Kreditni gambit

Tridesetak hiljada ljudi se zavilo u crno uzimajući kredite vezane za švajcarski franak u vreme kada je to bilo daleko povoljnije od kredita vezanih za evro. Nekolicina njih radikalizovala je pre neki dan svoj dugogodišnji protest štrajkom glađu ispred Vrhovnog kasacionog suda (VKS). Kao i do sada zahtevali su od države da reši njihov problem koji ih je doveo do očaja.

A onda je država došla kod njih. To jest predsednik države. I Srpske napredne stranke. Ali to sve je u slučaju Srbije jedno te isto. Aleksandar Vučić = država.

Performans Aleksandra Države pred pet televizijskih kamera je bio sjajan: On sam samcit, nije poveo ni Jorgovanku, ni Anu ni Sinišu, telohranitelji jedva vidljivi; Država pokazuje zabrinutost za dobrobit svojih građana, za njihovo zdravlje, njihovu budućnost; ova Država dobra i puna empatije, iako po pitanju švajcaraca „nit je luk jela, nit je luk mirisala“, očajnim prezaduženim građanima obećava nekakvo rešenje do petka 5. aprila i optužuje onu prethodnu, lopovsku i bezdušnu, Đilasovu i Jeremićevu državu da je svesno obmanula građane i gurnula ih u kredite vezane za švajcarski franak. Poruka: „Glasajte za ovu Državu“. To jest za Alekandra Vučića. I nemojte ići u protestne šetnje.

Predsednik Država očigledno zna kakva će biti presuda Vrhovnog kasacionog suda u vezi sa kreditima građana zaduženim u švajcarskim francima najavljena za utorak 2. aprila. Sudeći po onome što je Aleksandar Vučić rekao građanima, rešenje bi moglo da bude da on, to jest država, preuzme deo troškova građana nastalih naglim porastom švajcarskog franka, jer zlim bankama ne pada napamet da saniraju rizik na koji su se pojedina fizička lica upustila.

Odluka je svakako već pala u nekom kružoku oko Predsednika svega i svačega, jer da nije, Vučić ne bi obećavao rešenje za svega nekoliko dana. Brižni predsednik poslao je očajne ljude kućama do narednog petka i rekao im da uvek mogu da nastave da protestuju i štrajkuju glađu ako ne budu zadovoljni rešenjem koje će im biti ponuđeno.

U nacionalnom dnevniku televizije sa nacionalnom frekvencijom „Pink“ odmah posle iscrpnog izveštaja o akciji duševnog Predsednika, puštena je izjava „članice Pokreta 1 od 5 miliona“ i, onako uzgred budi rečeno, profesorke Ekonomskog fakulteta Danice Popović da je „jedino ispravno rešenje da ti ljudi svoje dugovanje plate sami“ jer su „uzeli kredit koji je u tom trenutku bio povoljniji, i to daleko povoljniji od kredita u evrima“, te da „kao što dobitak od takvog rešenja pripada samo njima – i rizik pripada samo njima“. Takvi su ti iz pokreta „1 od 5 miliona“. Pa vi vidite, sa kim se pored fašista i lopova šetate.

Činjenica je da je početkom marta 2007. tadašnji guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić javno upozoravao da je „neodgovorna“ odluka Vlade Srbije da se omoguće subvencije iz budžeta za stambene kredite koji su vezani za švajcarski franak jer se na taj način „građani izlažu većem riziku“ zato što je „kretanje odnosa valuta nepredvidivo“, te da niža kamata na krediti znači veći rizik.

Tadašnji direktor za poslove sa stanovništvom banke Sosijete ženeral Miroslav Rebić u istom periodu je rekao da i NBS i Evropska centralna banka upozoravaju da je uzimanje kredita u švajcarskim francima veoma rizično, jer je „cela ekonomska politika Srbije orijentisana ka evru, cene se formiraju u odnosu na tu valutu i teško je predvideti kako će se kretati švajcarski franak“.

Još u septembru 2005. tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić je objašnjavao da stambeni krediti vezani za švajcarski franak ne mogu da se uporede sa onima vezanim za evro jer „nose potencijalno veći rizik ako franak bude jačao“ i, onako dinkićevski, preporučio građanima spremnim da se upuste u to da sami prate svetsko finansijsko tržište.

Na funkciji direktora za istočnu Evropu francuske banke Kredi agrikol i Božidar Đelić takođe 2005. upozorava na mogućnost da franak u budućnosti znatno ojača u odnosu na evro i da „oni koji se zaduže u švajcarskim francima moraju da znaju da oni, a ne banke, preuzimaju na sebe rizik da ti švajcarski franci više vrede u evrima, a samim tim i u dinarima u narednih 25 godina“.

Ali sve to nije bitno za es-en-esovske medije. Poruka je uvek jedna i uvek ista, ma o čemu se radilo: Svi su zli i pokvareni osim Aleksandra Vučića i njegovih apostola. Smrt opoziciji, Vučić narodu.