Autor

lični stav >

Ako vam treba perika, onda ništa

Sve uz preporuku, blagoslov i velikodušnost RFZO-a, za periku koja iza ćoška košta 8000, pacijentkinja iz svog džepa plaća 14.800! Drskost počinioca i postupka otežavajuća je okolnost kod krivičnih dela, ali to ne važi za preganjanje s drskim krađama sistema. Doduše, pacijent s rakom nema za to snage, vremena i para

Perike nose glumci i pevači, u nekim zemljama sudije i advokati, a i običan svet po potrebi. U našoj zemlji perike kao medicinska pomagala odnedavno su pak povezane sa cirkusom. Cirkusom u zdravstvu.

Gde i kako živimo, to znamo. Znamo da nam državna uprava, školstvo, sudstvo, zdravstvo često funkcionišu skromno. O kulturi i javnom informisanju da i ne govorimo. Nekada je, izgleda, ipak bilo bolje. No, ako se profesionalno ne bavimo istorijom, sociologijom ili politikom, ako smo samo političke životinjice (u smislu Aristotelovog termina zoon politikon) koje su po prirodi državotvorna društvena bića, obično ne možemo sa potpunom sigurnošću da utvrdimo trenutak promene iz boljeg u lošije. Nismo čak ni sigurni da nije možda mrak prošlosti bio dosvetljavan našom mladošću.

Zato evo trenutka kad je nešto objektivno postalo bezobrazno gore – desilo se to 13. februara 2019. kad je na snagu stupio novi propis Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Reč je o perikama kao vrsti medicinsko-ortopedskih pomagala. I ko zna šta se sve još u toj divnoj oblasti zvanoj medicina i farmakologija ne događa, no iz ličnog iskustva i iz prve ruke, ovde je reč o promeni propisa kojim država sufinansira nabavku perike kao proteze.

Zastrašujuće statistike govore o epidemijskim razmerama broja obolelih od raka, ne samo u našoj zemlji. Lekari će uvek istaći genetski faktor i rizična ponašanja kao mogući uzrok, alternativna medicina ukazaće na stres, zagađenje, elektromagnetno zračenje, nacionalisti obe sorte dodaće i bombardovanje. Nešto ili sve od toga može biti tačno ili netačno, no istina je da niko sa sigurnošću ne može reći šta izaziva rak, pa shodno tome ni šta ga leči. Ipak, većina pacijenata pokušaće nešto od mogućih zahvata i terapija. Nekima od njih, od nas, biće prepisana hemioterapija. Kao jedan od neželjenih efekata ove terapije često će se pojaviti privremena ćelavost, za koju je RFZO predvideo 5700 dinara po pacijentu za sufinansiranje nabavke perike. Ćelavost kao ćelavost, reći će možda neki dobronameran čitalac i zapitaće se zašto naše siromašno zdravstvo za razne veoma važne stvari po kvalitet života i zdravlja (npr., za popravku zuba i zubnu protetiku) ne daje ni marjaša i izbacilo ih je iz osnovnog vida zdravstvene zaštite, a mnogo manje potrebne perike, evo, uvršćuje u neophodnosti. Taj će čitalac, reklo bi se, biti u pravu, mada će ispasti i malo bezdušan. Naime, osim smrtne opasnosti, objektivnih fizičkih patnji i svakojakih psihofizičkih tegoba tokom lečenja, pa i ruba ekonomske propasti do koje rak dovodi prosečnog čoveka i njegovu porodicu (cirkus dezorganizacije i neempatije domaćeg zdravstva i nusefekte koji iz svega toga proizlaze, nećemo spominjati), dakle, pored svega toga, pacijent, a naročito pacijentkinja bez kose, uvek se oseća obeleženo. Jer pacijentkinja na hemioterapiji, ma koliko moderna i slobodoumna bila, malo toga zajedničkog ima sa pobunjenom, obično i mladom ženom koja frizurom prati ili razbija i pomera modne trendove. Naravno, ne mora siromašni RFZO u siromašnoj zemlji da daje pare za perike. Može pacijentkinja bez kose, ionako je izbezumljena od većih strahova i važnijih briga nego što je fizički izgled, može glavu da pokrije i kapa, šešir, marama. No, RFZO, eto, po svojoj volji daje 5700 dinara. To, doduše, malo koja pacijentkinja zna jer je o tome, ako se sama ne informiše, uglavnom niko neće obavestiti. Ali, pacijentkinja je već, ako je stigla do hemioterapije, donekle prekaljena u svojoj borbi i zna da se ni majka ne okreće dok dete ne zaplače. I tako, ona se informiše: prvo treba onkologu tražiti preporuku za periku, pa izabranom lekaru plavi formular sa šifrom 221, pa to treba overiti u RFZO-u, pa kupiti periku za svoje pare, vratiti se u RFZO s originalnim i fiskalnim računom, i onda dočekati refundiranje. E, malo morgen – nekad bilo, sad se pripoveda! Od 13. februara nije više tako. Više ne treba ići u RFZO, nego onaj plavi formular iz Doma zdravlja važi kao vaučer, mada to izabrani lekari ne znaju. Plavi formular treba poneti u prodavnicu, dati ga prodavcu, odabrati periku i doplatiti razliku. Samo, to se ne može u bilo kojoj prodavnici perika u kojima se cene kreću od 8000 do 28.000 dinara! Po novom, to može samo u jednoj jedinoj prodavnici, tenderskoj pobednici, u kojoj ajd’ što je izbor skučen (npr., nema kratkih sedih perika), nego nema ni perike jeftinije od 20.500 dinara! Da ne bude zabune, reč je o perikama identičnog kvaliteta kao i na drugim mestima. I šta radi eventualno neobaveštena pacijentkinja – ona kupuje, šta će, sve uz preporuku, blagoslov i velikodušnost RFZO-a. Za periku koja iza ćoška košta 8000, ona iz svog džepa plaća 14.800! Ako na ovu stvar pogledate kao na sinegdohu (stilska figura gde se celina iskazuje jednim svojim delom), biće bolje da stisnete novčanik i pazite da vas ne odžepare. Uvek, a naročito kad ste najslabiji. Drskost počinioca i postupka otežavajuća je okolnost kod krivičnih dela, ali to ne važi za preganjanje s drskim krađama sistema. Doduše, pacijent s rakom nema za to snage, vremena i para. Pacijent mora da se čuva! A ko se čuva, i Bog ga čuva, svuda, pa i u cirkusu. Naročito u cirkusu.

Autorka je književnica


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net