foto: tanjug
ISTORIJA ILI PROMOCIJA: Siniša Mali na Londonskoj berzi

Finansije >

Jeftina milijarda iz Londona

Srbija novom emisijom obveznica jeste postigla bolji rezultat od Mađarske (koja se zadužila za milijardu evra u septembru prošle godine sa kuponom od 1,25 odsto, ali na sedam godina). Desetogodišnje obveznice Srbije su jeftinije i od rumunskih, ali već od bugarskih nisu – bugarske državne obveznice na 10 godina već neko vreme su ispod jedan odsto prinosa godišnje

Kako su javili mediji, delegacija u kojoj se nalazio ministar finansija Siniša Mali, drugi predstavnici Ministarstva finansija, kao i predstavnici Narodne banke Srbije (NBS), 19. juna okončala je razgovore koji su vođeni u Bostonu, Njujorku, Frankfurtu i Londonu, dogovorivši emitovanje državnih obveznica u iznosu od jedne milijarde evra.

Sedam dana kasnije, desetogodišnje obveznice su emitovane na međunarodnom tržištu kapitala i listirane su na Londonskoj berzi. Kako je javila NBS, "uspešna fiskalna konsolidacija i sveobuhvatne reforme sprovedene poslednjih godina, zajedno sa povoljnim uslovima na međunarodnom finansijskom tržištu kapitala, rezultirale su emisijom po najnižoj kamatnoj stopi od 1,5 odsto (kuponska stopa) i prinosu od 1,619 odsto, pri čemu je tražnja dostigla rekordne 6,4 milijarde evra."

Uprava za javni dug objavila je informaciju da je Srbija još 10. juna obavestila zainteresovane poverioce da želi da prevremeno otkupi evroobveznice čije glavnice na naplatu stižu 2020. i 2021. godine. Reč je o zaduženju iz septembra 2011. godine (milijardu dolara) po kamatnoj stopi od 7,25 odsto, ponovnom zaduženju iz septembra 2012. godine (takođe milijardu dolara, po stopi od 6,625 odsto godišnje), kao i o emitovanih 1,5 milijardi dolara iz februara 2013. po stopi od 4,875 odsto godišnje, ali na sedam godina, za razliku od prve dve emisije obveznica koje su bile desetogodišnje.

Dan nakon što je emitovano ovih najnovijih "londonskih" milijardu evra, Srbija je otkupila 700 miliona dolara od onih 1,5 milijardi iz 2013. godine i 400 miliona od one dve emisije iz 2011. i 2012. godine – ukupno 1,1 milijardu dolara.


DUG OSTAJE ISTI

Kako je saopštila NBS, emitovanje ove nove obveznice "neće uticati na povećanje javnog duga jer se celokupan iznos emisije koristi za otplatu obveznica denominovanih u dolarima koje su emitovane u periodu 2011. i 2013. godine", te da "prevremenom otplatom dolarskih euroobveznica sredstvima nove emisije javni dug ostaje na istom nivou, smanjeno je učešće dolarskog duga u ukupnom javnom dugu za 4,1 procentna poena, sa 26,1 odsto koliko je iznosilo pre prevremenog otkupa obveznica na 22 odsto, što je ujedno dovelo i do smanjenja valutnog rizika duga."

Zbilja, ovaj rezultat jeste istorijski, kako saopštava NBS, naročito kada se ima u vidu da je država koliko u januaru 2019. pokušala da se zaduži na 10 godina na domaćem finansijskom tržištu za 100 miliona evra, i to uz prinos veći od tri odsto, a uspela je da od ponuđenih 100 proda tek 70-ak miliona evra.

Ali, onda su se po televizijama razleteli i ministar Mali i predsednik Vučić. Siniša Mali je na TV Prva izjavio da sadašnja vlada ovim parama vraća dugove stare vlasti, zaboravljajući da je od pomenuta tri zaduženja dva uzela SNS-SPS vlada, u septembru 2012. i februaru 2013. godine. Mali je rekao i da je "naša obveznica od 1,619 odsto povoljnija po ceni i od Mađarske i od Rumunije i od Bugarske".

Srbija ovom emisijom obveznica jeste postigla bolji rezultat od Mađarske (koja se zadužila za milijardu evra u septembru prošle godine sa kuponom od 1,25 odsto, ali na sedam godina). Desetogodišnje obveznice Srbije su jeftinije i od rumunskih, ali već od bugarskih nisu – bugarske državne obveznice na 10 godina već neko vreme su ispod jedan odsto prinosa godišnje.

Predsednik Vučić je, po običaju, dao mašti na volju. Izjavio je da će "zahvaljujući boljoj ekonomskoj situaciji, boljim pregovorima koje smo vodili, ozbiljnijoj državi", ovaj poduhvat značiti "380 miliona evra direktne uštede za građane, na samo jednu milijardu zaduženja, verovali ili ne". Potom je rekao, "da ljudi razumeju", da je to isto kao da neko domaćinstvo plaća 725 evra ratu za stan, i onda "posle osam godina mučenja, a treba da nastavite još 10 ili 20 godina da plaćate 725 evra, vi ćete da plaćate 161 evro. I to svaki čovek, svaki domaćin razume. Pa mi recite da li je to veliko olakšanje za svaku kuću, za svaku porodicu u Srbiji". Nije poznato odakle predsedniku ovakva računica, naročito što one obveznice iz 2011. i 2012. ne bi trebalo isplaćivati "još 10 ili 20 godina" – dospevaju na naplatu u septembru 2021. godine.

No, to još nije sve: Vučić je izneo i svoj sopstveni razvojni plan – plan za trošenje para – koji dosta podseća na onaj "nacionalni investicioni plan" iz vreme prve Koštuničine vlade, osim što deluje neozbiljnije i od njega. Jer, kako ozbiljno razmatrati plan kojim se predviđa ulaganje države od "pet ili deset milijardi evra"?

"Ako naš rast bude, recimo, pet odsto na godišnjem nivou, mi verujemo da može da ide na šest, ali ako bude pet odsto, to vam je negde oko 2,3 milijarde (evra) na godišnjem nivou. Toliko novca možete da uzmete da ne opterećujete javni dug zemlje u odnosu na BDP. Dakle, i to bismo mi sve gurnuli u te investicije. Ako pet godina imate po dve milijarde na takav način, to vam je 10 milijardi", rekao je Vučić 26. juna.


REALNOST PROTIV PROCENATA

Najpre, za ovih sedam godina naprednjačke vlasti, rast BDP-a nikada nije bio ni pet, ni šest odsto. Najveći rast bio je prošle godine, nešto iznad četiri odsto, i to najviše zahvaljujući jednokratnim efektima nakon izuzetno slabe 2017. godine. No, uzmimo da privreda Srbije može da raste pet odsto godišnje, i to pet godina zaredom. Uzmimo, zarad lakšeg računa, da je BDP Srbije 40 milijardi evra (iako je zapravo viši za koju milijardu), i uzmimo, kao što već jeste, da je javni dug Srbije oko 50 odsto BDP-a (dakle, 20 milijardi, iako je, opet, u stvarnosti za neku milijardu viši). U ovom našem primeru pet odsto rasta privrede godišnje znači uvećanje BDP-a od dve milijarde evra. Prema predsednikovom računu, isto toliko država može da se zaduži i da "gurne" te dve milijarde u investicije, bez povećanja odnosa javnog duga prema BDP-u.

No, pogledajmo realnost. Nakon prve godine, BDP Srbije biće 42 milijarde evra, a dug, zbog dodatnog zaduživanja od dve milijarde, iznosiće 22 milijarde. Na kraju te prve godine javni dug iznosiće 22/42, odnosno 52,4 odsto BDP-a. Na kraju druge godine BDP će iznositi 44,1 milijardu, a javni dug 24,1 milijardu; na kraju treće BDP biće 46,3 a javni dug 26,3 milijarde; na kraju četvrte BDP će biti 48,6 a javni dug 28,6 milijardi, da bi na kraju ovog zamišljenog i nedostižnog rasta od pet odsto godišnje BDP iznosio 51,05 milijardi evra, a javni dug – pod uslovom da ne raste zbog nekih drugih stvari – 31,05 milijardi evra. Efekat ovog ulaganja jeste porast javnog duga sa 50 na 60,8 odsto BDP-a za pet godina.

Vratimo se na onu milijardu iz Londona. Kako je, zapravo, kamatna stopa toliko pala za zaduživanje Srbije? Država jeste sredila javne finansije, u smislu da više ne postoje ogromni deficiti na kraju godine, te da je inflacija niska i stabilna. Napokon, država se zaista tokom 2011, 2012, 2013.. zaduživala sa po 5-7 odsto u devizama, a, na primer, u avgustu 2012. država se zadužila na domaćem tržištu, u dinarima, na tri godine, po stopi prinosa od čak 15,84 odsto godišnje.

Ali, kakav je bio kontekst? Period 2011-2013. bio je period intenzivne krize evrozone – zbog izuzetno visokih javnih dugova "visile" su privrede i Grčke i Portugala i Španije i Italije, i stope po kojima su se ove evropske zemlje "na toplim morima" zaduživale bile su astronomske. Uostalom, ne moramo ići na topla mora. Mađarska je u maju 2011. izdala sedmogodišnje obveznice u vrednosti od milijardu evra sa kuponom od šest odsto. Desetogodišnje obveznice Nemačke su tokom 2011. i 2012. varirale otprilike između 2 i 3,5 odsto; negde u leto 2012. nemačke desetogodišnje državne obveznice nosile su onoliki prinos koliko će doneti ova srpska "londonska" milijarda iz 2019, nešto više od 1,5 odsto. A može li se porediti privreda Nemačke iz 2012. sa privredom Srbije u 2019? Naravno da ne.

U decembru 2018. Fiskalni savet o ovom padu kamatnih stopa za Srbiju piše da su mu doprineli i domaći i spoljni činioci: "Od domaćih činilaca posebno je značajno uspešno sprovođenje fiskalne konsolidacije i postizanje makroekonomske stabilnosti, što je omogućilo smanjenje premije na rizik zemlje i samim tim cene po kojoj se država zadužuje. Kad se tome dodaju i ekstremno niske kamatne stope u međunarodnom okruženju usled ekspanzivne monetarne politike Evropske centralne banke (ECB), ne iznenađuje značajno poboljšanje uslova zaduživanja za Srbiju u prethodnih pet godina."

I zbilja – u proleće 2015. ECB je u pokušaju da pokrene evropsku privredu i poveća inflaciju na dva odsto pokrenula tzv. "kvantitativno olakšavanje", odnosno, upumpavanje milijardi i milijardi evra u privredu Evrope. Ova praksa prekinuta je u decembru 2018. – do tada je ECB ubacila 2,6 hiljada milijardi evra – a kamatne stope su se zbog ovog obilja novca srozale, ponegde čak i ispod nule. Na primer, danas, prinos na desetogodišnje državne obveznice Nemačke iznosi -0,32 odsto, negativne su i desetogodišnje obveznice Francuske, dok je Grčka pala na 2,35 odsto, Italija ispod dva odsto, a Portugal na 0,46 odsto.

Iako je prošle godine bilo očekivanja da će referentna kamatna stopa ECB porasti, sada stvari idu u suprotnom smeru: prvo je bilo planirano da rast evrozone bude iznad dva odsto, pa je ipak prognoziran rast od 1,7 odsto u 2019, da bi ta prognoza bila korigovana na rast od svega 1,1 odsto ovog proleća. Takođe, umesto ciljana dva odsto, inflacija u evrozoni je na 1,2 odsto, što je navelo odlazećeg predsednika ECB Marija Dragija da izjavi kako će ECB započeti novo stimulisanje rasta, ne navodeći da li će biti ponovnih "kvantitativnih olakšica" ili smanjenja kamatne stope ECB, koja je već na nuli. Slična poruka može se čuti i iz SAD-a gde je Tramp u junu na Tviteru – a gde bi drugde – izjavio da je FED zabrljao što nije smanjio kamatne stope: očekuje se da će se to i dogoditi u narednom periodu, što znači da će novac i dalje ostati jeftin.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net