foto: marija janković

Životna sredina >

Kako preživeti vazduh?

Zagađenje vazduha nigde nije tako veliki ubica kao u Srbiji. Svaka šesta smrt povezana je sa aero-zagađenjem, pokazuje nedavno predstavljena studija organizacije UN za životnu sredinu, koja je, nažalost, ostala nepročitana

Ako želite da smanjite rizik od smrti i produžite životni vek, statistika vas neće ubediti da izaberete život u Srbiju. To zapravo i nije pitanje izbora. Nažalost, statistički posmatrano, bebe koje su upravo rođene u domaćim porodilištima teško će živeti duže od novorođenčadi ne samo u svim zemljama Evropske unije, nego i u zemljama OECD, pošto je očekivani životni vek na rođenju u Srbiji evidentno kraći nego u ovim državama. Svakako da Srbija nije idealno mesto za život, ali nije ni blizu toliko nestabilna, siromašna i medicinski zapuštena koliko su to zemlje u kojima je životni vek jednak onom u Srbiji, pa se kratkoća života mogla posmatrati i kao izvesna misterija. Poslednjih godina su se čule razne ideje (od kojih neke poput osiromašenog uranijuma prilično neodržive, kritikovane od epidemiologa i imaju čisto političku težinu) koje bi mogle da objasne zašto se duže živi u zemljama koje imaju sličan BDP, slične društvene okolnosti i slične prehrambene navike kao Srbija, dok se kod nas danas umire ranije i od onog što je predviđala projektovana statistika.

Jedno od najubedljivijih objašnjenja, gotovo očigledno, ali do sada nedovoljno analizirano, pojavilo se početkom ovog meseca, kad su objavljeni rezultati studije organizacije UN za životnu sredinu "Air Pollution and Human Health: The Case of the Western Balkans" ("Zagađenje vazduha i ljudsko zdravlje: Slučaj Zapadnog Balkana") koja je skrenula pažnju na zagađenje vazduha kao značajnog rizika i nezanemarljivog uzročnika smrti. Studija je obuhvatila podatke vodećih naučnih ustanova u regionu, a finansirana je sredstvima Vlade Norveške. Prema nalazima, starijima od 30 godina u regionu zagađenje skraćuje životni vek za oko 14 do 15 meseci. Možda vam se tih godinu i nešto dana čine kao mali gubitak, da ga vredi žrtvovati radi užitka života u Srbiji, ali treba imati u vidu da je reč o statističkom proseku i da je na primer toliki razmak u dužini života između Nemačke i Portorika (pri čemu je očekivani životni vek u Srbiji u 2017. godini bio za pet godina kraći nego u Nemačkoj, za četiri nego u Portoriku, a za osam nego u tradicionalno dugovečnom Japanu).

Nova studija Ujedinjenih nacija, naime, pokazala je da je stanovništvo u Srbiji i delu Zapadnog Balkana izloženo koncentracijama zagađujućih materija koje i do pet puta premašuju propisane granične vrednosti kako smernicama Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije (WHO) tako i onim nacionalnim. Studija u suštini nije nova – ona je potvrdila procene koje je WHO već bio dao za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju. No, ni sada problem zagađenja vazduha, koji u svetu svake godine dovede do oko sedam miliona preuranjenih smrtnih slučajeva, a koji je poslednjih meseci počeo da izaziva pažnju i u domaćim medijima, nije zbog toga podstakao nikakvu novu društvenu ili političku akciju. Vazduh je i dalje ustajao (i zagađen) jednako kao i pre nego što smo saznali da je okrivljen za to što je život u Srbiji kraći nego na nekim drugim mestima.


UMIRANJE U SRBIJI

O skraćenoj dužini života u Srbiji govore i brojna istraživanja – na primer, podaci iz slavne Lansetove studije "Global Burden of Disease 2017" ("Globalni teret bolesti 2017"), koja svake godine na osnovu naučnih podataka prikupljenih u 195 zemalja sveta, donosi presek rizika po zdravlje i očekivani životni vek. Prosečan stanovnik Srbije se, po njoj, obrazuje u proseku 11,8 godina, u robi i uslugama godišnje proizvede vrednost od oko 13.000 dolara (što odgovara vrednosti BDP-a) i ostaviće u proseku 1,4 potomka. Mada su ove vrednosti nalik na dugovečnije države, Lansetova studija pokazuje da je uočena dužina života za žene u Srbiji 77,9 godina, a za muškarce samo 73,6 godina. Ove su vrednosti, po istom izvoru, drugačije od očekivanih, po kojima je dužina života za žene 78,7, a za muškarce 72,2 godine.

Život se u poslednje dve decenije u Srbiji nije produžio kao u nekim razvijenijim zemljama, pa tako raznovrsne liste, od Lansetove do UN, CIA i liste WHO, Srbiju smeštaju od 70. do 100 i nekog mesta, što je daleko najlošiji položaj koji Srbija zauzima u poređenju sa ekonomskim i drugim rang-listama (gde je obično oko 50. mesta).

Glavni uzročnik smrti u Srbiji su, bez ikakve dileme, bolesti srca i krvnih sudova. Srčane bolesti su ishod smrti za skoro trećinu svetske populacije, dok je u Srbiji stanje još izazovnije. Od 100 ljudi njih 30 će, kad za to u budućnosti dođe vreme, umreti od kardiovaskularnih oboljenja. Ubica broj dva savremenih ljudi, odmah nakon bolesti srca, jesu paraziti, bakterije i virusi, dok maligne bolesti zauzimaju treće mesto u fatalnom arsenalu. Još jednu trećinu će takođe ubiti bolesti, dok će svaki petnaesti čovek nastradati od slučajnih povreda, među kojima je najveći ubica saobraćaj. Uz ove uzroke, tek svaki trideseti čovek će nastradati od ljudske ruke. Pritom, najopasnija je ona sopstvena – samoubistvo je visoko rangirani uzrok smrti i nalazi se praktično ispred svih drugih oblika nasilja, dok se rat i vojni okršaji nalaze mnogo niže na listi.

I onda je došao Dan životne sredine koji se i u Srbiji obeležava 5. juna, a čija je tema ove godine bila posvećena zagađenosti vazduha, kada se pokazalo da zagađenje vazduha na Balkanu predstavlja potcenjenog ubicu. Uz poruku da devet od deset ljudi na otvorenom prostoru udiše vazduh koji je zagađeniji nego što WHO misli da je dobro, organizacija Ujedinjenih nacija za životnu sredinu predstavila je pomenutu opsežnu studiju o uticaju zagađenja na dužinu života na Zapadnom Balkanu, a rezultate su komentarisali kako predstavnici vlasti tako i pojedini ekološki aktivisti. Nakon što je objavljena, mediji su listom preneli da "regionalna studija o uticaju zagađenja vazduha na zdravlje ljudi ukazuje na kraći očekivani životni vek na Zapadnom Balkanu zbog lošeg kvaliteta vazduha". No, ova vest nije izazvala čak ni povećan broj komentara čitalaca.


GORE JE NEGO ŠTO MISLIMO

Zašto vest o takvom pogubnom uticaju aero-zagađenja nije bila zapažena? Čitalac koji ima uvid u samu studiju lako može da primeti kako ona obiluje sasvim konkretnim podacima, merenjima prisustva takozvanih suspendovanih čestica (PM2,5 i PM10) u 19 gradova regiona, broju dana kad su zagađujuće materije iznad dozvoljenih, uticajem na zdravlje i najraznovrsnijim procenama dužine života. Međutim, svi ti podaci se nisu pojavili u domaćim medijima (ma kako novinari voleli brojke). Mogući razlog za to možda leži u brzopletosti medija, a možda i u tome što su na Dan životne sredine novinarima dostavljena raznolika saopštenja o zagađenju vazduha, ali retko sa svim podacima, bez konkretnih brojki, pa i bez same studije. Budući da je studija javna i zapravo svakom dostupna, nedeljnik "Vreme" je bez ikakvih poteškoća dobio integralnu, konačnu verziju studije od kancelarije Ujedinjenih nacija u Beogradu, kako bi otkrio da u ovom slučaju brojevi slikaju mnogo mračniju sliku od inače sumornih ocena koje su prenošene.

Studija je analizirala podatke o zagađenju iz nešto šire grupe gradova od onih koje ministarstvo nadležno za životnu sredinu u nastupima u javnosti naziva "najzagađenijim" (Beograd, Niš, Užice, Valjevo i Kosjerić), pa je obuhvatilo i gradove poput Pančeva koji imaju i petrohemijsku industriju. S obzirom da podaci o kvalitetu vazduha nisu ujednačeni, a ponegde su i nedostupni, istraživači su koristili metodologiju kojom su pokušali da prevaziđu ovaj izazov. Ispostavilo se da su mnogi do 19 gradova previše često u režimu zagađenja koje prelazi dozvoljene granice. Tako se pokazalo da je najgora situacija u gradovima Severne Makedonije i Bosne, dok je broj dana sa nedozvoljenim zagađenjem u Srbiji bio najviši u Pančevu (157 dana zagađenja), Užicu (122) i Valjevu (114).

Studija je ustanovila da godišnje zbog zagađenja vazduha širom Zapadnog Balkana umre oko 5000 ljudi. Uz to, efekat je najizraženiji u najvećem gradu regiona i Srbije – u Beogradu, zbog zagađenja umre oko 1000 ljudi. Nažalost, autori studije nisu imali pristup istim podacima koji se odnose na prisustvo suspendovanih čestica u Beogradu, kao što su u drugim gradovima, pa ova procena nije potpuna i odnosi se na efekat koncentracija NO2. Moglo bi se reći da je centralni nalaz studije da zagađenje u gradovima Zapadnog Balkana izaziva između 15 i 19 odsto ukupne smrtnosti, što znači da je svaka šesta smrt povezana za aero-zagađenjem.

Zagađenje u regionu je ključno povezano sa čak 29 odsto svih smrti iz prirodnih izvora. U ovom segmentu, situacija u Srbiji je najgora u regionu, a gora je praktično i od svih ostalih zemalja na teritoriji Evrope. I ako ne volite morbidne teme poput ove, ili samo ne volite statistiku, a i do sada ste o zaštiti životne sredine razmišljali kao o onoj neotvorenoj temi kojom ćemo morati da se bavimo prilikom priključenja Evropi (u nadi da će nam i tada nekako progledati kroz prste), evo te poruke na nešto jasniji način: zagađenost vazduha je jedan od najopasnijih ubica na Balkanu, i to ubica koji baš nigde nije tako opasan kao što je kod nas u Srbiji. Njegovo uklanjanje sa ulica i iz naših gradova nije pitanje Evrope, nego, doslovno, pitanje hoće li mnogi ljudi živeti ili ne.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net