VREME BR. 12 | 14. JANUAR 1991. >

Jug Grizelj (1926-1991)

Venci i reči za velikana novinarstva

Prijateljevao sam s Jugom više od četrdeset godina — od studentskih dana. Onima koji ga znaju samo po njegovom pisanju prijatelj neće otkriti nekog drugačijeg, nepoznatog Juga. Bio je kao njegovi tekstovi U njima je sav on.

Bio je borac. Nije jednostavno pristajao na dogmu na nasilje bilo koje vrste. пa laž, na zaglupljivanje i zamagljivanje. I iza tih uverenja je bio uvek spreman da stane jasno i glasno — u svakodnevnom životu i u prelomim trenucima u polemici s prijateljima i iz svog ugla u novinama.

Za takvog beskompromisnog i žustrog borca imao je narav blagu, bio je nežan posebno sa decom i mladima, zа koje je uvek imao vremena i strpljenja, verovao je ljudima do lakovernosti i nije imao mržnje i osvetoljubivosti u srcu — čak i kad je imao više nego dovoljno razloga zа to. Bio je iskreno začuđen i potresen kad su drugi bili prema njemu pritivorni i zli.

Jug Girzelj je bio Jugosloven u najboljem smislu te reči Zato je toliko voleo Beograd — onaj široki, neuskogrudi, neprovincijalni, tolerantni, kosmopolitski Beograd. Bio je ponosan što je Beograđanin. Njegov zvezdani čas je bio kad su kolege odlučile da on, po krvi Hrvat i Italijan, po ljudskom opredeljenju Jugosloven, bude predsednik Udruženja novinara Srbije. Utoliko je poraznije za njega bilo sve što se posle desilo i žestoko je to propatio.

(Izvodi iz nekih od mnogobrojnih sećanja na našeg kolegu, urednika i osnivača, oproštajna reči na sahrani)


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net