foto: darko pavlović

Festival >

Vinaverovo videlo sveta

Multimedijalna manifestacija "Vinaverovi dani evropske kulture" održana je u Šapcu treći put, a kao da je tek sad postala vidljiva na kulturnoj mapi Srbije

"Šabac, zavičaj književnosti" – kako je to tridesetih godina govorio i pisao Stanislav Vinaver, "najevropskiji" poslenik srpske kulture u najširem značenju te reči, jedan od najvrednijih simbola srpske modernosti, moderne tradicije, ali i jedan od najslavnijih Šapčana – proteklog vikenda ugostio je naučne radnike, umetnike različitih stvaralačkih opredeljenja povodom manifestacije "Vinaverovi dani evropske kulture u Šapcu". Po treći put, a kao da je tek sada ova izuzetna multimedijalna manifestacija postala vidljiva na kulturnoj mapi Srbije.

foto: porodična zaostavština

Na svečanom otvaranju "Vinaverovih dana evropske kulture", gradonačelnik Nebojša Zelenović podsetio je, po ko zna koji put, na činjenicu da je kultura ključna identifikaciona, identitetska karta svake civilizovane države, da je po tim vrednostima prepoznatljiva u svetu: "Nema bolje emanacije duha Šapca od Vinavera koji je bio ‘najevropskiji’ poslenik naše kulture. Genijalnošću svoga slobodoumnog duha rasterivao je mrak iz Srbije. Kao što sam pred Šabac pre tri godine izašao s planom za kulturu, tako sad pred građane Srbije iznosim predlog temelja nacionalne kulturne politike – 25 milijardi dinara godišnje za kulturu, što je dva i po puta više nego danas. Dva procenta državnog budžeta za kulturu. Otvorenog uma, nadahnuti Vinaverom, uvereni u pobedu, vodimo borbu za normalan i civilizovan život u našoj Srbiji."

Glavni gradski poslenik u kulturi Igor Marsenić, koji je mozak i duša "Vinaverovih dana..." od samih početaka (2016), programski ističe: "Mi želimo da živimo sad, ne posle. Želimo savremenost sad, ne kasnije. Želimo da vidimo svet i da on vidi nas. Zato Vinaver i zato Videlo Sveta", pa dodaje: "Novina u odnosu na prethodne godine je da ʼVidelo svetaʼ 2019. godine širi horizonte umetničkog stvaranja i u okviru manifestacije prvi put će biti organizovan svakodnevni muzički ali i likovni program, kao i različiti edukativni projekti za sve generacije. Najznačajniji cilj Vinaverovih dana jeste otvaranje ka svetu. Polazna tačka koncepta ʼVidelo svetaʼ je da se prošlošću i kulturalnim nasleđem bavi na dinamičan način, oživljavajući misli i ideje, interpretacijom u slobodanom savremenom duhu, kako ne bismo bili zatočeni unutar prošlosti i slavne tradicije. Vinaver je bio neobična, pitoreskna ličnost i svođenje genija na biografsku crticu i pomen bilo bi skrnavljenje. Interpretativni pristup koji smo izabrali ostavlja dosta prostora autorima da se iskažu u različitim medijima od nauke ili muzike do stripa, štampe, pisanja ili dizajna svetla, i to je nešto što me kao umetnika raduje".

Ovogodišnji "Vinaverovi dani " imali su simbolički naziv "Videlo sveta" prema jednoj od najlepših metafora Stanislava Vinavera koju je on "osmislio" za Bergsonov i svoj Pariz. Okosnice su bile dve teme: dvodnevni naučni skup "Stanislav Vinaver u/o srpskoj književnosti, umetnosti i kulturi" i "Okrugli sto povodom prvih pet knjiga Sabranih dela Radomira Konstantinovića" u organizaciji Gojka Tešića.

Na svečanom otvaranju predstavljen je i prvi broj "Vinaverovog ogledala" godišnjaka za književnost, umetnost i nauku (govorili su G. Tešić, B. Jović i Ž. Svirčev). Reč je o godišnjaku u kome će se objavljivati antologijski tematski izbori iz Vinaverovog obimnog stvaralačkog opusa, a onaj drugi deo biće ispunjen tekstovima i referatima sa naučnih skupova.

Naučni skup o Vinaveru održan u Biblioteci šabačkoj (u čijem je holu izložba "Besmrtnost ću celu da dam za konačnost jedne reči" – iz rukopisnog arhiva Oskara Daviča, koju je savršeno oblikovala i ukomponovala u taj jedinstven prostor mr Sonja Bokun Đinić) bio je svojevrsna intelektualna gozba na kojoj su svi učesnici manifestovali svoje interpretativno majstorstvo darujući srpskoj književnoj nauci obilje novih tumačenja o jednom od najprogresivnijih srpskih intelektualaca kakav je bio Stanislav Vinaver. Učestvovali su dr Bojan Jović, dr Tanja Popović, dr Sava Damjanov, dr Željko Milanović, dr Željka Pržulj, dr Sonja Paripović, dr Maja Rogač Stančević, dr Vlaho Bogišić, dr Žarka Svirčev, dr Igor Perišić, msr Miloš Jocić, dr Dragana Bedov, msr Snežana Savić, msr Rastko Lončar, msr Đina Vesić, dr Pavle Milenković... Skup je zatvorio okrugli sto posvećen Radomiru Konstantinoviću, a povodom prvih pet knjiga njegovih sabranih dela, otvorio nam je sasvim nove mogućnosti tumačenja, odnosno, prevrednovanja njegovog obimnog stvaralačkog opusa, koji će biti objavljen u trideset tomova u izdanju Fondacije "Stanislav Vinaver" iz Šapca (priređivači su Gojko Tešić i Iva Tešić). Razgovaralo se o sledećim knjigama: "Veličina i prokletstvo" (eseji o književnosti od Dositeja do Skerlića i Matoša"), "O jednom ćutanju" (o srpskoj književnosti od 1918. do 1968, potom "blok" od šest tekstova, kako kaže Konstantinović, "o našem pesniku" Tinu Ujeviću), "Beket i drugi" (eseji i kritike o svetskoj književnosti), "Neispisano vreme" (eseji na književne, filozofske, umetničke i teme svakodnevice) i "Dekartova smrt" (antologijski roman s kraja XX veka). Nadahnuto je besedila Latinka Perović (podvlačeći Konstantinovićevu izuzetnost u kontekstu moderne filozofske i književne tradicije druge polovine XX veka) ukazavši, između ostalog, na činjenicu da je njegovo delo važno za razumevanje tradicije: "Da bi se prevazišao tradicionalizam, potrebno je dobro poznavati srpsku tradiciju, i upravo tri toma iz prvog kola govore o tome ("Veličina i prokletstvo", "O jednom ćutanju", "Neispisano vreme"). Tekstovi o Dositeju su otkrili puni značaj ovog prosvetitelja, i Dositej je naš preporod bez koga nema renesanse. Nažalost, brojni kritičari pokazali su nepoznavanje Dositejevog dela. Eseji o Beketu i svetskim piscima koje je Konstantinović objavljivao u "Politici" od 1952. do 1959. godine su druga stajna tačka i korak sa modernizmom." Milan Vlajčić je govorio sa jednom vrstom ushićenosti o izuzetnosti Konstantinovićevih esejističkoh tekstova koje je iščitavao šezdesetih i sedamdesetih godina u NIN-u i "Politici", a u ovim knjigama otkrio je i mnogo toga nepoznatog a danas veoma aktuelnog; Tatjana Rosić je briljirala novim, nadahnutim tumačenjem "Dekartove smrti"; Branislava Vasić Rakočević (odbranila je prvu doktorsku disertaciju o Konstantinovićevom romanesknom delu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu) izgovorila je nadahnut esej o Beketu i Ahasveru; Aleksandra Bosnić Đurić (odbranila je prvi magistarski rad o "Filosofiji palanke", takođe u Novom Sadu) pročitala je inspirativan esej o Konstantinovićevoj filosofiji kulture, o kritičkoj svesti, dok je Jovan Pejčić podsetio na svoj angažman u izdavanju kapitalnog projekta srpske književnosti "Biće i jezik". "Neispisano vreme" je bilo tema izlaganja Pavla Milenkovića i Ivana Milenkovića. Sava Damjanov je govorio o Konstantinovićevom viđenju moderne tradicije XVIII i XIX veka u srpskoj književnosti, a Igor Perišić je ukazao na izuzetne eseje posvećene svetskoj književnosti, pre svega na fundamentalni esej "Gde je Tolstoj?". G. Tešić je govorio o svojim susretima i razgovorima s Konstantinovićem, potom o koncepciji priređivanja sabranih dela (o tzv. obrnutom redu koji ne poštuje hronologiju objavljivanja) koja, zapravo, podrazumeva tezu o potrebi objavljivanja u prvom redu svega onoga što je i široj i užoj čitalačkoj javnosti nepoznato – to jest do sada nije objavljivano u formi knjiga. Istovremeno je ukazao i na činjenice svog dosadašnjeg angažmana, najčešće uredničkog (objavio je i uredio sledeće knjige o Konstantinoviću: M. Belančić "Genealogija palanke", M. Nikolić "Tumač ptičjeg leta ili izvođenje romana" – kapitalnu studiju o "Dekartovoj smrti", A. Bosnić Đurić "Poetika tamnog vilajeta. Radomir Konstantinović o duhu palanke u srpskoj književnosti" i Branislave Vasić Rakočević "Istraživanje identiteta: (ispitivanje ontološke pozicije narativnog subjekta u romanima Radomira Konstantinovića)". Gojko Tešić je najavio novih deset Konstantinovićevih knjiga za ovu i sledeću godinu, čime će se otvoriti novi interpretativni prostor u kontekstu moderne srpske književne nauke i znatno šire.

U okviru Fondacije "Stanislav Vinaver" utemeljen je i Izdavačko-istraživački centar "Stanislav Vinaver", tačnije – "Vinaverova biblioteka" pod čijim je znamenjem i objavljeno prvo kolo dela Radomira Konstantinovića. "Vinaverova biblioteka" je svoju modernost, na samom početku, demonstrirala objavljivanjem izuzetne monografske studije "Avangardistkinje" Žarke Svirčev, koja je promovisana na "Vinaverovim danima".

Posebnu specifičnost i uzbudljivost "Vinaverovim danima" dala su i sledeća umetnička dešavanja koja je osmislio Igor Marsenić sa svojim saradnicima. U okviru programa "Muzika i svetlo" nastupio je Jan Nemeček, jedno od najznačajnijih imena klupske i elektronske scene u regionu, nastupio je sa live-om "Recurrencies", prema svom najnovijem albumu, a predstavio se i Branko Džinović, poreklom Šapčanin, ali možda najveće ime savremene harmonike u Severnoj Americi, kompozitor, izvođač i predavač na eminentnim svetskim univerzitetima. Šabačko "Videlo" u vizuelnom smislu nosiće pečat video-radova koji nastaju uživo magijom Miroslava Sretenovića, dizajnera svetla i video-umetnika poznatog pod nazivom Izvanredni Bob.

karikatura: zuko džumhur

Zatim, "Izložbe i radionice stripa, sito-štampe, poezije i pisanja" organizovane su u Vinaverovom duhu ili s Vinaverom kao inspiracijom. "Gromobran svemira" je radionica narativnog, nenarativnog i kolažnog stripa nazvana po jednom od Vinaverovih dela. Prvi put su se predstavili autori okupljeni oko našeg najvećeg strip festivala "Novo doba" i udruženja "Matrijaršija i Kosmoplovci" – Aleksandar Opačić, Milena Janošević i Aleksandar Denić, koji su uz pomoć umetnice Johane Markade-Mot vodili radionicu posvećenu aktivaciji lokalne strip scene i istraživanju ovog likovnog medija. U Narodnom muzeju Šapca predstavila se Fijuk platforma, po mnogo čemu avangardna pojava regionalne likovne scene.

U šabačkom Muzeju organizovana je radionica sito štampe, tematski posvećena novim viđenjima Stanislava Vinavera (vodili su je grafički umetnici kolektiva "Matrijaršija" – Mileta Mijatović i Johana Markade-Mot). Posetioci su imali priliku da donesu svoje majice ili torbe na kojima će poneti "otiske" umetničkog rada. Zbog interaktivnog karaktera ova radionica bila je posebno zanimljiva publici svih uzrasta. Rezultati rada ovih majstora viđeni su na kolektivnoj izložbi na kojoj je učestvovalo dvadeset umetnika okupljenih oko "Fijuk platforme", posle čega je otvoren i prvi prodajni "Fijuk sajam" u Šapcu, na kome se do kasnih večernjih časova, uz muziku i razgovore, prodavala savremena grafika, fotografije i plakati.

"Pesničenje", trening aktivne poezije, vodio je Dragan Protić, popularni Prota iz kolektiva Škart. Edukativni program ovogodišnjih "Vinaverovih dana" zaokružio je završetak konkursa kreativnog pisanja i početak rada na projektu medijske edukacije za mlade – "Videlo", na kome su se srednjoškolci upoznali sa osnovama savremene medijske kulture i započeli rad na usavršavanju svog glasa u javnosti. Autorka projekta "Videlo" je Marija Ratković, teoretičarka umetnosti i medija koja više od deset godina radi na javnoj sceni, a deo je kreativnog tima koji stoji iza ovogodišnje manifestacije "Videlo sveta". Sve se završilo simboličnom žurkom u Muzeju, koju su vizuelno i muzički oblikovala dva Boba, VJ Izvanredni Bob i DJ Bob, šabački muzičar i vizuelni umetnik.

Skulptura beogradskog vajara Marka Crnobrnje koja je nastala kao rezultat rezidencijalnog programa za umetnike Kulturnog centra u Šapcu, predstavljena je u Sokolskom parku. "Za razliku od konvencionalnih oblika prezentacije umetnosti, rezidencijalni programi se ne fokusiraju isključivo na rezultat, nego na proces stvaranja, i kao takvi, važan su izvor inspiracije i ličnog istraživanja umetnika. U tom procesu izmeštanja i mobilnosti, prelaze se granice i otvaraju kanali za razmenu informacija i mišljenja, grade dugoročne veze i partnerstva. Ona obogaćuju život kako lokalnih, tako i gostujućih umetnika, ali i lokalnu umetničku i kulturnu scenu i utiču na izgradnju ili ponovno uspostavljanje veza između različitih delova društva, koje su nužne za zajedničko delovanje u cilju ostvarivanja pozitivnih promena u društvu i kulturi", istakao je Filip Kovačević iz Kulturnog centra.

Na čelu organizacionog tima Vinaverovih dana ove godine bio je Igor Marsenić, član gradskog veća Šapca, istaknuti vizuelni umetnik koji naglašava da je "Vinaver bio ispred svog vremena i da je pri obeležavanju njegovog lika i dela neophodno da gledamo unapred i okrenuti ka svetu, stoga je i misao vodilja ovogodišnjeg programa ‘Vinaverovih dana evropske kulture’ bila ‘Videlo sveta’. Vinaver je i sam bio čovek Sveta, ceo život je proveo boreći se protiv svake uskogrudosti i mračnjaštva. Voleo bih da Šapcu, ali i celoj zemlji pružimo malo sveta, jer i mi kao organizatori želimo da uključimo što veći broj ljudi, da kultura bude živa, savremena, prisutna i neposredna. Grad i sve njegove institucije uključene su kao posrednici, a ne kao kreatori sadržaja, mi smo ti koji otvaramo vrata sveta i upoznajemo autore, a dugoročni rezultati nastaće tek iz budućih saradnji. Cilj je da manifestacija ne traje samo nekoliko dana, već mnogo duže, kroz razvoj lokalne scene u oblastima književnosti, umetnosti, muzike i žurnalistike – a to su sve oblasti koje je delo Stanislava Vinavera nemerljivo obogatilo. Mi pokazujemo da poštujemo njegov rad, nastavljajući njegove težnje ka svetu."

I da svedemo ovaj izveštaj sa "Vinaverovih dana evropske kulture u Šapcu" rečima Marije Ratković, koautorke programa ove antologijske manifestacije: "I u delima Stanislava Vinavera, ali i u delu Radomira Konstantinovića koje smo predstavili u Šapcu, koncept Sveta kao potpuno idealne kulturalne otvorenosti igra značajnu ulogu. U tom smislu, pozvali smo autore koji deluju u okviru više različitih kolektiva, na više lokacija da dođu i u Šapcu otvore vrata nekih novih saradnji. Svuda, a ne samo u Šapcu, za razvoj je konstantno potrebna saradnja lokalnog i regionalnog, i neophodno je afirmisati otvorenost ka svetu i ka budućnosti, čak i kada se to čini kao utopija. Svi umetnici koje smo pozvali i naš autorski projekat medijske edukacije "Videlo" teži da publici i učesnicima posreduje svet, ono što su najsavremenije tendencije. Ako smo u nečemu uspeli, ako imamo kontakte ili simboličku moć, mi možemo da budemo posrednici, mentori uključivanja u svetske tokove. Za mene je najveći uspeh da znanje koje sam stekla u svom profesionalnom radu, kontakte sa umetnicima ili medijima podelim sa mladima u Šapcu".


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net