VREME BR. 25. 15. APRIL 1991. Faksimil možete videti u FOTO GALAERIJI

VREME BR. 25. 15. APRIL 1991. >

Dokumenti: Ako ne umemo dobro da radimo, bar ćemo znati dobro da se tučemo

(Izvodi iz stenografskih beležaka sa sastanka predsednika Republike Slobodana Miloševića i potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije sa predsednicima skupština opština Republike Srbije, održanog 16. marta 1991. godine)

PREDSEDAVAJUĆI, Borivoje Petrović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije: Odmah da kažem, povod za ovaj sastanak nisu nikakve vanredne mere... U želji da vas o nekim aktuelnim pitanjima informišemo, mi smo se, posle sinoćnje sednice naše Vlade, dogovorili da iskoristimo jedini slobodan termin (to je ovo veče) i da sa vama razgovaramo...

PAVIĆ OBRADOVIĆ, potpredsednik Narodne skupštine: U prilici smo da se okupimo i porazgovaramo o nekim aktuelnim pitanjima iz rada Narodne skupštine, ali i o pitanjima o kojima ste vi, manje-više, već upoznati kroz sinoćno oglašavanje predsednika SFRJ dr Borisava Jovića i kroz današnje obraćanje najširoj javnosti predsednika Republikke Srbije Slobodana Miloševića...

U konsultacijama predstavnika Narodne skupštine, Vlade i predsednika Republike, kao i šefova svih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, između ostalog, dogovoreno je o potrebi sazivanja ovog sastanka. S obzirom na to, da je poziv za sastanak upućen u ranim jutarnjim časovima, posle noćašnjeg zasedanja Vlade Republike Srbije, dogodilo se da je poziv upućen preko dežurnog člana Vlade. Mi vam zbog toga dugujemo izvinjenje. Po prirodi stvari, poziv je trebalo da krene iz sedišta Narodne skupštine Republike Srbije...

Očekujem da će Vlada Republike Srbije najhitnije doneti osnove programa u kojima će biti sadržani odgovori na pitanja šta Srbija treba da preduzme radi odbrane ustavnog poretka i daljeg razvoja demokratskih odnosa u Republici.

Veoma je važno da predstavnici stranaka, i to na svim nivoima u Republici, potisnu u drugi plan svoje uskostranačke interese i da u prvi plan svi u Srbiji prvenstveno vode računa o osnovnim temeljnim vrednostima i interesima Srbije, srpskog naroda i svih ostalih građana koji žive u Srbiji.

Veoma je važno da i u svojim sredinama radite i ovih dana, a i ubuduće, na stvaranju pretpostavki da vlada duh tolerancije, dijaloga i međusobnog uvažavanja. To važi za razgovore o svim pitanjima, a posebno o onim pitanjima koja predstavljaju nacionalni interes i vitalne vrednosti Srbije i srpskog naroda...

JOVAN ZEBIĆ, potpredsednik vlade: Povodom trenutne ekonomske situacije, moramo da podsetimo, da je stanje u Republici, kao i u celoj zemlji, izrazito teško i preživljavamo veoma složene ekonomske, socijalne i političke okolnosti.

Pre svega mi imamo višegodišnju stagnaciju koja se ogleda u permanentnom opadanju proizvodnje i društvenog proizvoda, pad društvenog proizvoda po stanovniku i više drugih negativnih karakteristika koje su praćene niskom efikasnošću, nizom nepovoljnih kvalitativnih i kvantitativnih tendencija u privređivanju i razvoju, uključujući nedovoljna ulaganja u osnovna sredstva i praktičnog uništenja akumulacije...

Obim i složenost ekonomskih teškoća u Srbiji posebno se ogleda u činjenici da je Srbija suočena sa materijalnim i finansijskim deficitima u velikom broju velikih privrednih giganata, koji jednostavno takvi teško mogu da opstanu i teško ih je prestrukturirati, jer se traže za to potrebna sredstva, odnosno takve su prirode te mašine i kapaciteti da praktično nešto drugo i ne mogu da proizvode.

Osim toga, u nizu društvenih delatnosti koje su u našoj republici razgranate, postoje veliki deficiti. Pre svega u penzionom osiguranju, deficiti u fondovima zdravstvene zaštite od opštine do republike.

Obim i razmere nelikvidnosti banaka i privrede u međusobnom neizvršavanju obaveza, između preduzeća, između preduzeća i države i povratno posle države prema privredi, dostigle su razmere koje više nisu za tolerisanje i praktično prete da se finansijski sistem i život zaustavi...

PREDSEDAVAJUĆI: U ovome trenutku moramo da vidimo i da sačinimo pregled i da vidimo prvo koje radne organizacije u Srbiji mogu opstati i na bazi toga videti da se obezbede nužna sredstva kako bi te organizacije mogle da započnu proizvodni razvoj ili proizvodni ciklus.

I ako je situcija izuzetno teška, neka inicijalna sredstva moramo obezbediti kako bismo stvorili uslove da nam veliki kolektivi i uspešni kolektivi ne ostanu u takvom položaju da se postavlja pitanje njihove organizacije, sanacije, itd. ...

Samo vas molim, da napomenem da sve ovo što se u društvu događa da se najvećim delom prelama preko opština. Zato smo želeli da vas jednostavno zamolimo da se u okviru opština povede računa, da se povedu razgovori sa stranačkim liderima u vašim sredinama, sa ljudima iz svih partija i da se obezbede uslovi da i u Skupštini u tim sredinama vlada utakmica između stranaka, koja bi obezbedila da jednostavno, izgrađujući jedinstven program koji je vezan za Srbiju, ne bude stranački obojen.

To je naše minimalno opredeljenje, da Srbija mora biti prevashodno naš zadatak i da u tom pravcu insistiramo i kod stranačkih lidera i uopšte kod stranaka koje postoje na terenu i kod poslanika koji dolaze ovamo, da jednostavno to jedinstvo koje smo postigli pre nekoliko dana stvarno i realizujemo.

Ja vas mogu obavestiti da smo izgubili blizu milijardu dolara zbog toga što smo ovde imali sve te trzavice koje su se javile. Toliko smo bili ugovorili kredita za privredu koji su jednostavno jednostranom odlukom stranih banaka sada zaustavljeni. Mislim da je to velika šteta za privredu. Govorim samo o nekoliko kredita koji su bili na pomolu i koji su bili završeni, ali ima mnogo toga još.

I, da ne govorim o situaciji u kojoj se inače nalazimo, sa ostavkom druga Jovića. Uostalom, o tome imate prilike da se informišete na drugi način...

CVETKOVIĆ, predsednik opštine Svetozarevo: Moram da kažem da sam razočaran, a to nije prvi put. Mi živimo u vremenu kada se Jugoslavija raspada. Predsednik Jugoslavije daje ostavku. Predsednik Republike Srbije saopštava, maltene, vanredno stanje.

Ovde nema ni predsednika Republike Srbije, nema ni predsednika srpske vlade. Šta mi razgovaramo? Pričamo priču. Ovako se događa i u Skupštini. (aplauz).

ILIJA POPOVIĆ, predsednik Skupštine opštine Šid:

Poštovani kolega mi jej pola diskusije već uzeo, rekao je isto ono što ja mislim.

Dolazim iz opštine koja je ovih dana bila u žiži interesovanja, ne samo domaće nego i evropske javnosti, zbog onog silnog iseljavanja i smeštaja žena i dece, odnosno nejači iz Republike Hrvatske. Sve smo to zajedno radili sa onim kolegama tamo koji sede, iz Srema i Bačke.

Nismo dobili od države direktive, nismo dobili smernice, ali smo ipak, pošto smo mladi ljudi, toliko bili spremni i organizovani da smo taj deo posla preuzeli i uspešno ga realizovali. Ne daj bože da se ponovi. Oprostite, ja sam možda u ovoj sali najmlađi, zato ovako emotivno govorim. Ali, takođe kao i moj kolega koji je malo pre bio za govornicom, i ja sam razočaran samim startom ovog sastanka.

Ako ste nas, drugovi, dovlačili ovde stotinama kilometara da bi nam ovo ispričali, to mi znamo iz novina, to znamo iz svakodnevne prakse. Ako je mene jutros načelnik MUP-a probudio i dao mi teleks u pet i pet časova, teleks koji je stigao, ja očekujem da mi neko da neke smernice, ako ne pred svima, onda u šest, osam ili deset očiju (da li je to predsednik vlade, predsednik Skupštine, predsednik Republike, nije bitno) i dalje, kako posle ostavke predsednika Predsedništva Ń posle svega ovoga što se dešava.

Nas skidaju, komadaju, ruše i buše sa svih strana. O čemu mi sad pričamo?...

Ja sam noćas radio, u zadnjih 30 dana dva dana sam proveo kod kuće. od 9. februara u Šidu je rezervni sastav milicije u punom pogonu. To košta. Ko plaća Ń plaćamo svi. Republika plaća. Opština koja ima 110 kilometara granice sa Republikom Hrvatskom. Ljudi koji sve vide. Kalašnjikove o ramenu. Neko od njihovih specijalaca kod njihovog redovnog sastava milicije, kod običnih ljudi. Mi smo problema imali. Tu su kolege koji će verovatno o tome reći. Mi smo imali problema da sprečimo samo da krenu preko. Ja hoću smernice o tome. O ekonomskom programu razgovaraćete sa predsednicima izvršnih saveta, poslanicima itd. Inače, ako ćemo jalovo pričati ovde, ima nas mnogo koji smo ovoga momenta mnogo potrebniji na terenu nego ovde što sedimo.

PREDSEDAVAJUĆI: Vi ste videli danas da je predsednik Republike izašao pred javnost sa orijentacijom da se mobiliše polovina sastava milicije i da se stvaraju uslovi za slučaj eventualnih upada i obezbeđenje takvo da može obezbediti da naši ljudi u pojedinim delovima budu potpuno zaštićeni.

Osim toga, vođen je razgovor o tome da se obezbede uslovi da Jugoslovenska narodna armija, koja i sada postoji, može dalje da interveniše u uslovima ako bi došlo do nekih neželjenih i nepotrebnih stvari.

No, ja stvarno moram da vam se izvinim što u te detalje očigledno sada ne možemo ulaziti, i iz nekih sasvim drugih razloga.

GOVORNIK KOJI SE NIJE PREDSTAVIO: U ovoj situaciji ja kada se vratim ne znam kome ću šta da objasnim Ń gde sam bio i za šta sam bio. Molim vas lepo, ja vas uvažavam maksimalno, ali ja bih želeo u ovoj situaciji da se nama, svojim predsednicima, obrati predsednik Republike. Mi ne možemo da ga vidimo samo tamo preko televizije, a vi imate čast da ga u Skupštini vidite. Mi bi želeli da jedanput i sa nama razgovara i da nam kaže šta sutra, što je rekao drug iz Šida, šta večeras kad se vratimo. Mi smo malo hendikepirani time što to samo čujemo i vidimo preko sredstava javnog informisanja. Znate šta, kada neko dobije telegram u 5 sati i kad ga potpiše Zelenović, pa posle Zelenović ne dođe, onda je to provala. Mi osećamo da je tu nešto nama prazno, nije to to, znate (aplauz). Pa, ljudi, znate šta, mi smo obrazovani ljudi, vidimo da nešto nema, pa kažite nam, zamislite da smo otišli kući sa tim saznanjem i da nam to sada niste rekli, kako bismo otišli prazni, šta ćemo mi sutra da radimo. Mobilizacija na terenu je teška ozbiljna stvar. Ovo sve što znamo Ń nema hleba Ń nije bitno, ali, mora da ima mira i sloge. To nam je najpreče. Želeo bih da nam nekad naš predsednik kaže nešto ovako opipljivo, da znamo kako da se ponašamo.

MILUTIN ALEKSIĆ, predsednik opštine Podujevo: Bilo bi suvišno da ponavljam ovo što su drugovi rekli i apsolutno se slažem. Dodatno obrazloženje potpredsednika za sve ovo nije opravdanje. Ja sam u još jednoj specifičnijoj situaciji nego vi. Ja sam predsednik Izvršnog veća, gde je Skupština Srbije, ova prethodna, uvela privremene mere u jednoj opštini u Srbiji. Ja sam samo jednom imao priliku da kažem, i to sasvim slučajno, da sam se prva četiri meseca osećao kao da me je neko otpisao i poslao dole da obavljam ovu funkciju u Podujevu...

MILIJA MARKOVIĆ, predsednik opštine Topola: Prvo što smatram da je nužno Ń mora da se povede jedna vrlo kvalitetna borba protiv kriminala, novim sredstvima, rekao bih sa mnogo pameti, sa ciljem da se kriminal pobedi, jer vidite da nam se kriminal uselio u sve oblike organizovanja društva i da nam se kriminal prikriva u svim oblicima organizovanja društva. Drugo, moramo da krenemo u racionalizaciju organa uprave iz jednog prostog razloga što je pravilo da uprava postaje carina onda kada se događaju velike društvene i političke promene... Sa ovom upravom, bez obzira kako radio ovaj parlament, ova Srbija neće nigde stići...

SLOBODAN UNKOVIĆ, predsednik Skupštine Srbije: Drugarice i drugovi, cenjene dame i gospodo, ja sam obavešten da je sinoć naša Vlada zasedala i naša dva potpredsednika su bila prisutna. Mi smo imali razgovore sinoć vezane za ostavku koju je podneo član Predsedništva SFRJ dr Borisav Jović, predsednik Predsedništva, i tražio sam lično da se održi sednica vlade (kao što znate vlada ima izvršnu vlast) da bi ocenili kada treba da zakažemo sednicu Skupštine... Vama je vrlo dobro poznato kakvi su stavovi Republike Srbije kada je u pitanju mesto Srbije u Jugoslaviji i u tom pogledu mi smo jasne stavove zauzeli na ovoj Skupštini...

Drugo, tražimo da Vlada permanentno zaseda i da Narodnoj skupštini predlaže u ovim okolnostima mere koje su neophodne...

Molim vas da u svojim sredinama Ń ono što ja mogu da kažem kao predsednik Skupštine, ja sam apelovao i na prošloj sednici Skupštine, a na vama je da cenimo rad Skupštine, koji se odvija u vrlo složenim i teškim uslovima, apelovao sam na jedinstvo oko ključnih pitanja, a mislim da ova pitanja sudbine Srbije, srpskog naroda i svih građana Srbije, jesu pitanja oko kojih moramo da se svi objedinimo nezavisno od stranačke pripadnosti ili nepripadnosti, jer je reč o sudbinskim pitanjima...

Mislim da je dobro to što ste predložili, zamolićemo predsednika Republike da se i on sretne sa vama. Uveren sam, to mogu da kažem, da će on prihvatiti taj predlog.

VELIMIR MIHAILOVIĆ, predsednik Skupštine opštine Kruševac: Druže potpredsedniče, zaista mi je žao što ste uvučeni u to da predsedavate jednom ovakvom sastanku. Poznajući vas, a lično vas znam, znam da vam nikada ne bi palo na pamet da se u toku noći podele pozivi bez dnevnog reda. Ja sam shvatio da ću ovde, stojeći, primiti dodatna objašnjenja i naredbe, pa da se vratim u Kruševac.

Ne želim više ni kao predsednik Skupštine opštine, a i narodni sam poslanik, da u ovoj zgradi budem smešan ovom narodu.

Molim vas, konkretno i vrlo kratko, predlažem da se sastanak završi i da idemo kući. (Aplauz u sali).

NEBOJŠA LAZAREVIĆ, predsednik Skupštine opštine Kladovo: Kao što je kolega Cvetković iz Svetozareva, koji je govorio prvi, i poštovani predsednik Narodne skupštine prof. dr Slobodan Unković, rekao, trebalo je da radimo efikasno i brzo. Ja sam očekivao da će danas biti vanredna sednica Narodne skupštine. Očekivao sam ovde celu Vladu pa čak i predsednika Republike Srbije.

Kao što kolega ima 110 km granice sa Šidom, mi imamo toliko sa Rumunijom. Ne znam šta ću da kažem večeras kad odem kući...

Da skratim ovu muku svima vama predlažem pauzu od jednog časa (žagor u sali) i da se pozovu najodgovorniji ljudi u Republici da dođu. (Žagor u sali).

Pa, molim vas, mi se moramo vratiti kući! Ali, kako ćemo se vratiti? Šta ćemo da kažemo?

Ja vas najlepše molim, Srbija se nalazi u najdramatičnijim okolnostima, a vi biste hteli da idete kući.

GLASOVI U SALI: Da idemo kući!

NEBOJŠA LAZAREVIĆ: Kako? Šta da kažemo kući?

PREDSEDAVAJUĆI: Da ne bi bilo još nepotrebnih rasprava na ovu temu, imam predlog. Naša je želja bila da mi nešto detaljnije govorimo i da se konkretno dogovorimo. Ja vas sada, u ovom trenutku, molim da, u granicama svojih mogućnosti, pokušate u svojim sredinama sve što možete da zaustavimo sav taj nemir, sva uzbuđenja koja postoje kod ljudi. U ovom trenutku potreban je razum, potrebno je stanje u kojem ćemo stvoriti uslove za normalan život.

Molim vas da u toku deset dana ovi ljudi koje sam pomenuo (skupštinski funkcioneri, članovi vlade, poslanici) obiđu sve ove opštine i da kroz deset dana, ako treba i ranije, sa celim rukovodstvom Srbije sednemo, da bude prisutan predsednik Republike i cela srpska vlada, pa i mi iz Skupštine, pa da o svim konkretnim zadacima i onome što priprema vlada obavestimo vas i čitavu našu javnost.

Ako se sa tim slažete, da ovaj sastanak iskoristimo u tom pravcu, da zaustavimo te glasove (kao što su) zašto se mobiliše milicija, šta je sa ukupnim stanjem u Srbiji i da vidimo kako će dalje teći... (galama, glasovi Ń prvo da se smirimo pa da vas saslušamo).

Treba da vidimo kako će teći postupak koji je vezan za raspravu na temu ostavke dr Borisava Jovića, da vidimo kakav će stav Skupština zauzeti u vezi s tim, da odmah iza toga sednemo, ja predlažem da se ovde nađemo, i da saslušamo predloge koje će pripremiti predsednik Skupštine, koje će pripremiti vlada i da na toj osnovi preduzmemo konkretne mere u opštinama na čitavoj teritoriji Srbije.

Da li se sa tim slažete? (aplauz)

Hvala vam na pažnji. (prisutni se dižu i upućuju ka izlazu sale.)

Dr SLOBODAN UNKOVIĆ: Molim vas, poštujući vašu želju, ako nemate ništa protiv, ja bih pokušao da zamolim predsednika Republiike, ako ga nađem, da dođe odmah ovamo. (aplauz)

PREDSEDAVAJUĆI: Dajem pauzu od pola sata.

Rad prekinut u 19,17 časova.

(posle pauze)

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: ... Ovde je u pitanju raspad Jugoslavije. Tendencija je da se ona razbije na više samostalnih država na bazi interesa rukovodstava pojedinih republika, koje su već duže vreme nastojale da pretvore i prikažu kao interese svih građana, naroda koji žive u tim republikama, a nastojeći praktično da ova naša domovina prestane da postoji i da se pretvori u nekoliko samostalnih državica, koje će od nemila do nedraga obijati pragove evropskih prestonica i tražiti mesto pod suncem...

Mi nismo dovodili u pitanje čak ni otcepljenje Republike Slovenije, koja ima tu sreću da se etničke granice podudaraju sa državnim granicama, ali smo dovodili u pitanje način realizacije tog interesa, jer smo smatrali da se Ustavom Jugoslavije bilo čija odluka o otcepljenju iz Jugoslavije mora da ustavom uredi na jednak način za sve...

Nama su ovde govorili, kada smo vodili razgovore sa Tuđmanom, sa njegovom delegacijom, da mi preterano ističemo svoje zahteve, jer nigde u Evropi ne postoje perfektne granice, potpuno precizne u smislu da svi narodi žive u okviru svojih etničkih granica, jer da je tako, ne bi ni postojale nacionalne manjine. Na to smo mi imali odgovor Ń da je to tačno i da je sigurno da nigde ne postoje perfektne granice, ali da ovo što mi tražimo nije pitanje perfekcije, jer jedan problem može biti izražen u maloj meri, pa prema tome biti podnošljiv, a izražen u velikoj meri isti taj problem može biti nepodnošljiv. Pa smo im rekli Ń gospodo, primenom vaše konfederalne formule srpski narod bi u toj meri bio podeljen da bi taj problem onda bio nepodnošljiv, jer bi 3.000.000 Srba ostalo da živi izvan Srbije, a mi nismo nacija od 300 miliona da nam 3.000.000 čini marginalnu veličinu, već smo, iako najbrojniji u Jugoslaviji, mali narod, te prema tome deo toga naroda od 3.000.000 za nas nije marginalna veličina, niti ćemo na bilo koji način prihvatiti da on bude odveden u nekakve samostalne suverene države i da u tim samostalnim suverenim državama postane nacionalna manjina.

Ja sam njima i u Sarajevu rekao doslovce Ń da nam ni na pamet ne pada da osporavamo pravo hrvatskog naroda da izađe iz Jugoslavije, ako to on tako odluči, ako to učini na referendumu, neposredno, na način na koji je to uobičajeno. Ali, da nikome ne sme da padne na pamet da odvoji iz Jugoslavije deo srpskog naroda koji živi u Hrvatskoj, jer srpski narod u Hrvatskoj ima tragično istorijsko iskustvo sa sudbinom koju je doživeo u NDH, da bi postojale okolnosti u kojima bi mi prihvatili da ponovo taj narod bude izložen riziku takve sudbine. Na to je bila reakcija da je u tome sadržana i nekakva naša pretnja hrvatskoj demokraciji. Međutim, mi smo korak po korak išli ka formulisanju onih elemenata za koje smo se zalagali da treba da sadrži novi dogovor u jugoslovenskoj federaciji. Dakle, da taj novi dogovor sadrži odluke o organima i funkcijama koje ta jugoslovenska federacija treba da ima, i vama su ti naši zahtevi poznati: da imamo jednu vojsku, da imamo jednu spoljnu politiku, da imamo jedno tržište, da imamo jednaka ljudska prava koja će štititi federalne vlasti na čitavoj svojoj teritoriji, a onaj element koji se zove jedno tržište podrazumeva jednu monetarnu politiku, sa jednom centralnom bankom, jednu poresku politiku i jedan sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom, jer se ne može ni zamisliti postojanje jedinstvenog tržišta ako to tržište nije jedinstveno uređeno, odnosno ne predstavlja jedinstveno uređen privredni prostor, bez čega tog tržišta nema...

To je bilo stanje stvari do sredine ove nedelje, kada se razumelo da nema izlaza kojim se mogu izbeći ovakvi naši stavovi. Mi smo korak po korak došli do potpuno uravnoteženih argumenata koje nisu mogle više da odbace ni Makedonija, ni Bosna i Hercegovina i gde je ostao problem Hrvatske, upravo na pitanjima na kojima je jasno da ukoliko se hrvatski narod referendumom odluči da napusti Jugoslaviju, srpski krajevi ostaju u Jugoslaviji, jer smo pretpostavljali da se Srbi neće na referendumu opredeliti da iz Jugoslavije izađu. Mi smo to njima i rekli Ń mi uopšte ne vršimo pritisak na Srbe u Hrvatskoj...

No, uz sve to, mora se imati u vidu i kada se ta slika razvije, još jedna realnost, vrlo bitnih dimenzija. To je dimenzija interesa velikih sila i novog poretka u Evropi. Naime, videli ste da je spajanjem Nemačke ponovo došlo do stvaranja jednog monocentričnog sistema u Evropi. Poremećena je evropska ravnoteža ravnopravnosti između velikih evropskih država Ń Nemačke, Francuske, Engleske, Španije, Italije Ń koje su korak po korak išle u potapanje evropskih granica kroz stvaranje "dvanaestorice", Evropske zajednice itd. Spajanjem Nemačke, Nemačka je odjednom postala neravnopravna u sopstvenu korist i na određen način podržana činjenicom da je jedan krupan američki kapital investiran u Nemačku privredu, počela polako da se postavlja kao budući koordinator i šef, da tako kažem, budućeg evropskog poretka.

Tada su se otvorili veoma značajni apetiti restauracije Austrougarske monarhije i mogu da vam kažem, sasvim slobodno, s obzirom da ovo nije javni sastanak, naše informacije i to veoma, veoma ozbiljne informacije govore da oni računaju na celu Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Vojvodinu i deo Sandžaka, da računaju i da je njihova strategija da celo Kosovo bude pripojeno Albaniji, jer procenjuju, u njihovim podacima se operiše procentom od svega 8,4 odsto srpsko-crnogorske populacije na Kosovu, da u stvari, uz ovu demografsku eksploziju, to treba pripojiti Albaniji, te da, prema tome, u toj njihovoj karti, Srbija treba da bude svedena, u stvari, na bivši Beogradski pašaluk.

Oni i govore u međusobnim komunikacijama da nema mira na Balkanu dok su Srbi najbrojniji, da je to divlji narod koji će stalno izazivati potrese i političke sukobe i da se on mora svesti u granice u kojima će biti bezopasan, u kojima neće ugrožavati stabilnost tog novog poretka.

Na tome se radi već duže vreme. Uostalom, interese za Jugoslavijom imaju svi...

Kada je reč o malim zemljama, u toj šemi postoji samo jedna formula Ń kod malih zemalja postaviti marionetske režime. Oni su napravili marionetski režim u Sloveniji, napravili su marionetski režim u Hrvatskoj i sigurno da su određeni deo savezne vlade takođe uzeli pod svoje. Njima je bio problem kako doći do uspostavljanja marionetskog režima koji će slušati spoljne sile i njihove interese u Srbiji i Crnoj Gori.

Sve to kada uzmete u obzir i sklopite, onda je jasno kako unutrašnje i spoljno okruženje deluje kao faktor izražavanja političkih interesa u pogledu budućnosti Srbije.U događajima koji su se dogodili u protekloj nedelji oni su videli faktor moguće destabilizacije u Srbiji. Videli ste da je nama prekjuče, prvi put od kad smo zaveli upravu na Kosovu, došlo do zasede i do pokušaja ubijanja cele patrole milicije na Kosovu. Videli ste da je u još nekim krajevima namerno bilo podmetnuto izazivanje nereda i sukoba, tamo gde su smatrali da mogu da nađu etnički plodno tlo, smatrali su da ćemo se mi vezati i destabilizovati i da nećemo moći niti da pružimo dovoljnu pomoć Srbima van Srbije u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj niti da dovoljno efikasno držimo svoje interese na Kosovu, u Sandžaku, a možda sutra i u nekim delovima Vojvodine, jer ni te aspiracije nisu bezazlene, naročito kada se ima u vidu ponašanje zvaničnih madjarskih ogana u vezi sa izvozom oružja u Republiku Hrvatsku, što je bio akt narušavanja elementarnih dobrosusedskih odnosa između SFRJ i Mađarske.

Mislim da, kada je reč o krizi koja je nastala u Predsedništvu SFRJ, ovi događaji koji su se desili kod nas, ne smemo na njih baciti krivicu da su to izazvali. Dugo je to trajalo, i predugo je to trajalo. Ali, sigurno su u nekoj meri njima pomogli da procene da će lakše u ovom trenutku da nas obore na pleća.

Međutim, i ovog puta su se prevarili. Na pitanjima interesa Srbije i srpskog naroda, očekujem da neće biti stranačkih sukoba. To je na kraju krajeva pokazao i moj razgovor od pre nekoliko dana sa predsednicima stranačkih grupa u Skupštini, a i naš sinoćnji razgovor u kome su takođe učestvovali predsednici stranačkih grupa u ovoj Skupštini, gde je sasvim jasno i vrlo čisto, čini mi se, kada je reč o interesu naše Republike, naše države, našeg naroda, apsolutno isključena bilo kakva konfrontacija, jer mi moramo obezbediti da imamo jedinstvo u Srbiji ako želimo da kao Republika koja je najveća, koja je najbrojnija, diktiramo dalji tok događaja. To su pitanja granica, prema tome, suštinska, državna pitanja. A granice, kao što znate, uvek diktiraju jaki, nikad ne diktiraju slabi.

Prema tome, osnovno je da moramo biti jaki. Da bismo bili jaki, moramo biti jedinstveni na ovim našim nacionalnim interesima, a sve ove druge naše razne razmirice i razlike možemo da ostavimo za posle, kada rešimo ova osnovna i suštinska pitanja naših nacionalnih interesa...

Mi zbog toga, a i zbog opasnosti da, kada su se drugi naoružali, i mi bili dugo vremena goloruki, moramo podići stepen naše borbene gotovosti. Ja sam naredio još juče mobilizaciju rezervnog sastava milicije. Dalje, angažovanje i formiranje novih snaga milicije, a vlada je dobila zadatak da pripremi odgovarajuće formacije koje će nas učiniti u svakom slučaju bezbednim odnosno učiniti sposobnim da branimo interese naše Republike, a bogami i interese srpskog naroda izvan Srbije.

Do ove krize je došlo konkretno, mislim generalno, iz ovih razloga o kojima vam govorim, a konkretno pre svega, na pitanju bezbednosti države i stvaranja uslova da se ovaj rasplet krize koji nigde drugo ne može krenuti ako sačuvamo mir, nego ovako kako smo ga započeli Ń da dovedemo do referenduma i da oni koji hoće da izađu Ń izađu, a da u Jugoslaviji ostave da žive oni koji žele da žive u miru i slozi.

Nema nijednog načina da se to omete, ako se sačuva mir. I to je njima bilo jasno. Oni nisu mogli da odbiju da izdaju naredbu da se razoružaju paravojne formacije. I tu su naredbu doneli. Ali, kao vrhovna komanda, ni jednu naredbu nisu hteli da donesu o podizanju borbene gotovosti, što je predlagala Armija, da bi mogla da uđe u te gradove i sela, odnosno da može da oduzme to oružje i da može da realizuje naredbu.

Prema tome, naredba je bila "šarena laža" za svetsku i jugoslovenskuk javnost, koja je bila zgrožena nad činjenicom da postoje paravojne formacije i da je uvezeno 80.000 kalašnjikova, pored oružja kojim su raspolagali. I ta je naredba onda "bacila prašinu u oči" da državno predsedništvo, eto, ima nameru da se to na pravi način razreši, ali vrhovna komanda u licu tog istog Predsedništva, ni jednu odluku nije htela da donese u pogledu upotrebe vojske da se to i ostvari. Ni jedna.

Armija je zahtevala nekoliko puta. Došlo je do Pakraca. Došlo je do upada. Armija je reagovala sama i bez naredbe, ali je ponovo zahtevala da se donese odluka da armija i može podići borbenu gotovost na nivo na kojem će garantovati teritorijalni integritet Jugoslavije i moći da izvrši ove zadatke. Jer, ne može se sa mirnodopskim sastavom na delu Hrvatske poslati u sukob sa snagama od nekih 80.000 naoružanih, rekao bih, u nekim stvarima i fanatika. Jer, posle Hitlera, niko nije naoružavao partiju. To je prvi put da neko naoružava partiju.

To je, znači, ta naredba podrazumevala i jedno dodatno domobilisanje. Blizu je pameti bilo da to dodatno (kako ja gelerale to kažem) se izvrši nekakva domobilizacija, od prilike to suština. Blizu je bilo pameti da Armija neće domobilisati HDZ-ovce da idu da razoružavaju HDZ-ovce, nego da će u tim krajevima mobilisati one koji nisu HDZ-ovci. Na to nikako nije smelo da se pristane. Oni sa svojim gazdama iz inostranstva organizovali su opstrukciju rada Predsedništva.

Ništa drugo nije mogao da uradi drug Jović, ako ne želi da sam učestvuje u toj izdaji, nego da podnese ostavku i da izađe iz tog Predsedništva. Jer, u kom je on onda položaju Ń da bude nadglasavan i da potpisuje odluke kojima se rastura ova zemlja.

Vi ste videli, ja sam po Ustavu, inače, to svi znate Ń taj koji vrši funkciju, kada iz bilo kojih razloga član Predsedništva SFRJ to ne vrši, saopštio danas da nemam nameru da učestvujem u radu takvog Predsedništva, koje radi protiv integriteta zemlje. Bućin je podneo ostavku. Jugoslav Kostić je podneo ostavku. Mi ćemo na Skupštini smeniti na prvoj sednici Rizu Sapundžiju. Skupština Srbije je preuzela ovlašćenja Skupštine Kosova. Niko nam ne može osporiti legitimitet da to uradimo. Neka izvole, neka rade. Ne mogu da rade sa četiri člana Predsedništva. Ni po kojim pravnim, civilnim i bilo kakvim drugim normama. To Predsedništvo za nas ne postoji. To predsedništvo je dovelo u pitanje integritet zemlje. (aplauz)

Prema tome, neka svaki organ onda vrši svoje funkcije. Mi ćemo nastojati da sačuvamo mir. Ali, ako budemo dovoljno jaki, uslov je da ga sačuvamo. Mi moramo da odvratimo svojom snagom i svojim jedinstvom svakoga od pokušaja da nam taj mir ugrozi.

Ja verujem da na ovim pitanjima mi nećemo imati problema jedinstva u Srbiji i da na ovim pitanjima mi nećemo imati probleme odnosa prema drugima. Jer, mi smo to njima rekli i ovde na razgovoru Ń gospodo, postoje dva puta izlaska iz jugoslovenske krize. Jedan je miran, jedan je sila. Mi nudimo miran, a nemojte nam pretiti silom, jer mi smo sila. (aplauz) A poštujte što mi, kao najbrojniji narod i najveća Republika nudimo miran put. Jer, mi ništa ne tražimo što oduzima interese drugim narodima. Nikakve mi ne tražimo hrvatske krajeve, muslimanske krajeve, ili ne znam, makedonske krajeve, slovenačke pogotovo. Mi jednostavno smatramo da je legitimno pravo i interes srpskog naroda da živi u jednoj državi. I to je početak i kraj.

Taj legitimni interes srpskog naroda ne ugrožava interes nijednog drugog naroda. Uostalom, šta će im ti Srbi koji im toliko smetaju, tamo po Kninu, po Petrinji, Glini, Lici, Baniji, Kordunu, Baranji, ako je već taj problem toliki? Zašto bi? Naravno, odgovor je lako naći. Ma oni im i smetaju, ali im treba teritorija. Međutim, Srbi nisu nikakvi podstanari na toj teritoriji. Još od Vojne krajine, kroz istoriju, oni su tamo živeli kao svoj na svome. I uopšte, nemaju nameru da se sele sa teritorija na kojima žive. Oni su formirali i proglasili da ne priznaju hrvatsku Republiku. Formirali su Autonomnu oblast Krajinu.

I mi i danas, drugovi, nemamo u vidu (ja tu hoću da budem sasvim otvoren u razgovoru sa vama), nemamo u vidu da mi pripojimo Krajinu Srbiji teritorijalno, da pripojimo deo Bosne Srbiji teritorijalno Ń neka to budu delovi Federativne Jugoslavije. Mi svoje nacionalno pitanje i želju da živimo u jednoj zemlji rešavamo ako ostane Federativna Jugoslavija. To znači Bosna i Hercegovina ako je u Federativnoj Jugoslaviji, ona je ravnopravna sa Srbijom. Mi nećemo teritorijalne pretenzije. Srpski narod u Bosni i Hercegovini, ako je zajedno sa Srbima u Srbiji, živi u jednoj zemlji, nema pasoše, nema barijere, nema carine, ima jedan novac, jedan informacioni sistem, jedan kulturni itd. sistem i ostalo...

Nama je žao što naši nekadašnji saveznici iz dva svetska rata nedovoljno uvažavaju sve ono što smo učinili i za njih i za svoju slobodu, doduše jer se za druge i nismo tukli. Ali je poznato da su na Balkanu i u oba rata na strani saveznika bila samo dva naroda Ń to su bili Srbi i Grci...

Ja sam bio na vezi sa našima iz Knina, iz Bosne, ogromni su pritisci. Noćas mi je negde čak iza ponoći Milan Babić rekao da su oni sve digli, da oni ne znaju koliko dugo jer su provokacije stalne. Vi ste videli kada oni 1500 ljudi pošalju na jedan gradić od 10.000 stanovnika. Koja je to sila u pitanju. Ko šalje 1500 specijalaca, teško naoružanih na gradić od 10.000 stanovnika, gde nema ni 1500 odraslih ljudi koji bi mogli čak i da pruže neki otpor za 10.000 stanovnika. To je vrlo teško i oni su poruke silne slali, čak i preko štampe Ń osvestite se vi tamo Srbi u Srbiji, vodite računa da se našim glavama igrate Ń valjda je to doprlo do svesti većine ljudi, i sigurno većine naših naroda. Ja se nadam da mi te probleme nećemo imati ali ćemo sad morati da ova pitanja Jugoslavije rešavamo ubrzano i jednostavno nećemo ni po koju cenu odstupiti od naše formule Ń referendum naroda, kojim će on saopštiti odnosno koristiti svoje pravo na samoopredeljenje je jedina formula koja može biti prihvaćena. Druga je samo sila. Pravda je na našoj strani. I Ustav je na našoj strani jer Jugoslavija postoji. Ona ne može biti likvidirana jednostranim aktima i politikom svršenog čina i mi smo se tome suprotstavili. I to je bila suština ostavke Jovića. (veliki aplauz)

CVETKOVIĆ, predsednik Skupštine opštine Svetozarevo: Druže predsedniče, Vi ste dosta govorili o odnosima u Jugoslaviji, o strategiji i novoj podeli u Evropi. Međutim, niste ništa rekli o našoj strategiji, šta će biti ako se rasturi Jugoslavija a ta mogućnost je vrlo moguća. Ne znam ako se rasturi predsedništvo, armija, koja je pod komandom vrhovnog predsedništva, na koji način će da deluje armija ukoliko dođe do nemira u Hrvatskoj, ukoliko Hrvati zauzmu granice prema Bosni ili već kako oni budu našli za shodno da zaposednu granice, na koji način će armija da dejstvuje, hoće li armija da izvrši puč, ili, šta će se dogoditi. Molim vas to nisu obične stvari. Mi uopšte nemamo nikakvu strategiju da zaštitimo srpski narod. Vi ste danas u vašem govoru rekli i spomenuli na koji način ćemo zaštititi Sandžak, Kosovo a niste spomenuli Hrvatsku i teritoriju srpskog naroda u Hrvatskoj. To je delovalo deprimirajuće na srpski narod u Hrvatskoj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ako misliš na ono što sam javno rekao i što sam danas ovde vama o tome govorio, ali ja sam javno rekao o Srbiji i srpskom narodu. Prema tome, misleći na srpski narod a rekao sam i Srbija i posebno srpski narod izvan Srbije. Da li ćemo mi da saopštimo preko radija šta ćemo sve da radimo u tom slučaju ja mislim da to ne možemo da učinimo. A ako treba da se tučemo, bogami ćemo da se tučemo. A nadam se da neće biti toliko ludi da se sa nama tuku. Jer ako ne umemo dobro da radimo i privređujemo, bar ćemo znati dobro da se tučemo (aplauz). A što se tiče armije, pa, evo, ovde je general armije, armija kao što znate uvek ima komandanta, armija uvek ima i mora da ima komandu...

Prema tome, armija ima ustavno ovlašćenje i ustavnu obavezu da zaštiti ustavni poredak. Ja ne verujem da će se Armija dovesti u situaciju da ne izvrši to svoje ustavno ovlašćenje, zato što je Predsedništvo prestalo da funkcioniše. Uostalom, bolje je što je prestalo, nego što nije funkcionisalo, a postojalo je, jer je postojala iluzija da Predsedništvo nešto radi, a ono, očigledno, nije moglo da donese ni neke elementarne odluke.

Prema tome, nije reč ni o kakvom puču. O kakvom je puču reč, ako sutra Armija vrši svoja ustavna ovlašćenja, ode pa razoruža one hadezeovske formacije? To nije nikakav puč. Armija mora da razoruža paravojne formacije u interesu zaštite ustavnog poretka, a u Ustavu piše da ona mora da zaštiti od nasilja, da je dužna da zaštiti mir u zemlji i teritorijalni integritet zemlje. Ako neko hoće nasilje nasilno, napadom na srpska naselja, da otme taj deo i da se izdvoji iz Jugoslavije, valjda je logično očekivati da Armija mora intervenisati. Valjda je to logično.

CVETKOVIĆ: Ne znam, koliko je to ligično.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja mislim da je logično to očekivati.

Za svaki slučaj, i mi moramo računati na to, da tamo uradimo ono što nam je dužnost, zasnovano na našem Ustavu...

Dakle, ja verujem da će Armija izvršiti svoju obavezu, ali ako je ne bi izvršila, da uzmemo tu teorijsku pretpostavku kao primer, u tom slučaju Srbija će morati da deluje kao samostalna država na osnovu svog vlastitog Ustava, a to podrazumeva i sopstvene oružane snage i sve drugo što to podrazumeva. (Aplauz u sali).

MILAN MARIČIĆ: Da li neće da se pojavi istorija koja se desila 1941. godine, kada je komandni sastav vojske slovenačkog, hrvatskog i, delom, muslimanskog porekla, na neki način izvršio ulogu Pete kolone i doveo do raspada Jugoslovenske armije?

(Žagor u sali).

Molim vas, da li ne postoji mogućnost raslojavanja i u ovom smislu takvog raspada u Jugoslovenskoj narodnoj armiji?

Hoću da kažem još jednu stvar. Podsetio bih drage kolege da smo zaboravili tri najlepše srpske reči, a to su: hvala, molim i izvolite. Naši skupovi liče na skupove piljarica. Kad neko govori, mi žagorimo i žamorimo. Ja pažljivo slušam svakoga kad govori...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: U pravu je gospodin Maričić. Uvek treba saslušati sagovornika. Mislim da smo se mi i u ovo vreme predizborne kampanje mogli da pohvalimo jednim relativno visokim nivoom političke kulture. Mislim da mi taj nivo političke kulture s obzirom na veoma dugu demokratsku tradiciju Srbije, treba da održimo. Mi moramo, i mi nastojimo, da sa svojim sagovornicima iz drugih republika, koji nam nekad uopšte ne misle dobro, da budemo blagi i kulturni u ophođenju a kao čelik tvrdi u stavovima. To je za nas veoma važno.

Što se tiče ovoga što je gospodin Maričić rekao, tu postoje razlike. Tačno je da Slovenci žele da se izdvoje. Tačno je da Hrvati žele da se izdvoje. Ali, mislim da tu ne treba stavljati Muslimane. Mislim da Muslimani nemaju interesa da se izdvajaju iz Jugoslavije. Što se tiče Muslimana, tu postoji u jednom delu Muslimana velika indoktrinacija, ali su naše ocene da većina Muslimana želi jedan dobar, tolerantan, kulturan i, rekao bih, građanski, susedski i prijateljski odnos i kad je reč o srpskom narodu i kad je reč o drugim narodima u Jugoslaviji. Na kraju krajeva, i oni žive u više republika. Ni njima nije stalo do rasturanja Jugoslavije, odnosno nije logično da bude u interesu Muslimana rasturanje Jugoslavije, a da ne govorim o veoma dubokim korenima, krvnim vezama i svemu drugom što tu postoji...

Znajući, odnosno imajući bar neke najobičnije građanske pretenzije da znam stanje u Armiji, mislim da se Armija neće raspasti, da se Jugoslovenska armija neće raspasti na tome. I u Armiji postoji jedan tolerantan stav prema onima koji žele da izađu zbog stavova svojih republika, bez ikakvih problema.

U strukturi sadašnjeg sastava Armije je, otprilike, koliko ja znam, 60% Srba i Crnogoraca. Gde će se oni raspasti i gde bi se oni raspali? Naročito, kad je reč o ovim vitalnim pitanjima. Ja mislim da i ovaj kadar koji danas čine u Armiji, pa čak i u vojnom vrhu, Slovenci, pri čemu imam u vidu admirala Broveta, koji je zamenik saveznog sekretara za narodnu odbranu, i još nekoliko slovenačkih generala, koji su se ponašali u svim ovim događajima jugoslovenski i, kao što znate, bili veoma teško optuživani zbog toga u svojim republikama. Ponašali su se kao Jugosloveni, kao ljudi koji znaju da će Jugoslavija, ipak, opstati, makar imala i takve epizode da neko iz nje izađe, pa sutra ponovo kuca na vrata, da dođe... Ako Slovenija uopšte izađe iz Jugoslavije, Jugoslavija nastavlja svoj međunarodno-pravni kontinuitet. Mi kao država, imamo preko 8.000 međudržavnih ugovora, različitih obaveza, mi smo jedan od osnivača Ujedinjenih nacija, jedan od osnivača medjunarodnog monetarnog fonda, mi smo stara država, mi nismo nova država. Ako iz te države izađe jedna Slovenija, ona je ništa, ona je jedna državica, koja tek treba da traži priiznavanja širom sveta, ali, ako se cela Jugoslavija raspadne, onda su svi u istom položaju i onda je onima koji su želeli da izađu lakše da dobiju nekakva međunarodna priznanja, i taj egoizam takođe nije beznačajan, elemenat njihove politike. To takođe treba da imate u vidu. Ima milion aspekata i veoma bi dugo morali da razgovaramo da imamo u vidu šta kome ide, a šta kome ne ide u prilog. No, ti manje ili više, značajni aspekti svi padaju pred jednim ključnim, koji mora biti na prvom mestu, a to je mir. Nadam se da će biti dovoljno razuma i dovoljno zrelosti u rukovodstvima drugih republika da svi zajedno sačuvamo mir i da obezbedimo mirna rešenja...

VERA ALEKSIĆ: Druže Predsedniče, nije nama bilo bitno da li će doći onaj ili ovaj, mi smo prešli čak 400 kilometara, računajući da će se ovde reći to i to, drugovi predsednici dobićete zadatak treba tako da se ponašate i molili smo da vi dođete. U vas imamo poverenje i hvala vam mnogo.-SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ovo što kaže predsednica SO Uroševac, valjda je svima zadatak jasan Ń svako u svojoj opštini prvo slogu, a onda što bolji rad (aplauz).

Sastanak je završen u 21,15 časova.

VREME BR. 25. 15. APRIL 1991.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

FOTO GALERIJA

VREME BR. 25. 15. APRIL 1991.
  • VREME BR. 25. 15. APRIL 1991.
  • VREME BR. 25. 15. APRIL 1991.

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net