foto: ivana bogićević leko

Autor

lični stav >

Boško Buha ponovo na nišanu

Uz podršku šire zajednice, Jabuka bi mogla da zaživi kroz regionalne projekte za decu i mlade. Obnova i oživljavanje Memorijalnog kompleksa imali bi pozitivan uticaj i na Jabuku i Prijepolje. Nismo toliko sami i nemoćni pred sistemom. Kao građani, možemo da utičemo na pozitivne promene i gradimo društvo solidarnosti, stvarajući mesta za afirmaciju vrednosti važnih za zajednicu u kojoj živimo. U vreme kada je sve postalo roba, dužni smo da glasno i odgovorno kažemo da ne sme sve biti na prodaju i da novac nije mera svega

Informaciju da se prodaje, odnosno nudi na licitaciju Memorijalni kompleks "Boško Buha" na Jabuci kod Prijepolja, kao deo stečajne mase, javnost je saznala 27. januara prenete preko objave na portalu zlatarinfo.rs. U Memorijal spadaju: Spomen-dom "Boško Buha", Muzej pionira i omladine, Dom kulture sa paviljonima, kao i spomenički kompleks.

Sve zajedno nalazi se pod zaštitom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kao nepokretno dobro od izuzetnog značaja i uživa isti stepen zaštite kao manastir Mileševa. To je jedinstven memorijal, ne samo na prostoru Republike Srbije, već i na prostoru čitave bivše Jugoslavije. Sredstva za njegovu izgradnju, koja je započela 1964, pored značajnog ulaganja Tekstilnog kombinata "Ljubiša Miodragović" iz Prijepolja, prikupljena su od "pionirskog dinara": deca iz bivše SFRJ slala su svoje priloge, kako bi se stvorilo mesto na kome će biti realizovani rekreativna nastava, školske ekskurzije, škole u prirodi, izleti, letovanja, zimovanja, kampovi, radionice, sportske aktivnosti…

Ovo je godinama bio prostor za igru, učenje, druženje, susrete dece i mladih iz različitih gradova bivše SFRJ, za zdravo odrastanje, stvaralačke, kreativne i sportske aktivnosti. Na najbolji način ovaj prostor je simbolisao mesto puno participacije dece i mladih kako u njegovom nastanku tako i u njegovom trajanju. Pa i sam Spomenik Bošku Buhi, koji je otkriven 27. septembra 1970, idejno je rešenje devojčice Jadranke Berić iz Gornjeg Milanovca, koja je zajedno sa 6069 pionira učestvovala na konkursu: "Kako zamišljam spomenik Bošku Buhi". Inače, prvi gosti u smeštajnim kapacitetima Memorijalnog kompleksa "Boško Buha" bili su omladinci koji su radili na izgradnji pruge Beograd–Bar.


SEDMI KONTINENT

Hiljade dece i mladih iz bivše Jugoslavije obilazili su ovaj memorijal i boravili u njemu. Sadržaji koji su im nuđeni i programi koji su realizovani na Jabuci imali su nemerljiv pozitivan uticaj na sazrevanje i razvoj brojnih generacija. Okruženje u kome je rađeno i fantastična priroda doprinosili su stvaralačkoj i podržavajućoj atmosferi, i mnoga prijateljstva između dece i mladih iz različitih sredina nastala su, razvijala se i opstajala zahvaljujući najrazličitijim aktivnostima koje su se dešavale na Jabuci. Škole u prirodi, kampovi, radionice itd. okupljali su decu koja se možda, da nije bilo Jabuke, nikad ne bi ni srela i upoznala. Usudili bismo se da tvrdimo da su zahvaljujući Jabuci i svemu lepom, dobrom i plemenitom što se tamo dešavalo stasale generacije otvorene prema drugima, razlike (i eventualne predrasude) su se brisale, a negovalo se i brižljivo čuvalo ono što je vredno, dobro i zajedničko. Čak i dok se bivša država raspadala, Jabuka je bila mala oaza mira i neka vrsta "sedmog kontinenta".

U ovom tekstu nećemo se baviti pravno-imovinskim odnosima, ne posedujemo dovoljno znanja i saznanja, niti poznajemo dobro dokumentaciju kojom bismo mogli da potkrepimo eventualne pretpostavke. Nećemo se baviti ni onim što nas već dugo kao društvo tišti i što je postalo opšte mesto – a to su pitanja nadležnosti i nenadležnosti, vrtenje u birokratskim zavrzlamama, dopisima koji ostaju bez odgovora ili sa formalnim odgovorima koji se, opet, pozivaju na nenadležnost, kao ni nebrigom, odnosno sve manjom brigom društva za kulturu sećanja, za potrebu da se deci i mladima pruže dobri i kvalitetni sadržaji i programi kakve zaslužuju i kakve u formalnom školskom sistemu ne dobijaju. Knjiga bi se mogla napisati i o odnosu društva i pojedinaca prema javnim dobrima i javnim prostorima, o tome da se prema njima često ophodimo kao da su ničija, a ne naša. Povodom oglašene prodaje Memorijalnog kompleksa "Boško Buha", mnogo i temeljno se pisalo i razgovaralo u medijima o revizionizmu i vrednostima antifašizma, ta se tema mora pomenuti, ali je nećemo iznova elaborirati.

Ali, imamo snažnu potrebu da istaknemo vrednosti koje ovaj Memorijal nosi, ne samo na simboličkom nivou. To su vrednosti koje su pre svega opšteljudske: drugarstvo, zajedništvo, sloboda, tolerancija, plemenitost, solidarnost, stvaralaštvo, pravda, jednakost, poštovanje, znanje, istina... To su vrednosti za koje se kao ljudi i kao profesionalci, svako u svom poslu, snažno zalažemo i nastojimo da ih živimo.


NISMO TOLIKO SAMI

Zbog toga smo smatrali da treba da apelujemo na nadležne, ne prozivajući i ne optužujući nikoga, da se Memorijalni kompleks, "Boško Buha" sačuva i vrati u upotrebljivo stanje i funkciju koju je prvobitno imao. Muzej u Prijepolju trudio se tokom godina da sačuva Memorijalni kompleks i po tekstovima koje smo nalazili u štampi, uvek je imao podršku lokalne samouprave. To je muzej koji je dobio veoma značajna priznanja za svoj rad. Na dopis koji smo poslali Muzeju Prijepolja, kao i Opštini Prijepolje, nadležni su u najkraćem roku odgovorno, dobronamerno i profesionalno reagovali. Peticiju je potpisalo i podržalo oko 1000 ljudi iz Srbije, iz regiona i dijaspore. Među potpisnicima je šezdesetak ljudi iz kulturnog i javnog života, koji su stručnjaci u svojim oblastima, pre svega istoričari, istoričari umetnosti, muzeolozi, umetnici, pedagozi, profesori univerziteta, novinari, ljudi koji su godinama učestvovali u programima realizovanim na Jabuci, kao kreatori programa, edukatori, ali i nekadašnja deca-polaznici. Nismo ni prvi ni jedini koji smo ukazivali na problem Memorijalnog kompleksa. Potpisnica redova pre dve godine je slala dopise nadležnima, koji su ostali bez odgovora. Angažovani pojedinci takođe su slali dopise ranijih godina, posebno nakon privatizacije, i pisali o ovome. Članci se mogu naći na internetu i značili su nam prilikom sastavljanja peticije.

Licitacija je zakazana za 28. februar. Onlajn peticija postavljena je 7. februara. Peticiju koja je i dalje otvorena inicirale su dr Sanja Petrović Todosijević, istoričarka, i Ivana Bogićević Leko, dramska pedagoškinja. Dvadeset prvog februara, odlukom Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Memorijalni kompleks "Boško Buha" izuzet je od licitacije. O tome smo obavešteni mejlom, a zvanični oglas izašao je u "Politici" i "Novostima": "Ugostiteljsko-turističko preduzeće ‘Putnik Prijepolje’ d.o.o., u stečaju, obaveštava potencijalno zainteresovana lica da se otkazuje prodaja nepokretne i pokretne imovine stečajnog dužnika grupisane u celinu 2 i celinu 3 koja je zakazana za 28. 2. 2019. godine metodom javnog nadmetanja, te da se povlači oglas za prodaju predmetnih celina koji je objavljen u dnevnim listovima POLITIKA i NOVOSTI 25. 1. 2019."

Dakle, apel je uvažen. Da li se osećamo slavodobitno – uglavnom ne, jer ako se desi da ova odluka ostane na snazi, sledi period velikog rada. U slučaju da se desi najpovoljniji mogući scenario, posao bi obuhvatio sve segmente – od rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, procene troškova renoviranja, izrade arhitektonsko-građevinskog plana, radova, do osmišljavanja i realizacije održivih programa. Mnogi pokazuju dobru volju da pomognu, javljaju se, predlažu... Uz podršku šire zajednice, Jabuka bi mogla da zaživi kroz regionalne projekte za decu i mlade. Obnova i oživljavanje Memorijalnog kompleksa imali bi pozitivan uticaj i na Jabuku i na Prijepolje. Nismo toliko sami i nemoćni pred sistemom. Kao građani, možemo da utičemo na pozitivne promene i gradimo društvo solidarnosti, stvarajući mesta za afirmaciju vrednosti važnih za zajednicu u kojoj živimo. U vreme kada je sve postalo roba, dužni smo da glasno i odgovorno kažemo da ne sme sve biti na prodaju i da novac nije mera svega.

Nadamo se da nećemo zaboraviti da pomenemo one koji su nam povodom apela pomagali i podržavali nas: Marko Aksentijević iz Instituta za urbane politike, Vladimir Milovanović iz Propaganda filma, Indira Hadžagić Duraković, novinarka koja je godinama pisala o ovom problemu, Vesna Milosavljević, Luka Knežević Strika, Jelena Mijić, Nataša Čakić Simić, Bojan Marjanović, Nikoleta Kosovac, Narcisa Darijević Marković, Admir Veljović, Amel Rovčanin, Bojana Andrić, Dejan Kožul, Milan Lučić i borci Prijepolja…

Autorka je dramska pedagoškinja


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net