foto: delta
ISKRA – CENTAR ZA REHABILITACIJU OSOBA SA INVALIDITETOM U KRAGUJEVCU: Delta fondacija, polaganje kamena temeljca

Društvena odgovornost >

Ko su donatori u Srbiji

"Donacije podležu plaćanju PDV-a i upravo je to ključna stvar koju veliki donatori ističu kao prepreku većoj sumi davanja – često svedočimo situacijama u kojima kompanije uništavaju viškove hrane jer im se ne isplati da plaćaju dodatni porez, ili da se kupuje skupa medicinska oprema za bolnice, grade škole i socijalni stanovi, i na sav donirani materijal i građevinske usluge se plaća PDV", kaže Biljana Dakić Đorđević, direktorka Trag fondacije, dodajući da se stvari polako menjaju

Prošlog meseca fondacija Catalyst Balkans objavila je godišnji izveštaj u kojem se navodi da su prošle godine u Srbiji najveću sumu novca za opšte dobro donirali građani putem masovnih akcija (41,7 odsto ukupne zabeležene sume). Sudeći po rezultatima istraživanja javnog mnjenja koje je prošle godine sprovela Trag fondacija, trećina ispitanika smatra da za opšte dobro najviše daju istaknuti pojedinci, dok svega 4,7 odsto smatra da su privatne kompanije značajni donatori. Prema rezultatima izveštaja fondacije Catalyst Balkans, poslovni sektor jedan je od najvećih darodavaca (39 odsto udela zabeležene sume), dok udeo istaknutih pojedinaca iznosi 4,3 odsto.

Prvi na listi u izveštaju najvećih donatora je NIS Petrol sa preko 1,2 miliona evra, što nije iznenađenje. Ova kompanija je prošle godine većinu novca usmerila na razvoj zdravstva i na finansiranje inicijativa vezanih za sport i mlade. Slede Mozzart kladionice, koje su donirale sredstva fondacijama Zajedno za život i NURDOR, i kompanija Phillip Morris koja finansijski podržava mlade preduzetnike, naučnike i umetnike. Četvrta na listi je kompanija Delta holding, a zatim i Coca-Cola HBC Srbija koja je u prethodnoj godini podršku davala narodnim kuhinjama i mladima bez roditelja do navršene 18. godine života.

Iznenađenje na listi velikih donatora je Milomir Glavčić, penzioner iz Kanade koji je prošle godine finansirao opremanje Doma zdravlja u njegovom rodnom Kraljevu, a do sada je sve skupa donirao preko sedam miliona evra za razvoj opšteg dobra u Srbiji. Slede Fabrika cementa Lafarge Srbija koja se zalaže za razvoj opštine Beočin, Telekom Srbija koje je opremila veliki broj IT učionica, firma Elixir Prahovo sa donacijama za razvoj lokalne zajednice, Erste banka, i najzad kompanija Fresenius Medical Care, Medicon i Magna Medica sa donacijama za nabavku slova nove medicinske opreme.


PERCEPCIJA DONATORSTVA

Kako se u Srbiji percipira donatorstvo, odgovorila je Biljana Dakić Đorđević, izvršna direktorka Trag fondacije.

foto: marko rupenaPORAST POVERENJA U DOMAĆE FONDACIJE: Biljana Dakić Đorđević, Trag fondacija

"Trag fondacija je u prethodnih godinu dana sprovela dva važna istraživanja o percepcijama davanja za opšte dobro. Krajem 2018. organizovali smo javnomnjensko istraživanje o stavovima građana o filantropiji na nacionalno reprezentativnom uzorku. Slično istraživanje je sprovedeno i 2012. godine, što omogućava poređenje trendova u stavovima građana. Najveći broj građana Srbije i dalje smatra da davanje za opšte dobro nije dovoljno razvijeno u Srbiji (blizu 50 odsto). Iako očekuju jasnu ulogu i odgovornost države (u smislu stvaranja uslova za razvoj filantropije), sebe prepoznaju kao važan činilac u davanjima za opšte dobro – preko polovine veruje da ‘Kada bi svako dao onoliko koliko može, koliko god malo to bilo, mogla bi se prikupiti dovoljno velika svota koja bi znatno pomogla promenama nabolje’. Dve trećine građana ističe da je nekada učestvovalo u akcijama usmerenim na opšte dobro, i taj trend je pozitivan u odnosu na 2012. Ono što nas posebno raduje je porast poverenja u domaće fondacije – 65 odsto je čulo za neku fondacija (u poređenju sa 39 odsto iz 2012. godine), a 46 odsto je spremno da donira domaćoj fondaciji, jer su građani uvereni da će novac stići tamo gde treba", kaže za "Vreme" direktorka Trag fondacije.

Iako konkretni podaci iz godišnjih izveštaja o davanju u Srbiji pokazuju da su privatne kompanije većinski donatori kada je u pitanju suma davanja, istraživanje Trag fondacije je pokazalo da samo pet odsto građana prepoznaje preduzeća kao one koji najviše daju za opšte dobro.

"Kao ključne donatore, građani prepoznaju istaknute pojedince (30 odsto), obične građane (22 odsto), državu i njene institucije (11 odsto), domaće fondacije (devet odsto), strane fondacije (osam odsto), pa čak i crkvu (šest odsto). Naše tumačenje je da je to u značajnoj meri posledica nedovoljnog izveštavanja medija o društveno odgovornim aktivnostima i davanjima kompanija, jer se to tumači kao marketing. Kad je u pitanju uloga medija, i građani ih prepoznaju kao važan, ali nedovoljno aktivan činilac u promociji filantropskih aktivnosti i informisanju o njihovim rezultatima."

Interesantno je kako donosioci odluka percipiraju donatorstvo. Fondacija Trag je početkom 2019. sprovela dubinsko istraživanje stavova trideset donosilaca odluka u privatnom, državnom i civilnom sektoru.

"To istraživanje je potvrdilo stav da davanja za opšte dobro mogu u značajnoj meri doprineti unapređenju života u zajednici, kroz jačanje vidljivosti i pružanje konkretne pomoći u rešavanju problema, pokretanje promena u društvu, mobilizaciju i učešće članova zajednice. Donosioci odluka kao donatore najčešće navode velike multinacionalne, strane i domaće kompanije (Coca-Cola, Delta Holding, NIS, Hemofarm, MK grupa, Microsoft, Blic, Nelt grupa, Mozzart kladionice, kompanije u bankarskom sektoru (Erste, Unicredit, Societe Generale, Banca Intesa), Aqua Viva, Phillip Morris, VIP, Telenor. Dodatno, među najprepoznatljivijim fondacijama su: Fond B92, Budi human – Aleksandar Šapić, Fondacija Novak Đoković, Fondacija Ana i Vlade Divac i Trag fondacija", reči su direktorke Biljane Dakić Đorđević.


PDV NA DOBROČINSTVO

Kad je o donosiocima odluka reč, da li država stimuliše donatorstvo u smislu poreskih olakšica i oslobađanja od PDV-a? Direktorka Fondacije Trag kaže da iako odavno postoje stimulacije za davanja kompanija po članu 15. Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, praksa pokazuje da se iste retko koriste jer je procedura nejasna, a odluke poreskih uprava diskrecione i često restriktivne.

"Donacije podležu plaćanju PDV-a i upravo je to ključna stvar koju veliki donatori ističu kao prepreku većoj sumi davanja – često svedočimo situacijama u kojima kompanije uništavaju viškove hrane jer im se ne isplati da plaćaju dodatni porez, ili da se kupuje skupa medicinska oprema za bolnice, grade škole i socijalni stanovi, i na sav donirani materijal i građevinske usluge se plaća PDV.

Napominjem da građani kao individualni donatori ne uživaju nijednu olakšicu, i po tome svakako zaostajemo za Evropom. Upravo iz tih razloga je grupa fondacija okupljena oko Koalicije za dobročinstvo i uz podršku USAID misije u Srbiji inicirala osnivanje Vladinog Saveta za filantropiju pod pokroviteljstvom premijerke Ane Brnabić. Od prošlog septembra održali smo dva sastanka i uspostavili četiri radne grupe (za donacije viškova hrane, davanja pravnih lica, individualna davanja i kriterijume za pojedinačna oslobađanja od PDV-a) u čijem radu učestvuju predstavnici resornih ministarstava, poreske uprave, fondacija i poslovnog sektora."


TRADICIJA ZADUŽBINARSTVA

Aleksandra Jeličić, zamenica upraviteljke Delta fondacije, kaže za "Vreme" da su pod krovom Srpskog filantropskog foruma okupljene najveće fondacije i organizacije koje se bave dobročinstvom. "Shvatili smo da samo zajedno možemo da budemo vidljiviji u javnosti i u medijima kako bismo podigli svest o važnosti dobročinstva. Ustanovljen je nacionalni Dan davanja i Festival dobročinstva, koji je nedavno održan. Delta fondacija osnovana je 2007. godine sa ciljem da se tradicija zadužbinarstva vrati u Srbiju, i taj cilj je postignut. Beogradu je ova fondacija 2012. godine poklonila Centar ‘Sunce’ za dnevni boravak dece i omladine sa invaliditetom. Kragujevcu je četiri godine kasnije darovala Centar ‘Iskra’, za sport i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom. Između Kalemegdana i Savskog pristaništa podignuta je i skulptura Odande dovde, rad britanskog i srpskog vajara Ričarda Dikona i Mrđana Bajića.

Od osnivanja Fondacije do danas u društvenu zajednicu uložili smo 37,98 miliona evra i pomogli više od 744.000 građana Srbije. Takođe, Delta holding je organizovao više od 3,500 humanitarnih akcija sa fokusom na održive projekte razvoja poljoprivredne proizvodnje u ruralnim područjima i socijalnog preduzetništva, pomoći stanovništvu u urgentnim situacijama, pomoći deci i mladima sa invaliditetom, talentovanim učenicima i studentima kao i stanovništvu sa socijalnim potrebama."

Osim toga, napominje naša sagovornica, broj dece bez roditeljskog staranja poslednjih godina drastično je smanjen. "Dečje selo u Sremskoj Kamenici danas ima oko 60-oro dece, a bilo ih je 120-oro na početku", kaže Aleksandra Jeličić. Osim što je inicijator pokretanja Društva za izgradnju Hrama Svetog Save u Beogradu, Delta holding donirao je i 167.000 evra za izgradnju, ne računajući učešće ove kompanije u inicijalnom fondu Konzorcijuma za finansiranje nastavka izgradnje Hrama Svetog Save u Beogradu, koji je 2001. godine iznosio 60 miliona dinara.

Kad je reč o aktuelnim projektima, Delta holding je prošle godine donirao 373.796 evra kroz različite projekte, vodeći računa o raznolikim grupama ugroženih građana. Kroz "Zasad za budućnost" pomagana je poljoprivredna proizvodnja marginalnih grupa, kroz projekat "Treći roditelj" pomagane su siromašne porodice. Naše selo usmereno je na jačanje srpskog sela i sprečavanje migracija, a Fond za budućnost na stipendiranje dece slabijeg materijalnog stanja. Prema rečima zamenice upraviteljke Delta fondacije, projekat "Naše selo", započet krajem novembra 2018. godine, posebno je interesantan budući da dugoročno pruža stručnu i finansijsku podršku stanovnicima dva sela u okolini Zaječara. "Kao istinsku vrednost u kompaniji imamo želju, gotovo naviku, da pomažemo sugrađanima u vreme elementarnih nepogoda. U vreme prirodnih nepogoda, svi resursi kompanije usmereni su ka pružanju urgentne pomoći i saniranju posledica nesreća", kaže Aleksandra Jeličić.


DRUŠTVENO ODGOVORNO

foto: erste bankaPROGRAM DONACIJA: Sonja Konakov Svirčev, Erste banka

Na spisku velikih donatora nalazi se i Erste banka sa projektima finansijske edukacije "ErsteZnali", program donacija "Superste" i program socijalnog bankarstva "Korak po korak". Prema rečima Sonje Konakov Svirčev, ekspertkinje za društveno odgovorno ponašanje u Erste banci, važno je da građani Srbije steknu znanja potrebna za donošenje dobrih finansijskih odluka. "Zato smo pokrenuli ‘ErsteZnali’, sveobuhvatni, besplatni program finansijske edukacije koji je od marta ove godine dostupan građanima. Prva u nizu brojnih aktivnosti u okviru programa bila je lansiranje onlajn platforme za finansijsku edukaciju ErsteZnali.rs sredinom marta. Namenjena je veoma širokoj publici i osmišljena kao baza za informisanje, pa se na njoj mogu naći edukativni tekstovi na temu finansijskih pojmova i instrumenata, ali i kvizovi i zabavni sadržaji na temu finansija. Štednja, upravljanje ličnim finansijama i zaduživanje su prve oblasti koje su detaljno obrađene na platformi, dok će u narednom periodu u fokusu biti elektronsko bankarstvo, bezbednost, kartice i druge važne teme. U okviru programa u planu su i oflajn edukativne radionice o finansijskoj pismenosti, edukativni sadržaji za najmlađe, kao i brojne druge aktivnosti", objasnila je Sonja Konakov Svirčev.

Od 2015. godine, kada je "Superste" program lansiran kao redizajnirana interaktivna donatorska platforma za sveobuhvatnu podršku mladima koji svojim idejama žele da doprinesu daljem razvoju našeg društva, na konkurse se prijavilo više od 450 inicijativa iz oblasti kulture, umetnosti i obrazovanja. "Superste" je u prethodnih pet godina pokrenuo mlade i kreativne aktiviste iz više od 20 gradova širom Srbije. Erste banka je do sada sa više od 28 miliona dinara, u vidu grantova, podržala realizaciju čak 75 inovativnih društveno odgovornih programa i projekata, od Leskovca do Subotice. Od 2018. godine, Erste banka "Superste" program realizuje u saradnji sa Trag fondacijom. Krajem 2016. godine Banka je pokrenula "Korak po korak", inovativan i sveobuhvatan program socijalnog bankarstva. Ideja je da se otvore vrata i pruže prilagođene bankarske usluge onima koje konvencionalne banke veoma često ne smatraju atraktivnim klijentima, te ne dobijaju adekvatne usluge i pristup finansijskom kapitalu. "Korak po korak" u nekoliko faza razvoja podrške podrazumeva edukacije, osnaživanje u oblasti preduzetničkih znanja i veština, kao i kreditiranje startapova, socijalnih preduzeća i organizacija civilnog društva.


FILANTROPSKI FORUM

Srpski filantropski forum je krovna organizacija fondacija i donatora u Srbiji, koja neformalno postoji od 2010. godine, a registrovana je u Agenciji za privredne registre 2017. godine. "Kao platforma za kompanije, organizacije i pojedince, lidere ulaganja u bolje društvo u Srbiji, Srpski filantropski forum svojim delovanjem inspiriše strateške pristupe investiranju u društvo, kreira okruženje koje stimuliše davanje i promoviše filantropiju kao društvenu vrednost", kaže Dragana Jovančević, izvršna direktorka Srpskog filantropskom foruma koji trenutno čini 25 članica, među kojima su fondacije, kompanije i organizacije civilnog društva, i nastavlja dalje svoj rast. Od januara 2018. godine, Srpski filantropski forum je i punopravna članica Evropske mreže fondacija i donatora DAFNE, koja na evropskom nivou okuplja preko 10.000 fondacija iz 26 zemalja.

"O trenutnom statusu donacija najbolje nam govore rezultati istraživanja fondacije Catalyst Balkans, članice Foruma, o dobročinstvu za 2018. godinu. Krajnji korisnici oko 70 odsto sredstava akcija u 2018. godini su osobe sa zdravstvenim problemima, populacija iz određenih lokalnih zajednica i ekonomski ugroženi građani. Ovi podaci nam govore da su u Srbiji još u fokusu jednokratna davanja usmerena na rešavanje akutnih problema. Sa druge strane, poslovni sektor, koji je jedan od ključnih stubova davanja, okrenut je ka dugoročnim, strateškim ulaganjima i predstavlja važnog partnera i institucijama i neprofitnim organizacijama", kaže direktorka foruma. Prema njenim rečima, nastavljen je i trend rasta procenta darovane sume neprofitnim organizacijama (domaća udruženja, strane organizacije, udruženja iz dijaspore i privatne fondacije), a mnoge od tih organizacija već duži niz godina primaju višestruke donacije, što ukazuje da su uspešno opravdale poverenje darodavaca. "Konačno, u 2018. godini je Koalicija za dobročinstvo uz podršku USAID-a pokrenula Projekat za unapređenje okvira za davanje, a jedan od prvih rezultata je formiranje Saveta za filantropiju pri kabinetu predsednice Vlade Republike Srbije. U ovom trenutku, čini mi se da institucionalna filantropija ima jedinstvenu i pravovremenu ulogu u prevazilaženju izazova sa kojima se društvo u celini suočava. Više ljudi i ciljeva imaju koristi od institucionalne filantropije nego ikada pre, od iskorenjivanja smrtonosnih bolesti i stvaranja zdravije populacije sveta do borbe protiv klimatskih promena i borbe za globalna ljudska prava i jednakost", zaključuje izvršna direktorka Srpskog filantropskog foruma.


 

Nacionalni dan davanja

Nacionalni dan davanja je ustanovljen na inicijativu Srpskog filantropskog foruma 2018. godine i prvi put je obeležen 9. oktobra, na dan rođenja Mihajla Pupina, velikog srpskog inovatora i filantropa, koji je doprineo razvoju celokupnog čovečanstva, a i svoje zemlje. Svrha uspostavljanja ovog praznika filantropije je da se promoviše kultura davanja, da se skrene pažnja javnosti na neki problem u društvu i da se prikupe sredstva za sistemsku podršku odabranom društvenom problemu. Kampanja povodom prvog Nacionalnog dana davanja bila je usmerena na prikupljanje novca za kupovinu inovativnog spektrometra za Istraživačku stanicu Petnica, u vrednosti od 3,2 miliona dinara. Kampanju su podržala ukupno 22 donatora, među kojima su kompanije i organizacije civilnog društva, kao i skoro 500 pojedinaca koji su se uključili u kampanju doniranjem putem humanitarnog SMS broja i sajta donacije.rs. Ove godine, nakon serije konsultacija sa donatorima, članicama Srpskog filantropskog foruma i predstavnicima organizacija civilnog društva, doneta je odluka da tema Nacionalnog dana davanja 2019. bude unapređenje uslova osnovnoškolskog obrazovanja širom Srbije, što podrazumeva nabavku inovativnih učila koja će poboljšati kvalitet nastave i omogućiti đacima da stiču znanja u korak sa savremenom tehnologijom.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net