foto: j. georgievski

Stara planina – Izgradnja malih hidroelektrana >

Pobeda u znaku protesta

Na protestnom skupu u selu Topli Do na Staroj planini slavio se početak pobede: Grad Pirot je u septembru doneo odluku o brisanju mini-hidroelektrana iz lokalnog prostornog plana, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je da će izmene zakona kojima bi se zabranila gradnja u zaštićenim područjima hitno ući u skupštinsku proceduru. Međutim, meštani Stare planine kažu da nema opuštanja dok se sve što je obećano i ne sprovede

Više od dve godine nakon što je na Staroj planini osnovan pokret protiv izgradnje malih hidroelektrana "Odbranimo reke Stare planine", aktivisti počinju da ubiru plodove. Od proleća 2017. godine, kada su najave o početku gradnje malih hidroelektrana zapretile da počnu da se obistinjuju, aktivisti su u borbi protiv investitora prošli sito i rešeto: više prekršajnih prijava pred Osnovnim sudom u Pirotu za ometanje radova, brojna sučeljavanja sa investitorima što po selima, što po televizijskim programima, jedan još uvek nerazjašnjen slučaj podmetanja bombe u dvorište kuće u Rakiti u kojoj su živeli radnici na izgradnji MHE, sukobe sa obezbeđenjem gradilišta, trpeli su uvrede, ali i direktne i posredne pretnje batinama ukoliko ne prestanu da protestuju. Poslednji u nizu slučajeva bio je jedan za sada nerasvetljen požar, u kojem je početkom septembra ove godine izgorela kuća investitora u Toplom Dolu. Sa naporima aktivista solidarisali su se ljudi iz raznih delova Srbije: dolazili su na proteste u selima i u Beogradu, sakupljali potpise tokom peticija, besplatno nudili ekspertize u svojim oblastima, donirali novac kada su aktivisti morali pred sud i kada su im određivane kazne, a nekoliko advokata je volontiralo. Ipak, na samoj Staroj planini, koju decenijama pogađa depopulacija, okosnicu odbrane činili su penzioneri. U ovo regionalno pitanje, koje je pogodilo lokalne zajednice od Valbone u Albaniji, preko Kruščice u Bosni i Hercegovini do Priboja, Kopanika i Stare planine, uključile su se brojne lokalne, nacionalne i međunarodne organizacije. Tužne slike Jošaničke reke na Kopaoniku, na kojoj danas postoji čak 14 mini hidroelektrana, bile su dodatni vetar u leđa staroplaninskim aktivistima.

NEMA OPUŠTANJA U TOPLOM DOLU: U selo Topli Do ulazi se preko Srđanovog mosta, nazvanog u spomen dečaku koji se 2017. utopio. Sa leve strane mosta gori stražarska vatra – meštani su je zapalili 2. septembra, nakon što je pod nerazjašnjenim okolnostima izgorela kuća u selu koju je investitor kupio pre nekoliko godina. "Požar je bio momenat kada smo shvatili da moramo da dignemo selo na barikade", priča za "Vreme" Miljan Stojanović, organizator straža koje u selu danonoćno traju više od mesec dana. Seoska slava u Toplom Dolu je Velika Gospojina (28. avgust), a Stojanović kaže da je investitor baš na taj dan bio rešio da svrati u selo. "Bez obzira na to što se slavilo, svi su na poziv seoskog zvona tada otišli do njegove kuće, da mu još jednom kažemo da nije dobrodošao", priča Stojanović i navodi kako je investitor zapretio da će uskoro doći da gradi. Naš sagovornik kaže da su se u selu u više navrata meštani verbalno sukobljavali sa investitorom Draganom Josićem, kojem je izdata građevinska dozvola. "Međutim, mi smo kasnije saznali da on nema saglasnost Zavoda za zaštitu prirode i pitanje je kako je uopšte dobio dozvolu bez te saglasnosti. Postoje institucije koje su za to zadužene, neka se time bave", rekao je Stojanović. (Saglasnost Zavoda je jedan od dokumenata koje je potrebno priložiti prilikom podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, prim. aut.) Mašine nikada nisu stigle u Topli Do. Prema Stojanovićevim rečima, jedini razlog za to je što je tešku mehanizaciju rizično dovesti do sela, čiji meštani ne pamte kada im je put rekonstruisan. "Znamo da je investitor probao da u Pirotu iznajmi lakše mašine. Svi su ga odbili", kaže on i dodaje da su u dvadesetčetvroročasovnim dežurstvima učestvovalo celo selo: staro, mlado, muškarci, žene i deca. "Iako je dozvola diskutabilna, mi imamo informaciju da ona ističe 9. ili 10. oktobra, pa će do tada trajati i straže, a vatra će nastaviti da gori", poručuje Stojanović.

Na protestom skupu u nedelju okupilo se oko trista ljudi. Iz sela jednoglasno poručuju da, bez obzira na obećanja koja su dali predsednik Srbije i lokalna samouprava, znaju da borbi nije kraj.

VUČIĆEVO OBEĆANJE: "Učinjena je greška kada je dozvoljena izgradnja malih hidroeleketrana u zaštićenim područjima", priznali su pre ravno godinu dana iz Ministarstva zaštite životne sredine u izjavi za portal Kosovo 2.0. Da je tako, nedavno se složio i Grad Pirot koji je u septembru prvi u Srbiji doneo odluku o brisanju MHE iz lokalnog prostornog plana. Odlukom su obuhvaćene samo one elektrane čija je izdanja planirana u zaštićenim područjima. Kako prenose "Pirotske vesti", direktor pirotskog Javnog preduzeća za planiranje i uređenje građevinskog zemljišta Slaviša Svilarov poručio je na konferenciji na novinare 19. septembra da je cilj da iz prostornog plana ubuduće izbace sve lokacije. Na Staroj planini planirana je izgradnja ukupno 68 MHE – od čega 43 u području zaštite. Na usvajanje novog plana, čija izrada treba da počne, čekaće se najverovatnije do sredine sledeće godine. Lokalni plan zatim treba da stekne legitimitet i na republičkom nivou. Kako je u subotu aktivistima obećao predsednik Srbije Aleksandar Vučić – to neće biti nikakav problem.

Vučić se u subotu u Beogradu sastao sa predstavnicima pokreta "Odbranimo reke Stare planine". Sastanku su prisustvovali još ministar energetike Aleksandar Antić i dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić. Poziv na sastanak aktivistima stigao je nakon što je u Toplom Dolu u septembru već održan jedan protest, a verovatno i dodatno potpomognut činjenicom da našu zemlju na proleće očekuju izbori. Kako su preko društvenih mreža preneli aktivisti, a dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić potvrdio nakon sastanka u Predsedništvu, u skupštinsku proceduru bi po hitnom postupku trebalo da uđu izmene i dopune zakona kojima bi gradnja u zaštićenim područjima bila konačno zabranjena, a Srbija bi postala prva u Evropi koja bi donela takvu zabranu (u ovom trenutku, gradnja u zaštićenim područjima načelno je moguća uz saglasnost Zavoda za zaštitu prirode, prim. aut).

"Dok čekamo zvaničnu odluku koju Vlada treba da donese, imamo još puno posla i krećemo sa popravkom stanja nastalog početkom gradnje MHE", izjavio je na protestu predsednik Saveza mesnih zajednica Stare planine Nebojša Ilić, aludirajući na situaciju u selu Rakita, odakle investitor uprkos odluci suda još uvek nije uklonio cevi iz rečnog korita. Za to vreme, stanovnici Rakite su uz pomoć nevladinih organizacija već uspeli da stignu do Evropskog suda u Strazburu, gde čekaju odluku.

RAKITA SE BRANI U STRAZBURU: Selo Rakita između Suve i Stare planine dobilo je možda najviše medijske pažnje tokom proteklih meseci. Tenzije između meštana i investitora Gorana Belića, inače advokata iz Beograda, u oktobru prošle godine stigle su do razmera scena iz krimi-filma: u dvorištu kuće u kojoj su stanovali radnici na gradilištu pronađena je neeksplodirana bomba, za koju se kasnije utvrdilo da potiče iz Drugog svetskog rata. Ko ju je postavio ni posle više meseci nije utvrđeno. Gradilište je dobilo obezbeđenje, a meštani su u zimu ove godine počeli da prijavljuju neobične patrole: momci sa bejzbol palicama dolazili bi u selo i raspitivali se o vođama protesta, kao što je Desko Stojanov, koji se kreće uz pomoć štaka. Jedan od meštana u februaru je tvrdio da su ga dvojica batinaša presrela na šumskom putu i da je posle kraćeg verbalnog okršaja sa svojom kerušom klisnuo u šumu i tako se spasao batina.

U julu, Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUS) podnelo je Komitetu Ministara Saveta Evrope, nadzornom organu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, predstavku kojom je zatražilo reakciju na neizvršavanje odluke Ministarstva građevine o obustavi dalje gradnje minihidroelektrane u Rakiti i sprovođenju rešenja o rušenju Ministarstva za zaštitu životne sredine da se izvade cevi iz Rakitske reke. Predmet je prošle nedelje prihvaćen za razmatranje.

"U slučaju Rakite vidljiv je paradoks da živimo u državi koja ne poštuje sopstvene odluke", kaže za "Vreme" Savo Manojlović iz UZUS-a. Prema njegovim rečima, s obzirom na to da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu već doneo odluku u jednom sličnom slučaju, kada u Srbiji nije ispoštovana odluka o rušenju", "ovaj put se, uslovno rečeno, ‘preskače’ Evropski sud za ljudska prava, pa će slučaj Rakite razmatrati direktno Komitet ministara. Iznošenje pred međunarodne institucije predstavlja način da se smanji pritisak na ljude u Rakiti, koji faktički štite Ustav i zakon", ocenio je Manojlović.

"Naši ciljevi ostaju isti", poručio je u Top­lom Dolu Aleksandar Jovanović Ćuta, jedan od lidera pokreta "Odbranimo reke Stare planine". On je rekao da aktivisti neće posustati dok se izgradnja MHE ne zabrani u celoj Srbiji. Podsetimo, u okviru regionalnog projekta izgradnje MHE koji već nekoliko godina pogađa lokalne zajednice od Valbone u Albaniji do Kruščice u Bosni i Hercegovini (čiji su se meštani prošle godine takođe uspešno izborili za stopiranje gradnje), planirana je izgradnja 850 malih hidroelektrana samo u Srbiji, od čega 37 odsto u zaštićenim područjima.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net