foto: tanjug / zoran žestić
INICIJATIVA ZA UJEDINJAVANJEM: Zoran Lutovac

Oživljavanje DS-a >

Poslednja šansa za opoziciju

Da sutra sa vlasti ode Aleksandar Vučić i konačno se dogodi čuveni 6. oktobar, kako će izgledati 7. oktobar? Ko će raditi na onome što od države bude ostalo, ostane li išta? To je, bar tako izgleda, na dosta fragilnom opozicionom delu političkog spektra Srbije konačno definisano kao najvažnije pitanje. Zato su u jeku radovi na pregrupisavanju, ukrupnjavanju ali i formiranju stranaka, registrovanju udruženja. Aktuelna je teza da bi neke nove političare, zašto ne i nove lidere, mogli da iznedre i protesti koji se proteklih meseci i nedelja održavaju po celoj Srbiji. S druge strane, za 7. oktobar se spremaju i neki od onih koji su 2000. preuzeli sistem od Slobodana Miloševića. Tada nisu uspeli da ga demontiraju i naprave državu. Sada ipak imaju malo više iskustva. Ovo im je druga i verovatno – poslednja šansa

Gostujući na N1 televiziji, profesorka Srbijanka Turajlić nije htela da komentariše najave povratka bivših demokrata pod okrilje DS-a, samo je kazala da je Demokratska stranka sama po sebi u tolikim problemima, da bi bilo kakav stav o tome samo još više doprineo njihovim problemima. A profesorka, reklo bi se, ne želi na muku da im staje. U demokratski opredeljenoj javnosti i medijima, postoji ta neka makar i formalna sentimentalnost prema DS-u, potreba da im se ne odmaže ako im već nema pomoći. Uostalom, demokratama je više puta na izborima od 2012. pokazano koliko su zalutali, najviše kada je DS pred beogradske izbore 2018. pravio savez sa bivšim DS-ovcima Borisom Tadićem (SDS) i Zoranom Živkovićem (NS). Ova koalicija je osvojila 2,25 odsto a DS se našao na svom istorijskom minimumu prepoznatljivosti među građanima Srbije. "Pokazalo se da građani ne razumeju tu ideju", izjavio je nedavno Bojan Pajtić, bivši predsednik DS-a, za "Novu ekonomiju". Zoran Lutovac, predsednik DS-a, međutim, pomirljivo kaže da "ništa nije tako jako kao ideja kad joj dođe vreme".


PARARELIGIJSKE ORGANIZACIJE

U nedelju 3. marta održana je i sednica Glavnog odbora DS-a na kojoj je usvojena "Inicijativa za pokretanje procesa ujedinjenja i stvaranje velike Demokratske stranke". Inicijativa je usvojena skoro jednoglasno (dva glasa protiv), te su tako i zvanično otvorena vrata bivšima i rečeno im je da, što se tiče DS-a, mogu da se vrate. Zasad se u medijima govorilo o povratku Borisa Tadića i njegovoj Socijaldemokratskoj stranci, Zoranu Živkoviću sa Novom strankom i Dušanu Petroviću, osnivaču Zajedno za Srbiju čiji je predsednik Nebojša Zelenović (Zajedno za Srbiju je istovremeno jedan od osnivača Saveza za Srbiju). U Inicijativi između ostalog stoji: "Donosimo odluku da pristupimo procesu ujedinjenja i stvaranja velike DS sa ciljem da se zajednički borimo za evropski put Srbije za državu socijalne pravde i vladavine zakona, kao i za budućnost Srbije u kojoj će se svi građani i građanke imati iste šanse i jednak status pred zakonom, bez obzira na njihovu nacionalnu versku ili političku pripadnost."

"Loše bi bilo ako bi to okupljanje lidera bilo zbog povratka na vlast", kaže za "Vreme" sociolog Zoran Gavrilović, programski direktor Biroa za društvena istraživanja. I nastavlja: "Ukoliko to okupljanje izrodi nešto što je toliko potreban socijaldemokratski program – to onda ima smisla. Naš je višedecenijski problem što nemamo stranke s jasnim ideološkim programima, da se zna šta je levo a šta desno. Imamo parareligijske organizacije s mesijama koji propovedaju o zlatnom dobu i oslobađaju nas od prethodnika. To je neko prepolitičko doba koje mi živimo decenijama."

Gavrilović veruje da je pored jasne ideološke profilizacije neophodno da svaka stranka uvede interne mehanizme integriteta. To između ostalog znači: način izbora stranačkih funkcionera, kako oni koji odu na javnu funkciju odgovaraju stranci, kako se stranka finansira, ko su donatori, postoji čitav jedan set pitanja koji utiče na integritet stranke. Pojednostavljeno, da bi država bila demokratska, političke stranke moraju da se demokratizuju, a ne da budu autoritarne i liderske: "Ne samo to, ne smeju da budu udruženja lopova, ne smeju da budu preduzetničke radnje niti biroi za zapošljavanje svojih članova. Ovde se teško ostvaruje da ono što se formalno registruje kao stranka bude i funkcionalno stranka. Zato su neophodna dva uslova: ideološka profilizacija i uređenje sistema integriteta. To su ključna dva pitanja za ekipu koja hoće da oživi Demokratsku stranku. Ako ostvare ta dva kriterijuma, oni će uspeti. Demokratska stranka već ima unutarstranačku demokratiju koja je važan segment uređenja sistema integriteta. Što se tiče ideološke profilizacije, mora se jasno i glasno reći mi smo socijaldemokratska stranka, ako su to odlučili, koja želi takvo i takvo školstvo, takvo i takvo zdravstvo… DS je bio negde između neoliberalnog koncepta i socijaldemokratije. Taj ih je rascep koštao sedam-osam stranaka."

fotografije: tanjug / vlada dimitrijević, nenad stojanovićSVI DOSADAŠNJI PREDSEDNICI DS: D. Mićunović, Z. Đinđić,...

Kada padne Aleksandar Vučić, kaže još Zoran Gavrilović, SNS neće postojati, jer SNS nije stranka, to je anti-DS pokret nastao kao odgovor na neustavnu tranziciju, zato je i potrebno oživljavanje političkih stranaka: "Uvek se raspravlja o ujedinjavanju levih i desnih protiv Vučića, o kolonama u kojima nastupa opozicija. Niko ne spominje najrazličitije politički minorne subjekte združene u krovnom SNS pokretu. Problematičnost pokreta je u tome što umesto stranačkog programa imaju lidere koji preuzimaju državu pa se i mane lidera prenose na državu. Kad postoje stranke sa svojim programima, onda nijedna smena vlasti ne treba da bude traumatična zato što je sa pobedom stranke zagarantovana predvidljivost vođenja države."


REPOVI SE VUKU

fotografije: vesna anđić, milovan milenković...Z. Živković, B. Tadić,...

Boris Tadić je i pre Inicijative DS-a zvanično i nesuzdržano govorio o toj ideji, jer "ideju DS-a nije nikad napustio". Čak ni onda kada je DS-u "zabio nož u leđa" (Vida Ognjenović) cepanjem stranke pred izbore 2014, ovih su dana ironično komentarisali neki bivši funkcioneri DS-a mogućnost da se Tadić vrati u stranku. No, o tom potom. Na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke u nedelju 3. marta, Srboljub Antić je predložio da se u dnevni red uvrsti i razmatranje finansijskog izveštaja stranke čiji je račun pet godina u blokadi. Od 184 prisutna, 30 članova Glavnog odbora bili su voljni da pričaju o blokiranom računu i finansijskom izveštaju, među njima, kako je prenela TV N1 – Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković i Dragan Šutanovac, oni koji su, da podsetimo, u septembru bili protiv formiranja Saveza za Srbiju i učešća DS-a u njemu. Većina je, kako saznajemo u vrhu DS-a, "politički mudro procenila da ne bi trebalo mešati dve značajne teme".

Niko ne beži od finansijskog izveštaja, tvrde demokrate ujedinitelji, ali se ne može raspravljati o blokiranom računu i finansijskom izveštaju bez dostavljenog materijala. "Mogli bismo samo da čujemo jednog čoveka šta o tome misli, a ne bismo mogli da se uključimo u polemiku bez relevantnih podataka", kaže jedan demokrata u nezvaničnom razgovoru za "Vreme". Da podsetimo, reč je o izveštaju koji je pred beogradske izbore februara prošle godine neobično procurio na portalu Antidot, režimskom glasilu za specijalne namene. U njemu, naime, stoji da su svojevremeno finansijski stranku devastirali Dragan Đilas, Bojan Pajtić i Aleksandar Šapić (videti tekst u "Vremenu", br. 1415, 15. 02. 2018). Ne bi taj izveštaj unutarstranačke komisije objavljen na portalu Antidot niko ozbiljno ni shvatio da ga tadašnji predsednik DS-a Dragan Šutanovac nije samo nekoliko dana pre Antidotove i Pinkove kampanje najavio u intervjuu "Danasu" i direktno optužio Đilasa i Pajtića da su svojim neznanjem i lošim odlukama devastirali stranku kako u biračkom telu tako i finansijski. Bojan Pajtić je potom optužio Šutanovca za puštanje izveštaja u javnost. Najavljivane su tužbe, a autentičnost izveštaja sa Antidot portala trebalo je da bude utvrđena u sudskom sporu.

Demokratska stranka je na beogradske izbore izašla sa SDS-om i Novom strankom, a Šutanovčeva saradnja sa Borisom Tadićem i Zoranom Živkovićem i rezultat 2,25 odsto glasova pokazali su se kao potpuni fijasko. Godinu dana kasnije, DS sa Zoranom Lutovcem na čelu, koji je već skoro pola godine u SZS-u kao jedan od osnivača pored Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića, Borka Stefanovića, Nebojše Zelenovića i Dušana Petrovića, pokreće inicijativu za ujedinjenje sa bivšim istaknutim funkcionerima DS-a. Istovremeno, i Dragan Đilas formira svoju stranku, čiji će potpredsednici prema medijskim spekulacijama biti Marinika Tepić i Borko Stefanović. Lutovac u razgovoru za "Vreme" kaže da nema kolizije između dva procesa ukrupnjavanja, na nivou Saveza za Srbiju i na nivou DS-a: "Jačanje DS-a ujedno je i jačanje Saveza za Srbiju, kao što su jačanje i bolja pozicija Saveza istovremeno i jačanje i bolja pozicija DS-a. Oni koji nameravaju glasaće za DS, koji žele neku drugu opciju, imaće ih, između ostalih i stranku Dragana Đilasa. Ono što je važno to je da se širi margina Saveza za Srbiju."

fotografije: fonet / aleksandar levajković, fonet / dragan antonić...D. Đilas, B. Pajtić,...

Kad je reč o spornom finansijskom izveštaju, u vrhu DS-a sada smatraju da je neophodno da stručna revizorska komisija (dakle, ne unutarstranačka kao prošlog puta) utvrdi stvarno stanje stvari, da to ne treba da bude predmet javne rasprave niti jedna od dve tačke dnevnog reda. Nego da zahteva posebnu pažnju.

Posebnu pažnju u posebnim okolnostima, reklo bi se, u kojima će se ovim pregrupisavanjem i ujedinjavanjem skoro svi ponovo naći zajedno, makar u tom prvom ciklusu promena, a posle, kako ono obećaše posle godinu dana vlade eksperata kad se steknu uslovi za fer i demokratske – kud koji, mili moji. Savez za Srbiju okuplja ovim manevrom i Tadića, i Živkovića, i Petrovića, i Borka Stefanovića, i Đilasa i Jeremića, dakle sve bivše najviše funkcionere i lidere Demokratske stranke. Na to, priča se, neće pristati Bojan Pajtić, još jedan bivši lider DS-a, koji je pasivizirao svoje članstvo u stranci, i uglavnom se posvetio profesiji, sem što je na društvenim mrežama politički vrlo aktivan. Elem, prema nezvaničnim ali pouzdanim informacijama, Pajtić će napustiti DS ukoliko se Boris Tadić vrati. Drugi bivši lider Dragan Šutanovac, koji je bio protiv učešća DS-a u Savezu za Srbiju, vrlo je raspoložen prema ideji ujedinjenja DS-a i to je, kako izveštava "Danas" sa sednice GO u nedelju, nedvosmisleno u diskusiji i pokazao.

foto: tanjug / dragan kujundžić...D. Šutanovac

Probleme koje ima DS Zoran Lutovac vidi drugačije: "Ljudi su navikli na autoritarne stranke u kojima nema rasprave. Zato, kada se pojavi drugačije mišljenje, onda se to proglašava razdorom. Umesto da se primer Demokratske stranke navodi kao pozitivan primer unutarstranačke demokratije, to se koristi za prljavu kampanju protiv nje."


7. OKTOBAR

Da sutra sa vlasti ode Aleksandar Vučić i konačno se dogodi 6. oktobar, kako će izgledati 7. oktobar? Ko će raditi na onome što od države bude ostalo, ostane li išta? To je, bar tako izgleda, na dosta fragilnom opozicionom delu političkog spektra Srbije konačno primećeno kao najvažnije pitanje. Zato su u jeku radovi na pregrupisavanju, ukrupnjavanju ali i formiranju stranaka, registrovanju udruženja. Aktuelna je teza da bi neke nove političare, zašto ne i nove lidere, mogli da iznedre i protesti koji se proteklih nedelja održavaju po celoj Srbiji. S druge strane, za 7. oktobar se spremaju i neki od onih koji su 2000. preuzeli sistem od Slobodana Miloševića. Tada nisu uspeli da ga demontiraju i naprave državu. Sada ipak imaju više iskustva. Ovo im je druga i verovatno poslednja šansa.

Posebno i zato što je DS u Savezu za Srbiju nedovoljno vidljiv. Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović prepoznati su u javnosti kao lideri ove organizacije, ne i Zoran Lutovac. To je za sam Savez loše zato što je zbog Narodne stranke i Dveri pre zvaničnog nastanka viđen u najvećoj meri kao desničarski i nacionalistički, pa je nesumnjivo važno da postanu vidljivije u njemu socijaldemokratske i levičarske snage. A to su pre svega DS koji je sada i zvanično najavio ukrupnjavanje i buduća stranka Dragana Đilasa. Kako mediji spekulišu, u stranci Dragana Đilasa potpredsednici bi trebalo da budu Borko Stefanović i Marinika Tepić. Spominju se i Ljuban Panić, nekadašnji član Demokratske stranke, i Janko Veselinović iz Pokreta za preokret kao visoki funkcioneri buduće stranke.

I nisu ova ukrupnjavanja u Savezu za Srbiju – jedina. Nova politička opcija Građanski front formira se ujedinjenjem tri lokalna pokreta: Inicijative "Ne davimo Beograd", Udruženja pokreta slobodnih stanara iz Niša i Lokalni front iz Kraljeva. Ove tri organizacije dosad nisu funkcionisale kao politički pokreti i partije, to su aktivisti udruženi oko egzistencijalnih problema građana. Ideološki se profilišu kao antinacionalisti i ne učestvuju i nadmetanjima vlasti i opozicije "ko je veći nacionalista".

Pored svih ovih najavljenih ujedinjenja i pregrupisavanja, mlada politička organizacija Pokret slobodnih građana doživeo je i svoje prvo cepanje. Pošto je Sergej Trifunović postao predsednik PSG-a, oni koji se nisu slagali sa njegovim izborom osnovali su Građanski demokratski forum u želji da sačuvaju izvorne vrednosti PSG-a. Jer, odluka novog rukovodstva da PSG postane "deo liste Saveza za Srbiju" i odustajanje od evropskih integracija, kako reče Aleksandar Olenik, jedan od inicijatora osnivanja Građanskog demokratskog foruma, suštinski su promena politike.

"Poverenje građana je dobijeno na politici da nećemo da budemo na istoj listi sa nacionalistima, desnicom, sa retrogradnim idejama iz prošlog veka koje su oličene u Dverima i donekle u Narodnoj stranci Vuka Jeremića", rekao je Olenik.

S takvom ocenom se ne slaže Srbijanka Turajlić, jedna od osnivača PSG-a. Ona kaže da PSG, koji je nastao kada je DS izgubio sam sebe, ni na koji način nije odstupio od svojih stavova, ciljeva i politike, i držaće jasno orijentisanu tu socijaldemokratsku građansku opciju sve dok se ne uspostavi neka druga snaga koja može da postane stožer te opcije, kako bi glasači znali za koga glasaju (TV N1). "Mislim da je strašno važno da li će budućnost Srbije biti socijaldemokratska, građanska, nenacionalistička ili će biti nacionalistička, desna i populistička", reči su Srbijanke Turajlić.

Makar deluje da postaje jasnije da nije samo važno da Aleksandar Vučić ode. Nego i ko će umesto njega da dođe, 7. oktobra, pošto 6. obave sve ono za čim žale gotovo dve decenije.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net