GRAĐANI POD TOTALNOM KONTROLOM I NADZOROM: EKG kartica

Kragujevac >

EKG koji diže pritisak

Kragujevčane nimalo nije obradovala najava da će od septembra dolasci i odlasci dece u vrtić biti evidentirani putem EKG kartice. U pitanju je kartica koja inače služi za vožnju javnim gradskim prevozom u Kragujevcu, ima najava da će deca biti fotografisana na ulasku i izlasku u vrtić, što, kažu stručnjaci, nije u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti

"Voleo bih onoga ko je taj sistem smislio nešto da pitam. Da li bi on želeo da me ujutru, kada krene sa detetom u vrtić, nazove telefonom, dâ mi svoju adresu i javi kuda je krenuo? Zatim kad stigne pred vrtić da slika selfi sa detetom i pošalje mi ga. I tako svakoga dana, a da pritom ne zna ni ko sam ja, ni zašto baš meni šalje sve ovo", kaže D.M., tata čije dete ide u jedan od kragujevačkih vrtića.

D.M. je jedan od onih Kragujevčana koje nimalo nije obradovala najava da će od septembra dolasci i odlasci dece u vrtić biti evidentirani putem EKG kartice. U pitanju je kartica koja inače služi za vožnju javnim gradskim prevozom u Kragujevcu.

Nekolicina roditelja bila je sličnog mišljenja kao i D.M., pa su tokom prošle nedelje alarmirali medije. Od rečenice, uzgred spomenute u prilogu lokalne televizije, izrodio se slučaj od koga danas "peru ruke" i nadležne službe grada Kragujevca i Dušan Obradović, direktor Gradske agencije za saobraćaj.

Iz informativne službe grada Kragujevca stigao je odgovor da "grad još uvek nije doneo nikakve odluke o uvođenju elektronske evidencije prisutnosti dece u vrtićima". Sam Dušan Obradović pak, u telefonskom razgovoru za "Vreme", tvrdi da je "verovatno on nešto pogrešno razumeo" i da je njegova najava "proistekla iz sastanka na kome se pričalo o ovoj mogućnosti".


ŠTA SE ZAPRAVO DOGODILO

Ideju da osim za prevoz, EKG kartica bude "ulaznica za galerije, muzeje ili bazene, da se koristi za parking, kao i za svakodnevnu prijavu i odjavu dece iz vrtića", prvi je obznanio gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić, još u aprilu. Međutim, u opštoj gunguli nastaloj oko uvođenja elektronske naplate u javni gradski prevoz u Kragujevcu, ova Nikolićeva izjava ostala je potpuno nezapažena. Saopštenje u kome je Nikolić citiran još uvek se nalazi na gradskom sajtu.

Onda je 15. jula Dušan Obradović, direktor Gradske agencije za saobraćaj (GAS), putem lokalne televizije obradovao kragujevačke đake mogućnošću da jednom nedeljno sa EKG karticom besplatno mogu da uđu na gradske bazene. U istom prilogu najavljeno je da će "svi roditelji koji koriste usluge privatnih ili državnih vrtića na teritoriji grada, morati od septembra sa EKG karticom da se ‘čekiraju’ prilikom ostavljanja deteta u vrtić, ali i nakon polaska mališana iz obdaništa".

Najava "početka korišćenja EKG kartice u druge svrhe", koja se dan-danas može naći u saopštenju objavljenom na sajtu Gradske agencije za saobraćaj, pokrenula je lavinu. Roditelji su uglavnom bili na stanovištu da bi ovakav način primene kartice koja služi za javni prevoz kršio Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Nedelju dana kasnije sam Obradović. u prilogu emitovanom na istoj lokalnoj televiziji, objašnjava da svrha evidentiranja dolaska i odlaska dece putem EKG kartice nije "praćenje roditelja, već toka novca od subvencija".

"Ovde će se znati tačno vreme i ko je preuzeo dete, i svaki uređaj će fotografisati onog ko je zapravo predao dete i preuzeo dete", rekao je Obradović.

U istoj izjavi dalje objašnjava kako je u prethodnom periodu bilo zloupotreba subvencija koje grad daje vrtićima. Iz njegove izjave može se zaključiti da su pojedini vrtići kao prisutnu evidentirali decu koja nisu dolazila kako bi i taj dan bio plaćen.

Naime, Grad Kragujevac od pre nekoliko godina direktno iz budžeta subvencioniše i boravak dece u privatnim predškolskim ustanovama. Od 2016. godine, kada je grad odlučio da sufinansira boravak dece u privatnim vrtićima, broj privatnih predškolskih ustanova porastao je sa dve na ukupno 14. Iznos subvencije koji grad izdvaja po detetu mesečno je 13.748 dinara. Ukoliko dete određeni broj dana tokom meseca nije dolazilo, ovaj iznos se umanjuje. Kako nezvanično saznajemo, i privatne i gradske predškolske ustanove dolazak dece evidentiraju "ručno".

Kragujevčanin B.K., čije dete pohađa jedan od privatnih vrtića, smatra da razloga za uvođenje elektronskog očitavanja prisustva dece nema, pogotovo ukoliko ono podrazumeva i fotografisanje: "Vrtić u koji moje dete ide svakoga dana evidentira dolaske i odlaske. Na kraju svakog meseca dobijamo izveštaj koliko je dana dete bilo u vrtiću. Nisam ni čuo da će biti uvedeno ‘slikanje’ niti obaveza da imamo tu EKG karticu. Niko nam u vrtiću ništa slično nije ni spomenuo." Ovaj otac smatra da je količina privatnih podataka koja bi na ovaj način bila prikupljena enormno velika. "Radim u IT sektoru i vrlo dobro znam o čemu govorim. Ukoliko to bude obaveza, ispisaću dete", kategoričan je B.K.

foto: marija janković


ŠTA KAŽU ZAKON I STRUKA

Svako ko prikuplja neke podatke mora da ima pravni osnov za to i na njega se primenjuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Bojan Perkov, istraživač Share fondacije, objašnjava da i stari, ali i novi zakon, čija primena počinje od 21. avgusta, vrlo detaljno propisuju kada, kako i za šta se mogu koristiti prikupljeni podaci, kao i principe obrade podataka koji mora da se poštuju.

"Jako je važno da, kada skupljate toliku količinu podataka, budete sigurni da su implementirane sve bezbednosne mere, ali i organizacione mere zaštite. Ceo proces mora da bude jasan da ne bi došlo do zloupotrebe, jer ako imate fotografiju, ime, prezime, datum rođenja, adresu, JMBG, to je jako veliki broj podataka. I naročito treba voditi računa o svrsi. Ne možete da podatke koji su prikupljeni za jednu svrhu koristite za nešto potpuno drugo", kaže Perkov.

To predviđa i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Ono što Perkov u ovom slučaju, sa stanovišta prikupljanja podataka o ličnosti, smatra vrlo problematičnim jeste upravo svrha: "Plaćanje vožnje autobusom je jedna svrha, a potpuno druga svrha je kontrola izlaska i ulaska u vrtić i da li neko kome je subvencija namenjena troši tu subvenciju. Po meni, jako je teško te dve stvari povezati. Ako je neko dao saglasnost da se podaci obrađuju kako bi mogao da se vozi javnim prevozom, ne bi ti podaci smeli bez dodatne saglasnosti i pristanka lica da se koriste za nešto drugo, jer onda dolazi do izigravanja zakona", kaže Perkov.

Po njegovim rečima, ne postoji opravdan razlog zbog koga bi Gradska agencija za saobraćaj koja se bavi javnim prevozom prikupljala podatke o dolasku i odlasku dece iz vrtića: "Čak i u slučaju kada bi ove podatke prikupljale predškolske ustanove, postoji mnogo otvorenih pitanja. Da li bi podatke prikupljao grad, pa onda obrađivali vrtići? To bi sve moralo detaljno da se uredi u skladu sa Zakonom. Mora da se zna ko je odgovoran za prikupljanje i obradu podataka i kome bi ljudi mogli da se obrate kako bi ostvarili svoje pravo na uvid, ispravku ili brisanje tih podataka."

U medijima se ovih dana moglo pročitati da će zbog najavljenog proširivanja namene EKG kartice u Kragujevcu reagovati i kancelarija Poverenika za dostupnost informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. U PR službi Gradske agencije za saobraćaj, na dan zaključenja ovog broja, rečeno je da im se iz kancelarije Poverenika po ovom pitanju još uvek niko nije obratio.


DA LI JE CILJ SAMO ZARADA

Pojedini roditelji s pravom se pitaju i da li je pravi cilj "čekiranja" u vrtićima zapravo samo sistem po kome će od građana biti uzet još koji dinar. Izdavanje same personalizovane kartice, koja se može koristiti tri godine, košta 300 dinara. Ukupan broj dece koja pohađaju privatne i državne vrtiće u Kragujevcu je oko 5700. Pod pretpostavkom da svako dete iz vrtića dovode i uzimaju najmanje dve osobe, dolazi se do iznosa od 3,42 miliona dinara. U pitanju je prihod koji bi po ovom osnovu ubrala Gradska agencija za saobraćaj.

"Iz svega mogu da zaključim kako GAS smatra da nije uzeo dovoljno para, pa sada na ovaj način hoće dodatno da zarade", kaže Kragujevčanin D.M. Direktor Gradske agencije za saobraćaj to demantuje, tvrdeći da je prodaja EKG kartica iznad očekivanja.

Prema podacima koji su nam dostavljeni iz PR službe ovog preduzeća, do sada su izdate ukupno 33.552 personalizovane kartice. O broju nepersonalizovanih kartica koje su prodate, kažu, nemaju evidenciju, jer se osim na njihovim šalterima, one prodaju i na nekoliko desetina prodajnih mesta u gradu. "Tačnu evidenciju o broju prodatih nepersonalizovanih kartica imaćemo na kraju godine, kada budemo svodili račune", kažu u PR službi GAS-a.

Inače, elektronska naplata vožnji gradskim prevozom u Kragujevcu krenula je pre tri meseca. Iznajmljivanje i implementacija informacionog sistema za kontrolu i upravljanje javnim prevozom u realnom vremenu i opreme za automatsku naplatu prevoza od firme Apex Solution Technology d.o.o. Beograd, Grad Kragujevac mesečno plaća 2.088.000 dinara. Ugovor na dve godine sa ovom firmom sklopljen je nakon sprovedene procedure javne nabavke na kojoj je Apex bio jedini ponuđač.


 

Članak je objavljen u okviru projekta "Država i solidarnost – Pogled uprt u evropsko pravo" koji finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz medijski program. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj članka odgovornost je isključivo nedeljnika "Vreme" i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net