foto: pixinio
POVRATAK U ŽIVOT: Donorstvo

Doniranje organa >

Plemenitost srca

Kardiohirurg Svetozar Putnik kaže da nedovoljan broj donora nije samo naš problem – u celom svetu godišnje se izvrši oko 5000 transplantacija srca, što znači da pet hiljada donora "pokriva" samo 10 do 20 odsto ukupnih potreba za ovim organom

Šestog juna 2019. obeležava se Nacionalni Dan donora i tim povodom pokrenuta je kampanja pod nazivom "I ja sam donor. Jer navijam za Srbiju". Cilj kampanje je da se poveća broj donora sa tri, koliko je sada, na 10 na milion stanovnika, budući da svest srpskog društva o značaju zaveštanja organa nije na visokom nivou. Hemofarm fondacija se pre tri i po godine uključila u kampanju podrške nacionalnom programu doniranja i transplantacije organa i, u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja Srbije, pokrenula je kampanju "Najvažniji poziv u životu". Uspeh kampanje predstavlja Zakon o presađivanju ljudskih organa usvojen u julu 2018. godine, ali se broj donora nije povećao. U Srbiji oko 1000 ljudi čeka na transplantaciju organa, a većina njih sa liste čekanja nikada ne dočeka poziv za transplantaciju.


LISTE ČEKANJA NA ORGANE

Po broju transplantacija i donora organa, Srbija je na poslednjem mestu u Evropi. Prema podacima za 2018. godinu, Srbija ima čak desetostruko manji broj donora (3,19 na milion stanovnika) od susedne Hrvatske (36,8 donora na milion stanovnika). Naime, uz Španiju, koja je 2018. imala čak 47,96 donatora na milion stanovnika, Hrvatska spada u evropski vrh u oblasti doniranja i transplantacije organa. Ali, i druge zemlje o kojima postoje podaci mnogo su uspešnije – u Sloveniji je, recimo, zabeleženo 19,35 donora na milion stanovnika, u Mađarskoj 17,08, u Austriji 22,89, a u Belgiji 29,35... U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini obavljaju se transplantacije organa, ali te države još uvek nemaju jedinstvene registre, pa nema ni pouzdanih podataka o transplantaciji i darivanju organa.

U ovom trenutku, u Srbiji najviše pacijenta čeka transplantaciju bubrega – 780. Pre tri godine, bubreg je čekalo 720 građana, a 2017. taj broj je porastao na 765. Broj ljudi koji čekaju transplantaciju jetre porastao je sa 36, koliko ih je bilo 2017, na 42 – sve radno sposobne osobe, starosti od 20 do 65 godina. Transplantaciju srca u ovom trenutku čeka 39 ljudi, od kojih najmlađi pacijent ima svega 18 godina. Prošle godine, srce su čekale 53 osobe, a njih 10 dočekalo je najvažniji poziv. Godinu dana ranije, 2017, transplantaciju srca čekalo je 35 osoba, a dočekalo sedam.

Zakon o presađivanju ljudskih organa, koji uvodi pretpostavljenu saglasnost, što znači da je svaki građanin potencijalni davalac organa ukoliko se tome ne usprotivi tokom života ili njegova porodica ne odluči drugačije, nije naišao na podršku građana i očekivani efekat je izostao. Transplantacija organa se obavlja se u pet centara: u Kliničkom centru Srbije (bubreg, jetra i srce), Kliničkom centru Vojvodine (bubreg i jetra), Kliničkom centru Niš (bubreg), Vojnomedicinskoj akademiji (bubreg i jetra) i Univerzitetskoj dečjoj klinici (bubreg). Tipizacija tkiva obavlja se u dve EFI akreditovane referentne laboratorije (Institut za transfuziju Srbije i Zavod za transfuziju Novi Sad).


TRANSPLANTACIJA SRCA USPEŠNA U 90 ODSTO SLUČAJEVA

Načelnica Odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu Kliničkog centra Srbije dr Emilija Nestorović kaže za "Vreme" da se u ovom trenutku na listi čekanja nalazi 48 pacijenata: "Lista čekanja je dinamična, tako da se stanje na njoj menja svake nedelje, listiraju se novi pacijenti, neki se podvrgavaju ugradnji mehaničkih uređaja za potporu rada srcu u cilju premošćavanja perioda do transplantacije srca (tzv. veštačka srca), a neki, nažalost, umiru. Zahvaljujući značajnom napretku u razvoju imunosupresivne terapije i hirurških tehnika, uspešnost transplantacije srca je danas visoka i uglavnom zavisi od pravovremenog upućivanja pacijenta na ovu vrstu procedure, vremena koje on provede na listi čekajući adekvatni organ, kao i drugih faktora imunološke i neimunološke prirode. Rezultati našeg centra su komparabilni sa rezultatima drugih svetskih centara i uspešnost ove vrste procedure iznosi 90 odsto".

Prošle godine u Srbiji je izvršeno 10 transplantacija srca. "Iako je taj broj nedovoljan u odnosu na potrebe naših pacijenata koji se nalaze na listi čekanja, moram reći da je to do sada najveći broj urađenih transplantacija u jednoj godini kada je ovaj organ u pitanju. Trend od jedne transplantacije mesečno nastavljen i u ovoj godini, svakako nije dovoljan, ali je obećavajući. Januara 2017. godine Srbija je postala pridruženi član Eurotransplanta i ta godina je bila ‘zlatna’ kada govorimo o razvoju transplantacionog programa u našoj zemlji, godina kada se broj donora povećao sa 1 na 6 na milion stanovnika. Nažalost, nakon toga sledi jedan postepeni ali značajan sunovrat na 3 donora na milion stanovnika, što je našu zemlju značajno udaljilo od do skoro jako realnog dostižnog cilja da postanemo punopravni član ove organizacije i da skratimo dugačke liste čekanja", objasnila je za "Vreme" doktorka Nestorović.

Eurotransplant, kao najveća evropska neprofitna organizacija, ima za cilj optimalno korišćenje dostupnih donatorskih organa zasnovan na medicinskim i etičkim kriterijumima. Uslov za pristupanje ovoj organizaciji je minimalan optimalan broj donora (10 na milion) koji zemlja koja želi da joj pristupi mora da ispuni, jer se razmena organa zasniva na reciprocitetu sa ciljem da pacijent koji je na listi čekanja najugroženiji, u najbržem mogućem vremenskom roku dobije organ.


TRKA SA VREMENOM

Prof. dr Svetozar Putnik, kardiohirug u Kliničkom centru Srbije, deo je tima stručnjaka koji obavlja transplantaciju srca u Kliničkom centru Srbije. "Program transplantacije srca revitalizovan je pre šest godina i do danas je urađeno 49 transplantacija. Transplantacija srca jedan je od najsloženijih medicinskih postupaka u koji je uključen veliki broj specijalista. Pored timova koji se bave dijagnostikom i lečenjem srčane slabosti, tim za transplantaciju srca sačinjavaju kardiolog, kardiohirurg, anesteziolog, hematolog, infektolog, lekari zaduženi za pejs-mejker terapiju i po potrebi i lekari drugih specijalnosti. Multidisciplinarni tim procenjuje da li je pacijent za transplantaciju srca ili je za ‘veštačko srce’. Ukoliko je pacijent za transplantaciju, stavlja se na listu čekanja i procenjuje se stepen hitnosti." Doktor Putnik objašnjava za "Vreme" da osim ovog, postoji tim za procenu "moždane smrti" donora, tim koji se bavi telom donora i tim za razgovor sa njegovom porodicom, a ceo postupak kontrolišu koordinatori. "Nakon toga, mi dobijamo poziv o doniranom srcu i obaveštavamo pacijenta. Nažalost, pacijenti su često u teškom stanju zbog dugog čekanja i organizam im je iznuren. Specifičnost transplantacije srca je u tome što srce van tela donora ne sme da bude više od četiri sata, uključujući transport i dužinu trajanja operacije. To je trka sa vremenom, i veoma je stresna, naročito kad su primaoci mladi ljudi."

Načelnica Emilija Nestorović potvrđuje da je Srbija u potpunosti opremljena transplantacionim timovima, lekovima i tehničkom podrškom za izvođenje programa transplantacije srca. "Dostupni su nam i mehanički uređaji za potporu rada srca (veštačke srčane pumpe) sa kojima je uspešno zbrinut veliki broj pacijenata bilo da se premosti vreme do transplantacije srca, bilo kao definitivni način lečenja. Dostupna su i različita sredstva prevoza (ambulantna kola, helikopter), koja uz podršku Ministarstva unutrašnjih poslova omogućavaju da organ stigne do primaoca na adekvatan način u najkraćem mogućem vremenskom periodu, koje je kod transplantacije srca od neprocenjivog značaja."

Komentarišući Dan donora i kampanju za podizanje svesti o važnosti doniranja organa, doktor Putnik kaže da nedovoljan broj donora nije samo naš problem. U celom svetu godišnje se izvrši oko 5000 transplantacija srca, što znači da pet hiljada donora "pokriva" samo 10 do 20 odsto ukupnih potreba za ovim organom. "Neke zemlje prednjače u donorstvu, poput Španije i Hrvatske, neke su iza nas poput Rumunije, Bugarske i Grčke. Zanimljivo je da Nemačka nije u vrhu liste zemlja koje se ističu u donorstvu. Zakon o presađivanju organa koji je usvojen prošle godine dobar je signal da smo kao društvo spremni da prihvatimo transplantaciju organa kao standardnu medicinsku proceduru. Da bi se prevladale predrasude o doniranju organa, potrebni su mediji. Međutim, najbolji primer daju mladi ljudi koji se nakon transplantacije vrate u svoje sredine i vode normalan život."


 

Kad se neko nečem dobrom nada

IVANA JOKSIĆ, 27: "Doktorka mi je rekla da sam imala izuzetnu sreću jer su mi našli jetru pre nego je bolest uznapredovala. Svesna sam ja da ova moja nova jetra neće trajati zauvek, ali planiram da je čuvam najbolje što mogu i da ostvarim sve što sam zacrtala. Za sada sam završila fakultet. Uskoro ću, nadam se, opet da se zaposlim. A što mi je najvažnije, kada za to dođe vreme, moći ću i dete da rodim. Ne razmišljam o tome koliko ću živeti sa ovom jetrom i da li će mi i kada ponovo trebati transplantacija. Idem redovno na kontrole, pijem sve lekove po rasporedu i u minut. A ljudima koji su odlučili da mi poklone jetru svoje najmilije osobe mogu samo da kažem hvala. Iako je to malo za ono što su oni meni dali."

SANJA BOJIĆ, 48: "Iza sebe sada imam dve transplantacije bubrega, i s obzirom da sam od svakog organa pokupila određene antigene, sada spadam u visokorizičnu kategoriju pacijenata. Pored dobre tipizacije tkiva, osnovni preduslovi za uspešnu transplantaciju su 6 faktora podudarnosti. Imala sam pre nekoliko godina poziv sa VMA za organ koji je imao samo 3 faktora i odbila sam ga zato što je svaki novi bubreg, odnosno njegovo odbacivanje, za mene fatalan. A sve bi bilo drugačije da Srbija u transplantaciji sarađuje sa ostatkom sveta. To otvara mnogo više mogućnosti za nas kojima su potrebni posebni parametri za uspešnu transplantaciju. Ipak, verujem da će se stvari ovde promeniti. Ne može to preko noći jer se ovde dugo nije ni pričalo o transplantaciji i doniranju organa, ali verujem da će doći bolja vremena."

(Preuzeto sa sajta Hemofarm donacije ijasamdonor.rs)


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net