foto: tanjug
BEZ ZAJEDNIČKOG JEZIKA: E. Makron, A. Vučić i A. Merkel

Samit u Berlinu >

Svako na svoju stranu

Ne samo da su se lideri Zapadnog Balkana opet međusobno posvađali, već su do izražaja došle i gotovo nepremostive razlike Emanuela Makrona i Angele Merkel po pitanju srpsko-kosovskog problema i širenja Evropske unije

Razgovor je bio više nego kratak. Emanuel Makron i Angela Merkel su jedva petnaestak minuta proveli u tet-a-tet diskusiji pre početka neformalnog samita u Berlinu posvećenog Balkanu. Predsednik Makron je čak bio na ivici da napusti samit i zalupi za sobom vrata, videvši koliko su strasti u regionu i dalje uzavrele i rešenja daleko, kao i da je razlika u viđenja stvari između njega i kancelarke gotovo nepremostiva.

Sam samit je organizovan nakon konstatacije da su zvaničnici EU zaduženi za zajedničku spoljnu politiku i mirovni proces na Zapadnom Balkanu veoma malo postigli dvadeset godina nakon raspada Jugoslavije, a u rešavanju odnosa između Beograda i Prištine skoro ništa. Berlin i Pariz su zato odlučili da kao "glavni motori" EU koji imaju "zajedničku odgovornost" pokušaju da preuzmu inicijativu.


BEZ POMAKA

Od neformalnog samita u Berlinu nije se mnogo ni očekivalo. "Hoćemo da otvorimo debatu, ovaj sastanak je korak na dugom putu i ne mora sve odmah da bude orijentisano na rezultat", jasno je unapred poručila Angela Merkel. A francuski predsednik je probao da se postavi kao lider koji nastoji da smanji tenzije: "Želimo otvoreno da razgovaramo o pitanjima koja su važna za region. Ne želimo da namećemo rešenja već da analiziramo mogućnosti, smanjimo emocije, postaramo se da ne bude novih otvorenih pitanja posle ovih rešenja." Prema Makronu, Francuska i Nemačka "hoće da daju impuls" u rešavanju odnosa najpre između Beograda i Prištine, jer "evropska stabilnost zavisi od stabilnosti na Zapadnom Balkanu".

Međutim, glavni akteri u regionu su, očekivano, još jednom potvrdili da nisu u stanju da zakopaju ratne sekire i uplove u vode mira, poštovanja, dobrosusedskih odnosa i razumevanja činjenice da na šarenom Balkanu samo države građana mogu da žive u miru, a ne domovine pripadnika određenih nacija. Ne samo da Priština i Beograd nisu napravili nikakav pomak, nego su se čak i albanski lideri Edi Rama i Ramuš Haradinaj međusobno izvređali. U tom konfliktu je Ramuš Haradinaj dokazao da se najbolje od svih pozicionirao na surovom polju bitke petlova svojom tvrdoglavošću i upornošću da ne odustane od povećanja taksi.

Još više zabrinjava da su dve najbitnije tačke neslaganja koje su postojale između inicijatora Samita pre njegovog održavanja, Nemačke i Francuske, ostale nepromenjene. Kao prvo, Francuska ne samo da nije protiv izmene granica na Balkanu, već su pojedini uticajni krugovi bliski Jelisejskoj palati čak energično podržavali ideju tzv. "razgraničenja" između Kosova i Srbije duž reke Ibar i "razmenu teritorija".


ZA I PROTIV ŠIRENJA EU

Drugo pitanje na koje Emanuel Makron i Angela Merkel imaju različite odgovore je otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom za pristupanje EU, dakle o daljem proširenju Unije. Francuski predsednik insistira već godinu dana na zaustavljanju proširenja Evropske unije, dok se ne ojačaju postojeće institucije i mehanizmi saradnje. I ovaj put je poruka ponovljena: "Prioritet nije proširenje već stabilnost regiona." Ovo je stav koji deli većina francuskih političara. Naime, tokom TV debate održane 5. aprila u Francuskoj među čelnicima lista za evropske parlamentarne izbore, na pitanje novinara da li su za integraciju Srbije u EU u narednih pet godina skoro svi su odgovorili negativno, uključujući makronistkinju Natali Loazo, tada ministarku za evropske poslove, koja se tek vratila iz posete Beogradu. Dosledan svojoj populističkoj politici, Makron ni po ovom pitanju ne odstupa.

Sa druge strane, Nemačka je izrazito protiv promene granica smatrajući da bi to otvorilo Pandorinu kutiju, kao što ima stav da dogovor između Grčke i Makedonije po pitanju imena, kao i izbor prozapadnog Steve Pendarovskog za predsednika, treba da se nagradi, i to u najmanju ruku otvaranjem pregovora o pristupanju Makedonije EU.

"U ovom trenutku test za zajedničku politiku Berlina i Pariza nije samo rešavanje pitanja Kosova. Ako dođe do izmene granica bez otvaranja pregovora o proširenju, to je za Makedoniju seizmički rizik od 9 stepeni na Rihterovoj skali, dok rizik pada na ispod 5 ukoliko se pregovori otvore", smatra dobar poznavalac regiona koji želi da ostane anoniman.

Istoričar i novinar Žan-Arno Derens smatra da je kod predsednika Makrona evropski argument zapravo veštački. "Današnja politika i strategija Francuske prema Zapadnom Balkanu su isključivo zasnovane na bezbednosnom pristupu. To je vizija koja gleda na periferiju EU kao tampon-zonu koja treba da je odbrani od migranata i terorizma, a članice EU koje nisu u Šengen zoni smatra drugorazrednim", smatra on.


ISPOD RADARA

Samit u Berlinu ispratilo je veoma malo uticajnih francuskih medija. Oni koji jesu uglavnom su preneli agencijsku vest koja se više odnosila na razdor između Francuske i Nemačke nego na suštinu balkanskih problematika. Ovakvo stanje objašnjava činjenica da postoji veoma malo interesovanje francuskog javnog mnjenja za celokupan region koji se smatra permanentnim izvorom konflikata, a razlozi za to ostaju prilično nerazumljivi.

Valja podvući da Srbija više nije tema u francuskom javnom mnjenju, kao ni među onima koji na njega utiču. Ono malo interesovanja što je preostalo na temeljima istorijskih francusko-srpskih odnosa je postepeno ali sigurno uništeno brojnim pogrešnim potezima i skandalima. Od imenovanja ambasadora kome Francuska nije htela da dâ agreman, do tuče istog sa direktorom Srpskog kulturnog Centra u Parizu, preko redovnog imenovanja za razgovore sa francuskim institucijama ljudi koji ne govore jezik i nemaju predstavu o francuskoj kulturi ponašanja.

Poslednji u nizu faulova je naslov beogradskih tabloida nakon požara u noć 15. aprila u katedrali Notr Dam koji to pominje kao "nebesku kaznu" zbog isticanja zastave Kosova u istoj katedrali tokom obeležavanja 100 godina od kraja Prvog svetskog rata 11. novembra 2018. godine". Isti tabloidi su dodali da je u pitanju odmazda za "pljuvanje po srpskim žrtvama". S obzirom da tako nešto ni najzaluđeniji džihadisti nisu izrekli, gotovo svi francuski mediji preneli su "kuriozitet". Nedeljnik "Ekspres" je u svojoj analizi ocenio da Srbija uporno gaji kivnost i veruje teorijama zavere. Odluka predsednika Vučića da Srbija izdvoji milion evra za obnovu iste katedrale jeste preneta, ali ne u istoj razmeri, i svakako je podvučeno da su pomenuti tabloidi bliski režimu. Tako je još malo više ocrnjena inače loša slika zemlje.


STABILOKRATIJA

Sledeći razgovor lidera Francuske i Nemačke sa čelnicima Zapadnog Balkana zakazan je za 1. jul u Parizu. Do tada će se možda odnos snaga između Angele Merkel i Emanuela Makrona promeniti, u zavisnosti od ishoda evropskih parlamentarnih izbora, ali i fenomena žutih prsluka u Francuskoj koji demonstriraju od decembra prošle godine.

U isto vreme će se do tada uveliko spremiti poseta predsednika Makrona Beogradu, prva u regionu, za koju se očekuje da se ostvari 16. jula. Podsetimo da je otkazana prošlog decembra zbog rasplamsavanja demonstracija "žutih prsluka". Velike su šanse da će Pariz u oba momentuma dati prioritet "stabilnosti u regionu". Konkretno, poseta Beogradu, ako protesti u Srbiji protiv režima predsednika Vučića i dalju budu trajali, neminovno će biti interpretirana kao gest podrške režimu.

Pitanja evropskih vrednosti, prirode režima na Zapadnom Balkanu i ostale škakljive teme najverovatnije se neće pomenuti, ili hoće samo između redova.

Ali se zato može očekivati konkretizovanje francuske strategije za Zapadni Balkan objavljene nakon Berlinskog samita, pre svega usmerene na ekonomiju. Jedna od najbitnijih tačaka, i možda najbolja vest od svih, jeste otvaranje kancelarije Francuske agencije za razvoj (AFD) u Beogradu sa nadležnošću za ceo region i početnim budžetom od 150 miliona evra. Zadatak će joj biti pre svega podrška regionalnom održivom razvoju i pomirenju između mladih preko kancelarije RYCO, uspostavljene na osnovu francusko-nemačkog modela OFAJ koji je nastao po završetku Drugog svetskog rata.

Eto prilike za Emanuela Makrona i Angelu Merkel da se podsete pomirenja svojih prethodnika, sna Evropske unije i njenih vrednosti.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net