Ustav >

Predlozi za bolji položaj dece

Još 2017. godine, Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) iznela je predlog ustavnih promena koje bi poboljšale položaj deteta. Predloge prenosimo u celosti

Važeći Ustav Republike Srbije sadrži tri člana koji se odnose na prava deteta – jedan eksplicitno (član 64. "Prava deteta") i dva implicitno (član 65. "Prava i dužnosti roditelja" i član 66. "Posebna zaštita porodice, majke, samohranog roditelja i deteta"). Pored ovih, predložili smo i izmenu člana 71. "Pravo na obrazovanje".

Opšti komentar je da osnovni principi iz Konvencije UN o pravima deteta, nisu prepoznati u važećem Ustavu RS (pravo na život, opstanak i razvoj, nediskriminacija dece, participacija dece i najbolji interes deteta). Osim toga, želeli bismo da ukažemo da pravni poredak Republike Srbije ne sadrži definiciju "dete".

Oslanjajući se na definisanje ovih principa u Konvenciji o pravima deteta, drugih ratifikovanih međunarodnih sporazuma i relevantnih propisa, pripremili smo nekoliko predloga izmena i dopuna.

Nedavno završeni konsultativni proces je po svojim ciljevima bio vrlo ograničen i prvenstveno se ticao ustavno-pravnog položaja pravosudnih organa. U svetlu činjenice da su konsultacije vođene u vezi sa Poglavljem 23, koje obuhvata oblast prava deteta, kao i da se u narednom periodu očekuje otvaranje šire rasprave o ustavnoj reformi, procenili smo kako je značajno da se uključimo u ovaj proces i ukažemo na pitanja od značaja za položaj dece.

Napominjemo da izmene i dopune predlažu značajne promene u postupanju pravosudnih organa u postupcima zaštite prava deteta, postupcima u vezi sa vršenjem roditeljskog prava, postupcima određivanja mera zaštite u slučajevima nasilja u porodici i dr. Iz ovih razloga smatramo da bi trebalo da budu uzeti u razmatranje i postanu materija koja je garantovana Ustavom.

Izradi komentara prethodila je uporedna analiza nekoliko ustavnih tekstova koje smo dobili zahvaljujući našim kolegama iz organizacija Eurochild. Analiza koju smo sproveli pokazala je da se ključna razlika između našeg i drugih ustava odnosi na garantovanje opštih principa Konvencija o pravima deteta. Samim tim, predlozi koje smo uputili upravo su bili usmereni ka tome.

Predlog za izmenu Ustava Republike Srbije

1. Važeći stav 2 člana 64. redefinisati: "Svako dete ima pravo na lično ime, upis u matičnu knjigu rođenih, pravo na državljanstvo, pravo da zna ko su mu roditelji i na njihovo staranje i pravo da očuva svoj identitet."

2. Važeći stav 5 člana 64. redefinisati: "Prava deteta i njihova zaštita uređuju se zakonom. Deci će biti obezbeđena zaštita u skladu sa ratifikovanim međunarodnim sporazumima kojima se štite njihova prava."

3. U član 64. dodati stav: "Dete ima pravo na život u porodičnom okruženju."

4. Član 64. proširiti stavom koji se odnosi na princip najboljeg interesa deteta tako da glasi: "U svim aktivnostima državnih organa koja se tiču dece, najbolji interes deteta biće od prvenstvenog značaja."

5. Član 64. proširiti stavom koji se odnosi na princip participacije dece: "Dete ima pravo da formira i izražava svoje mišljenje povodom svih pitanja koja ga se tiču, u skladu sa zakonom."

6. U član 64. dodati stav koji se odnosi na princip nediskriminacije dece: "Sva deca će biti tretirana jednako, bez obzira na lične karakteristike. Zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu."

7. Član 66. stav 3. redefinisati na sledeći način: "Posebna zaštita i pomoć države se pruža deci iz posebno osetljivih grupa."

8. Član 77. stav 1 redefinisati: "Svako ima pravo na kvalitetno i dostupno obrazovanje."

Obrazloženje upućenog predloga za izmenu Ustava Republike Srbije

1. Član 7. Konvencije UN o pravima deteta definiše da dete nakon rođenja ima pravo na ime, pravo na sticanje državljanstva, saznanje o poreklu, staranje roditelja, te kako bi ovaj stav bio potpuniji i obuhvatio sva ova prava, predlažemo da se dopuni gore navedenim.

2. Podsetili bismo da kao potpisnica Konvencije o pravima deteta, Republika Srbija ima obavezu da uskladi svoje nacionalno zakonodavstvo sa odredbama ovog međunarodnog dokumenta,što znači da je u obavezi da preduzme mere zaštite dece definisane ovom Konvencijom. Ovakvim stavom obezbeđuje se puno poštovanje Konvencije o pravima deteta.

3. Ovaj stav podrazumeva pravo deteta na život u svojoj biološkoj porodici, ali i pravo na život u okruženju koje podseća na porodicu. U situaciji kada je dete privremeno ili stalno lišeno porodične sredine, ili u njegovom najboljem interesu nije povratak u tu sredinu, država obezbeđuje određeni vid alternativnog zbrinjavanja dece. U odnosu na izbor smeštaja, porodični smeštaj (hraniteljstvo) treba da ima prioritet prilikom razmatranja oblika zbrinjavanja deteta. S tim u vezi, pozivamo se i na "Smernice o alternativnom zbrinjavanju dece – okvir Ujedinjenih nacija". Ove smernice kao dva ključna koncepta izdvajaju nužnost i prikladnost. Koncept nužnosti se ogleda u neophodnosti podrške biološkoj porodici kako bi dete ostalo da živi u njoj. Ukoliko dođe do realizacije mere izdvajanja deteta iz porodice, izbor oblika alternativnog zbrinjavanja treba da bude u skladu sa potrebama deteta i participativan, uz mogućnost razmatranja spajanja porodice.

4. Princip najboljeg interesa deteta, koji ima prvenstveni značaj u svim postupcima koji se odnose na decu, precizno je definisan u Opštem komentaru broj 14 Komiteta UN za prava deteta – najbolji interes deteta. Od izuzetnog je značaja da postoji ujednačeno shvatanje najboljeg interesa deteta među svim državnim organima, kako bi se izbeglo diskreciono tumačenje istog. Stoga, upućujemo na Opšti komentar Komiteta za prava deteta koji opisuje šta jeste najbolji interes deteta. Član 3. Konvencije o pravima deteta glasi: "U svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta biće od prvenstvenog značaja." U svojim Zaključnim zapažanjima iz februara 2017. godine Komitet za prava deteta je preporučio Srbiji da "u svetlu Opšteg komentara br. 14 (2013) o pravu deteta da njegovi najbolji interesi imaju primarni značaj, ojača svoje napore kako bi se osiguralo da se ovo pravo na odgovarajući način integriše i dosledno tumači i primenjuje u svim zakonskim, upravnim i sudskim postupcima i odlukama, kao i u svim politikama, programima i projektima koji su relevantni za decu i imaju uticaj na decu". Komitet je Srbiji preporučio i da "razvija procedure i kriterijume kojima se pružaju smernice svim relevantnim licima u vlasti za određivanje najboljeg interesa deteta u svakoj oblasti i za davanje potrebne težine interesima deteta kao primarnom značaju". U skladu sa prethodno navedenim, predlažemo da se princip najboljeg interesa deteta garantuje Ustavom.

5. Princip participacije deteta u punom smislu podrazumeva da deca treba da budu obaveštena o svima stvarima koja ih se tiču, da im se na uzrastu prikladan način omogući da iskažu svoje mišljenje i da se tom mišljenju prida dužna pažnja prilikom donošenja odluka nadležnih organa o konkretnom slučaju. S tim u vezi, pozivamo se na član 2. Konvencije o pravima deteta koji glasi: "Strane ugovornice će obezbediti detetu koje je sposobno da formira svoje sopstveno mišljenje pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja o svim pitanjima koja se tiču deteta, s tim što se mišljenju deteta posvećuje dužna pažnja u skladu sa godinama života i zrelošću deteta. U tom cilju, detetu će posebno biti pružena mogućnost da bude saslušano u svim sudskim i administrativnim postupcima koji se tiču deteta, bilo neposredno ili preko zastupnika ili odgovarajućeg organa, na način koji je u skladu sa procesnim pravilima nacionalnog zakona." Predlažemo da ovo pravo bude garantovano Ustavom, budući da je i od značaja za rad pravosudnih organa u postupcima koji se odnose na zaštitu dece.

6. Princip nediskriminacije dece – Član 2. Konvencije o pravima deteta glasi: "Strane ugovornice ove Konvencije će poštovati i obezbeđivati prava utvrđena ovom Konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom jurisdikcijom bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja." Ovaj princip je značajan za rad pravosudnih organa tokom postupaka zaštite prava deteta, postupaka u vezi sa vršenjem roditeljskog prava, itd. Iz ovih razloga, smatramo da treba da bude garantovan najvišim pravnim aktom.

7. Prema članu 71. Nacrta zakona o pravima deteta, detetom iz posebno osetljive grupe smatra se: dete žrtva nasilja, zanemarivanja, eksploatacije, seksualnog nasilja i eksploatacije, prodaje ili trgovine decom; dete žrtva upotrebe narkotika, duvana, alkohola i drugih psihotropnih supstanci i zloupotrebe lekova i drugih štetnih navika; dete azilant i dete izbeglica; dete pripadnik nacionalne manjine; dete pripadnik seksualne manjinske grupe; dete ulice; dete sa smetnjama u razvoju i invaliditetom; dete iz socijalno nestimulativne sredine; dete u sukobu sa zakonom; dete izvršilac protivpravnog dela koje nije navršilo četrnaest godina; dete u situacijama oružanih sukoba.

Umesto postojećeg termina "deca ometena u psihičkom ili fizičkom razvoju", kako je definisano u važećem Ustavu, predlažemo upotrebu termina "deca sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom", koji je celishodniji.

8. Pozivamo se na odredbe Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (član 24) koji obavezuje države članice da omoguće deci pravo na obrazovanje koje je inkluzivno, na svim nivoima, bez diskriminacije. Takođe, pozivamo se i na Opšti komentar broj 4 (2016) Komiteta za prava osoba sa invaliditetom "Pravo na inkluzivno obrazovanje". Opšti komentar broj 4 ukazuje da je inkluzivno obrazovanje osnovno ljudsko pravo, i da inkluzivno obrazovanje treba da bude zastupljeno na svim nivoima obrazovanja. Kroz inkluzivno obrazovanje dostiže se inkluzivno društvo. Napominjemo da se inkluzivno obrazovanje odnosi na svu decu, decu iz posebno osetljivih grupa i decu iz opšte populacije. Pojam "dostupno"u smislu pravnog standarda podrazumeva da pravo na obrazovanje bude pristupačno svakom detetu, bez ikakvih prepreka u ostvarivanju ovog prava (prepreka u smislu fizičkih/arhitektonskih barijera i prepreka koje se tiču kvaliteta sadržaja, npr. nemogućnost da deca pripadnici nacionalnih manjina nastavu slušaju na maternjem jeziku). S druge strane, "kvalitetno" znači prilagođeno potrebama deteta i pravedno. Mere i aktivnosti podrške obezbeđuju se detetu/učeniku koji ima potrebu za dodatnom podrškom, u skladu sa Zakonom.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net