foto: marija janković
NEMA PRAVDE ZA PENZIONERE: Protest u Beogradu

Država protiv penzionera – Kako je preinačena presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci >

Politička likvidacija prava

Šta će Srbiji zakoni i Ustav kad ima samoproglašenog vrhovnog sudiju, predsednika države Aleksandra Vučića i jedan broj partijskih poslušnika raspoređenih kao sudije, da njegove političke naloge, a u ime naroda (!), bespogovorno uobličavaju u presude koje s pravom nemaju veze

Naređenje – izvršenje. Tako je, bez razmišljanja i pitanja zašto, kako i po kom osnovu, bez profesionalne odgovornosti, ekspresno preinačena prva presuda u Srbiji kojom je Osnovni sud u Bačkoj Palanci naložio Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje da penzioneru J.M. nadoknadi ukupno 405.154,52 dinara.

Ova priča odslikava koliko je u ovoj zemlji pravosuđe nezavisno. Ona počinje od postupanja po zakonu i Ustavu sudije Osnovnog suda u Bačkoj Palanci, S.K. Nastavlja se preko sudija Apelacionog i Višeg suda u Novom Sadu. A završava se na predsedniku države, kao samoproglašenom vrhovnom sudiji koji je stvorio uzrok – Zakon po kojem je, a uz nepoštovanje drugih zakona i Ustava, penzionerima četiri godine oduziman deo penzija, a čiju posledicu – požar koji je izazvao gasi benzinom.

Preinačenje presude iz Bačke Palanke ima pravne rupe koje bi morale da budu zapušene vanrednim pravnim lekovima: posebnom revizijom na Vrhovnom kasacionom sudu i ustavnom žalbom. Pod uslovom da ovi sudovi prosuđuju samostalno, profesionalno, nepristrasno i bez straha.

Ta loša priča, dakle, nije završena. Naprotiv, ona je početak borbe u kojoj oduzete penzije postaju periferni cilj, a uspostavljanje pravne države, poštovanje Ustava i zakona primarni cilj. Ali, pođimo redom.


ZONA SUMRAKA

Na četvrtoj strani presude Osnovnog suda u Bačkoj Palanci, u predmetu P 40/18, od 16. oktobra prošle godine, uredno je napisana pouka o pravnom leku: "dozvoljena je žalba Apelacionom sudu u Novom Sadu". PIO fond se žalio 22. novembra. Predmet je ekspedovan Apelacioniom sudu 13. decembra 2018. godine.

Tu i tada počinje zona sumraka. Političko ubijanje pravde.

O sadržaju ove prvostepene presude u korist penzionera J.M. javnost je upoznata 26. decembra 2018. Tada, međutim, nije objavljeno i da se PIO fond već žalio. Šest dana kasnije, i 17 dana pošto je predmet stigao u Apelacioni sud, koji je i bio adresa za žalbu, oglasio se povodom ovog slučaja predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Rekao je doslovno: "Mogao bih o tome mnogo da vam pričam, ali ću još da ćutim. Čekam da se nešto završi. Onda ćete da se iznenadite kada vidite ko, kako i zašto je doneo takvu presudu."

Nije Vučić dugo čekao da se formalno završi "nešto", za šta je on 20 dana ranije dobro znao šta je. Naložena egzekucija usledila je 21. januara ove godine: preinačena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci.

Za tih 20 dana, Apelacioni sud u Novom Sadu oglasio se nenadležnim (10. januara) jer se, kako je rečeno, "radilo o sporu male vrednosti". Uzgred, ta "mala vrednost", o kojoj će posebno biti reči, je 405.154,52 dinara. Pa je zbog toga predmet prosleđen Višem sudu u Novom Sadu, a ovaj je, posle rasprave 21. januara, prvostepenu presudu preinačio.

Preinačena presuda vraćena je u Osnovni sud u Bačkoj Palanci 8. februara ove godine. Samo tri dana kasnije, a pre nego što je i došla u ruke penzionera J.M., stigla je do prorežimskog tabloida, da bi 12. februara i penzioner J.M. i svi penzioneri iz novina saznali šta se dogodilo. Tekst nisu morali da čitaju, dovoljan je bio likujući, podrugljivi i ponižavajući naslov "Prerano se obradovao penzioner iz Bačke Palanke".

Vučić je ostao dužan da objasni, pošto se "nešto završilo", na koji način ćemo se to "iznenaditi kada vidimo ko je, kako i zašto doneo takvu presudu". Znajući kako i šta predsednik države radi i čime se služi, ne bi bilo čudno da ništa i ne objašnjava, a u skladu sa svojim manirom: pljune, zalepi i tačka. Kao što ne bi bilo ništa novo ni da njegovi stranački tabloidi i TV počnu profesionalno, pa i lično, da diskredituju sudiju u predmetu P 40/18, kako bi opravdali to "iznenađenje" koje je Vučić najavio. Zapravo s ciljem da zataškaju pravne brljotine koje su pratile i donošenje Zakona o oduzimanju dela penzija i njegovo nezakonito sprovođenje (bez pojedinačnih rešenja penzionerima), a posebno – promenu presude u predmetu P 40/18.

Činjenica da je drugostepeni sud preinačio presudu ukazuje na mogućnost da ovaj sud nije bio nepristrasan. Jer, mogao je, na primer, da ukine presudu ako je našao da ona sadrži bitne povrede postupka usled kojih se ne može ispitati.

Dodatnu sumnju izaziva i činjenica da je drugostepenu presudu doneo sud koji nije bio stvarno nadležan. Zato je moguće da je Apelacioni sud, kojem su sve ove činjenice i zakonske odredbe bile poznate, izbegao da odlučuje po žalbi u ovoj parnici.

Moguće je da izvršna vlast nije imala dovoljan uticaj na sudije Apelacionog suda, a da je imala uticaja na sudije Višeg suda.


VREDNOST SPORA

Nejasno je zašto je o žalbi PIO fonda na presudu P 40/18 odlučivao Viši sud u Novom Sadu, a ne Apelacioni sud. Za odlučivanje po žalbama protiv odluka prvostepenog – osnovnog suda u kojima vrednost spora prelazi 3000 evra nadležan je, po Zakonu, Apelacioni sud. U parnicama u kojima je vrednost spora ispod tri hiljade evra po žalbama odlučuje Viši sud.

U presudi iz Bačke Palanke vrednost spora utvrđena je u iznosu 405.154,52 dinara, što je 3.422,20 evra. U tužbi podnetoj 29. januara 2018, tužilac penzioner tražio je isplatu 351.578,57 dinara plus zakonska zatezna kamata na svaki pojedinačni iznos mesečne razlike penzije koji mu nije isplaćen od 9. decembra 2014. do 31. decembra 2017. godine.

Vrednost spora na prvom ročištu pred sudom, 29. marta 2018, samo u traženoj glavnici iznosila je 2.966,05. evra (351.578,57 dinara). No, tužbeni zahtev nije bila samo glavnica već i zakonska zatezna kamata na tu neisplaćenu glavnicu. Tako ni samo taj iznos glavnice, bez tražene kamate, nije mogao biti uzet kao vrednost spora.

Određeno je veštačenje kako bi sud precizno ustanovio iznos koji je tužilac tražio od PIO fonda – glavnica plus kamata. Veštak finansijske struke utvrdio je, u maju prošle godine, da je glavnica 351.478,57 dinara, a da kamata na svaku pojedinačnu mesečnu neisplaćenu razliku penzije iznosi zajedno 53.676,95 dinara. Ukupno 405.154,52 dinara, što predstavlja i vrednost spora.

Ovaj iznos jasno je obrazložen u presudi i naznačen kao vrednost spora na prvoj strani. Prema tome, za odlučivanje po žalbi u ovom sporu čija je vrednost 3.422,20 evra po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije 10. januara ove godine kada se oglasio nenadležnim – Apelacioni sud je bio nadležan.

Okolnost da je sud obavezao PIO fond da tužiocu isplati glavni dug od 351.478,57 dinara ne može da utiče na određivanje nadležnosti drugostepenog suda, i to nije sporno ni po zakonu ni u praksi sudova.


O TEMPORA, O MORES!

Obrazlažući preinačenje presude, Viši sud u Novom Sadu doslovno je prepisao odgovor PIO fonda na tužbu i navode žalbe Fonda, a nije dao razloge iz kojih ne prihvata pravni stav prvostepenog suda.

A taj pravni stav je da je Fond bio dužan da svim korisnicima, pa i penzioneru J.M., kojima je umanjio penziju, prethodno, po službenoj dužnosti, donese rešenje o umanjenju penzije s poukom o pravnom leku. Posebno što je članom 99 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju određeno da žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

Ovakvo umanjivanje iznosa penzije bez prethodnog donošenja rešenja tužiocu direktno je suprotno Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakonu o opštem upravnom postupku. Takvim postupanjem Fonda, tužilac je lišen ne samo dela svoje penzije kao stečenog prava koje je određeno pravosnažnim rešenjem PIO fonda, već je lišen i prava na pravni lek – žalbu.

Dakle, po stupanja na snagu Zakona o privremenom uređivanju isplate penzija, Fond je bio obavezan da donese rešenje svakom penzioneru u skladu sa članom 105 stav 2 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Novo rešenje će se doneti i ako se sazna za činjenice koje su od uticaja na pravo osiguranika, a koje su nastale posle donošenja rešenja"). Tim rešenjem penzionerima bi bilo omogućeno Ustavom garantovano pravo na žalbu (član 36 Ustava: "svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu"), koje garantuje i Evropska konvencija o ljudskim pravima kao sastavni deo domaćeg prava.

Država je mogla da oduzima deo penzija penzionerima iako bi se penzioneri žalili na to. Ta, u ovom slučaju potpuno zanemarena, žalba ne bi odlagala izvršenje. Režim je mogao legalno i zakonito da sprovodi, kako Vučić kaže – ekonomsku stabilizaciju, a preko leđa oko 700.000 penzionera.

Ali, zbog "efikasnosti i ekonomičnosti", kako je to objasnilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 6. jula 2015. godine, država je zaključila da "nije celishodno voditi 600.000 upravnih postupaka, odnosno postupaka po žalbi i eventualno upravnih sporova...", i namerno je pogazila svoje zakone i Ustav. Upravo uskraćivanjem prava na žalbu PIO fond je, kao izvršna državna služba, penzionerima pričinio materijalnu štetu.

Fond je morao da poštuje i sprovodi Zakon o privremenom uređivanju isplate penzija, ali u tom sprovođenju nije smeo da krši druge zakone iz te oblasti ni Ustav Srbije, kao što je učinio!

Viši sud u Novom Sadu je, međutim, ocenio da "u postupanju PIO fonda nije bilo nezakonitog i nepravilnog rada"!

U obrazloženju preinačene presude navedeno je: "do isplata umanjenih penzija došlo je na osnovu Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, pa je tuženi PIO fond bio dužan da postupa u skladu s ovim Zakonom, zbog čega ne može da postoji njegova odgovornost za razliku u iznosima penzije koje tužilac (penzioner) smatra pripadajućim, odnosno isplaćenim. Pomenutim zakonom predviđeno da će se prilikom isplate, iznos penzije čija visina je već bila utvrđena Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, procentualno umanjiti, tako da je tuženi PIO fond u svom radu zapravo samo primenjivao Zakon po kome je on bio i ovlašćen, a ujedno i obavezan."

Viši sud u Novom Sadu ne samo da na ovaj način nije "objasnio" brutalnu masovnu nezakonitu i neustavnu pljačku oko 700.000 penzionera, već je ovakvim "objašnjenjem" vlast tim ljudima direktno, a bestidno, praktično poručila da ih smatra maloumnicima i budalama.


BEZOBRAZLUK BEZ MERE

Do koje mere ide ovaj državni bezobrazluk pokazuje i deo obrazloženja u kojem se Viši sud u Novom Sadu poziva na Ustavni sud Srbije, i kaže "Rešenjem Ustavnog suda Republike Srbije iz septembra 2015. bila je odbačena inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti".

Istina je da se Ustavni sud nije upuštao u odlučivanje da li je Zakon ustavan – našao je "da nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti ovog Zakona".

Uostalom, penzioneri u tužbama, pa ni u parnici pred Osnovnim sudom u Bačkoj Palanci, uopšte nisu pominjali ustavnost Zakona o umanjenju penzija, nego nezakonit rad PIO fonda!

U obrazloženju presude P 40/18 jasno je napisano kako PIO fond neosnovano ističe da sud u Bačkoj Palanci nije nadležan da ocenjuje ustavnost Zakona koji je donela Skupština, ni da utvrđuje, ocenjuje niti menja visinu iznosa penzije bilo kom penzioneru. Sud u Bačkoj Palanci "niti je raspravljao činjenice koje navodi tuženi (PIO fond), niti je tužilac (penzioner) tužbenim zahtevom tražio ocenu ustavnosti bilo kog akta, već je tražio isplatu iznosa koji je pravosnažnim rešenjem tuženog (PIO fonda) utvrđen kao visina pripadajuće penzije", stoji u obrazloženju.

Ohrabreni ovakvom pravnom bahatošću, iz straha ili neznanja, svejedno, neke sudije u poslednjih mesec dana žure da okončaju parnice u kojima su penzioneri tužili državu. Obrazloženja su im kopirani stavovi samoproglašenog vrhovnog sudije i njegove vlasti.


SUĐENJA VAN ZAKONA I JAVNI INTERES

Pet sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu otišle su i korak dalje pa su, protivzakonito, presudile bez rasprave pred sudom odbijajući tužbe penzionera : I.T.V. (u predmetima P 22606/18, P 17768/18, P 22536/18), V.Š. (predmeti P 17962/18, P 19101/18, P 15719/18), N.B. (predmet P 14592/18), I.M.R. (predmet P16923/18), S.I. (predmet P br.22554/18). U tim slučajevima sudije su postupile kao da spornih pitanja nema! Kao da su penzioneri bili saglasni s PIO fondom da im četiri godine oduzima deo penzije i s načinom kako je to učinjeno, i kao da nisu ni tužili državu!

Ustav Srbije, u članu 58, jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona: "Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona... Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine."

Penzija je imovina – privatna svojina, pa ne može biti ograničena niti umanjena bez donošenja Zakona o javnom interesu.

Skupština Srbije potvrdila je 26. maja 2016. godine (dokument broj 9-862/16) da nije donet Zakon o utvrđivanju javnog interesa za donošenje Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Prema tome, javni interes za oduzimanje dela penzija penzionerima u Srbiji zvanično i formalno nije utvrđen zakonom. A mogao je, pa i trebalo je da bude.

Kao što je, na primer, učinjeno za "Beograd na vodi". Donet je Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta "Beograd na vodi" ("Službeni glasnik RS" 34/2015 i 103/2015). Javni interes, u tom slučaju, predstavlja osnov koji opravdava ekproprijaciju koja kao pravni institut predstavlja izuzetak od neprikosnovenosti privatne svojine.

Zakon o privremenom načinu isplate penzija donet je 2014. godine bez javne rasprave, uz obrazloženje Vlade "da je ta mera neophodna zbog toga što se Srbija suočava s teškim finansijskim problemima i što je blizu bankrota". Ipak, takvo obrazloženje nije bilo dovoljno dramatično i ozbiljno da se "neophodnost" i izbegavanje "blizine bankrota", kao razlog za oduzimanje dela penzija oko 700.000 ljudi u Srbiji, proglasi javnim interesom u skladu s Ustavom! Bez obzira na to, penzije su umanjivane četiri godine.

U slučaju pravosnažne preinačene presude P 40/18 iz Bačke Palanke izjašnjavaće se Vrhovni kasacioni sud i Ustavni sud. Ako Vrhovni kasacioni sud preinači presudu Višeg suda u Novom Sadu tako što će odbiti žalbu tuženog PIO fonda i potvrditi prvostepenu presudu, znači, samo po sebi, da će to biti u korist penzionera J.M.

Ukoliko Vrhovni kasacioni sud ukine presudu Višeg suda u Novom Sadu, značilo bi da će po žalbi odlučivati nadležni drugostepeni sud, dakle Apelacioni sud ili Viši sud.

Ako Ustavni sud utvrdi da je tužiocu penzioneru povređeno pravo na pravično suđenje, onda penzioner može da traži ponavljanje postupka pozivajući se na tu odluku Ustavnog suda.

A kada je reč o Ustavnom sudu Srbije... Eeeee, kako bi rekao Aleksandar Vučić...


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net