fotografije: d. todorović
S VETROM U KOSI: Sva delegacija u otkrovljenom autobusu jezdi autoputem

Sa gospodinom Predsednikom na otvaranju dela auto-puta »Miloš Veliki«, od velika 62 km >

Državničke i ostale replike

Raspilavljeni Vučić, kome su oči ovlažile od umetnosti, dade aplauz glumcu Jezdiću, koji se pred njim pojavio kao Miloš, pa, na petlji Ub, obeća lovcima i ribolovcima da će biti autoput do Surčina, pa kad idu u inostranstvo, prema Mađarskoj, Italiji, Sloveniji, to će biti velika prilika za njih

Skup novinara, koji su organizovano pratili Vučić gospodina, na otvaranju autoputa "Miloš Veliki", bio kod hotela "Obrenovac", đe nego u Obrenovcu. Hotel, i doslovno, lanci i katanci, zakatančen, ispred ulaza tri bela čadora pod kojima desetak barskih stolova zastrtih u belu tkaninu. Ima vode, i ima piksli, ništa sendviči. Reporter "Vremena" se uredno prijavi, okači akreditaciju "Autoput Miloš Veliki", uze flašicu vode, popuši cigaretu, sve novinara, i pratećeg protokola, uđe u autobuse, i točno u 15h, u pratnji policije, krenu na istorijsko putovanje.

Pređosmo Kolubaru, pa desno, zelena tabla, na kojoj pisalo "Autoput Miloš Veliki", beše prekrivena crnom folijom, biće da se čekalo da tuda prođe Vučić gospodin, i da se skidanjem folije ozvaniči njegova "tiha ideja" o imenu autoputa. Pređosmo Kolubaru još jedared, eto naplatne rampe, protokol žensko, uz asistenciju još protokola, uze objasni šta će bude i biva: Članovi Vlade će sačekati predsednika ovde, plan je da predsednik uđe u kućicu, izlazi napolje, pozdravlja se sa radnicima, dobija suvenir, ulazimo u autobuse, penjemo se na krov, na Ubu izlazimo napolje, tu će biti sportisti, izlazimo u Lajkovcu, tu kulturnoumetnički program, turistički potencijali, Milorad Dodik, idemo na tunel, prezentacija i degustacija hrane i pića, izjava za medije, nazad u tunel, izlazak u Ljigu i završno obraćanje...


IZA ČUČKOVIĆA

Na naplatnoj rampi sve bilo spremna, dva "Lasta" autobusa, panoramska, bez krova, kojima samo na tablicama nije pisalo "Autoput Miloš Veliki", osoblje rampe je bilo u belim košuljama, teget suknje/pantalone, na košulje beli bedž "JP Putevi Srbije". U sve prva stiže resorna ministarka Zorana, raspuštena plava kosa, bela dekoltirana bluzica, lagan kostim u crnu, sivu i belu boju, crne pantalonice, crne mokasine, koje su oko peta imale niz srebrobelih zvezdica. Svečano našminkata, od nakit samo velike minđuše, na obe ruke prstenje, o desni žglabak ruke bela biserna narukvica.

Ministarka odma’ uze da izjavu za raspoloženu televiziju, prvi joj se primače Putevi Drobnjak, košulja kratkih rukava, teget pantalone sa tamnijim horizontalnim prugama. Stiže gospodin ministar Mali, bez kravatu, sako sa ojačani laktovi, gradonačelnik Beograda, gospodin Radojičić, i on sportski obučen, svečani direktor EPS-a, gospodin Grčić, koji je imao dominantnu plavu kravatu sa vijugama, dimenzija omanje tepih staze. Grčić gospodinu se priključi, od Obrenovca, Čučković gospodin, adekvatno svečan, crno odelo, siva kravata, kaiš u pantalonama. Ministarka Zorana, sa kostim u tri boje, prepet u struku, iskorači po putu ispred ostalih, pristiže ambasadorka Kine, beli kostim sa veliki roze ruža broš, sve se priključi ministarki Zorani. Pristiže crni automobil, izađe Mile Dodik, namače plavi sako, zakopča gornje dugme, protokol opravi red i poredak, funkcioneri se postrojiše, napred Dodik i Zorana, priđoše gospoda Kinezi, ambasadorku metuše iza Čučkovića.

Crna limuzina se parkira podalje, eto Vučić gospodina, do njega Savetnica u bele aljine, Vučić tri puta pozdravi Dodika, ostale samo jedared, sjatiše se kamere, Predsednik gospodin se razmeni sa gospođu kineski ambasador, sa kineskim prijateljima uvek srećan, večno prijateljstvo, objavi da ima da bude autoput do Surčina, najlepši most preko Save i Kolubare, zahvali Andriji Mandiću što doš’o iz Crne Gore, još objavi da ono što radi mnogo važno, na ponos zemlje, voleo ga neko, ne voleo, svako je ponosan, 74 godine su čekali put... Kamere Pinka, O2, Prve, Studija B, Tanjug Tačno, su bile u punom pogonu, Vučić je nastavlj’o, Kinezi su zainteresovani za put do Zrenjanina, ovaj put će do kraja 2021. doći do Požege, onda ide Arilje, Ivanjica...

Krenuše ka naplatnim kućicama, Vučić uđe u kućicu, kamere su snimale kroz staklo, Savetnica, kojoj je preplanuli ten isticao bele aljine, namače torbu o levo rame, poveri nekome do sebe da upravo došla iz Rovinja, jedva stigla...

VIP ličnosti uđoše u jedan, novinari u drugi otvoreni autobus. Autobusi krenuše paralelno, nasta opšte slikavanje, Vučić je, predsednički, sedeo na dva sedala, pred njim kamere, plavi mikrofon Tanjug Tačno, koji je u preko puta položaju držalo Tanjug devojče, sve je išlo "lajv". Ministarka Zorana je imala pravu izgibeniju nameštajući kosu, no, nikome ne bila u kadru.

"Lajv" otvoreni autobusi stigoše na petlju Ub, goste dočeka predsednik opštine, predsednik IO SNS, gospodin Darko Glišić, kome Vučić gospodin kum. I kum Glišić bio načisto svečan, autentična frizura, napred šiške, pozadi tarzanka, prestižni, marka "Vučić", sako plave boje sa diskretnim prugama.

Novinar krenu po putu pre gostiju, vidi šta to sa neku kozak šubaru stoji na sred puta, kad se približi, prepozna glumčinu Nenada Jezdića, koji bio u ulozi Miloša Obrenovića. Reporter, u znak pozdrava, diže obe ruke, no, glumac se ne dade omesti u ulozi. Vučić priđe, pa stade, javi se Jezdić u ulozi Miloša, Ja sam, činiš, Miloš Obrenović, vladajući knez srpski, rođen sam u porobljenoj Srbiji, u Dobrinji, na prvi dan velikog posta... Raspilavljeni Vučić, kome su oči ovlažile od te umetnosti, dade aplauz, reče da to Milovan Vitezović, glumac odobri, Milovan Vitezović.


DROBNJAK COKNU

Šta onda bi, onda bi da Vučić gospodina dovedoše pred stroj odbojkašica i fudbalera u dresovima lokalnog kluba. Javi se kapiten fudbalske ekipe, predade poklone Vučiću i Dodiku, pa reče da je Ub dao šest fudbalskih reprezentativaca, i dade veliko hvala za put koji će im mnogo koristiti. Kapiten pozva Vučića da poseti njihov stadion, Vučić odgovori da bio, kum Glišić potvrdi šiškama, javio se Nemanja Matić, zamislite to, Matić dao telefon Azaru, javio se Azar... Svi dadoše veliki sportski aplauz, na poziv Vučića, svi se okupiše za slikanje. Vučić objavi da će biti autoput do Surčina, dalje do Novog Sada, kad idu u inostranstvo, prema Mađarskoj, Italiji, Sloveniji, bilo gde, to je velika prilika za vas, samo zadržite taj pobednički duh.

Onda se predstaviše lovci i ribolovci, koji love sve sem jelena, predsednik lovaca reče da autoput ima veliki značaj za sve lovce i ribolovce, Vučić predsednik stiže i da okupljene Kineze, koji rade na Koridoru 11, pozdravi sa Helou, brat Kinez!

Za mikrofon na autoputu stade Andrija Mandić, predstavnik Srba iz Crne Gore, protokol namesti ko će stane pored Vučića, javi se Andrija, Predsedniče Republike Srbije, gospodine Vučiću, želim da vam zahvalim što sam na ovom mjestu, kad Srbija ostvaruje veliku ekonomsku pobjedu, to nije samo pobjeda Srbije, nego pobjeda svih nas... ovaj autoput ponovo vjenčava Srbiju i Crnu Goru...

za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

Sve se vrnu u otvorene autobuse, preko puta Vučića se opravi mesto za glumca Jezdića, koji je, bez kape, na uvce Vučiću, kao Miloš zborio, Iskaću, iskaću, dok ne da... Vučić, na to, dade državničku repliku, To da češće slušamo, pametniji bismo bili, a glumac u ulozi Miloša se mimikom složi. Nastavi se slikavanje, ministarka Zorana je zađabe češljala plave kose.

ZNAKOVI PORED AUTOPUTA: Budućnost Srbije

Bi obustava na petlji Lajkovac, do koje se stiglo deonicom od desetak kilometara, za koju dato jošte 10 miliona evra, jer se morala radi nanovo. Tu sve dočeka par SNS predsednika Lajkovca i Valjeva. Obojica u košulje i odela. Vučić obojicu pozdravi, upita, šta kome treba, prvom obeća 550 miliona za petlju ka Ibarskoj magistrali, drugom autoput do Valjeva, koji će biti završen pre nastavka "Miloša" do Požege. Uključi se folklor, isključi se folklor, Vučić krenu ka ukrovljeni štandovi turističkih organizacija, ispred kojih su bile dužne saksije sa muškatle i kadifice.

Zatraži aplauz za folklor, priđe štandu Turističkog saveza Srbije, uze neke publikacije, obeća da će u kulturi najviše da poveća plate, dade Kineskoj ambasadorki publikaciju, koju je više puta pročitao, i video koliko je Srbija prelepa zemlja, njena ekselencija obeća još turista iz Kine...

Kod poslednjeg štanda savetnica uze proba malinu, Drobnjak podeli nekoliko šljiva naže iz buklije, rakiju staru 20 godina, i samo coknu. Vučić objavi da je Valjevo jedanaesto u Srbiji, ispravi se, dvanaesto, Smederevo je jedanaesto, Čačak trinaesti, kad ugleda čvarke reče da ne posti precizno, ali, kad se okonča post, probaće čvarke...

Kad Vučić pozdravi još braće Kineza, za mikrofon, instaliran na putu, stade gospodin Dodik, protokol namesti ko da stane do Vučića, pa Dodik gospodin koji odma’ sve rek’o: Pesma kaže, Ide Mile Lajkovačkom prugom, a ja sam došao autoputem koji je izgradio Vučić...

Prođe se Ljig petlja, eto Brančić tunela, i to duplog. Autobusi izađoše iz tunela, pa stadoše. Između tunela oslikan veliki grb, na desnoj padini, preko koje stavljen crni humus, a preko njega pletena žica, krenula zelena trava. Preko sve velika zastava Srbije. Vučić gospodin odma uze da se izjavljuje mediji, koje predstavljalo energično žensko sa Prve televizije, koje je Vučić oslovljavao po imenu. Niti je ona znala šta pita, niti on šta odgovara, preko Save će da bude most za tri meseca, opoziciji sve daje, demokratija je učinila svoje, evo vam birački spiskovi, a REM i RTS, to su nezavisna tela, to ne može kako neko hoće, autoput do Požege je milijardu i sto miliona evra, odakle pare, ovo je ozbiljna Vlada, ozbiljna reforma, domaćinska država... Pa Vučić reče, hvala, srećan rad, živela Srbija, i ode u Upravnu zgradu vidi kako se upravlja sa tunel.

Na veliki dužni sto, zastrt u belo, bila prezentacija proizvoda "ovog kraja", sto ulego, pršuta, i sve na tu temu, sirevi, pite i pituljice, salate, paprika u pavlaci, pečenje jagnjeće, pečenje praseće, riblji specijaliteti, beli tanjiri, escajg, salvete... Preko toga razna vina od razni proizvođači. Vučić sve to prođe, ambasadorki Kine reče da će Srbija, po vinu, biti bolja od Hrvatske i Bugarske, i da bi kineski narod voleo srpska vina, a ekselencija odgovori da Kinezi sve više i više piju, pa Vučić dade dijagnozu da je to zbog standarda.


IMA PEČENJE

Pa Vučić gospodin pozva sve da se posluže, on će samo minut da se obrati javnosti, gosti da se posluže, novinari da se posluže, ima pečenje, oni koji poste ima ribe, samo da se obrati, on će vino da služi, sebi je dao pravo da može da pije, kineska ambasadorka će da proba svako vino, a on će duplo... Stade na minut za mikrofon, Želim da se zahvalim svima, Nenadu Jezdiću, da se zahvalim Dodiku, svima koji su došli, decenijama smo čekali na ovaj dan, Surčin–Obrenovac, Čačak–Požega, mnogo dobrih dela je pred nama, hvala vam što ste deo ovoga, na licima novinara, koji politički drugačije razmišljaju, video sam osmehe i ozarena lica...

Završi, još jednom sve pozva da se posluže, ima pečenja, pa ode u vina, prvo "Jelić" proizvode, sipa ambasadorki, sipa i sebi, pređe kod "Dimitrijevića", zatraži tamjaniku, uze objasni ambasadorki da se vino "roze" pravi od crvenog grožđa, nema tanina, jer nema kožice i peteljki... Protokol pozva novinare u autobus, Vučić, u pratnji Savetnice, osta kod tamjanike.

Nazad kroz tunel, izlaz na petlji Ljig, autobusi stadoše kod velike bine, pred kojom je bio poštovani narod ograđen metalnom ogradom. Bina velika i plava, po sredini veliki natpis "Autoput Miloš Veliki", levo folklor, desno radnici sa belim šlemovima. Pristiže Vučić, javi se pet ‘iljada naroda, lično pozdravi sve što je visilo sa ograde.

Pustiše himnu, muški deo folklora skide šajkače, beli šlemovi ostadoše na glavama. Izađe glumac u ulozi Miloša Obrenovića, I dođe meni Vuk Karadžić iz Beča, kaza mu ja, ovo za narodne pesme, to može, imamo narod, imamo pesme, ali škole i zakone, to ne može...

Glumac Jezdić, zbog čega je, biće, i angažovan, najavi Vučića, ovaj izađe pa stade po sred bine. Svi dadoše aplauz, i folklor je aplaudirao, beli šlemovi su mahali malim zastavama Srbije i Kine. Vučić sve pozdravi, Hvala vam što ste večeras ovde, jer ovo je veliki dan za Srbiju, 70 godina smo sanjali ovaj san, 70 godina smo čekali ovaj dan, i zato sam zahvalan svima vama kojima nije bilo teško, da po ovom vrelom avgustovskom danu, danas dođete ovde u Ljig, na otvaranje autoputa koji nosi ime po Milošu Obrenoviću, Milošu Velikom...

Onda pređe na "Fajnešel tajms", to da smo postali bolji deo sveta, među boljim u svemu, povećaćemo plate, životni standard, svaka opština će dobiti vodu i kanalizaciju, odvojiće milijardu evra za novih 5000 km regionalnih puteva, bilo bi i više kilometara, ali nema tesara, nema armirača, nema varilaca... Poziva Si Đinpinga da poseti Srbiju, da ga dočekaju kako ga niko u svetu nije dočekao...

Ovaj autoput je samo krak, koji povezuje Evropu i Jadran, čekaju nas nove investicije, večeras želi da saopšti vest, sledi izgradnja autoputa Šumadijom, Aranđelovac, Topola, Svilajnac, Bor... Zvaće se po voždu Karađorđu, proći će i kroz njegov rodni Viševac... I ne samo to, imaće pruge od 160 km na sat, ka Subotici, Budumpešti, Beču... Veoma ponosan na sve, ako je samo malim delom doprineo, njegova deca će imati čime da se ponose, tom malom ulogom koju je njihov otac imao...

Na bini pustiše folklor, sa padine opališe vatromet, Savetnica uze slika veličanstvenu scenu, i uđe u najnoviju škodu, superb, koja je imala najnoviju braon metaliziranu boju. Vučić pozdravi Dodika, i uđe u metaliziranu škodu, na zadnje sedalo, do Savetnice. Eto i ministara, Udovičića, Lončara, Đorđevića, Krkobabića, Popovića, Vulina, Dačića sa svojim Antićem, koji odoše u svoje crne škode i audije.

Kad otvoriše ogradu, i narod krenu putem, na drugu stranu, prema Ljigu i autobusima. Policija je obezbeđivala, ali džaba, zauzeše Ibarsku magistralu, opraviše zastoj saobraćaja.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net