Staza trnja za Suzanu Trninić

Jedna od ovdašnjih najboljih radio i TV novinarki, urednica i voditeljka kultnih emisija „Kažiprst“ i „Odgovor“, Suzana Trninić, juče je dobila otkaz na Televiziji Prva.

Arsen Dedić bi rekao: „Dugo je pripremano naše poznanstvo.“ E, pa, dugo je pripremano Suzanino prokletstvo. Prvo je medijska kuća B92 na kojoj nam je Suzana postala poznata i neophodna, postala sve osim simbola medijske slobode i profesionalnog novinarstava. Tešili smo se da nije sve propalo jer ipak na TV Prva možemo da gledamo njenu emisiju „Odgovor“. A onda su joj emisiju ukinuli. Televizijske emisije često imaju svoj rok trajanja. U normalnim okolnostima bivaju ukinute najčešće onda kada se autor zasiti i želi da proba neku novu formu. Ali to se dešava u normalnim, a ne u ovim našim, nenormalnim okolnostima.

Umesto da razrađuje neki novi televizijski koncept, nakon ukidanja „Odgovora“ Suzana Trninić premeštena je na radno mesto veb-novinara. Nemojte me pogrešno shvatiti, novinarstvo je novinarstvo, medij je samo stvar platforme na kojoj novinar obavlja svoj posao. Ali kad vas televizijska kuća, dakle, medij kom je primarna platforma TV program „ćušne“ na veb, jasno je da je reč o degradiranju. Nema nikakve sumnje da je poruka za Suzanu Trninić bila: sklanjamo te da te ne gledamo. Osim toga, prebaciti na veb ikonu TV novinarstva, a ne dati joj priliku da makar na vebu radi ono što je radila na nacionalnoj frekvenciji, nije ništa drugo nego „svilen gajtan“.

Formalno-pravno, TV Prva je sve izvela tako da otkaz Suzani Trninić ne bude sporan. Prebačena na mesto veb novinara, nije se pojavljivala na poslu. A šta je trebalo da radi? Da dolazi i „kljuca“ agencijske vesti, prekucava ih na sajt, navodi izvor i vodi računa da slučajno ne okači sliku bez autorskih prava? Znate, u medijskom svetu to je posao za početnika. Suzana Trninić nije veteranka, ona je novinarka u punoj snazi i tek je trebalo da vidimo vrhunac njene karijere i šta sve ume i može. Imala sam priliku da radim sa mnogim mladim novinarima koji su od nje učili zanat. Da bog da još hiljade takvih izvela na put. Ne samo zbog ljubavi s kojom govore o svojoj mentorki, nego zbog usađenog im osećaja za novinarsku čast i profesionalnost. Usadila im je to zauvek i sve da ništa drugo nije uradila, a uradila je mnogo više, Suzana je pobedila.

Pobedila je mrakčinu u kojoj novinari u Srbiji žive i rade. Pobedila je letargiju čestitih novinara. Zarazila je virusom ovog, u suštini predivnog posla, mlade novinare koje mi ostali ili odgovaramo od ideje da ostanu u medijima ili ih teramo da nauče još nešto, da imaju rezervnu varijantu.

Ne znam da li Suzana Trninić ima rezervnu varijantu. Koliko je poznajem, njena posećenost novinarstvu je tolika da mislim da je nema. Oterati iz novinarstva nekoga ko je rođen za novinara praktično je zločin. Zato hoću da verujem kako otkaz sa TV Prva ne znači Suzanin odlazak iz novinarstva. Jer tamo, u onoj šumi gde joj se bivša redakcija nalazi, ni nema mesta za novinare i novinarstvo. Istisli su je odande kao miteser jer tamo nikad nije ni pripadala, baš zato što je Novinarka.

To od koga je i kako Suzana Trninić otpuštena, govori samo jedno: taj papir, to rešenje o otkazu treba da nosi kao medalju. Od tog otkaza nema jačeg dokaza da je ova žena velika novinarka. Prava novinarka.