karikatura: vladimir radibratović

Portret savremenika – Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja >

Dobar ministar svojih šefova

Nakon curenja u javnost testova za malu maturu biznismen i ministar Mladen Šarčević ne oseća se odgovornim ni za šta i naglašava da on podnosi račune samo svojim šefovima. Ne građanima, ne profesorima, ne đacima

Ljubitelji legendarne serije "Mućke" svakako se sećaju kako su Delboj, Rodni i Deka Troter, svako za sebe, policijskom inspektoru Slejteru opisali lopova koji je ukrao mikrotalasnu rernu na pijaci: patuljak od dva metra, između 15 i 50 godina, belac, sa azijskim crtama lica, crn ko ugalj, sa aparatom za sluh. Nešto slično, doduše u nekoliko dana, izveo je ministar prosvete Mladen Šarčević opisujući ko je ukrao testove iz matematike za malu maturu.

Podsetimo se: 18. juna ujutru bio je odložen test iz matematike jer je prethodno "procurio" u javnost i raširio se među malim maturantima. Šarčević je najpre rekao da je neko "otvorio rezervnu kesu sa testovima i prodao test iz matematike": "Svi će morati policiji da pokažu rezervne kese, pa će se utvrditi gde se ovo dogodilo."

Potom je izjavio da "tužilaštvo ispituje majku jednog učenika beogradske OŠ ‘Ilija Birčanin’", da su testovi "bili sigurni dok nisu stigli u školu", da on procenjuje da je "neko od direktora škola bio neoprezan, odnosno bio je opušten" i da je svedena na minimum mogućnost da su testovi otvarani u štampariji, "jer je ceo proces štampanja protekao uz kontrolu policije i BIA".

Onda su 18. uveče u priču uvedene "tri žene iz škole u Zemunu", potom da je test "dat drugoj osobi preko Vajbera, snimljen i dalje prosleđen osobi koja se bavi medijima", e da bi sutradan, 19. juna, bio uhapšen muškarac pod sumnjom da je "iskoristio nepažnju svojih kolega u štampariji (Politika a.d.) kada je nestala struja, ukrao test, a zatim otišao u toalet, gde je test uslikao telefonom, potom taj primerak bacio u WC-šolju i uništio ga".


ZADOVOLJAN MINISTAR

Tako su deca i njihovi roditelji neplanirano imali dodatan stres – ministar je to nazvao dodatni "relaks" dan. Pojavile su se sumnje da su i testovi iz srpskog jezika i kombinovani test takođe ukradeni (ministar Šarčević o tome da li je bezbedan kombinovani test: "Danas jeste bezbedan test. Nadam se da jeste."), a sve se završilo konstatacijom ministra da su Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i Ministarstvo prosvete "dobro uradili svoj posao, ali je ‘zatajilo’ negde na terenu", te da će od sledeće godine polaganje biti bezbedno "jer će sve biti digitalno".

Iako je najpre tvrdio da su krivci među direktorima i zaposlenima u školama, otkako je uhapšen radnik iz štamparije, ministar je okrenuo ploču: "Zadovoljan sam jer je krivac brzo otkriven i jer je dokazano da su svi akteri u prosvetnom sistemu, od Ministarstva prosvete, preko Zavoda, školskih uprava do škola sto odsto ispravni."

Za razliku od prethodnog skandala sa "provaljenim" testovima za malu maturu (2013. godine, kada je tadašnji ministar Žarko Obradović podneo ostavku nakon mesec dana natezanja), Šarčević ostavku nije podneo, ali je rekao da "njegovi šefovi" imaju njegovu blanko ostavku: "Imam moralno pravo da imam poverenja u onog ko me je postavio. (...) Osećam moralnu odgovornost, ali zašto bih podneo ostavku kad je otkriveno šta je problem", izjavio je Šarčević za "Insajder", dodao da ga je Vučić "pet puta zvao" i pružio mu "maksimalnu podršku", te da ne treba da podnese ostavku jer su poglavlja 25 i 26 "najbolje ocenjena u izveštaju Evropske komisije".

Predsednica Vlade Ana Brnabić je iz Pariza "dosolila", prokomentarisavši da je Šarčević jedan od najboljih ministara u Vladi: "Ne prihvatam ostavku Šarčevića, drago mi je što je on ministar prosvete i ponosna sam što je ministar u mojoj vladi."


KRIVA JE OPOZICIJA

Šarčević se samo par nedelja pre polaganja testova za malu maturu hvalio kako je sadašnji koncept mature "utegnut", da "ne dozvoljava muvanje", te da su mere "rigorozne"; da ne pominjemo da je još u leto 2017. najavio "lov na veštice", nakon što je utvrđeno da su u Raškom, Pčinjskom i Nišavskom okrugu đaci imali "sumnjivo dobre rezultate" na maloj maturi. Tada je čak najavio i uvođenje nadzornih kamera na maturske testove. No, sada nije trebalo dugo da sve prebaci na sabotaže i opoziciju:

"Bilo je mnogo pokušaja da se polaganje male mature minira, uključujući i ovaj jučerašnji test iz matematike. Sve do ujutru, pred testiranje, otvarali su lažne profile, postavljali navodna rešenja, pa ih brže-bolje zatvarali. Sve je provereno i utvrđeno je da su sva rešenja lažna. Do poslednjeg časa su maltretirali decu. Reč je o klasičnoj sabotaži. No, sad je to iza nas", rekao je ministar za tabloid "Srpski telegraf", dok je u intervjuu "Politici" rekao da je za ovo stanje kriva – opozicija.

"Ljudi koji danas kritikuju mene su upravo oni koji su nam ostavili ovo loše što menjamo. (...) 2011. godine, kada je usvojen današnji model završnog ispita, sadašnja opozicija je bila na vlasti. Odmah (je) počela haranga na ministarstvo. Nisu sačekali da se utvrdi krivac, a ispada da ni ministar, ni načelnik školske uprave, ni direktor škole nije pogrešio. Ko se ne bi iznervirao? Znate li koliko je osoba radilo na ovom projektu? Njih 28.000. I ja da kažem da su oni idioti jer je neko to tražio. Ko? Lider opozicije Boško Obradović, Aleksandra Jerkov, Zoran Živković. Pa Aleksandra Jerkov je bila predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje kada je ovo doneto, ona je odgovorna za loš model mature. I ta deca sada protestuju kao spontano, a neki od njih se ponašaju kao najgori navijači. (...) Neko je iskoristio te đake u političke svrhe (...) I sada imate vajne spontane demonstracije... Nisu spontane, jer ih vodi dete čiji roditelj vodi ove veće proteste ‘Jedan od pet miliona’", rekao je ministar za "Politiku" i zatvorio krug.


AMBICIOZAN POČETAK

Ministar Šarčević, rođen 1957. u Zemunu, u javnosti je postao poznat kao osnivač više privatnih škola u Srbiji i regionu, a kada ga je tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić pozvao u leto 2016. da bude ministar prosvete u njegovoj drugoj vladi, Šarčević se nalazio na poziciji generalnog menadžera obrazovnog centra "Ruđer Bošković" u Beogradu.

Na jednoj sednici Skupštine Bojan Pajtić je izneo informaciju, koja do danas nije demantovana, da je sin Aleksandra Vučića završio pomenutu gimnaziju u kojoj Mladen Šarčević ima vlasnički udeo. Javnost takođe nikada nije saznala kako je tada potpredsednik, pa predsednik Vlade Srbije Vučić uspevao da sa godišnjim primanjima od desetak hiljada evra plaća godišnju školarinu za sina Danila koja se, prema pisanju portala KRIK, kreće između 8850 do 12.500 evra.

Kada je postavljen na mesto ministra prosvete, odmah je najavio gomilu reformskih projekata, od kojih mnogi do danas nisu zaživeli: uvođenje preduzetničkog vaspitanja u osnovne škole, svakodnevno bavljenje sportom, nacionalna (velika) matura od 2018. godine, informatika kao obavezan predmet u osnovnim školama umesto izabranog sporta, dualno obrazovanje, da roditelji ocenjuju nastavnike, obavezne uniforme u školama od 2017, spajanje tehničkog obrazovanja i informatike u jedan predmet – dizajn, elektronski dnevnik, kao i da će ministarstvo "učiniti sve da zaštiti srpski jezik od loših uticaja"...

Za nešto – informatiku, na primer – ministru je odmah rečeno da ne može odmah da bude uvedeno. Takođe, Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta je saopštio "da model tri puta 30 minuta nema uporište sa organizacijskog, didaktičko-metodičkog, niti zdravstvenog aspekta nastave fizičkog vaspitanja i nema nikakve veze sa edukacijom učenika – nastavom, niti se ijedna fizička aktivnost u predloženom trajanju može nazvati sportom".


GUBITAK AUTONOMIJE UNIVERZITETA

Za vreme Šarčevićevog mandata Skupština je usvojila novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim je ministru data moć da (na predloge Saveta roditelja) odabira direktore škola, kao i da ih otpušta. Usvojen je i Zakon o visokom obrazovanju za koji je široka stručna javnost ustanovila da ugrožava zajamčenu autonomiju univerziteta. Kako? Tako što je politizovan sastav Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (koji vodi politiku visokog obrazovanja) i Nacionalnog akreditacionog tela (koje akredituje ustanove i programe) – većinu članova sada biraju Vlada i Privredna komora.

Ovakve izmene je kroz skupštinski Odbor za obrazovanje "progurao" predsednik odbora Muamer Zukorlić, koji već godinama ne uspeva da akredituje univerzitet koji je osnovao. Sa Zukorlićevim amandmanima se saglasio ministar Šarčević, a poslanici nisu uopšte stigli da raspravljaju na sednici parlamenta, jer je Atlagićevim i Rističevićevim besmislenim amandmanima potrošeno vreme za raspravu.

"Ovim zakonima zadat je veliki udarac autonomiji univerziteta, smanjen je uticaj nezavisnih tela na kreiranje obrazovnih politika i praćenje njihove realizacije. Ugrožena su prava učenika na kvalitetno obrazovanje i uveden je niz mera koje se mogu politički zloupotrebiti na štetu samog obrazovnog sistema i društva uopšte", saopštilo je Udruženje profesora i istraživača.

Ministar Šarčević je kratko rekao da "nijedan član Zakona o visokom obrazovanju ne ugrožava autonomiju univerziteta od strane države", te da "ukoliko je neko izgubio svoje privilegije ima pravo da se ljuti i da to demonstrira uz peticiju", ali da smatra "da zahtevi iz peticije nemaju osnova". U nekoj potonjoj situaciji, ministar je izjavio "da je autonomija Univerziteta važna kategorija koju ne treba zanemarivati, ali niko nije jači od države". Peticiju protiv ovih zakona je, uzgred, potpisalo oko 2000 profesora i naučnih radnika.


UDŽBENICI I E-DNEVNICI

U aprilu 2018. usvojen je i novi Zakon o udžbenicima, za koji je Ministarstvo prosvete govorilo da će ukinuti monopol, no, istraživanje BIRN-a pokazalo je nešto drugo: ministar Šarčević je izbacio odredbe zakona koje prethodno nije hteo da izbaci ministar Verbić – a koji su smetali najvećem izdavaču na tržištu, nemačkoj kući "Klet", koji sa ćerkama firmama pokriva oko polovine tržišta Srbije za udžbenike osnovnih škola.

BIRN je pisao da se 2015. prvi čovek "Kleta" obratio tadašnjem premijeru Vučiću: "Ako se primeni novi zakon o udžbenicima, bićemo primorani da obustavimo sve naše aktivnosti u Srbiji, što verujem da nije u interesu Vlade i ne ide u prilog njenih nastojanja da privuče nove investicije." To što se našlo u zakonu tada, izbačeno je iz zakona od prošle godine. Ujedno, kako je pisao BIRN, Šarčević je u februaru 2018, mesec i po pre usvajanja novog zakona, sa predsednicom Vlade Anom Brnabić javno promovisao digitalni udžbenik izdavača "Klet".

U julu 2018. Šarčević promoviše "nacionalnu nauku", predviđenu Deklaracijom o opstanku srpskog naroda: "Svaka ozbiljna država ima svoju nacionalnu nauku. Svi o tome vode posebnu brigu, pa na isti način i mi treba da se posvetimo nacionalnim temama (...) Kad odete do Nemaca, oni imaju nemačku nauku, kad odete u Koreju, oni imaju korejsku nauku. To su predmeti sa nacionalnim predznakom, odnosno to je samo ona naša ‘srpska nauka’, koja obuhvata jezik, književnost, kulturu, geografiju, istoriju."

U avgustu 2018. portal KRIK piše da je posao sa uvođenjem elektronskih dnevnika (esDnevnik), vredan 1,6 miliona evra, Ministarstvo prosvete dalo konzorcijumu u kome se nalazila i kompanija "Tesla" iz Zagreba. Prema nalazima KRIK-a, Šarčević je poslovno sarađivao sa kompanijom "Tesla" dok nije bio ministar, a uslovi tendera na kome je "Tesla" pobedio bili su takvi da je samo ta kompanija mogla da ih ispuni.

Ana Brnabić je sa svoje strane projekat uvođenja elektronskih dnevnika ocenila kao "pozitivnu promenu" koja pokazuje da "idemo u društvo u kom nema više muljanja", a pisanje KRIK-a kao "tendenciozno", jer, kako je rekla, ako nešto nije bilo u redu, trebalo je da se druge kompanije žale: "Hoću da kažem da ako niko nije podneo žalbu, onda niko nije imao razlog da podnosi žalbu."


BAHATO, BRE

Odnos prema medijima i ponašanje ministra u javnosti daleko su od idealnih. U avgustu 2017. ministar je grubo odgovorio na pitanje građanke zašto se priča da su udžbenici besplatni ("Nisam ja vama pionir ovde, da me ispitujete kao dete. Ja vam odgovaram, vi me prekidate sa potpitanjima. Pa neću da vam odgovorim. Eto. Ajmo. Znam, al’ neću, drski ste. Ja sam za decu, nisam za odrasle, to je već andragogija."). Istog meseca je zajedno sa Anom Brnabić podržao naum ministra Vulina da se "jača kult države Srbije" tako što će u javne institucije biti stavljane fotografije Aleksandra Vučića.

U novembru 2017. – novi skandal. Komentarišući snimak vršnjačkog nasilja (za koje će ustvrditi da "drastično opada"), ministar u emisiji "Upitnik" izjavljuje sledeće: "Pa znate kako, kad pogledate ovoga krupnog momka i ovoga sitnog momka, ovome piše na čelu ‘muči me’. Otprilike se tako oni zadevaju i snimaju i nekada i fingiraju takve stvari." Kasnije u emisiji će se nasmejati i reći da se šalio; još kasnije će se pravdati time da oni koji ga poznaju znaju da se "netipično izražava".

U septembru 2018. Šarčević na TV Prva preti da će da ode iz emisije "150 minuta": "Ako ste vi mene pozvali da mi vrtite filmove i da mi držite slovo, ja ću stvarno da odem. (...) U junu ove godine tu pretnju ostvaruje na televiziji N1, kada napušta emisiju "Crvena linija". Šarčević se naljutio zbog pitanja o ukidanju društvenog odeljenja Prve beogradske gimnazije, rekao "da je obmanut da će se u emisiji govoriti o reformama obrazovanja, a da je pitanje o tako nečem ‘tendenciozno’ i ‘manipulacija’", da je jedino on "nepoželjna osoba" u odnosu na druge goste, i onda uz reči "ne mogu više, vi ste čudo od televizije" izašao iz studija.

Prethodno je u januaru, dok su građanski protesti bili na vrhuncu, izvređao članove akademske zajednice koji su podržali proteste: "Ma to je malo, bre. Pa znate kolika je akademska zajednica. Od tih 610, pola penzionera i neki mladi istraživači, počeli tek juče da rade. Nemate tu ozbiljnih imena", rekao je Šarčević za spisak koji je ubrzo otišao na više od 1000 potpisnika.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net