fotografije: bojan stekić

Trg Republike >

Kaldrmisanje korupcije

Kamene kocke tek postavljene tako da formiraju neravnu i oštru površinu udarnički se vade iz ležišta, izvrću i ponovo ukopavaju, ovog puta glatkom površinom nagore. Ovo je samo tehnički detalj sveukupnog diletantizma, neodgovornosti i provizornosti kojima odiše rekonstrukcija Trga Republike. Da ne govorimo o banalnoj estetici popločavanja bez sadržine, nakaradnoj urbanističkoj predstavi da građani treba da služe prostoru, a ne prostor građanima

Na Trgu Republike, tek puštenom u promet, ponovo udaraju pneumatski čekići. Pristup Francuskoj ulici ponovo je zatvoren. Ispred Narodnog pozorišta četa radnika udarnički iz ležišta vadi kocke za koje je gradska vlast tvrdila da su granitne, a kojima je popločana saobraćajnica oko Trga od Kolarčeve do Vasine ulice.

Kocke imaju pet relativno glatkih strana i jednu sa izrazito oštrim neravninama. Prema nečijoj genijalnoj zamisli, kocke su prvobitno postavljene sa oštrim izbočinama nagore sa ciljem da uspore saobraćaj. Kada je sve posle jedno godinu dana bilo gotovo i Trg Republike svečano predat građanima na korišćenje, odgovorne gradske službe su pod pritiskom kritika birača i javnosti morale da priznaju da je površina saobraćajnice ipak isuviše neravna i oštra čak i za automobile, autobuse i trolejbuse, a kamoli za motocikliste i bicikliste.

Usred polemike o "estetici bezidejnosti" ili pak "velikom urbanističkom dostignuću", primitivnom shvatanju urbane sredine ili maestralnom ulepšavanju gradskog prostora, kocke su postale pravi hit novog Trga. Rečeno je da su kocke koje se koriste granitne, a ispalo je, kako za Televiziju N1 objašnjava arhitekta Đorđe Bobić, da je korišćena "betonska kocka presvučena nečim što se koristi estetski za oblaganje zidova a ne za saobraćaj".

Kako god, i laik koji je ovih dana prolazio mimo Narodnog pozorišta može da vidi da je na jednu stranu svetlosivih kocaka u osnovi ravnih površina nalepljen oštar i neravan sloj nečega tamnije sivog što se ispostavilo kao sporno. Sada radnici preslažu kocke tako da ravna površina ide nagore.


JAVAŠLUK I NEUKOST

"Mi smo vlast koja sluša građane, i sad ćete lepo o svom trošku da popravite sve što ste pogrešno uradili i da kocke prilagodite tako da kolovoz mogu da koriste biciklisti i motociklisti", rekao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić nakon što je rekonstrukcija saobraćajnice već bila gotova, obraćajući se Štrabagu, jednom od najvećih građevinskih konzorcijuma u Evropi sa sedištem u Austriji, koji je izveo radove na Trgu. Još im je naredio da "sada lepo o svom trošku" izgrade i biciklističku stazu.

Ono što bi valjda u ušima glasača Srpske napredne stranke trebalo da zvuči kao nepokolebljiva briga gradskih otaca za dobrobit građana, kao pravednički bes Vesića, koji u najboljem vučićevskom maniru nešto nekome naređuje, zapravo je priznanje diletantizma, neukosti i javašluka gradskih službi zaduženih za nadzor radova na Trgu.

Jer, da je površina kolovoza isuviše neravna i oštra, moglo se primetiti već nakon što je popločano nekoliko kvadratnih metara kolovoza; neki stručnjaci u službi grada morali su prvobitno da odobre kocke koje su korišćene; nekome je tek kada je sve bilo je gotovo palo na pamet i da ne bi bilo loše da biciklisti mogu da se vozaju po bicikističkoj stazi od Trga do, valjda, Kalemegdana, jer dalje i inače mogu da voze samo po ulici, pa bi valjalo da se malo ponovo projektuje već projektovan prostor.

Epizoda sa preslaganjem kocaka tek nakon završetka radova jednako govori o nestručnosti ljudi koji vladaju Beogradom, kao i više puta menjan projekat Trga i namene Vasine ulice, onako u hodu, kao kada deca prave tvrđavu u pesku.

Ko će da plati preslaganje kocaka u netruckavu ili podnošljivo truckavu površinu i neko parčence biciklističke staze, ako je bude bilo, tek će da se vidi.

foto: zoran žestić / tanjugGRADSKI VIZIONARI: A. Vučić i G. Vesić na "otvaranju" Trga


DRUŠTVO SA NEOGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kao vrhovni autoritet i za komunalna, građevinska i urbanistička pitanja odmah presudio da Goran Vesić i gradska vlast ne snose nikakvu krivicu. "Da li država daje više para zbog toga što je neko napravio grešku u projektu? Ne. Da li je Grad kriv? Ne. Osim što nije nimalo šarmantan niti simpatičan, kao i ja, da li je Vesićev posao bio da im zapreti menicama i garancijama? Da li je to uradio? Jeste", izjavio je predsednik Srpske napredne stranke Vučić. Nije, naravno, propustio priliku da i u tom kontekstu spomene onog "kriminalca i lopova" Dragana Đilasa.

Nije sasvim jasno ni kakve veze neupitan manjak šarma i antipatičnost predsednika SNS-a Vučića i zamenika gradonačelnika Beograda Vesića imaju sa brljotinama napravljenim tokom projektovanja i izvođenja rekonstrukcije Trga Republike, osim što doprinosi utisku nekog montipajtonovskog skeča. Da nije onih izmučenih, bedno plaćenih radnika koji po užarenom suncu kao pod korbačem užurbano preslažu kamene ili granitne kocke ne bi li čitava ova bruka što pre pala u zaborav, i ljudi koji se maltretiraju u zagušljivim i retkim autobusima i trolejbusima koji su ponovo zaglavljeni oko Trga, bilo bi zabavno kako interesno društvo sa neograničenom odgovornošću Vučić & SNS d.n.o. pokušava da zataška sopstveni javašluk i po običaju odgovornost prebaci na drugog, uz sveobuhvatnu podršku pinkova i informera koji u spornim kockama i čitavoj rekonstrukciji Trga ne vide ništa sporno po gradsku vlast.

foto: zoran žestić / tanjug


DUPLO GOLO

Sudeći prema izjavama Vučića i Vesića, "Beograd na vodi", Slavija, Cvetni trg, proširenje pešačke zone oko Knez Mihailove, gondola na Kalemegdanu, Savski trg ili Trg Republike i ko zna šta nam se još u Beogradu sprema, trebalo bi da budu spomenici po kojima će ih pamtiti budući naraštaji, njihova zaostavština, njihov ponos. Obaška netransparentni ugovori, urbanističko bezakonje, sumnjivi tenderi, arogantno neispostavljanje računa poreskim obveznicima koji plaćaju svu tu megalomaniju, sva je, ipak, prilika da će se neka buduća stručna javnost pitati kako je moguće da je u Beogradu u "Vučićevo doba" gotovo bez otpora Beograđana sprovedena estetika golgote i uniformisanja grada, estetika betoniranja i popločavanja, kako je prevladala antiurbana ideja o podređivanju građana nekom rekonstruisanom prostoru, a ne prilagođavanja rekonstrukcije prostora potrebama građana.

Nakon pevajuće kineske fontane na Slaviji sa onim iskošenim platoom usred ničega ili Cvetnog trga sa kockastim, staklenim kutijama koje podsećaju na akvarijume, koje na silu periodično pokušavaju da ispune nekim sadržajima, rekonstruisani Trg Republike podseća na betonirani fudbalski teren. Na kameno belilo. Betonsku nedođiju. Na Appelplatz, zborno mesto u nekom logoru. Na nedovršenu misao, na bezidejni pokušaj nečega. Na duplo golo.

Kao da je vrhunac urbanističkog ostvarenja da se na tom mestu ne nalazi prljava kaljuga već čist betonirani prostor koji asocira na čiste cipele, kao da je neko hteo da poploča neko blatište u nekoj selendri, a ne da osmisli centralni gradski trg kojim dominiraju Narodni muzej i Spomenik knezu Mihailu. Pešacima je ostavljen ogroman prazan prostor na čijim rubovima se nalazi nekolicina betonskih klupa bez naslona i mršavih stabala sa oskudnim krošnjama u simetričnom nizu koji je progutan u praznom prostoru.

Umesto da su urbanisti osmislili sadržaj ovog prostora koji bi bio u interesu građana (na primer, gusti drvoredi ili fontana – ovde bi joj bilo mesto), Vesić je objasnio da je Trg prenamenjen za nekakve koncerte ili kulturne manifestacije na otvorenom. Malicioznom posmatraču bi moglo da padne na pamet da je Trg Republike prenamenjen u prostor pogodan da se tu smeste mase dovezene autobusima iz provincije da u centru Beograda u delirijumu slave Vođu. Mogli bi to da rade i na platou ispred Hrama Svetog Save, ali on nije izgrađen u "Vučićevo doba".

Revolucionarnom posmatraču bi, sa druge strane, moglo da padne na pamet i da je ovakav Trg pogodan za početak odlučne ulične pobune protiv ove ili neke buduće vlasti. Sve u svemu, život rekonstruisanom Trgu trebalo bi na mahove da udahnu ciljano organizovani građani na nekim masovnim manifestacijama, sam po sebi on nema života.

Trenutno, u utorak, veći deo Trga ograđen je metalnom ogradom usred koje se nalazi teren za mali fudbal sa veštačkom travom, pa prolaznici moraju da obilaze čitav prostor. Potpuno je nejasno zašto bi neko kome se igra fudbal morao da pika loptu usred grada, a ne u zelenilu Košutnjaka, ili na Adi, ili na prostoru "Beograda na vodi", koji je nezakonito otet građanima Beograda.


SKUPO I GLUPO

"Najveći problem je što gradska vlast nema nikakav koncept, nema nikakvu viziju", kaže arhitekta Tanja Milovanović. U Beogradu se sve rekonstruiše po principu "daj da nešto uradimo tek da se vidi da nešto radimo".

Milovanović kaže da i najnoviji primer rekonstrukcije Trga Republike pokazuje da gradska vlast ne sluša struku, da radi stihijski, pa se onda događa da Vasina ulica čas treba da bude pešačka zona, čas treba da bude otvorena za saobraćaj, čas se hoće kaldrma da uspori saobraćaj, pa se onda zbog loše odabranih kocaka od toga odustaje.

"Sve se nekako diletantski rešava u hodu i često mimo zakonskih propisa", kaže Tanja Milovanović. Ona podseća na flagrantno kršenje zakona i urbanističkih propisa tokom rekonstrukcije Topličinog venca i na pokušaj da se poploča čak i Park vojvode Vuka, što su svojom upornošću sprečili građani koji tu žive. Ona tvrdi da je i u slučaju rekonstrukcije Kolarčeve ulice prekršen zakon, jer postoji samo dozvola za rekonstrukciju te ulice u postojećoj regulaciji, a ne i za rekonstrukciju kakva je izvršena.

PROBLEMATIČNI DETALJI: Sporno postavljena bašta kafića...

"Do koje mere gradska vlast ne haje za propise, vidi se i na primeru bašte kafe-restorana ‘Boutique’ jer delom zaklanja gabarite zgrade Narodnog muzeja, koji zajedno sa Spomenikom knezu Mihailu čini fokalnu tačku Trga Republike", objašnjava Milovanović. Iako je time prekršen zakon, Vesić i drugi predstavnici gradske vlasti koji se onoliko motaju po Trgu na to iz nekog razloga ne reaguju.

Milovanović kaže da Trg Republike koji je prvobitno konstruisan kao saobraćajno čvorište, pa prenamenjen u pešačku zonu, ne može da bude idealan. "Ali ovo nema nikakvog smisla. Ovako rekonstruisan Trg kao da je delo nekog poluobrazovanog, polupismenog čoveka. Čitav projekat je glup i skup", smatra Tanja Milovanović i dodaje da bi bolje bilo da je na tom mestu zasađena šuma, da je, na primer, napravljen projekat u duhu borbe protiv klimatskih promena.

Ali, zaključuje Tanja Milovanović, ova vlast bez velikog otpora građana nastavlja da "deurbanizuje" Beograd i uneređuje ga "džiberskom arhitekturom".


ZAŠTO, AMAN, USRED GRADA

...i famozne kocke za kolovoz

Trg Republike je rekonstruisan u po­-plo­čanu prazninu, sterilno belilo, ogoljenu čistinu mršave simetrije, bezidejnu površinu, neispunjen prostor koji kao da bi tek trebalo da bude ispunjen nekakvim sadržajem. Rekonstrukcija je navodno koštala oko deset miliona evra plus preslaganje neuspelih kocaka koje su glumile kaldrmu.

Koncept novog Trga Republike podseća na koncept trga koji je u Nirnbergu pod nacističkom vlašću na mestu zoološkog vrta i veštačkog jezera projektovao omiljeni Hitlerov arhitekta Albert Šper na površini od 16,5 kvadratnih kilometara. Trg je bio projektovan za održavanje mitinga koje je snimala Leni Rifenštal.

Jedinu korist od Trga ovakvog kakav jeste mogli bi da imaju skejteri, vozači rolera i deca na trotinetima. Ako se kocke ne budu razglavile, Trg bi mogao da bude i pogodno mesto na kome bi deca mogla da uče da voze bicikl. Mogli bi gradski oci da postave i koševe i mreže za odbojku ili badminton. Biće to pogodno mesto i za novogodišnji vašar od oktobra do maja, ili za neki koncert Ace Lukasa ili Cece. Jedino ostaje neodgovoreno pitanje: zašto, aman, usred grada.

Bilo kako bilo, šta god da se na Trgu dešavalo neće promeniti jedno: da je čitava ova dugoročna pometnja u gradu nastala ne bi li se jedan koliko-toliko već uređeni gradski prostor ispraznio, popločao i pretvorio u ledinu. I to je sve.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net