fotografije: marija janković (levo), milovan milenković
EPIDEMIJE ĆE TRAJATI DO POLOVINE MARTA: Epidemiolozi Zoran Radovanović i Predrag Kon

Grip u Srbiji >

Nije toliko strašno

"Krajem meseca očekuje se još jedan zubac naviše na grafički predstavljenoj krivoj obolevanja, a epidemija će se razvući do polovine marta ili možda malo kasnije", upozorava epidemiolog Zoran Radovanović. "Može se očekivati da će se sezona produžiti neke četiri nedelje i trajati 10-12 nedelja, tako da će verovatno prestati najkasnije sredinom marta", kaže epidemiolog Predrag Kon. Nema opasnosti od pandemije, saglasna su obojica stručnjaka

Ove godine grip je odneo duplo više života nego prethodne, kada je u Srbiji preminulo 15 osoba od posledica izazvanih virusom. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", od početka sezone 2018/2019. zaključno sa šestom izveštajnom nedeljom, prijavljeno je ukupno 104.687 obolelih od oboljenja sličnih gripu i 29 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa gripom kod kojih je laboratorijski potvrđen ovaj virus. Navodi se takođe da se najveći broj obolelih u našoj zemlji beleži kod dece u uzrasnoj grupi do četiri godine. Na sednici Vlade održanoj 14. februara 2019, po preporuci Ministarstva zdravlja odlučeno je da se školski raspust produži još nedelju dana zbog procene epidemiologa da se u narednom periodu može očekivati dalji porast broja obolelih od gripa na području cele zemlje. Istog dana kad je održana sednica Vlade, zaposleni u predškolskim ustanovama uputili su dopis predsednici Vlade, ministru zdravlja i prosvete sa pitanjem koje će mere biti preduzete da se populacija najmlađih dodatno zaštiti. (Videti okvir "Pravda za vrtiće")

Stiče se utisak da je virus AH1N1 svake godine sve opasniji i da pronalazi sve veći broj potencijalnih žrtava. Profesor Zoran Radovanović, epidemiolog u penziji, otklanja strah od jačanja virusa. "Nije virus AH1N1 sve opasniji. Broj žrtava varira iz godine u godinu, ali nikada nije dostigao vrhunac iz 2009/10. godine. Tokom te pandemijske sezone zarazila se četvrtina stanovnika Srbije, 1,7–1,8 miliona ljudi. Na tu procenu ukazuje naknadno ispitivanje pojave antitela prema pandemijskom soju virusa, obavljeno na reprezentativnom uzorku populacije. Najveći broj tih ljudi ili nije znao da je zaražen (to su tzv. besimptomne infekcije) ili je imao blage simptome, slične nazebu. Postoji dokumentacija za oko 150 bolesnika da su zaista žrtve pandemije. Međutim, stvarni broj umrlih bio je mnogo veći, jer je mnogima kao uzrok smrti navedena osnovna bolest od koje su patili."

Koliko vakcina štiti od gripa

ZORAN RADOVANOVIĆ: "Stepen zaštite zavisi od toga koliko su sojevi virusa gripa, sadržani u vakcini, slični sojevima odgovornim za epidemiju. Kada je poklapanje dobro, zaštita može da pređe 60 odsto. Stare osobe moraju da računaju na skromniji efekat, ali je i to pomoć, u odsustvu boljih rešenja, utoliko pre što vakcinisani stari ljudi, i ako obole, mogu da računaju na blaži klinički tok."

PREDRAG KON: "Vakcina najviše štiti mlade i zdrave ljude od pojave kliničke slike gripa, preko 70 odsto. Najmanje štiti od pojave gripa one kojima je namenjena – starijim od 65 godina i hroničnim bolesnicima 30–40 odsto. Ono što se, međutim, ne pominje jeste da je višestruko veća zaštita od teških formi bolesti i komplikacija, posebno smrti. Svakako da je vreme za vakcinaciju protiv gripa u Srbiji oktobar i novembar i da je mala verovatnoća da ćete se zaštititi od gripa kada se vakcinišete usred sezone, prvenstveno zato što nema dovoljno vremena da stvorite zaštitu nakon vakcinacije. Događaju se sezone kada se ne poklopi soj virusa u vakcini sa sojem u cirkulaciji, ali to se događa po do sada poznatim podacima prosečno jednom u sedam godina. Tada je zaštita od vakcina znatno slabija. Ove sezone je visoko poklapanje i visoka zaštita."

Prema profesorovim rečima, mi nemamo procene stvarnog broja umrlih od gripa, zasnovane, kao u SAD, na matematičkim modelima određivanja viška smrtnosti pomoću tzv. prečišćenih vremenskih serija. Amerikanci su tim putem izračunali da im svake godine grip odnese između 12.000 i 80.000 života. Imajući u vidu veličinu populacije, a ostavljajući po strani razlike u uzrasnoj strukturi i mogućnosti lečenja, to bi odgovaralo rasponu od 250 do 1600 umrlih od gripa u Srbiji.

"Tipično za nas je da idemo iz krajnosti u krajnost. Tako smo se u jesen 2009. uspaničili da će nas pandemija desetkovati, a zatim smo čak negirali da ona postoji. Međutim, te sezone je, uz neočekivano veliki broj mladih, stradalo 10 trudnica, što znači bar 20 dodatno izgubljenih života", kaže profesor Radovanović.

Epidemiolog Predrag Kon navodi da u Evropi dominira virus AH1N1, a od svih teških akutnih respiratornih infekcija koje su ispitane i virusološki potvrđene u Evropi u 80 odsto slučajeva to je bio virus gripa AH1N1. "Virus gripa AH1N1, varijanta koja je u cirkulaciji ove godine, isti je kao i pandemijski virus gripa koji je cirkulisao 2009/10. godine i koji se prvi put pojavio u Kaliforniji pred kraj zime 2009. godine, a masovnije počeo da se prenosi u Meksiku tokom proleća. Najviše žrtava pandemijski grip je odneo u prve dve sezone 2009/10. i 2010/11. Procene o broju umrlih od pandemijskog gripa potpuno su drugačije od onoga što je objavljivano u toku same pandemije. Tada su objavljivani samo podaci u laboratorijski potvrđenim slučajevima umrlih zbog gripa (baš kao i danas). Stvarni broj je znatno veći. Nije do sada otkriveno da je došlo do neke promene samog virusa i pored neprekidnog ispitivanja koje se sprovodi sve vreme tokom ovih deset godina. S druge strane, u toku deset godina imamo izmenu populacije tako što su novorođeni u ovom periodu odmenili umrle. Iz godine u godinu virus cirkuliše, tako što prati zimu i seli se sa severne na južnu hemisferu i nazad. Dinamičan proces prenošenja virusa gripa najintenzivniji je u zimskom periodu, najviše među decom školskog, ali i predškolskog uzrasta i prenosi se na stariju populaciju. Ovakav epidemijski proces karakterističan je za grip kao i za sve ostale respiratorne zarazne infekcije."

Istorija virusa AH1N1

Istorija virusa AH1N1

Istorija virusa seže do 1918. godine. Doktor Kon objašnjava da virus španske groznice iz 1918. takođe pripada ovom tipu AH1N1. "Zato je i prilikom pojave ovog virusa u novoj rekombinantnoj formi 2009. godine u Kaliforniji i potom u Meksiku postojala bojazan da ima veliku invazivnost, pored toga što je bilo jasno da ima pandemijski potencijal. Virus je nastao rekombinacijom ptičijeg, svinjskog i humanog virusa gripa AH1N1. Sposobnost brzog prenošenja ispoljio je u Meksiku u aprilu 2009. godine. Vrlo brzo se rasejao po celom svetu. Kod nas se prvi put otkrio kod našeg građanina koji se vratio iz Argentine, zatim na Univerzijadi i Egzitu tokom leta 2009. godine. Rekombinacija virusa najverovatnije je nastala u svinji i zato se najčešće zove svinjski." Profesor Radovanović kaže da se virus H1N1 pojavio krajem Prvog svetskog rata i odneo 40–50 miliona života. "Varijante koje su kasnije kružile znatno se razlikuju od tog soja. Pridev svinjski nema stručnog opravdanja, jer su u naslednoj materiji virusa gripa sa kojima se obično suočavamo sadržani elementi ptičijih, svinjskih i humanih sojeva. Najčešće svinja posluži kao prirodna laboratorija u kojoj se istovremeno nađu ptičiji i humani virus gripa, čijim ukrštanjem nastaje novi soj. Epidemiološki gledano, najveću opasnost predstavljaju ptičiji sojevi koji izazivaju visoku smrtnost, ali nisu prilagođeni prenosu između ljudi. Pitanje je vremena kada će neki od njih steći to svojstvo u većoj meri", zaključuje profesor Radovanović.

foto: tanja valič / tanjug

Ohrabrujuća vest je to što se, prema rečima doktora Kona, čini da je u ovom trenutku maksimum obolevanja, ukupno gledano za Evropu, prošao, ali on naglašava da grip ima fenomen prelivanja i nema svoj maksimum istovremeno u svim zemljama, pa čak ni u jednom gradu ne obolevaju istovremeno u svim kolektivima, nego prelazi iz jednog u drugi kolektiv. U Rumuniji i Hrvatskoj je još gore, a crtu ćemo podvući za nekoliko sedmica, kada sve prođe, smatra profesor Radovanović, a dinamika zavisi od prethodne prokuženosti, lokalne prevage pojedinih sojeva virusa itd., pa je, recimo, prethodna sezona bila dramatična u SAD, a relativno blaga na ovim prostorima.


NEMA OPASNOSTI OD PANDEMIJE

Državni i verski praznici, uz dva redovna i jedan naknadni školski raspust, znatno su uticali na prirodni tok epidemije. "Da ih nije bilo, ona bi uskoro bila na izmaku. Ovako kako je, očekuje se krajem meseca još jedan zubac naviše na grafički predstavljenoj krivoj obolevanja, a epidemija će se razvući do polovine marta ili možda malo kasnije", objašnjava profesor Radovanović. "Nema osnova da se očekuje pojava nekog pandemijskog soja virusa gripa ove sezone. Budućnost uvek nosi neizvesnost na koju smo spremni. Virus gripa je stalno podložan malim promenama koje se označavaju kao antigensko pomeranje (antigenic drift). Povremeno dođe do radikalnijih promena njegove strukture, koje se označavaju kao antigenski skok (antigenic shift). Tada nastaju pandemije, jer je kolektivni imunitet, generalno uzeto, vrlo nizak."

Slične prognoze iznosi i epidemiolog Kon. "Epidemije gripa u vreme sezone kada kolektivi neprekidno rade traju oko šest do osam nedelja na prostoru Srbije i do sada su počinjale većinom sa formiranjem dečijih kolektiva posle zimskog raspusta. U situaciji kada smo ove godine imali raspust u Vojvodini od poslednje nedelje decembra do kraja treće nedelje januara, a u Centralnoj Srbiji oko Nove godine i Božića praznično odsustvo, a zatim u toku tri nedelje februara produženi raspust, može se očekivati da će se sezona produžiti neke četiri nedelje i trajati 10-12 nedelja, tako da će verovatno najkasnije prestati sredinom marta. Nema nikakve opasnosti, ni teoretske, da se pojavi pandemija, to je vezano za pojavu novog virusa o čemu nema ni govora u ovom trenutku. Pojava novog virusa se odmah objavljuje kao događaj od međunarodnog značaja", kaže primarijus Predrag Kon.

Svake godine u svetu umre između 350.000 i pola miliona ljudi od posledica gripa, a vrlo je verovatno da je taj broj manji u zemljama sa većim obuhvatom vakcine protiv gripa. Koliki je obuhvat vakcinom protiv gripa kod nas, budući da postoji poslovična sumnjičavost prema vakcinama, njihovom kvalitetu i zaštiti? Često se čuje mišljenje "evo, moja mama se vakcinisala i dobila grip, a ja se nisam vakcinisala i nisam dobila grip".

"Kod nas je vakcinom protiv gripa obuhvaćeno oko tri odsto populacije. Budući da su to u velikoj većini bili stari ljudi, kod kojih je imunski odgovor znatno slabiji, moglo bi se reći da tako stvoren zaštitni bedem nije znatno premašio jedan posto. To nije dovoljno da se primetno odrazi na epidemiološku situaciju." Zoran Radovanović smatra da broj zaraženih u svetu svake godine prelazi pola milijarde ljudi. Naime, u "mirnim" sezonama virus gripa pogodi 5–10 odsto svetske populacije, a u pandemijskim godinama prelazi 20 odsto.

Kako se procenjuje koliko je osoba umrlo od gripa, objašnjava epidemiolog Kon. "Broj umrlih od gripa je još uvek potpuno nerazumljiv podatak za opštu javnost, ali u vreme pandemije 2009. shvatio sam da ni poznati lekari ne znaju razliku između laboratorijski potvrđenih slučajeva umrlih zbog gripa i procene stvarno umrlih od gripa. Procena se vrši tako što se na nedeljnom nivou prati umiranje u vreme kada nema epidemije gripa i upoređuje se sa umiranjem po istim nedeljama u sezoni kada je epidemija. Posebnom statističkom metodom se procenjuje višak smrtnosti zbog gripa. Tako se dolazi do podatka da godišnje umre između 250 i 500 hiljada ljudi globalno. U Evropi je to oko 38 hiljada godišnje, a u Americi je samo u prošloj godini procenjeno preko 80 hiljada. Mi smo u vreme pandemije 2009/10. imali registrovanih umrlih po bolnicama 137, od kojih je 84 laboratorijski potvrđeno, dok kod ostalih nije uziman uzorak. Procena viška smrtnosti nije urađena nakon rasformiranja posebne radne grupe koja je razrađivala i koordinirala Plan aktivnosti pre i u toku pandemije", navodi Predrag Kon.


KAD UZIMATI ANTIVIRUSNE LEKOVE

Da li antivirusni lekovi, poput tamiflua, mogu biti zamena za vakcinu, koliko su delotvorni i kad ih treba konzumirati, pitali smo obojicu lekara. Predrag Kon kaže da niša ne može zameniti vakcinu, ali da je neophodno da hronični bolesnici u vreme gripa za lečenje koriste posebne lekove inhibitore neuraminidaze, koji s jedne strane štite život, ali i sprečavaju prenošenje virusa. Prema njegovim rečima, rezerve ovih lekova u zemlji treba da bude uvek za jedan odsto stanovništva, a u fazi očekivanja pandemije kada je Svetska zdravstvena organizacija objavi za tri odsto.

Izričit je i profesor Radovanović da tamiflu i relenza nisu zamena za vakcinu, ali da skraćuju tok bolesti za dan-dva, ukoliko se primene u okviru prvih 24–48 sati od početka bolesti. "Oba leka mogu da se daju i preventivno, posebno ukoliko se radi o osetljivoj osobi, odojčetu ili teškom hroničnom bolesniku, izloženom riziku od zaraze. Kada je ugroženo disanje, mnogo znači takozvana ekstrakorporalna membranozna oksigenacija. Iza te jezikolomeće sintagme stoji obogaćivanje krvi bolesnika u posebnom aparatu van organizma i vraćanje takve krvi u krvotok. Posebna radna grupa, sa dr Predragom Konom na čelu, predložila je vlastima nabavku tih aparata pre 10 godina, ali je jednoj siromašnoj zemlji teško da ide ukorak sa svetom. Dakle, mi nemamo mogućnost da na taj način pomognemo kritično ugroženim bolesnicima", kaže profesor.

Obavezna je poseta lekaru ukoliko se primete sledeći simptomi: visoka temperatura koja traje više od tri dana, ako temperatura naglo skoči pošto je već opala, a naročito ako oboleli oseti smetnje u disanju (jako ubrzano disanje, osećaj nedostatka vazduha). Ukoliko je u pitanju klasična klinička slika (visoka temperatura, glavobolja, iznurenost, bolovi u zglobovima i mišićima, kijavica i kašalj), treba ostati u krevetu, unositi tople napitke i obarati temperaturu tek ako je iznad 38,0–38,5 stepeni. Profesor Radovanović kaže da tablete vitamina C ne pomažu, za razliku od unošenja vitamina prirodnim putem, raznovrsnom ishranom. Opšte uzev, potrebno je dodatno uzimanje vitamina D, zbog neizlaganja sunčevim zracima. Tablete cinka takođe mogu da pomognu, ukoliko se ne preteruje.

Doktor Kon kaže da je za većinu zdravih ljudi grip samoizlečiva bolest, dok je za hronične bolesnike i starije to bolest koju mora da "isprati" lekar. "Onaj trenutak kada se obavezno mora javiti lekaru je osećaj teškoća pri disanju. Nije povišena temperatura najvažniji simptom, ali najčešće prati pojavu gripa, kod drugih mogu da dominiraju malaksalost i bolovi u mišićima i obavezno mora da postoji neki respiratorni simptom: kijavica, bol u grlu, promuklost, kašalj, bol u grudima pri kašlju, do potpuno razvijenog bronhitisa ili upale pluća. Najvažnija je odluka vezana za pozivanje i uključivanje lekara u lečenje. Antibiotici ne leče grip, ali leče bakterijsku pneumoniju koja je najčešća komplikacija gripa. Odluka za upotrebu antibiotika mora biti odluka lekara, baš kao za i upotrebu antivirusnih lekova."


 

Smanjen broj prijavljenih slučajeva u Beogradu

Smanjen broj prijavljenih slučajeva u Beogradu

"Ukupni podaci o broju prijavljenih slučajeva obolelih sa kliničkom slikom gripa objavljuje Institut ‘Batut’ na nedeljnom nivou. Taj broj zavisi od prijavljivanja koje bi trebalo da se vrši jednako na čitavoj teritoriji Srbije. U ovom trenutku u Beogradu je broj prijavljenih slučajeva još uvek znatno ispod 1000 obolelih sa kliničkom slikom gripa nedeljno. U poslednjoj sedmoj nedelji 2019. taj broj prijavljenih je još smanjen za desetak posto, a ostalih akutnih respiratornih infekcija i za 30 odsto. Niska je aktivnost virusa gripa u Beogradu i dalje i to će trajati najmanje još nedelju dana zbog produženja raspusta. Videćemo da li će sa formiranjem školskih kolektiva virus gripa početi ubrzano da se prenosi i tako pređe iz niskog u srednji intenzitet aktivnosti. Za više od toga nema potencijala, a moguće je da neće doći ni do srednjeg intenziteta aktivnosti u Beogradu. Uvek su najosetljivije trudnice i izrazito gojazni, a po uzrastu najmlađi i najstariji. Zatim, tu su i svi hronični bolesnici bez obzira na uzrast. Od gripa mogu oboleti u vrlo teškoj formi i potpuno zdrave osobe". kaže prim. dr Predrag Kon.

foto: tanjug / dušan aničić

Pravda za vrtiće

U razgovoru sa predsednicom Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije Bosiljkom Jovanović, potpisnicom dopisa upućenih na adrese premijerke Brnabić, ministara Šarčevića i Lončara, saznali smo da do odlaska ovog teksta u štampu (utorak) nije bilo odgovora, osim što je iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja upućena zahvalnost na imejl poruci poslatoj iz Sindikata. Ipak, nekog efekta je bilo. Predsednica Sindikata kaže da je Sekretarijat za dečju zaštitu u utorak 19. februara propisao dodatne mere zaštite. "Obratili smo se predsednici Vlade, zato što ona možda nije upućena u problematiku, a neposredno je odgovorna za rad cele Vlade. Nadam se da nam može pomoći. Obratili smo se i resornim ministrima jer su oni direktno odgovorni za sprovođenje jednakih i pravednih mera zaštite kako dece tako i zaposlenih u školama, a tako bi trebalo i u predškolskim ustanovama. Preventivne mere morale bi da se odnose na sve i trebalo bi da budu donete pre nego što se u vrtićima smanji broj dece zbog bolesti, kao što je sad slučaj. To pokušavamo da postignemo – jednakost i zaštitu za sve u obrazovnom sistemu", napominje Bosiljka Jovanović.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net