje velike Albanije. Drugi scenarij je da će nastaviti da se drži svojih dosadašnjih rigidnih stavova i tako dovesti do toga da će nerešeni i nedefinisani status Kosova biti naša realnost narednih desetak-dvadesetak godina, a možda i duže.

foto: filip krainčanić / tanjugŽUDNJA ZA NORMALNIM ŽIVOTOM: Građani na kosovskim izborima


USUDI SE DA NE GLASAŠ ZA SRPSKU LISTU

Pogled u "naše" dvorište dosta je sumorniji. Srpska lista je ovoga puta nadmašila samu sebe i više nego lagano stigla do 10 od 10 poslaničkih mesta rezervisanih za Srbe, osvojivši negde oko 94 odsto glasova izašlih Srba. Time je ostvarila do sada najbolji rezultat sa približno 55.000 glasova, što ovogodišnju izlaznost među kosovskim Srbima čini najvećom na svim izborima nakon 1999. godine. Tu se ne mogu ubrojati rezultati referenduma o Ustavu iz 2006. i broj glasova koalicije "Povratak" 2001. jer je tada UNMIK dozvolio glasanje raseljenim licima u centralnoj Srbiji i najveći broj glasova od tih 89.000 stigao je sa one strane Jarinja.

Ovome je prethodila sistemska i vrlo temeljna kampanja na kojoj bi i predstavnici najzatvorenijeg režima na svetu pozavideli, pa ne bi predstavljalo iznenađenje da uskoro Severna Koreja uputi svoje islednike na obuku ovde, da nauče neke metode koje će unaprediti njihovu efikasnost.

Prvo je preveden na "jedinstvenu" stranu jedan deo članova i predstavnika glavnog oponenta za osvajanje tog jednog mandata iz Samostalne liberalne stranke (SLS), kao i deo članova i funkcionera Građanske inicijative Sloboda-demokratija-pravda pokojnog Olivera Ivanovića i to više iz simboličnih nego racionalnih razloga pošto je bilo izvesno da ta opcija neće učestvovati na izborima, a ni njihov politički kapital u vidu broja birača nije bio značajan. Za to je upotrebljena i ranije uspešno korišćena politika štapa i šargarepe – ucene i targetiranje ličnih ili porodičnih slabosti uz, naravno, izvesne nagrade i koristi. To je oproban recept po kome deluju naprednjaci Aleksandra Vučića: prvo iskoriste sve ono što im serviraju službe bezbednosti, onda zadovolje određene ambicije i materijalne prohteve. Nakon ovog privlačenja na svoju stranu, stvora se karakterističan podaničko–vazalski odnos: svi oko Vučića postaju njegove sluge, a on može u svakom trenutku da ih ponižava jer istovremeno u potpunosti zavise od njega.

Iskreno, na izborima sa potpuno jednakim i fer uslovima predstavnici SLS, koalicije Sloboda i Partije kosovskih Srba ne bi imali velike šanse protiv Srpske liste. Međutim, to nije sprečilo vlasti u Srbiji da izvrše mobilizaciju svih državnih resursa i posebno medija za satanizaciju i demonizaciju svakog svog političkog protivnika. Otrovne strelice su svakodnevno ispaljivane na Radu Trajković, a režim nije štedeo ni Slobodana Petrovića i Nenada Rašića. Sve je poprilično podsećalo na sistemsku kampanju protiv Olivera Ivanovića koju je svojevremeno vodio njegov posthumni "prijatelj" Marko Đurić. Zbog ovakve agresivne medijska kampanje, Trajković, Petrović, Rašić i ostali bili su predodređeni za neuspeh. Dodatno su i sami tome doprineli zato što nisu izašli svi zajedno na istoj listi – njihovi rezultati pokazuju da su imali dovoljno za cenzus.

Niti je mnogo pomoglo, a više je škodilo to što je predstavnik koalicije Sloboda Nenad Rašić snimio spot na albanskom. To mu nije donelo nikakve albanske glasove, ali je odnelo srpske i dalo prostora za odlučujući salvu topovske vatre koja je sa svih strana i medija ispaljivana protiv njih. Ako oni umereni nisu imali razumevanja za ovakav potez, šta očekivati od prosečnog čitaoca tabloidnih novina i gledaoca ružičaste televizije, a takvih je na Kosovu najviše.

Da Srpska lista, odnosno Kancelarija za Kosovo i Metohiju, ni u takvim okolnostima baš ništa ne prepušta slučaju, pokazala je time što je podelila više desetina otkaza i suspenzija najbližim rođacima kandidata za poslanike, u prvom redu onih iz SLS-a, a koji su zaposleni u institucijama Republike Srbije. Ovaj oprobani metod već je korišćen protiv ljudi oko Olivera Ivanovića na lokalnim izborima 2013. i 2017. godine. Međutim, povodom ovoga niko iz opozicije u Srbiji nije reagovao i uzeo u zaštitu ove ljude. A ovako nešto će se dešavati i u ostalim delovima Srbije. Zato, kada niko nije ni pokušao da zaštiti te ljude, ne treba se čuditi da u budućnosti gotovo više niko neće smeti niti hteti da se suprotstavi naprednjačkoj mašini koja melje sve pred sobom.

Sve ovo se dešavalo u sredinama južno od Ibra i, donekle, u Leposaviću. Tamo je bio glavni front. Ostatak severa Kosova se već predao. Tamo nije bilo protivnika, posebno u Kosovskoj Mitrovici gde više nema ni političkog pluralizam niti trunke demokratije; sahranjeni su zajedno sa Oliverom Ivanovićem. Na sve to usledila je i kratka izborna kampanja u kojoj je svuda bila "jedino Srpska", dok su ostale političke opcije mogle da se pojave samo na medijima vrlo skromnog dosega na ogroman deo stanovništva na Kosovu. U danu glasanja nije bilo ničeg novog: kolektivno glasanje sa direktorima i rukovodiocima, celodnevna telefonska pozivanja onih koji nisu glasali, zloupotrebe ćerke firme Mts d.o.o za slanje kolektivnih poruka sa pozivom za glasanje, glasanja davno umrlih... U svemu ovome držanje međunarodne zajednice ostalo je vrlo rezervisano i čudno. Srpska lista je i njihovo neželjeno dete nastalo u cilju integracije severa Kosova u ostatak, pa ga se ni danas u potpunosti ne odriču. Ili ne znaju šta sa njime da rade.


A POBEDA PIROVA

Vučićeva proslava pobede od 10:0 ne zaslužuje poseban osvrt. Ovoga puta nije bila baš potpuna jer je nedostajao poziv preko interfona i skandiranje "Aco Srbine, Aco Srbine". I čini se da nije bila pompezna, kao što nije ni predsednikovo obraćanje bilo euforično i pored "istorijskog uspeha". Verovatno zato što je već po zatvaranju birališta bilo poznato da će Kurti biti pobednik. A on uporno najavljuje da će u vladi biti Srba sa Kosova, ali ne onih iz Srpske liste. Možda zato što će pobeda sa 97 odsto osvojenih srpskih glasova u Kosovskoj Mitrovici biti Pirova?

Iako deluje neverovatno, ima nečega pozitivnog u ovom "jedinstvenom" jednoumlju i apsolutnoj pobedi podružnice SNS-a za Kosovo, Srpske liste. Snosiće odgovornost za sve loše što se bude dešavalo. A dešavaće se. Nastaviće se tihi egzodus Srba južno i severno od Ibra, Srbi će i dalje gubiti ona prava koja su im na Kosovu data Ahtisarijevim planom, postojaće opasnost od povratka etničkih tenzija... Međutim, neće biti nikog drugog koga će Vučić, Đurić i ostala klika moći da nazovu "izdajnikom", "plaćenim" ili "iznajmljenim Srbinom", odgovorim za ono što inače on i njegovi sledbenici rade.

Bitka za demokratiju i različitost među Srbima na Kosovu je izgubljena. Oni su na ovim izborima definitivno potvrdili da su objekat razgovora koji slede, i da će im sva buduća rešenja biti oktroisana od strane Beograda. U potpunosti su izgubili mogućnost da se u dijalog uključe kao zainteresovana strana iako je u pitanju njihova budućnost. Mnoštvo je razloga koji su do toga doveli. Ključna su ubistva – Oliverovo i ubistvo dostojanstva i nade u gotovo svakom pojedincu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net