fotografije: bojan stekić
ODMERAVANJE: Mitinzi "Svi kao jedan"...

Precizna mehanika i politika >

Kako se broji i laže

"Vaga za tačno merenje" bila je omiljena serija među omladinom premijerno emitovana tokom četiri godine od 1975. do 1979. Zahvaljujući brojnim reprizama, generacije mladih učile su se pristojnosti i negovale vrline, čemu svedoče naslovi epizoda često preuzeti iz narodnih izreka: "Konac delo krasi", "Nije zlato sve što sija" ili "U strahu su velike oči". Današnja merenja više nisu stvar konvencije i precizno utvrđenih pravila već slobodne interpretacije kakav je rejting političkih stranaka, televizijskih emisija ili koliko je ko uspeo da skupi ili dovede pristalica ili nevoljnika na svoj politički skup

"U redu", kaže najduhovitiji (a verovatno i najtačniji) komentar na Tviteru u vezi sa licitiranjem koliko se građana okupilo 13. aprila na protestu "Svi kao jedan – jedan od pet miliona", a koliko na Vučićevom kontraskupu u okviru kampanje "Budućnost Srbije" na istom mestu šest dana kasnije: "Njihov je duži, ali se ne diže." Preciznost ovog komentara se nikako ne sme zanemariti uprkos svoj svojoj lascivnosti koja delimično prelazi granice dobrog ukusa – autor ovog teksta posetio je oba skupa i krajnje laički zaključio da je na potonjem bilo verovatno dvostruko više ljudi, ali su energija i atmosfera Vučićeve "Budućnosti Srbije" bile neuporedivo kilavije od prikazane odlučnosti građana da tom istom Vučiću vide leđa nedelju dana ranije.

Ova dva skupa su u fokus javnosti kao najvažniju stvar iznela kojih je pristalica bilo više, pogotovo u medijima bliskim vladajućim strankama. Na kosku bačenu "informacijom" da je predsednik Srbije na platou ispred Doma Narodne skupštine okupio 100.000, a po nekima čak i 150.000 ljudi, opozicija se svom silinom zaletela pokušavajući da parira ne samo "Informeru" ili "Kuriru" već i samom Aleksandru Vučiću, nekrunisanom prvaku samohvale i preterivanja. Zaista, koliko je opoziciji uistinu važno da li se na njihovom protestu skupilo 20, 30 ili 50 hiljada građana i za koliko su Vučiću verni mediji slagali kad je u pitanju okupljanje njegovih pristalica?

...i "Budućnost Srbije"

"Ja predajem statistiku u društvenim naukama", kaže za "Vreme" profesor Oliver Tošković, docent na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i pojašnjava: "Volim brojeve i možda jesam blago opsesivan, ali ova opsednutost brojkama naših medija i političke scene je ili pokazatelj ozbiljnog opsesivno-kompulsivnog poremećaja ili još ozbiljnije manipulacije i skretanja sa teme. Naravno da jeste donekle bitno koliko se ljudi okupi na nekom protestu ili mitingu, to delimično pokazuje snagu okupljenih i nezadovoljnih, ali konstantno bavljenje tom temom i samo tom temom je pokazatelj nezainteresovanosti za sam problem. To je kao da vas neko opljačka, pa umesto da se policija bavi hapšenjem pljačkaša, ona mesecima razmatra da li vas je opljačkalo pet ili šest napadača, da li su imali zimske jakne ili ne... Ovi protesti imaju jasan cilj i jasno pokazuju nezadovoljstvo jednog dela građana Srbije. Da li ih je par hiljada ili par desetina hiljada meni ne pravi razliku. Ako je predstavnicima vlasti broj okupljenih toliko bitan za ozbiljno shvatanje zahteva, da li oni zapravo poručuju da ih ne zanimaju ni manjinske grupe u ovoj državi? Da li među okupljenima ima 5000 ili 50.000 ne menja činjenicu da je relativno veliki broj ljudi toliko nezadovoljan da mesecima jednom nedeljno šeta ulicama svojih gradova. Ti ljudi pokazuju svoje nezadovoljstvo i što je još važnije, pokazuju da nemaju drugi način da ga izraze, da ne mogu drugačije da traže svoja prava već su prinuđeni da izađu na ulicu."


RAZLIČITO O ISTOM

Ako je policijska zvanična procena bila da se na protestu građana i opozicije 13. aprila okupilo između 7300 i 7500 građana, kako nam je saopštio predsednik Aleksandar Vučić lično, sledi logičan zaključak da je 19. aprila, ukoliko prihvatimo (po mnogima netačnu) procenu da je predsednik skupio dvostruko više pristalica, pred Narodnom skupštinom bilo između 14.600 i 15.000 ljudi.

Profesor Tošković objašnjava metode brojanja: "Standardna vežba za pouzdanost uzorkovanja jeste da sa neke fotografije na kojoj se vidi ceo skup, isečete manji deo i na njemu prebrojite koliko ima okupljenih. Takvih fotografija ima puno, a naročito su dobre one sa dronova jer pokazuju celu kolonu. Pošto nije lako prebrojati svaku osobu na isečenom delu fotografije (nejasan snimak, osvetljenje), da biste smanjili pristrasnost, možete angažovati nekoliko brojača, pa njihova brojanja uprosečiti. Taj isti postupak ponovite na nekoliko različitih delova slike, pošto ni jedan deo nije dovoljno reprezentativan. Na nekoj onlajn mapi, npr. na Google mapama možete precizno odrediti površinu svakog dela fotografije na kome ste brojali okupljene, kao i cele fotografije, odnosno cele kolone. Zatim, broj ljudi u svakom delu fotografije pomnožite proporcijom površine cele kolone i dela na kome ste brojali. Dobijene projekcije sa svakog dela fotografije uprosečite i dobićete prilično preciznu procenu ukupnog broja učesnika protestne šetnje. Mi smo, naravno, ovaj postupak primenili na jednoj od fotografija i procena je bila da je na jednoj od manjih protestnih šetnji bilo između 5500 i 6500 učesnika (zahvaljujem se studentima za pomoć u brojanju).

Drugi način jeste da stanete sa strane i merite vreme koje je potrebno da pored vas prođe cela kolona. Dok merite vreme prolaska cele kolone, vi, ili još bolje nekoliko ljudi pored vas, broje koliko ljudi ima otprilike u redovima koji prolaze i koliko redova prođe u toku jednog minuta. Ovo brojanje redova po minutu radite nekoliko puta dok kolona prolazi, na početku, sredini i kraju, jer tako zahvatate različite delove koji imaju različitu razuđenost. Dakle, ponavljate sličan postupak kao sa fotografijom, samo je ne delite na više prostornih potcelina, već na više vremenskih. I naravno, ako možete, koristite nekoliko brojača da smanjite subjektivnost. Onda jednostavno uprosečite broj redova po minutu koje ste dobili na raznim delovima, pa taj broj pomnožite ukupnim brojem minuta koliko je kolona prolazila pored vas. Na ovakav način je par kolega, uključujući mene, brojalo jedan od najvećih protesta 29. decembra 2018. i dobili smo procene između 17 500 do 22 500 učesnika. Naše procene su jako slične procenama Aleksandra Gubaša, koji broji proteste još od 1991. On je objavio da je na tom protestu bilo oko 18 000 ljudi i koristi isti metod brojanja. Gubaševe procene, koje redovno objavljuje na FB stranici Fan klub protesta su prilično precizne i kad god sam ja brojao, razlikovali bismo se u možda nekih 10%."


OPREČNI "PODACI"

Suprotstavljene strane daju oprečne "podatke" o broju svojih i tuđih pristalica na javnim skupovima. Na pitanje da li i jedni i drugi bezočno lažu ili se hvale samo onim činjenicama koje im idu u prilog, Oliver Tošković kaže: "Kada su u jednoj emisiji pitali Nenada Puhovskog o njegovom filmu o ratnim zločinima u ‘Lori’, on je otprilike izjavio da dokle god mu u Hrvatskoj govore da je preterao a u Srbiji da je bio previše blag, on zna da je na pravom putu. Zbog čega i jedni i drugi preteruju možemo samo da nagađamo. Fotografije mogu da stvore pogrešan utisak zbog takozvanog gradijenta gustine, jer udaljeni elementi na slici deluju zbijeno, pa se stvara utisak da je njihov broj veći nego što jeste. Sa druge strane, fotografije iz blizine daju utisak prevelike razuđenosti, pa nam se čini da je ljudi manje nego što je stvarno. Međutim, sve ovo je lako proveriti brojanjem koje sam već opisao. Ono što je jasno jeste da je obema stranama bitno da pokažu snagu protesta, njegovu jačinu od strane organizatora, a odsustvo snage od strane vlasti. Da li pri tome hvale ono što im ide u prilog ili bezočno lažu, iskreno ne možemo da znamo, a verovatno nije toliko ni bitno. Jer kao što suština nije u brojanju okupljenih, već u onome zbog čega ljudi protestuju, tako je nama manje bitno zbog čega se broj okupljenih iskrivljuje od činjenice da se iskrivljuje. Uostalom, ako gledamo odnos preteranih procena obe strane za svoje skupove, dobićemo sličan odnos ako uporedimo realne brojke. Tako, Gubaševe i naše procene pokazuju da na protestima u Beogradu ima u proseku oko 10.000 građana, a da je najveći broj okupljenih bio oko 20.000. Sa druge strane, Gubaševa je procena da je na Vučićevom najbrojnijem skupu od 19. aprila pred Skupštinom bilo maksimalno 35.000 ljudi. Dakle, vlast je uz svu svoju logistiku uspela da okupi više pristalica, ali treba imati u vidu da su ljudi organizovano dovoženi iz cele Srbije. Nasuprot tome, na najvećem protestnom skupu 20.000 ljudi je došlo samo iz Beograda. Meni ovakav odnos govori o ozbiljnoj podeli građana Srbije i velikom nezadovoljstvu značajnog dela stanovništva. Čak i ako zanemarimo prisiljavanje ljudi da dođu na Vučićev miting širom Srbije, slanje kvota državnim preduzećima koliko zaposlenih moraju da pošalju na miting i slično, vidimo da otprilike na svakih sedam Vučićevih pristalica imamo četiri nezadovoljna građanina Srbije. Za mene je to ozbiljna proporcija nezadovoljnih koju vlast zanemaruje i nipodaštava lažnim prebrojavanjem."


KAKO SE BROJE GLEDAOCI

Još jedna statistička disciplina često je u poslednje vreme prisutna u medijima, a to je brojanje gledalaca televizijskih programa. Korišćenje samo onih podataka o gledanosti koji određenoj televiziji idu u prilog poznata je disciplina već poslednjih 15 godina od kada Nilsen grupa redovno meri gledanost preko svog uzorka, odnosno piplmetara, uređaja koji su već stekli status omiljenog izraza u Srbiji. Naime, otkad je počela sa radom televizija Nova S u vlasništvu Junajted medije, kompanije koja u svom portfoliju ima više od 20 televizija među kojima su i N1 i svi kanali Sport kluba, stiče su utisak da njenu gledanost ne želi da umanji samo konkurencija (što bi i nekako bilo razumljivo) već i sama vlast. Da podsetimo, N1 je ona "američka" i "Šolakova" televizija, kako ju je do skoro (a može biti i ubuduće) nazivao predsednik Aleksandar Vučić.

Nova S je startovala sa jednom od najgledanijih emisija u srpskom etru "Veče sa Ivanom Ivanovićem" dok se ona emitovala na TV Prva. Kako je Ivanović napustio Prvu nakon, u najmanju ruku neobične transakcije kojom je nekadašnji vlasnik televizije i operatera Kopernikus postao vlasnik ne samo TV Prva već i TV O2, i posle kraćeg vremena priključio se novoosnovanoj TV Nova S, a pogotovo od kad se toj televiziji priključila i Olja Bećković sa svojom kultnom emisijom "Utisak nedelje", odijum koji je prvo pratio Olju a zatim Ivana, preneo se i na Novu S. Kako je Nova S samo kablovska televizija, jasno je da ne može da parira nijednoj stanici sa nacionalnom frekvencijom, ali ni to nije dovoljno: potrebno je pokazati i dokazati da taj program niko neće i ne treba da gleda jer su, pobogu, izdajnici. Tako je krenuo obračun saopštenjima u kojima se TV Pink hvali Nilsenovim istraživanjem da je njihova brže-bolje sklepana (i iskopirana) emisija "Hit tvit", koja ide u istom terminu kao i "Utisak nedelje" daleko gledanija od Olje i njenih gostiju, koji svi zajedno nisu bolje ni zaslužili. S druge strane, Junajted medija navodi svoju statistiku koja kazuje da je program Nove S najgledaniji u Srbiji u terminima emisija Olje Bećković i Ivana Ivanovića.

O razlikama između dva merenja za "Vreme" govori generalna izvršna direktorka Junajted medija Aleksandra Subotić: "Za merenje gledanosti Nilsenovom metodom piplmetra postavlja se reprezentativni uzorak na nivou čitave teritorije koji predstavlja sva domaćinstva u zemlji koji poseduju TV uređaj. U Srbiji taj uzorak je 880 domaćinstava među kojima su domaćinstva koja primaju TV signal putem jedne od pay TV platformi, kablovske, IPTV ili satelitske platforme, kao i ona koja signal primaju putem zemaljske antene i nemaju pay TV uslugu. Takođe, ta su domaćinstva raspoređena na način da odgovaraju geografskoj distribuciji, distribuciji po socio-demografskim obeležjima porodice itd. Putem uređaja koji se postavljaju u domaćinstvima registruje se ko od ukućana, kada i koji kanal gleda. U Srbiji u 880 domaćinstava ima otprilike 2500 pojedinaca. Na osnovu ponašanja tih 2500 pojedinaca projektuje se gledanost svih pojedinaca u Srbiji koji imaju TV prijemnik. Nisam sigurna u tačnu brojku, ali pretpostavljam da je to negde oko sedam miliona jer merenje ne uključuje decu mlađu od 4 godine. Ovo sve je, naravno, sa prihvatljivom marginom greške jedino ukoliko je uzorak idealan, što mi ne znamo u slučaju Nilsena u Srbiji. Uzorak mora biti idealan predstavnik svih vrsta gledanja televizije, kablovskog, internet ili terestrijalnog, sa adekevatnom zastupljenošću svakog od sistema, mora biti realni predstavnik odnosa urbanog i neurbanog stanovništva itd. I mora biti na potpuno anonimnoj bazi jer ako samo 100 piplmetara ne projektuje stvarnu gledanost televizije (iz bilo kog razloga), rezultat će biti potpuno drugačiji. Dakle, ovakvo merenje je podložno velikoj statističkoj grešci i korupciji uzorka, što dovodi do netačnih rezultata, i nasleđe je prošlosti kada nisu bile dostupne interaktivne tehnologije. Kod merenja gledanosti putem povlačenja podataka sa STB-ova (set top boksova), u slučaju SBB-a pružalac te usluge je TVbeat. Kada govorimo o kanalima dostupnim samo na platformama, statistička greška piplmetar metodologije izrazito je visoka kao direktna posledica malog uzorka. To je ujedno i razlog zbog kojeg pay TV operateri koriste sopstvene podatke. U slučaju SBB-a, podaci u Srbiji povlače se sa 450.000 STB-ova tj. iz 450.000 domaćinstava i ta brojka raste svakim danom kako korisnici bilo koje pay TV usluge SBB-a prelaze na digitalnu tehnologiju (D3 ili EON). SBB ima u Srbiji gotovo jedan milion pretplatnika, te podaci iz 450.000 domaćinstava predstavljaju ponašanje milion pretplatnika (domaćinstava) što predstavlja oko 40% svih domaćinstava u Srbiji. Sasvim je logično da su podaci sa STB-ova zbog velikog broja STB-ova sa kojih se prikupljaju daleko tačniji i precizniji od piplmetar metodologije kao pokazatelji ponašanja gledalaca pay TV operatera, u ovom slučaju SBB-a. Ova metodologija, za razliku od piplmetar metodologije, projektuje gledanost domaćinstava, ne pojedinaca i zbog veličine uzorka praktično ne sadrži marginu statističke greške."


"STATISTIKA JE KAO BIKINI"

U javnosti se pojavila još jedna, za neke i potpuno neverovatna "informacija". Naime, priča se da internet provajderi koji predstavljaju konkurenciju SBB-u mogu da blokiraju određene kanale, trajno ili na neko vreme, na EON uređajima pomoću kojih upravo SBB nudi uslugu gledanja televizije putem interneta za one građane koji nemaju pristup SBB-ovim tehničkim instalacijama. Naravno, u okviru ove usluge nalaze se i kanali N1 i Nova S koji se uglavnom ne mogu gledati kod konkurentskih kablovskih operatera kao što je, recimo, Telekom Srbija.

Poznati stručnjak iz oblasti informacionih tehnologija Nenad Krajnović za "Vreme" demantuje takvu mogućnost: "EON servis putem kojeg se emituje TV program na internetu, realizovan je iz United Cloud infrastrukture. Svaki korisnik dobija TV sadržaje u formi kriptovanih podataka. To znači da niko ko bi snimao i analizirao taj saobraćaj ne bi mogao da vidi šta on sadrži. S obzirom da se TV program emituje sa United Cloud infrastrukture koja je distribuirana na internetu, analizom adresa sa kojih stiže TV sadržaj ne bi bilo moguće utvrditi o kojim se TV kanalima radi. Sve prethodno navedeno znači da Telekom Srbija nema tehničkih mogućnosti da utvrdi koji sadržaj korisnici primaju, pa samim tim nema ni mogućnosti da selektivno blokira određene TV kanale koji se emituju putem EON servisa."

Oliver Tošković kaže da manipulacija informacijama ima veoma mnogo: "Meni je omiljena izjava koja se često pripisuje Zvonku Mihajlovskom: ‘Statistika je kao bikini, pokazuje sve, a ne otkriva ništa.’ Čak postoji i knjiga ‘Kako lagati uz pomoć statistike’. Međutim, to zapravo nema nikakve veze sa statistikom, već naprotiv, sa našim nepoznavanjem statistike. Ja često kažem studentima da ih svako može lagati na jeziku koji ne razumeju, pa će ih tako lagati i uz pomoć brojeva ukoliko ih ne razumeju. Dakle, učite statistiku da vas ne bi lagali oni koji je znaju bolje od vas. Rasprava o broju ljudi na protestima je sporedna. Suština je da veliki broj ljudi protestuje, da osećaju da nemaju gde da iskažu nezadovoljstvo, da nemaju gde da se bore za svoja prava i glas i da su zato na ulici. Sa tim ljudima se mora pregovarati jer su oni deo ove države. Oni se ne smeju nipodaštavati niti ignorisati. Uostalom, uporedite reakciju predstavnika vlasti na proteste u Srbiji, bilo na njima 5000 ili 20.000 učesnika, sa reakcijom vlasti na proteste u Francuskoj, koje izaziva aktivna masa od oko 5000 do 6000 učesnika. U Francuskoj, koja ima oko devet-deset puta više stanovnika od Srbije, njihov predsednik nije nazivao svoje sugrađane fašistima niti im je poručio da ih neće saslušati čak i da ih bude pet miliona, odnosno 50 miliona u slučaju Francuske."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net