fotografije: tanjug ap photo
RIVALSTVO NA TERENU I IZVAN NJEGA: Federer, Đoković...

Tenis – Smena u organizaciji ATP >

Klasna borba

Bura oko nedavne smene predsednika Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP) Krisa Kermoda se ne stišava. I dok zapadni mediji kao glavnog krivca vide Novaka Đokovića, iza scene kulminira višegodišnji sukob oko nedovoljnog uticaja igrača u donošenju odluka i pravednije raspodele novca od turnirskih zarada

Nedeljama unazad u teniskim i medijskim krugovima se šuškalo da se spremaju velike promene u muškom tenisu, a ovih dana takve "kuloarske" priče dobile su potvrdu. Naime, dosadašnji predsednik Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP) Englez Kris Kermod neće više obavljati tu funkciju po isteku mandata ove godine.

Ovakav epilog nije iznenadio upućene u teniska zbivanja i smatra se pobedom struje "reformista" u organizaciji ATP, čiji je neformalni predvodnik najbolji svetski teniser Novak Đoković. Osim što je na čelu teniskog karavana, Srbin je i predsednik ATP Saveta igrača, formalno savetodavnog, ali vrlo uticajnog tela u Asocijaciji, koje se mesecima unazad zalagalo za promenu rukovodstva, kao i smera u kojem se kreću ATP i čitav muški tenis.


ŽELJA ZA PROMENAMA

Još od ovogodišnjeg Otvorenog prvenstva Australije bilo je jasno da Savet igrača, koji se sastoji od dvanaest članova, od kojih su njih deset profesionalni teniseri koji se takmiče u singlu i dublu, traži korenite promene i u organizacionom i u finansijskom načinu na koji funkcioniše ATP tur.

...i Nadal

Međutim, Savet igrača ne bira predsednika direktno, već bira samo tri predstavnika igrača u Odboru ATP, koji se sastoji od tri predstavnika turnira i tri predstavnika igrača. Već decenijama se teniseri žale na ovakav sistem odlučivanja jer je praksa pokazala kako bi njihova tri glasa, kada bi se odlučivalo o značajnim pitanjima, uvek bila u manjini, jer bi predsednik ATP svoj "zlatni", odlučujući glas, gotovo po pravilu, davao u skladu sa "korporativnim" željama predstavnika turnira.

"Kada je u pitanju glasanje o važnim pitanjima, uvek ‘zaglavite’ sa tri glasa protiv četiri. Razgovor tada postaje ceremonijalan jer vas uvek preglasaju. Tako je već 25 godina", komentarisao je ovu situaciju nekadašnji broj jedan svetskog tenisa, Amerikanac Endi Rodik.

U svakom slučaju, kada je početkom marta došlo vreme da se glasa o reizboru Krisa Kermoda za predsednika ATP, Englezu je bilo neophodno da obezbedi glasove najmanje dva od tri člana odbora sa svake strane, ali, na kraju, ispalo je da na svoju stranu nije pridobio nijednog od trojice predstavnika igrača. U šturom saopštenju ATP tura navode se zasluge odlazećeg predsednika, te da su "tokom njegovog šestogodišnjeg mandata na čelu ATP zabeleženi rekordni nagradni fondovi i komercijalni rast organizacije, dok je posećenost turnira i gledanost ATP tura skočila".

Sve to, međutim, nije bilo dovoljno da Kermod nastavi da obavlja svoju dužnost. A ukoliko se pokaže tačnim da je "iza kulisa" upravo Novak Đoković bio tâ ključna figura koja je doprinela smeni uticajnog direktora organizacije ATP, to bi svakako značilo da je srpski teniser, osim sportske, pokazao i zavidnu diplomatsku veštinu, apsolvirajući pritom najviši stepen umeća pregovaranja i ubeđivanja. Jer, protiv sebe Đoković nije imao samo korporativnu tenisku administraciju – oličenu u predstavnicima turnira – i čitavu zapadnu medijsku mašineriju, već i dvojicu najuticajnijih tenisera današnjice – Rodžera Federera i Rafaela Nadala – koji su bili protiv Kermodove smene.

Iako nisu članovi aktuelnog sastava ATP Saveta igrača (obojica su ranije bili na čelu ovog tela), njihov uticaj u tenisu i dalje je ogroman. Njih dvojica su se neposredno uoči smene prvog čoveka Asocijacije čak i sreli u Federerovoj kući u Indijan Velsu i "uz kafu" (R. Federer) obavili dugačak razgovor o perspektivama tenisa i razrešenju Krisa Kermoda. Sva je prilika da je jedna od centralnih tema njihovog privatnog susreta bio upravo lider Saveta igrača Novak Đoković i njegova sve uticajnija uloga u svetskom tenisu.

Imajući u vidu da su se i Rafa i Rodžer javno požalili medijima da ih Novak nije konsultovao povodom dešavanja u ATP turu, izgleda da im je srpski teniser, osim na teniskom terenu, postao ozbiljan takmac i na nivou značaja i uticaja u "političkim", finansijskim i društvenim aspektima "belog sporta". A to su bile pozicije i privilegije koje su Švajcarac i Španac – uz kontinuirano sasluženije medija i sponzora – ljubomorno čuvali za sebe čitavu deceniju i po.


PRAVIČNIJA RASPODELA NOVCA

Drugi ključan faktor razmimoilaženja unutar organizacije ATP i vodećih igrača bila je želja da se među teniserima pravednije preraspodeli ogroman novac koji se u tenis "sliva" po različitim osnovama, prevashodno od turnira i nagrada. Primera radi, od ukupnih prihoda na ATP turnirima, igračima se kroz nagradni fond vraća tek negde između 15 i 25 procenata tog novca.

Na grend slemovima, koji su još moćniji i finansijski bogatiji turniri, taj procenat je i manji. Veruje se da je u pitanju svega sedam ili osam odsto iako predstavnici četiri najveća svetska turnira u tenisu ne žele da otkriju o kojem procentu se radi. Zbog toga je nedavno i kanadski teniser Vasek Pospišil, takođe jedan od članova Saveta igrača, u internom pismu svim igračima od 51. do 100. mesta, naveo da se više ne može tolerisati situacija da "nemamo pristup informacijama o finansijama na turnirima".

"ATP je virtuelno gost na grend slemovima koji generišu milione dolara profita, što je mnogo više nego što javno objavljuju, a sa druge strane, mi dobijemo manje od 10 odsto njihovog prihoda. Na primer, profesionalci u NBA, NFL, NHL i MLB, koje predstavljaju njihove nezavisne organizacije, dobijaju skoro 50 odsto prihoda koje ostvaruje njihov sport", navodi Pospišil u revoltiranom obraćanju igračima. I nisu samo američki sportisti privilegovani, jer, recimo, i igrači u engleskoj fudbalskoj Premijer ligi ubiraju više od pedeset odsto od prihoda svojih klubova.

Ne može se, ipak, poreći da je u prethodnih nekoliko godina tenis doživeo globalni procvat. Sve veća je zainteresovanost medija za ovaj sport; tenis privlači sve veći broj gledalaca i sponzora, a nagradni fondovi na turnirima sve su izdašniji. Međutim, koristi od toga imaju faktički samo najbolji svetski igrači, dok se slabije rangirani teniseri bore za finansijske "mrvice" i jedva uspevaju da rešavaju probleme od kojih im zavisi napredak u karijeri.


NAPADI NA ĐOKOVIĆA

Upravo zbog toga je srpski teniser, zajedno sa istomišljenicima na Turu, krenuo u kampanju za promene. Đoković je, čak, predložio i stvaranje svojevrsnog "sindikata" tenisera, samostalne i nezavisne organizacije igrača, koja bi na sveobuhvatan način vodila računa o njihovim interesima. Sve to je, međutim, naišlo na nerazumevanje jednog broja tenisera – osim Federera i Nadala, poslednja dešavanja na Turu kritikovali su i Sten Vavrinka, Grigor Dimitrov i Nik Kirios – a brojni zapadni mejnstrim mediji naprosto su se utrkivali u napadima na Đokovića. U tome je prednjačila britanska štampa, koja je optužila srpskog tenisera da "iz čiste pohlepe" želi da pravi revoluciju među igračima i da na taj način ruši sva dosadašnja dostignuća ATP-a pod vođstvom Engleza Krisa Kermoda.

Pogođen takvom kampanjom, srpski as je naveo da "ne razume" zbog čega se "u medijima vodi propaganda protiv mene i ostalih članova Saveta". "Zalažemo se da se više novca daje za učesnike uvodnih rundi takmičenja, za one koji stignu do poslednjih kola kvalifikacija. Mi želimo da se otvore nova radna mesta i poveća broj igrača koji mogu da žive od ovog sporta. Pokušavamo da povećamo broj tenisera koji mogu da putuju po svetu, ali ne samo da im budu plaćeni troškovi, već da mogu da imaju ceo stručni štab, a i da mogu pristojno da žive od sporta kojim se bave", pojasnio je Novak svoje planove koji se tiču budućnosti tenisa tokom Otvorenog prvenstva Australije ranije ove godine.

KAKO DA SE RASPODELE MILIONI: Vimbldon


IZAZOVI I VESNICI PROMENA

Ima tu, međutim, još nečeg. Novak Đoković nikada u karijeri nije bio miljenik "umreženih" interesa sportskog, korporativnog, finansijskog i medijskog establišmenta u tenisu. Sa druge strane, Rafael Nadal, a posebno Rodžer Federer, najveći su promoteri krupnog kapitala u ovom sportu. Uz njih dvojicu prirodno se "oslanjao" medijski i sponzorski biznis, pa se tako i nije moglo očekivati da će se dodatno angažovati na poboljšanju prava tenisera, posebno onih koji tek pretenduju da naprave sportske karijere.

Zbog toga srpski teniser, iako već dokazani velikan belog sporta koji je u prethodnoj deceniji pokazao neverovatnu igračku dominaciju i napravio neke od najvećih dostignuća u tenisu, do danas nije izašao iz okvira svojevrsnog "autsajdera", "stranog tela" u ovom sportu, neželjenog šampiona koji je poremetio snažno forsirani rivalitet navodno "najvećih tenisera svih vremena" Federera i Nadala.

A dovoljno je podsetiti se samo tri Đokovićeva dostignuća: osvojio je četiri grend slema u nizu, prikupio je najveći ikada zabeleženi broj ATP poena – u junu 2016. imao ih je tačno 16.950, čak 8035 bodova više od drugoplasiranog na listi – i, kao jedini u istoriji, pokorio je sve turnire iz Masters 1000 serije.

Bilo kako bilo, muški tenis ove godine očekuju veliki izazovi. Vesnici promena jesu i turbulentna dešavanja kako u vodećim teniskim organizacijama ATP i Međunarodnoj teniskoj federaciji (ITF), tako i u novim formatima ekipnih turnira koji će svoje premijere imati ove i sledeće godine.

Pre svih, tu je predstojeći ATP Kup, novo timsko takmičenje u organizaciji ATP-a i Teniske federacije Australije, koje će 2020. godine otvoriti tenisku sezonu. Zatim, videće se i kako će ove godine proći premijera "reformisanog" Dejvis kupa – jedinog zvaničnog reprezentativnog muškog takmičenja do sada – koji je "pod svoje" preuzeo investicioni fond "Kosmos grupa", a čiji je osnivač fudbaler Barselone Žerar Pike. Imajući u vidu i da su pravu buru u teniskoj javnosti izazvale najavljene izmene u pravilima takmičenja koje organizuje ITF – a koje će, po mišljenju upućenih, naštetiti interesima i umnogome zakomplikovati teniski put mladim, neafirmisanim i finansijski nezaštićenim igračima – čini se da se iza brda valja gotovo "klasni" sukob oko ustrojstva i budućnosti belog sporta. Kako u seniorskoj ATP konkurenciji, tako i u juniorskom ITF sistemu takmičenja.

Zbog toga su i personalna pitanja prilikom izbora vodećih administrativaca u teniskim organizacijama od vitalnog značaja za budući razvoj ovog sporta, koji bi, u svojoj osnovi, morao biti u skladu sa interesima tenisera, a ne razgranatog korporativnog biznisa. Ili kako je to naveo uticajni portal tennis.com: " Lice nove ere (u tenisu) je Novak Đoković. Tokom decenije i po karijere sazreo je u šampiona na terenu, ali i u ambasadora sporta van borilišta. Sada ćemo videti kakav će biti kao lider."


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net