foto: tanjug
NA PUTU SVILE: A. Vučić sa kineskim privrednicima

Kina, Srbija i EU >

Kineski put ka Evropi

Po završetku samita šefova vlada NR Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope u Dubrovniku, osmog po redu takozvanog formata 16+1, pokrenutog na inicijativu Kine pre sedam godina u Varšavi, potvrđeno je "čelično prijateljstvo Srbije i Kine", izraženo u sve većem ekonomskom prisustvu i političkom uticaju

Na ulazu u kop "Krivelj", 220 kilometara istočno od Beograda, kinesko ime Zijin (Ciđin) zamenilo je ime legendarnog kombinata RTB Bor. Tabla najavljuje na srpskom i kineskom da je "Život na prvom mestu". Posle 20 godina agonije i neuspelih privatizacija, uglavnom zbog nedostatka zainteresovanih kupaca, kupovina 63 odsto kompleksa od strane kineske kompanije u septembru 2018. godine, za 1,46 milijardi dolara, doživljena je kao olakšanje za stanovnike ovog oronulog regiona. Embargo tokom ratnih godina, nedostatak investicija, zastarelost tehnologija, kao i metode društvenog upravljanja, doveli su do dramatičnog pada proizvodnje.


STRATEGIJA EKSPANZIJE

Ciđin, treći najveći proizvođač bakra i prvi proizvođač zlata u Kini, po dogovoru plaća oko 200 miliona dolara duga i zadržava 5000 radnih mesta, iako mu u ovom trenutku ne treba ni 3000 radnika. Planira da uloži 1,26 milijardi dolara za povećanje godišnje proizvodnje topionice sa 80.000 na 150.000 tona. Dragan Živković, čija kompanija Grand inženjering godišnje proizvede 12.000 tona bakarne žice uglavnom namenjene izvozu, sa zadovoljstvom maše ugovorom potpisanim sa Zijin Mining (Ciđin majning). "U poslednjih sedam godina, nisam mogao da postignem dogovor sa kombinatom, putovao sam 300 kilometara da kupim bakar u Bugarskoj, a sa Kinezima sam se dogovorio odmah", kaže dok obilazimo njegovu potpuno savremenu i automatizovanu proizvodnju.

"Kineska strategija ekspanzije je pa­metno izrađena", smatra novinar Miša Brkić. Tako je 28. decembra prošle godine, nekoliko meseci posle kupovine RTB Bora, Ciđin kupio kanadski Nevsun, koji je vodio prospekciju rudnika Čukaru Peki u borskom regionu. Platili su čak 1,66 milijardi dolara, dakle više nego RTB Bor. Nekoliko meseci ranije direktor Nevsuna Piter Kukjelski rekao je da je u pitanju jedan od najboljih depozita bakra i zlata na svetu.

Dolazak Ciđin grupe u Srbiju jedan je od poslednjih primera jačanja ekonomskog prisustva Pekinga u regionu i pokazatelj izbora da se osloni na Beograd u izgradnji južnog dela "novog puta svile", zvanog "Pojas i put". Kroz ta "ulazna vrata za Evropu", Kina namerava da efikasnije dopre do velikog tržišta Zapadne Evrope. "Kina je postala jedan od najvažnijih stranih igrača na teritoriji Srbije", kaže Stefan Vladisavljev iz Beogradske fondacije za političku izuzetnost.


STARE VEZE

Kinesko-srpski odnosi datiraju još iz komunističke ere, a veze između dveju zemalja su ojačale nakon odbijanja Pekinga da prizna nezavisnost Kosova. Nakon toga, 2009. godine potpisan je sporazum o infrastrukturnoj saradnji, te je Kineska korporacija za puteve i mostove (CRBC) izgradila Pupinov most "prijateljstva". Kineska Eksim banka obezbedila je finansiranje tako što je pozajmila 144,5 miliona evra srpskoj državi sa kamatnom stopom od tri odsto, od ukupno 170 miliona evra koji su bili potrebni.

Dolaskom Aleksandra Vučića na vlast i nakon organizovanja trećeg 16+1 samita u Beogradu 2014. godine, kineske investicije i krediti su postali sve više prisutni. Prijateljstvo je postalo "čelično", kako je rekao kineski ambasador u Beogradu, jedini strani diplomata koji je pozvan na desetogodišnjicu Srpske napredne stranke (SNS). Ovu konstataciju je u Dubrovniku potvrdila predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, nakon razgovora sa premijerom Kine Li Kečijangom, insistirajući na tome koliko Srbiju i Kinu povezuje strateško partnerstvo i prijateljstvo. "Posebno želim da zahvalim kineskim kompanijama koje investiraju u Srbiju i koje znatno doprinose jačanju ekonomije naše zemlje", rekla je premijerka i dodala: "Saradnja Srbije i Kine iz meseca u mesec je sve jača i intenzivnija. Ukupne kineske investicije u projekte koji su već realizovani, na kojima se radi i one koji su u planu dostigle su 10 milijardi evra."

Simboličan je projekat izgradnja pruge velike brzine koja povezuje luku Pirej u Grčkoj sa Budimpeštom u Mađarskoj, preko Beograda, dogovoren 2017. godine. Sve se finansira iz pozajmica China Bank i kineskih investicionih fondova. Ovaj koridor bi trebalo da omogući brzi tok robe ka centralnoj Evropi i integraciju "Jednog pojasa, jednog puta" u evropsku železničku mrežu. Iako je kraj radova na modernizaciji pruge Beograd–Budimpešta najavljen za 2019. godinu, još uvek se radi na potezu Stara Pazova – Novi Sad. Miodrag Jevtić, direktor infrastrukture železnice, kako prenosi "Danas", tvrdi ipak da bi modernizacija srpske pruge trebalo da bude gotova do 2023. godine.


OD INFRASTRUKTURE DO ENERGETIKE

"Imamo sreće što smo na ovoj ruti, na novom putu svile", smatra Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije. Za njega, svi imaju koristi od ovog saveza: "Srbiji su potrebne investicije da modernizuje svoju infrastrukturu, a Kina nudi kredite bez višestrukih uslova koje nameću Evropska unija i Svetska banka, i obezbeđuje brzu realizaciju."

Kineske firme, kompanija za komunikacije i konstrukciju (CCCC), kao i već pomenuti CRBC, od 2012. godine su takođe uključene u završetak izgradnje beogradske obilaznice, toplovoda Beograda i deonica auto-puta Beograd–Bar (Koridor 11), kao što je potez Surčin–Obrenovac. Podsetimo, da bi se osigurao neophodan čelik i gvožđe za ove brojne projekte, na primer zamena drvenih pragova čeličnim i betonskim, kineska kompanija Hestil je još 2016. godine kupila Železaru Smederevo za 46 miliona evra. Na samitu inicijative 16+1 u Dubrovniku, ministarka infrastrukture Zorana Mihajlović potpisala je još dva memoranduma za nastavak izgradnje auto-puta na Koridoru 11, za projekte Novi Beograd – Surčin i Požega–Boljar. Po njenim rečima, radovi bi trebalo da počnu sledeće godine.

Energetski sektor nije izostavljen. Od 2017. godine, China Machinery Engineering Corporation gradi novi blok B3 Termoelektrane Kostolac i razvija obližnju eksploataciju uglja. Vrednost projekta je 700 miliona dolara. Kineske firme su uložile i u poljoprivredu, a sve više su prisutne na tržištu telekomunikacija. Naime, grad Beograd je nedavno kupio Huavej opremu za video-nadzor. A prošlog meseca je kineski Šangdong Linglong dobio na korišćenje opštinsko zemljište u Zrenjaninu, za obećanu investiciju od 800 miliona evra i izgradnju fabrike koja bi trebalo da proizvede 13 miliona guma godišnje.


CENA SARADNJE

"Srbija još nije članica EU tako da su standardi manje restriktivni, i po pitanju dodele projekata i po pitanju realizacije. Naravno da Kina ne postavlja pitanja vezana za pravnu državu i slobodu medija kada pregovara. Bilo bi logično, s obzirom na zvanično opredeljenje, da želimo da se pridružimo EU, da što pre primenjujemo njihove standarde, ali u stvari Vlada koristi vreme da potpiše što više ugovora, o čijem sadržaju javnost malo zna", kaže Slobodan Milosavljević, bivši ministar trgovine i član Demokratske stranke, ističući da zasigurno stav Kine da ne priznaje nezavisnost Kosova ima svoju cenu, uračunatu u ugovore.

Kada su standardi realizacije u pitanju, najrizičniji je primer rudnika bakra i zlata u Boru. Naime, prema rečima Miše Brkića, postoji veliki rizik da će eksploatacija rudnika Čukaru Peki proizvesti ekološke probleme, jer ruda sadrži više od 20 odsto arsena, koji je izuzetno toksičan, te je transformacija takve rude zabranjena u Evropi. "Velika većina takozvanih kineskih investicija su zapravo krediti, preko 1,2 milijarde dolara, skuplji od evropskih čija je kamatna stopa oko dva odsto, i uglavnom uslovljavaju da izvođači poslova budu kineske firme, koje dovode kineske radnike. Ovi ugovori su blagodat za srpski režim. O njima pregovara lično predsednik Vučić. Deo likvidnosti je namenjen njegovom bliskom okruženju, a drugi finansiranju SNS-a na čijem je čelu, i koruptivnu mrežu", analizira ekonomski novinar Mijat Lakićević.

"Jedini način da se ‘spasi’ region od ekonomskog uticaja Kine, koji se transformiše u politički uticaj, jeste integracija u Evropsku uniju, sa kojom Srbija ostvaruje više od 60 odsto trgovine i odakle dolazi najviše direktnih investicija u zemlju", procenjuje se u diplomatskim krugovima u Beogradu.


KINA U EU

Međutim, prioritet za EU je trenutno njena unutrašnja konsolidacija a ne proširenje, iako se zvanično insistira da se paralelno radi na oba polja. Inače, sama EU je duboko podeljena i zabrinuta po pitanju kineskih investicija. Tokom nedavne posete kineskog predsednika Si Đinpinga Evropskoj uniji, i najave da će CCCC raditi na italijanskoj železnici, a zainteresovana je i za luke u Trstu, Palermu i Đenovi, Filip le Kor, koji prati kineske investicije za Harvard school, izjavio je za "Figaro" da "Peking zabada svoju zastavu u pokretu opkoljavanja i uspostavljanja geostrateške mreže, i to uglavnom preko svojih državnih preduzeća koja ciljaju stratešku infrastrukturu, brendove i visoke tehnologije". Italijanski general Karlo Gan je čak ocenio da "Kina koristi Italiju, članicu G7, da napravi razdor u evropskoj solidarnoj porodici".

Shvatajući sa dosta zakašnjenja da je situacija urgentna, 28 članica EU sastale su se prvi put krajem marta kako bi razgovarale o zajedničkoj taktici i odnosima sa Kinom. U pitanju je ne samo ekonomski uticaj, već i politički, koji sa sobom nosi zemlja koja ima druge poglede od EU na ljudska prava i slobode. Tako su zemlje koje sa Kinom potpisuju bilateralne sporazume, kao Italija i Grčka, u situaciji da zažmure ili prećute kada se glasa o opomenama Kini po tim pitanjima. EU takođe smatra da Kina pokušava da oslabi EU sa grupom 16+1, pa je komesar za proširenje Johanes Han izjavio da je u pitanju "trojanski konj".

To nikako ne zaustavlja predsednika Vučića, za koga se ova pitanja ne postavljaju. Bilateralne posete Srbije i Kine su sve intenzivnije, kao i uzajamne pohvale. Najavljena je još jedna Vučićeva poseta Kini, od 25. do 27. aprila, u okviru foruma "Jedan pojas, jedan put", tokom koje se očekuje potpisivanje novih ugovora.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net