Nedemokratski izbori demokratskog društva

Nije mi jasno zašto neko hoće da bude upravnik ustanove čiji ga zaposleni neće. I nije mi jasno zašto država misli da će kulturi biti dobro ako na rukovodeća mesta postavi ljude po svojoj volji.

Naravno da razumem da ima svakakvih ljudi, pa i onih koji bi da vladaju po svaku cenu, i koji misle da su sposobni za ono za šta nisu, pa čak i onih koji su preplašeni i ne bi da odbiju ponuđenu im dužnost – ima i takvih, i to previše. ’Ajde da kažem da mi nije strana ni država koja se zaigrala vladanja pa kao da nije demokratska, nameće narodu svoju volju a narod onda mora da je opominje šta je demokratija – ima i toga, i to veoma često.

Ali mi ipak nije jasno zašto, zašto to rade.

Konkretno, mislim na glumicu Vesnu Paštrović poreklom Somborku, i na ljude koji u Gradu Beogradu određuju direktore i upravnike ustanova kulture.

Za čije li je babe zdravlje pristala Vesna Paštrović da je Grad Sombor izabere za v.d. upravnicu tamošnjeg Narodnog pozorišta kad je znala da je ansambl neće? Kako li je zamišljala svoj prvi dan na poslu? Ili, još gore – dane nakon tog prvog? Šta je očekivala, da će glumci k’o glumci, obuzeti predstavama i svojim poslom, leći na rudu? Kako se osećala kad je svojim postavljenjem za upravnicu isprovocirala proteste i najavu štrajka glumaca, odnosno dovela u pitanje rad pozorišta? Ili: kako će sad, kad je Grad Sombor povukao njeno imenovanje, doći među kolege Pozorišta na Terazijama u kome glumi? Kakav je osećaj kad znaš da će se o tebi ubuduće govoriti „to je ona glumica koja je htela da bude upravnica Somborskog pozorišta“?

Volela bih da mi neko objasni s kojim pravom, zašto se ljudi koji vode Beograd i njegovu kulturu ponašaju kao da nemaju lepo mišljenje o pameti njegovih građana. Zašto nas omalovažavaju. Nedavno je, na primer, objavljen konkurs za upravnika Biblioteke grada Beograda u kome piše da kandidat treba da „ima najmanje deset godina radnog staža u oblasti kulture od čega najmanje osam godina radnog staža na poslovima upravljanja ustanovama u oblasti kulture.“ Šta su mislili oni koji su pisali ovaj konkurs, da to nikom neće biti čudno? Da niko neće pomisliti da je raspisan za neku određenu osobu koja ima baš ovakve kvalifikacije? Ili, da niko neće primetiti da pomenutu odredbu „ne poznaje ni evropsko zakonodavstvo, statut biblioteka u regionu, statuti biblioteka u Srbiji, kao ni ostale ustanove kulture niti javna preduzeća čiji su osnivači Grad Beograd ili Republika Srbija“ kao što su primetili članovi sindikata „Nezavisnost“ Biblioteke grada i o tome obavestili javnost?

Ili, primer Beogradskog dramskog pozorišta. Tamošnji Upravni odbor je od šest kandidata koji su se javili na konkurs za upravnika predložio osnivaču pozorišta, Gradu Beogradu, da se odluči između Olivere Viktorović, Pavla Pekića i Predraga Kolarevića. Odbio je tri druga kandidata, a među njima i Slobodana Ćustića, dosadašnjeg upravnika koga je pre četiri godine Grad imenovao na to mesto. Sad se čuje da Grad neće ni jednog od kandidata koje je predložio Upravni odbor, i da razmišlja o nekim drugim ljudima koje smatra podesnijim od predloženih. Zar misle da je teško naslutiti šta im ne odgovara u predlogu Upravog odbora? Ansambl Beogradskog dramskog čeka na tu odluku svog osnivača, pa će reći šta misli o svemu tome.

Hoću da verujem da je ovo samo faza u životu, u razvoju svih nas, i da smo svi ipak razumni ljudi. Da umemo da razlikujemo koji put vodi gore a koji dole.