Zeleni

Šta vam pada na pamet kada čujete „Zelena partija“, „Zeleni“? Da su to nekada bili neki hipici duge kose sa poluprljavim farmerkama zabrinuti za egzistenciju foka, a da su to danas bradati hipsteri i brižljivo nemarno obučene hipsterke zaluđeni za klimatske promene jer nemaju preča posla? Između „Zadruge“ i „Parova“, Kosova i Metohije i lika i dela Aleksandra Vučića i njegovih logorejičnih performansa interesovanje srpskih medija i medijske publike i srpske politike za ekološke teme je ravno nuli (sa izutekom kratkoročne buke dignute zbog gradnje mini-hidroelektrana na Staroj planini). U Srbiji su zelene partije nevidljive.

A zelene, ekološke partije su posle izbora za Evropski parlament održanim krajem maja ove godine postale četvrti po snazi poslanički klub. Dok su demohrišćanske i socijaldemokratske partije izgubile dvadesetak odsto podrške, Zeleni su porasli za dvadesetak odsto. Za formiranje nove vlade Evropske unije – Evropske komisije (EK) – biće zato potrebna šira koalicija. Narodnjačke i socijaldemokratske partije imaju, doduše, tesnu većinu sa klubom liberalnih partija, ali bi s obzirom na nepouzdanost i odskakanje od standarda i vrednosti EU narodnjačkog populiste Viktora Orbana u Mađarskoj, korupcionaških afera u koje su upleteni Čeh Andrej Babiš sa liste Liberala ili rumunske socijaldemokrate funkcionisanje institucija EU zavisnih od glasova trojne koalicije moglo da bude ugroženo. Zato je najvreovatnije formiranje široke koalicije sa stabilnom većinom u koju bi ušli i Zeleni.

Predvodnici zelenih partija u Evropskom parlamentu Belgijanac Filip Lambert i Nemica Ska Keler stavili su samosvesno do znanja da se Zeleni neće zadovoljiti lepim rečima i nekim ekološkim ustupcima u petogodišnjem programu buduće EK, već da pretenduju i na neku od vodećih funkcija u EU. Funkcije šefa EK, predsedavajućeg Evropskog saveta (koji čine šefovi država i vlada zemalja članica EU) i Evropske centralne banke rezervisane su za jače poslaničke klubove, ali bi Zeleni mogli da dobiju ili predsedavanje Evropskim parlamentom ili funkciju visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost (ministar spoljnih poslova EU).

I tu već postaje zanimljivo za Sbiju. Predstavnik za spoljnu poltiku EU (do sada je to bila Italjanka Federika Mogerini) posreduje u dijalogu između Beograda i Prištine sa ciljem postizanja „pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji međusobnih odnosa“, koji je već pola godine blokiran.

I ne samo to. Poglavlje 27 u pristupnim pregovorima EU koje se tiče životne sredine i klimatskih promena je najsloženije i najskuplje poglavlje. EK je Srbiji kao kandidatu za članstvo u EU stavila do znanja da je potrebno da uloži mnogo više truda u poboljšanje sektora koji se bave kvalitetom vazduha, industrijskim emisijama, klimatskima promenama i upravljanjem otpadom. Srbija će, ako želi da otvori poglavlje 27, u vezi sa reciklažom komunalnog otpada morati da predstavi svoje ciljeve, plan kako i kada misli da ih ostvari. Jačanjem uticaja Zelenih u insticujima EU povećavaju se i ekološki kriterijumi za države zainteresovane za članstvo u EU. Onih nekoliko kontejnera i kanti za reciklažu smeća po centru Beograda ne bi čak ni šminkom moglo da se nazove.

Ja bih srpskim političkim partijama savetovao da pod hitno zajašu na zelenim temama, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog pozamašnih fondova EU namenjenim borbi protiv klimatskim promena koji će u narednom mandatu EK verovatno biti još pozamašniji. I zbog toga što je politički trend u razvijenijim državama EU obojen u zelenu boju, zato što će mladi birači i u Srbiji kad-tad ekologiju prepoznati kao temu koja bi mogla politički da ih opredeli.

Zeleno je in. Zelena politika je moderna, u skladu sa alarmantnim izveštajima o klimatskim promenama i ugroženosti životne sredine. Zeleno se pretvorilo u pozitivnu ideologiju surotastavljenu desno-populističkoj ideologiji, dok su se demohrišćanske i socijaldemokratske ideje stopile u nekakvu ideološki neprepoznatljivu smesu. Zelene partije su u zapadnim i severnim državama EU i temu socijalne pravde i ravnopravnosti preotele od socijaldemokratskih i socijalističkih partija.

Prema nekim istraživanjima Zeleni u Nemačkoj su u ovom trenutku izbili na prvo mesto po popularnosti. I zelene, kao i demohrišćanske, socijaldemokratske, liberalne ili desničarske partije, traže partnere širom Evrope.