foto: tanjug / zoran žestić

Višegradska grupa i Srbija >

Češki kec u srpskom rukavu

Izjavom da će preispitati priznanje kosovske nezavisnosti, češki predsednik ustalasao je političku scenu u Srbiji i Češkoj. Njegova druga zvanična poseta Beogradu gotovo da je bacila u senku važan samit lidera Višegradske grupe i Zapadnog Balkana u Pragu na kome je iskazana nedvosmislena podrška pristupanju zemalja regiona Evropskoj uniji

"Volim Srbiju i srpski narod, ali ne i Kosovo." Ova rečenica, koju je češki predsednik Miloš Zeman po izlasku iz aviona na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" uputio svom srpskom kolegi Aleksandru Vučiću, izazvala je nesvakidašnju buru na domaćoj, ali i češkoj političkoj sceni. Ona je, međutim, bila samo uvodna karika u potonjem lancu događaja koji će kulminirati Zemanovom izjavom da će inicirati preispitivanje češkog priznanja nezavisnosti tzv. Kosova. Ako je suditi po hvalospevnim reakcijama političara u Srbiji i medijskim natpisima koji su im u tome zdušno tercirali, češki predsednik pogodio je pravo u centar. Posle ove Zemanove izjave nedovoljno informisana politička javnost u Srbiji češkog šefa države vinula je u sâm vrh najvećih prijatelja koje je naša zemlja ikada imala.


PREISPITATI ODLUKU O KOSOVU

Na konferenciji za štampu održanoj nakon sastanka sa srpskim predsednikom, Miloš Zeman, koji je boravio u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Beogradu, rekao je da će postaviti pitanje o mogućnosti da se preispita češki stav o nezavisnosti Kosova. "Mogu da kažem da ću, kada se za oko mesec dana sastanu svi najviši organi vlasti u zemlji, upitati da li bi bilo moguće da se to učini." Njegov kritički stav po pitanju Kosova nije, međutim, nikakva novost. Iako je Češka Republika priznala nezavisnost srpske pokrajine, Miloš Zeman rezolutno odbija da imenuje češkog ambasadora u Prištini, pa su diplomatski odnosi svedeni na nivo otpravnika poslova. U tome je, uostalom, samo nastavio praksu svog prethodnika na funkciji predsednika Vaclava Klausa, koji takođe nije dozvolio da Češka i Kosovo razmene ambasadore.

Zanimljivo je i da je Zeman neposredno uoči dolaska u Srbiju javno podržao osmoricu čeških fudbalskih navijača koje je pre dve nedelje privela kosovska policija. Oni su navodno imali u planu da na utakmici fudbalskih reprezentacija Kosova i Češke, a u okviru kvalifikacija za Euro 2020, nad stadionom "Fadilj Vokri" u Prištini puste dron koji bi nosio zastavu sa natpisom "Kosovo je Srbija".

Na pres konferenciji u Beogradu Zeman se zahvalio Srbiji što je "stala na stranu Čehoslovačke 1938. i 1968. godine", aludirajući na prelomne momente u češkoj novijoj istoriji. "Imamo šta da otplaćujemo i zato sam ovde", rekao je češki predsednik i dodao da između Češke i Srbije ne postoje nikakve prepreke za saradnju u bilo kojoj oblasti.

Miloš Zeman češke interese u svetu podržava i tako što na svaki važan službeni put u inostranstvo vodi brojnu privrednu delegaciju. Tako je bilo i u Beogradu. Tokom njegove posete Srbiji održan je i Poslovni forum Srbija–Češka kome je prisustvovalo 50 čeških i više od 100 srpskih privrednika. Aleksandar Vučić je na Forumu podsetio da je Češka četvrta zemlja po broju investicija u Srbiji i 12. ili 13. trgovinski partner, kao i da je trgovinska razmena dve zemlje utrostručena u poslednjih deset godina. Zeman je dodao da je dobro da dve zemlje "trguju jabukama", ali da je još bolje da "sade stabla". "Drago mi je da smo posadili stabla u kompanijama Telenor i ‘Knjaz Miloš’. Postoji mogućnost i za razvoj filmskog studija ‘Avala’. Treba da sadimo stabla od čijih će plodova deca imati korist", rekao je on.

Češkim medijima nije promakao pikantan detalj da je Zeman Vučiću na poklon doneo pištolj CZ-75 SP01 proizveden u čuvenoj fabrici Češka zbrojovka.

foto: tanjug / zoran žestićMILOŠE SRBINE: Predsednik Češke M. Zeman sa srpskim kolegom A. Vučićem u Beogradu


KONTINUIRANA KRITIKA

Češki predsednik važi za političara koji glasno i jasno iskazuje svoje stavove i ne libi se da vodi politiku koja je često u suprotnosti sa evropskim i globalnim "mejnstrimom". U prošlosti se više puta javno i veoma kritički izjašnjavao po pitanju statusa južne srpske pokrajine. Tako je, recimo, tokom svoje prve zvanične posete Srbiji u aprilu 2014. godine ocenio da bi stvaranje oružanih snaga Kosova bilo zapravo "samo ponovno naoružavanje Oslobodilačke vojske Kosova", odgovorne za terorističke akcije.

Takođe, 2015. je u intervjuu za "Večernje novosti" rekao da je "kosovski presedan otvorio Pandorinu kutiju" i započeo opasan proces prekrajanja granica širom sveta. Dve godine kasnije, tokom zvanične posete Hrvatskoj, izjavio je da se zalaže za evroatlantsku integraciju čitavog Balkana, ali bez Kosova. Više puta je vodeće kosovske zvaničnike nazivao ratnim zločincima, a o Kosovu se izjašnjavao kao "blago rečeno, veoma čudnoj državi sa jakim uticajem narko-mafije". "Država koju predvode ratni zločinci ne bi trebalo da se nalazi u zajednici demokratskih zemalja", upozorio je češki predsednik i ovom prilikom boraveći u Beogradu.

Zeman je oštro kritikovao i što se u svetu primenjuju "dvostruki aršini" u slučajevima Kosova i Krima, navodeći da je referendum na Krimu proglašen za aneksiju Rusije, dok je "sve u redu" kada se Kosovo odvoji od Srbije kršeći pritom Rezoluciju Saveta bezbednosti UN.

foto: tanjug / vlada republike srbije / slobodan miljevićKO NEDOSTAJE NA FOTOGRAFIJI: Skup Višegradske grupe i predsednika Zapadnog Balkana bez predstavnika Prištine

Intenzivna komunikacija na najvišem nivou između Srbije i Češke dobila je u poslednje vreme pravi zamajac. U samo nekoliko nedelja brojni zvaničnici Češke Republike razgovaraće sa srpskim političarima u različitim formatima. Srpska premijerka Ana Brnabić, recimo, prisustvovala je sastanku zemalja Višegradske grupe prošlog četvrtka u Pragu, gde su pored zemalja članica (Češka, Slovačka, Poljska i Mađarska) pozvane i države Zapadnog Balkana. Najviši kosovski zvaničnici, međutim, nisu prisustvovali samitu, negodujući zbog izjava češkog predsednika.

Takođe, predsednik Srbije će početkom oktobra prisustvovati sličnom sastanku šefova država u predsedničkoj rezidenciji u Lanima kod Praga. Miloš Zeman naravno nije zaboravio da kaže da na samit predsednika zemalja Višegradske grupe i Zapadnog Balkana u Pragu nije pozvao predsednika privremenih kosovskih institucija Hašima Tačija. I na kraju, sledećeg meseca i predsednik Predstavničkog doma češkog parlamenta Radek Vondraček takođe će se uputiti ka Srbiji.


POMEŠANE REAKCIJE

Izjavom da će preispitati priznanje kosovske nezavisnosti u svojoj zemlji, češki predsednik ustalasao je političku scenu, kako kod kuće, tako i u Srbiji. Čini se, međutim, da je Evropska unija potpuno ignorisala ovaj Zemanov stav. Najavljujući debatu o mogućem povlačenju priznavanja, Zeman je potegao dva snažna argumenta: da je Predstavnički dom češkog parlamenta svojevremeno usvojio rezoluciju u kojoj je pozvao češku vladu da ne prizna Kosovo, a da se tadašnja desničarska vlada premijera Mireka Topolaneka, koja je pritom bila u tehničkom mandatu, oglušila o taj poziv priznavši Kosovo u maju 2008. godine.

"Drugi argument je što se Haški tribunal bavi i zločinima izvršenim na kosovskoj teritoriji. Morate da priznate da ako su vodeći političari na čelu sa premijerom pod istragom za ratne zločine, to je nešto drugo nego kada bi bili pod istragom za privredni kriminal", rekao je Zeman češkim novinarima po povratku u Prag.

Politički establišment u Češkoj, međutim, podeljen je po pitanju najnovije Zemanove inicijative, a i u aktuelnoj češkoj vladi među ministrima, kao i među opozicionim parlamentarnim strankama, mogu se čuti različiti stavovi po pitanju kosovske nezavisnosti. Češki premijer Andrej Babiš rekao je da će razgovarati o tome sa Zemanom i predsednicima oba doma parlamenta, ali da ne vidi razlog da Češka menja svoj stav po pitanju priznanju Kosova.

Povlačenje priznanja Kosova

Posle redovnog neformalnog sastanka sa predsednikom Milošem Zemanom u predsedničkoj rezidenciji u zamku Lani kraj Praga, češki premijer Andrej Babiš izjavio je u ponedeljak da će pitanje povlačenja nezavisnosti Kosova sigurno biti razmotreno, ali da on kao premijer ne može o tome sâm da odlučuje u ime vlade. "Rešavaćemo to pitanje na koordinacionom sastanku kojem će prisustvovati ministri unutrašnjih i spoljnih poslova, predsednik Senata i predsednik Poslaničkog doma", rekao je Babiš. Češki premijer i šef države sastaju se u proseku jednom mesečno, a istog dana, uoči sastanka u Lanima, Babiš i Zeman sreli su se i na sednici vlade koja je raspravljala o državnom budžetu za narednu godinu.

Češki ministar odbrane Lubomir Metnar je, prema rečima češkog predsednika, izjavio da je bila greška što je priznata nezavisnost Kosova. Sa druge strane, ministarstvo spoljnih poslova te zemlje navelo je da je Češka Republika definitivno priznala Kosovo kao državu i da "u svojoj praksi nikada do sada nije povukla priznanje nijedne države".

Aleksandar Vučić je istakao da su retki takvi prijatelji i ljudi koji dolaze u Srbiju kao što je Miloš Zeman i da je Srbija zahvalna na njegovim stavovima o KiM. On je, međutim, ipak spustio očekivanja srpske javnosti, rekavši da ne misli da je realno da Češka povuče priznanje nezavisnosti Kosova. "Mi bismo to voleli, ali ne mislim da je to realno i jednostavno. Hvala našim češkim prijateljima, hvala beskrajno Zemanu, hvala Babišu, ali da ne pravimo od njega neprijatelja ako ne bude odluke koju bismo mi voleli", rekao je predsednik Srbije.


SAMIT V4 + ZB

Češka je početkom jula preuzela predsedavanje Višegradskom grupom od Slovačke, a u prestonici te zemlje, na susretu lidera V4 i predstavnika Zapadnog Balkana, takođe su se mogli čuti veoma pozitivni tonovi o Srbiji i njenom evropskom putu.

Mađarski premijer Viktor Orban naveo je da je upravo Srbija ključ za buduću integraciju čitavog regiona, zalažući se za što skoriji prijem naše zemlje u EU. "Ako uspemo da rešimo pitanje integracije Srbije u EU, ubrzaće se proces integracije celog regiona Zapadnog Balkana jer je Srbija ključ za otvaranje ovih vrata", poručio je mađarski premijer.

Odgovarajući na pitanje novinara da li je za Srbiju dobro što je za evropskog komesara za proširenje predložen upravo mađarski političar Laslo Tročanji, Orban je rekao da bi mu, da je on Srbin, to bilo drago iz više razloga. Mađarska već ima iskustva sa evropskim integracijama, podsetio je Orban, a i "mnogo ljudi u Mađarskoj se seća da je životni standard u Srbiji nekada bio bolji". "Znamo šta je Srbija bila i šta može da postane. Ako postoji pozitivna vizija Srbije, to je mađarska vizija", objasnio je mađarski premijer.

I predsednik slovačke vlade Peter Pelegrini takođe je naglasio da je od presudne važnosti što evropski komesar za proširenje dolazi iz zemlje koja se zalaže za proširenje EU.

A kako stvari stoje, izgleda da je u čitavoj Evropskoj uniji samo zemljama Višegradske grupe iskreno stalo da se EU proširi novim članicama, a izjave njenih lidera tome idu u prilog. Premijeri zemalja V4 nakon sastanka sa predsednicima vlada zemalja Zapadnog Balkana usvojili su i Deklaraciju o nedvosmislenoj podršci pristupanju zemalja tog regiona u Evropsku uniju. Njome je izraženo uverenje da ujedinjenje Evrope neće biti potpuno bez pristupanja celog regiona EU, ali i da će "proces pristupanja ostati baziran na zaslugama i da će zavisiti od objektivno postignutog napretka zemalja-kandidata".


 

Lik i delo – Miloš Zeman



Svojeglavi predsednik


Datum i mesto rođenja: 28. septembar 1944. godine, Kolin, Češka Republika

KARIJERA: Miloš Zeman spada u političare starog kova. Bio je dugogodišnji lider nekada najsnažnije Socijaldemokratske partije Češke (ČSSD) i obavljao je sve tri najznačajnije funkcije u državi – bio je premijer, predsednik parlamenta i šef države. Uz pokojnog Vaclava Havela i nekadašnjeg istaknutog češkog političara Vaclava Klausa, spada u najznačajnije političare u postkomunističkoj eri Češke Republike.

Politički je postao aktivan još 1968, kada je pristupio Komunističkoj partiji Čehoslovačke, iz koje je izbačen dve godine kasnije, u razdoblju tzv. "normalizacije". U vremenu komunističke vladavine radio je kao ekonomski prognostičar. Učestvovao je u "plišanoj revoluciji" koja je srušila komunistički režim u Čehoslovačkoj u novembru 1989. Već sledeće godine postao je poslanik u federalnom parlamentu, a 1993. godine izabran je za predsednika ČSSD, da bi na tu funkciju bio reizabran još tri puta. Za predsednika Donjeg doma parlamenta biran je 1996, a za predsednika Vlade 1998. godine.

OBAVLJENA MISIJA: Dobrovoljno se povlačio sa funkcije predsednika stranke, ali i češke vlade, sa obrazloženjem da je ispunio sve postavljene zadatke: da je Socijaldemokratska partija pod njegovim vođstvom postala najjača politička stranka u zemlji i da je njegova vlada uspela zemlju da izbavi iz ekonomske krize.

Na izborima 2003. neuspešno se kandidovao za predsednika države, koji je tada bio biran u češkom parlamentu. U januaru 2013. pobedio je na prvim direktnim izborima za predsednika Češke, a početkom prošle godine ponovo je izabran za šefa države, osvojivši sto hiljada glasova više nego na prethodnim izborima.

ŠTA MU ZAMERAJU: Kritičari su bivšem socijaldemokrati zamerali da deli češko društvo, naginje evroskepticizmu, da ima negativan i populistički pristup migrantskom pitanju i da se u javnosti pojavljuje čak i pod dejstvom alkohola. Liberalni i "evrofilski" deo češke političke scene Zemanu zamera što jača odnose sa Kinom i Rusijom. Češki predsednik sklon je i da se nimalo laskavim rečnikom obračunava sa novinarima i da, ne birajući reči, javno iskaže svoje negativno mišljenje o političkoj i medijskoj eliti.

RAZMIMOILAŽENJE SA EU: Miloš Zeman se nebrojeno puta sukobio sa Briselom i politikom koju zagovaraju najuticajnije evropske zemlje. Rezolutno odbija izbegličke kvote, a u migrantskom talasu ka Evropi vidi "organizovanu invaziju". On smatra da Češka ne sme da se "savija" spram EU po tom pitanju i da je "u najgorem slučaju bolje odustati od evropskih subvencija nego da ovde pustimo migrante". Takođe, češki predsednik već dugo kritikuje "komične" evropske sankcije uperene protiv Rusije ocenjujući da one "nikada ničemu ne vode", a da Rusija zbog njih "neće propasti". Bio je gost na vojnim paradama u Moskvi i Pekingu uprkos "bojkotu" većine članica EU, a poznat je i po tome što je "zatvorio vrata" predsedničke palate za ambasadora SAD u Pragu, jer se ovaj usudio da kritikuje njegov put u Moskvu na paradu za Dan pobede.

OVLAŠĆENJA I UTICAJ: Iako predsednik Češke ima ograničena, mahom ceremonijalna ovlašćenja, njegovo ogromno političko iskustvo i autoritet koji je stekao pobedivši dva puta na direktnim izborima za šefa države, omogućavaju mu da ima izuzetno veliku neformalnu moć. Smatra se "zaštitnikom" češkog premijera Andreja Babiša, kojem je više puta pomogao da ostane na funkciji. Nakon masovnih demonstracija protiv češkog predsednika vlade, osumnjičenog za sukob interesa i zloupotrebu evropskih fondova, Miloš Zeman posavetovao je Babiša da jednostavno ignoriše demonstracije građana, dodavši da neće ulica smenjivati premijera i vladu.

Zeman je, inače, dva puta bio ženjen i ima odraslu ćerku Kateržinu, koja je aktivno učestvovala u obe njegove predsedničke kampanje.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net