foto: ljiljana stojanović / fonet

Dragoljub Zarkovic

zoom >

Medveđi zagrljaj – Nekima će bojkot poslužiti kao izgovor da sede kod kuće vrteći palčeve i čekajući da se Vučić sam ugruva na nekoj krivini

Ako računaju da će bojkot bitno da umanji izlaznost, zagovornici te ideje previđaju da su strah ljudi i osećaj egzistencijalne ugroženosti presudni faktori u njihovom ponašanju

Šampioni: Krkobabić i Vacić

U Medveđi su u nedelju – uz bojkot opozicionih stranaka, nekih zato što su se opredelile za bojkot, a nekih zato što nemaju pojma gde je ta Medveđa – održani redovni lokalni izbori. Opštinska izborna komisija izborne rezultate objavila je iste večeri, a Miša Vacić je objavio da je prošao i pre nego što su biračka mesta bila zatvorena. To su mogli da učine i drugi akteri ovih izbora jer je, čini mi se, bilo dogovoreno da ko god prijavi listu prođe, u inat – bojkotašima.

Lider PUPS-a hvalio se posle kako je prvi put ova interesna grupacija, koja se predstavlja kao stranka, prošla cenzus pod svojim imenom i u tome verovatno vidi naznake svetle budućnosti koja mu je utoliko bliža što je veći broj stranaka koje će bojkotovati izbore.

Pravo glasa na lokalnim izborima u Medveđi imalo je 6595 građana. Za 25 odbornika borilo se 110 kandidata sa šest izbornih lista. Izlaznost je, prema podacima SNS-a i medija pod njihovom kontrolom, bila rekordna – 67,72 odsto. Koalicija oko SNS-a ("Aleksandar Vučić – Zato što volim Medveđu") osvojila je 2764 glasa, odnosno 64,79 odsto. SRS je osvojio 7,15 odsto glasova, PUPS – 5,95. Koalicija alternative za promene i demokratske partije – 9,19. Partija za demokratsko delovanje – 6,4. Novost ovih izbora je prelazak cenzusa Srpske desnice Miše Vacića koja je osvojila 6,52 odsto glasova, na osnovu čega će imati jednog odbornika. Lokalni izbori su završeni i može se pristupiti konstituisanju skupštine. Zvaničnih primedbi na regularnost izbora nije bilo. Sve je proteklo u najboljem redu, hvale se naprednjaci. Zadovoljni su svi, od lokalnog predsednika opštine, preko šefa stranke i države Aleksandra Vučića, do "međunarodnih faktora" koji misle, javno govore i pišu da se nikakav bojkot ne uklapa u njihove planove.

Sigurno bi bila gruba i načelno netačna analogija između Medveđe i cele Srbije, ali sve to što se tamo događalo ipak je kamenčić koji se sasvim skladno utapa u celu sliku.


Bojkot: Nadgornjavanje opozicije

U ovom trenutku teško je utvrditi ko će bojkotovati prolećne parlamentarne i lokalne izbore, a bojkot je dospeo do strateškog pitanja delovanja srpske opozicije. Čini mi se, međutim, da je to pre nadgornjavanje između stranaka i njihovih lidera u svrhu pokazivanja mišića jednih drugima nego što to suštinski može da obori Vučića, odnosno njegov kredibilitet, posebno u očima međunarodne zajednice.

Da li to znači da sam ja protiv bojkota izbora u uslovima koje Vučić i njegovi nameću? Nisam. I to je metod izborne borbe, mada, po svemu sudeći, mnogima će bojkot poslužiti kao izgovor da odu u "sjajnu izolaciju" i da sede kod kuće vrteći palčeve i čekajući da se Vučić sam ugruva na nekoj krivini. Protiv takvog bojkota jesam i mislim da on objektivno neće otići dalje od ideje "belih listića" i crtanja Čiča Gliše na izbornom materijalu.

Ako, naime, računaju da će bojkot bitno da umanji izlaznost, zagovornici te ideje previđaju da su strah ljudi i osećaj egzistencijalne ugroženosti presudni faktori u njihovom ponašanju. Posebno u malim mestima, poput Medveđe, gde je neizlazak na izbore lako evidentirati. Zato će izlaziti na birališta i možda crtati Glišu, a verovatnije glasati za nekoga na listi, pa makar to bio Krkobabić.

Najplastičniji opis onoga što se događalo u Medveđi napisao je Saša Ilić u "Peščaniku", razlažući elemente nasilnog mehanizma aktiviranog u jednoj maloj siromašnoj opštini, koja po mnogim karakteristikama podseća na Srbiju u malom. Za to su, piše autor, neophodni ozbiljni resursi za medije, mitinge, stranačke aktiviste, naposletku za "najubedljiviju komponentu kampanje" od vrata do vrata, za šta su mobilisani aktivisti SNS-a iz drugih gradova – Požarevca, Aleksinca, Kostolca, Kosjerića – koji su bili na terenu čitavih mesec dana pre izbora... Takođe, na sam dan izbora viđeni su džipovi bez registarskih tablica, prethodno patentirani na lokalnim izborima u Lučanima na poslovima nadgledanja, evidentiranja i vršenja dodatnih pritisaka na građane u toku samog izbornog dana. Ova paraizborna formacija aktivirana je i u Medveđi, i sasvim je izvesno da je umnogome doprinela "rekordnoj" izlaznosti građana ove opštine.


Džipovi: Kad Šormaz melje

Ono što se pokazalo kao najubedljiviji element Vučićeve kampanje u Medveđi, a što će biti ključno u predstojećim izborima na proleće, zapravo je strah. I to strah od organizovane i potpune kontrole svakog pojedinca koji je obuhvaćen izbornom procedurom, što se u naprednjačkoj strategiji predstavlja kao "briga za svakog čoveka". Ova briga je tolika da unosi jezu u svakodnevicu ljudi, tako da opozicioni zahtev za bojkotom ne bi mogao da dopre do građana čak ni u uslovima bolje medijske situacije.

Dragan Šormaz, jedan od glasnogovornika SNS-a na društvenim mrežama, prvi je podelio naprednjačko ushićenje uspelim izborima u Medveđi, odgovarajući na opozicione komentare o "džipovima bez tablica" da su u pitanju stranački aktivisti koji "melju opoziciju" (videti tekst Filipa Švarma na sajtu "Vremena"). Ova metafora o mlevenju najbolje opisuje rešenost SNS-a da u predstojećoj kampanji pregazi sve pred sobom i da ideju dela opozicije o bojkotu izbora pretvori u svoj trijumf. Za to, za sada i dokle god Kosovo bude glavno jelo na meniju regionalne politike, imaju solidnu podršku EU, ali i SAD, koji su spremni da zarad stabilnosti i sprovođenja nekih globalnih procesa previde realno stanje prava i sloboda na terenu kao što je to bio slučaj u Medveđi, odnosno u Srbiji.

Istovremeno, kao dobronamerni se predstavljaju pozivi aktuelnoj opoziciji sa statusom parlamentarnih stranaka da se vrate u Skupštinu "kao pravom mestu za dijalog". A kakav se tu dijalog vodi najbolje svedoči otvoreno pismo građanima Srbije povodom izjava narodnog poslanika vladajuće stranke Marka Atlagića na skupštinskom zasedanju održanom u ponedeljak.

Pokretači inicijative #105od5miliona Filozofskog fakulteta u Beogradu napisali su:

"Iako smo više puta ukazali na porast netolerancije u srpskom društvu, govor mržnje u parlamentu Srbije ne samo da nije zaustavljen, već je intenziviran. Profesor Atlagić, manje poznat po svom naučnom radu, a znatno više po onomatopejama i udvorištvu od kojeg je i njegovom predsedniku neprijatno, po ko zna koji put je sebi dao za pravo da vređa univerzitetske profesore koji ne dele njegovu beskrupuloznost i načela i metode poltronstva. Na skupštinskom zasedanju u jednoj, za njega, stimulativnoj atmosferi koju je činio veliki broj onih koji su falsifikovali svoje diplome, poslanik Atlagić je, ne baš inventivno, ponovio uvrede na račun naših kolega profesora Jova Bakića i Dubravke Stojanović – profesor Bakić je ‘govnar’, a profesorka Stojanović ‘falsifikatorka istorije’ koju, po zakoniku knjaza Miloša, treba po kratkom postupku. Dr Radu Trajković je optužio da je lažov, dok je profesor emeritus Goran Marković za njega ‘takozvani reditelj’. Profesoru Markoviću je, u svom polupismenom obraćanju građanima Srbije, čak i preporučio da ‘sakupi sve gadosti koje je izgovorio o Aleksandru Vučiću i SNS i Vladi RS, da ih uokviri i postavi na zid svoje dnevne sobe da se svakodnevno podseća na svoj najviši umetnički domet i visoki stepen svoje lične kulture. Svako jutro kad se probudi, ustane i umije, neka se pogleda u ogledalo i videće jednog nabubrelog bumbara punog mržnje prema Srbima i predsedniku Vučiću. Ta mržnja će u njemu eksplodirati i uništiti ga samog. Bog neka mu je na pomoći.’ Ili možda nama, sa ovakvim predsedavajućim Skupštine, poslanicima i resornim ministrom koji je vidno uživao u ovom izlaganju. Govor poslanika Atlagića slika je i prilika vlasti koja moć crpi iz unutrašnjih sukoba i masovnog egzodusa građana."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net