foto: bojan stekić

Intervju – Nenad Popović, ministar bez portfelja >

Rusija je prijatelj Srbije

"SFRJ je napravila najveću grešku kada je 1989. godine zaustavila sve državne procese vezane za korišćenje nuklearne energije i razvoj nuklearnih tehnologija. Naši najbolji nuklearni stručnjaci tada su napustili Srbiju. Otišli su na Zapad, da rade kod onih koji su naš narod ubeđivali kako je nuklearna energija opasna, dok su istovremeno u svojim zemljama gradili nuklearne elektrane. Ugasile su se katedre na fakultetima, prekinula istraživanja, zapustili naši istraživački reaktori u Vinči. Ostali smo bez naučnoistraživačke baze koja je bila jedna od najboljih u Evropi"

Prilikom nedavne posete predsednika Vladimira Putina Srbiji potpisan je 21 sporazum o saradnji Srbije i Ruske Federacije od kojih je trećinu potpisao ministar Nenad Popović, zadužen za inovacije i tehnološki razvoj.

"Svi potpisani sporazumi imaju ogroman značaj za Srbiju", kaže za "Vreme" ministar Popović i objašnjava: "Sporazum koji sam potpisao sa Rosatomom o korišćenju nuklearne energije u mirnodopske svrhe, otvara novo i značajno polje saradnje koja će u velikoj meri uticati na budućnost Srbije. Potpisali smo i zajedničku izjavu o izgradnji Centra za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije u Srbiji, gde će se u budućnosti obrazovati i obučavati najbolji srpski kadrovi za razvoj i primenu nuklearnih tehnologija u mirnodopske svrhe. Takođe, potpisao sam sporazum sa ruskim Roskosmosom o korišćenju ruskih satelita za potrebe srpske poljoprivrede, telekomunikacija, bezbednosti, saobraćaja, katastra… Zatim sa ruskim Ministarstvom digitalnog razvoja, veza i masovne komunikacije koje kreira politiku digitalizacije ruske države i industrije, a sa kojim ćemo raditi na razvoju zajedničkih operativnih sistema za "pametne gradove".

Tu su i sporazum sa ruskim inovacionim kampusom i Univerzitetom Skolkovo, koji je jedan od najvažnijih ruskih centara za razvoj mladih inženjera i tehnoloških startapova, zatim sporazum sa ruskom državnom korporacijom ‘Rosseti’ o razvoju inovacija u elektroenergetici, kao i memorandum sa ruskom Agencijom za strateške inicijative (ASI), Ruskim venčer (venture) fondom (RVK) i kompanijom VEB Inovacije. Ovaj poslednji dokument postavlja osnov za povezivanje srpskog inovacionog ekosistema sa najnaprednijim ruskim digitalnim i obrazovnim centrima za stvaranje budućih tehnoloških lidera. On predviđa osnivanje digitalnog centra ‘Tačka ključanja’ u Srbiji, po uzoru na takve centre koji postoje širom Rusije, a takođe i osnivanje zajedničkih srpsko-ruskih venčer fondova za razvoj inovacija."

"VREME": Kakva je namena sporazuma koji je potpisan sa Fondom Skolkovo? Da li on podrazumeva razmenu studenata i naučnika u okviru saradnje sa Univerzitetom Skolkovo?

NENAD POPOVIĆ: U Skolkovu, koji se nalazi u Moskovskoj oblasti, 20 kilometara od Kremlja, razvija se "inovacioni grad" na oko 400 hektara, gde bi trebalo da bude stalno nastanjeno 50.000 ljudi. Fondacija Skolkovo se sastoji od četiri entiteta: Inovacionog centra Skolkovo sa više od 1000 startap kompanija, Tehnoparka Skolkovo, Tehnološkog univerziteta Skolkovo i Skolkovo sitija. Univerzitet Skolkovo osnovan je u saradnji sa najjačim američkim tehnološkim univerzitetom MIT – Massachusetts Institute of Science and Technology. To je spoj ruskog i američkog inženjerskog obrazovanja i dokaz da inovacije i biznis ne poznaju granice i sankcije. Trideset najuspešnijih svetskih korporacija, kao što su Simens, Samsung, Dženeral Elektrik, IBM, Džonson i Džonson, Cisko, Boing, Filips, Nokia, Intel, Majkrosoft i drugi, potpisale su partnerske ugovore o istraživanju i razvoju sa Fondacijom Skolkovo. Skolkovo čak daje vize po ubrzanoj proceduri za inženjere iz celog sveta koji tamo nameravaju da rade ili otvaraju svoje startap kompanije. To je način da Rusija privuče najbolje svetske inženjere u svoj inovacioni ekosistem. Sa rukovodstvom Skolkova razgovarali smo o tome da srpske inovacione kompanije budu prisutne u njihovom Inovacionom centru, da razmenjuju znanje sa ruskim i kolegama iz celog sveta, kao i da dobiju priliku da rade za najveće svetske korporacije koje su deo zajednice Skolkova. Sa ruskim partnerima razgovarali smo i o tome da najbolji srpski studenti dobiju stipendije za studiranje u Skolkovu, kao i o mogućnosti da organizujemo zajedničke postdiplomske studije između Univerziteta Skolkovo i univerziteta u Srbiji. Takođe, želimo da srpske inovacione kompanije učestvuju u konkursima i programima koje finansiraju Skolkovo i drugi ruski investicioni fondovi. Ovim sporazumom uspostavljen je institucionalni okvir da realizujemo navedene programe i očekujem da već ove godine javnosti pokažemo prve rezultate te saradnje.

Nesumnjivo je da Srbija može imati mnogo koristi od sporazuma koje ste potpisali, ali šta Rusija dobija zauzvrat? Koji je njihov motiv da našim građanima pruže pristup najmodernijim dostignućima i istraživanjima?

Rusija je prijatelj Srbije. Mnogo puta je pokazala to prijateljstvo. I na političkom i na ekonomskom planu. Rusija je stavila veto na pokušaj da se ukine Rezolucija 1244 i time je sačuvan jedini međunarodno priznat pravni dokument koji nam garantuje teritorijalni integritet i suverenitet po pitanju Kosova. Stavili su veto na pokušaj Velike Britanije u Savetu bezbednosti da se čitav srpski narod proglasi genocidnim. Da nije bilo Rusije i predsednika Putina, lažna država Kosovo bi postala član Uneska i Interpola. Lično sam upoznat sa tim kakve je napore uložila cela ruska diplomatska mreža da ne dođe do primanja lažne države Kosovo u međunarodne institucije. Borili su se za to, rekao bih, jednako koliko i mi, ako ne i više. Kada nas je bombardovao NATO, Rusija nam je jedina ekonomski pomagala dajući nam naftu i gas, u najvažnijem trenutku, kada je naša kritična infrastruktura bila pod udarom NATO bombi. Budite uvereni da Rusija u odnosima sa Srbijom ne traži u svakoj situaciji svoj ekonomski interes. Ruski interes je da Srbija, kao vekovni prijatelj i saveznik Rusije na Balkanu, bude snažna i nezavisna. A danas jedna zemlja može da postane takva ako ima pristup najboljim tehnologijama i najboljem znanju, jer su to osnovi za jačanje njene ekonomije i privrede. A kada jedna država ima jaku i stabilnu ekonomiju, onda je sposobna da štiti svoje političke interese i da vodi suverenu politiku. To je jedini interes Rusije – da Srbija bude nezavisna i suverena.

Javnost najviše zanima šta će doneti sporazum dve vlade o saradnji u oblasti upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe. O kakvoj se konkretno saradnji radi?

Sa ruskom državnom korporacijom Rosatom potpisali smo dva dokumenta: sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe na osnovu potvrđenih i inovacionih tehnologija, i zajedničku izjavu o strateškom partnerstvu između Republike Srbije i Ruske Federacije u izgradnji Centra za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije. Time smo obnovili saradnju sa Ruskom Federacijom u oblasti nuklearnih tehnologija koja je obustavljena pre čitavih 30 godina. Tadašnja SFRJ je napravila najveću grešku kada je 1989. godine zaustavila sve državne procese vezane za korišćenje nuklearne energije i razvoj nuklearnih tehnologija. Naši najbolji nuklearni stručnjaci tada su napustili Srbiju. Otišli su na Zapad, da rade kod onih koji su naš narod ubeđivali kako je nuklearna energija opasna, dok su istovremeno u svojim zemljama gradili nuklearne elektrane. Ugasile su se katedre na fakultetima, prekinula istraživanja, zapustili naši istraživački reaktori u Vinči. Ostali smo bez naučnoistraživačke baze koja je bila jedna od najboljih u Evropi. Ali sada želimo da to promenimo uz najboljeg partnera kojeg danas možemo da imamo. Rosatom je jedna od najvećih ruskih državnih korporacija koja u svom sastavu ima preko 330 preduzeća sa više od 250 hiljada zaposlenih. Ova korporacija aktivna je na pet kontinenata, a u Evropi svoje poslovne aktivnosti ostvaruje u 16 zemalja, uglavnom članica EU, među kojima su Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija i druge, ali takođe i u Engleskoj i Švajcarskoj. Rosatom samo u susednoj Mađarskoj realizuje projekte vredne 12,5 milijardi evra. Treba napomenuti i to da u ovom trenutku Rosatom ima dogovorene poslove u visini od 133 milijarde dolara u sledećih deset godina. Sada, kada je Srbija formalizovala svoju saradnju sa Rosatomom, to je velika šansa i za srpske kompanije da učestvuju na međunarodnim tenderima koje sprovodi Rosatom. Rosatom je takođe i ogroman istraživački i inovacioni sistem, koji više od 4,5 odsto ukupnog profita ulaže u naučna istraživanja, i koji svoje usluge bazira na procesima kontinualne inovacije vrlo diverzifikovanog portfolija proizvoda. Značajan deo tog portfolija izlazi izvan okvira energetike, pa je Rosatom danas jedna od najuspešnijh svetskih korporacija u razvoju i primeni nuklearne energije u mirnodopske svrhe, a posebno u oblasti medicine, poljoprivrede, industrije. To znači da Srbija kroz saradnju sa Rosatomom dobija i ubrzan transfer znanja i tehnologija u mnogim oblastima privrede, koji utiču na kreiranje novih, visokovrednovanih radnih mesta.

Da li će saradnja o upotrebi nuklearne energije dovesti do izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji?

To je tema o kojoj će se tek diskutovati u budućnosti, i to bi trebalo da bude široka diskusija u kojoj bi učestvovale najrelevantnije naučne, ekonomske i državne strukture. Za sada se treba fokusirati na one projekte sa Rosatomom koji mogu najbrže da donesu rezultat za Srbiju. Tu pre svega mislim na izgradnju Centra za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije. Ovakvi centri, koji su izgrađeni na bazi ruskih tehnologija, već postoje u mnogim evropskim zemljama, Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj, pa i u neposrednom okruženju, u Sloveniji. Centar u Srbiji bio bi zasnovan na najsavremenijim tehnologijama koje danas postoje. To bi bila poslednja generacija nuklearnih tehnologija, i sa takvim centrom Srbija bi sasvim sigurno mogla da postane lider u ovom delu Evrope u istraživanju, razvoju i primeni nuklearnih tehnologija u svim relevantnim oblastima. Taj centar bi bio baza za obrazovanje najboljih srpskih kadrova u ovoj oblasti, ali i centar gde bi se obučavali kadrovi iz celog sveta. U ovom trenutku širom sveta gradi se 60 nuklearnih elektrana, što će povećati sadašnje nuklearne kapacitete za blizu 20 odsto. Srbija će imati najmodernije trenažne kapacitete za obuku kadrova koji će upravljati nuklearnim tehnologijama širom sveta u budućnosti. Reč je o investiciji od nekoliko stotina miliona evra koja bi Srbiji donela jednu novu razvojnu perspektivu i otvorila novi pravac razvoja naše ekonomije.

Kako planirate da ubedite građane da treba odustati od moratorijuma za izgradnju nuklearnih elektrana koji traje više od 30 godina?

Kada je u pitanju upotreba nuklearne energije u proizvodnji struje, preporuka Evropske unije je da se ide ka smanjenju emisije štetnih gasova i smanjenu upotrebe uglja u proizvodnji električne energije. S druge strane, potražnja za električnom energijom raste otprilike dvostruko brže od ukupne energetske potrošnje i očekuje se da potražnja za strujom poraste za više od 50 odsto do 2040. godine. Skoro svi izveštaji vodećih organizacija o snabdevanju energijom u budućnosti ukazuju na rastuću ulogu nuklearne energije kao ekološki prihvatljivog načina proizvodnje pouzdane električne energije u velikom obimu, onom koji zadovoljava i potrebe industrije. Prema poslednjim podacima, 38,3 odsto električne energije u svetu dobija se iz uglja, 23,1 iz gasa, 16,6 iz vode, 10,4 iz nuklearne energije i 5,6 odsto iz solarne i energije vetra. Nuklearna energija obezbeđuje 18 odsto električne energije u zemljama OECD-a. Francuska dobija oko tri četvrtine svoje električne energije iz nuklearne energije; Mađarska, Slovačka i Ukrajina dobijaju više od polovine, dok Belgija, Švedska, Slovenija, Bugarska, Švajcarska, Finska i Češka dobijaju trećinu ili više. Južna Koreja obično dobija više od 30 odsto električne energije iz nuklearne energije, dok je u SAD, Velikoj Britaniji, Španiji, Rumuniji i Rusiji oko jedna petina električne energije iz nuklearne energije. U Americi postoji 98 nuklearnih elektrana. Mislim da ovo govori dovoljno o opravdanosti upotrebe nuklearne energije u različite svrhe, pa i u svrhu proizvodnje struje, i ako to razumeju jedan Amerikanac, Nemac, Francuz, i bilo koji Evropljanin, ali i Rus i Kinez, ne vidim zašto bi se mišljenje naroda u Srbiji o tome previše razlikovalo.

Narod u Srbiji se plaši nuklearnih elektrana zbog nuklearnih katastrofa koje su se dogodile u Černobilju, a kasnije i u Fukušimi u Japanu.

Černobiljska nesreća je lekcija za celu svetsku nuklearnu zajednicu. To je prekretnica u istoriji nuklearne energije i tehnologije. Nakon toga, sigurnosni standardi su revidirani, stepeni zaštite su poboljšani, a uloga čoveka u upravljanju nuklearnom reakcijom je skoro potpuno isključena. Od tada, posebna pažnja je posvećena sigurnosti i sada se u svetu grade reaktori generacije 3 plus. Kada je u pitanju Fukušima, tu se nije dogodila nikakva "nuklearna katastrofa". Kao rezultat cunamija u martu 2011, u nuklearnoj elektrani Fukušima došlo je do problema u sistemu rashlađivanja reaktora. Zbog povreda uzrokovanih cunamijem, a ne zbog radijacije, na stanici je poginulo dvoje ljudi. I nakon ove nesreće, sigurnosni sistemi su ponovo revidirani i ojačani, što je moderne stanice danas učinilo praktično neranjivim. Ovo su podaci koji su javni i o kojima se otvoreno razgovara u celoj Evropi i svetu, ali građani Srbije su dugo živeli u informacionom vakuumu kada su u pitanju vesti iz oblasti korišćenja nuklearne energije. Naši građani treba da znaju da je nuklearna industrija u Ruskoj Federaciji uvek bila jedna od najnaprednijih i da je Rosatom sigurno jedan od najrelevantnijih partnera koje smo mogli da dobijemo u ovoj oblasti. Rosatom je važan jer ne samo da nudi najmodernije tehnologije, već i tehnologije koje su s vremenom testirane i potvrđene. Svi projekti Rosatoma u skladu su sa najsavremenijim međunarodnim zahtevima za pouzdanošću, kao i najvišim bezbednosnim standardima koje propisuje Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA).

U medijima se sve češće čuje da nas očekuju vanredni parlamentarni izbori na proleće. Ima li istine u tim navodima? Kakav je vaš stav, trebaju li Srbiji još jedni izbori?

Pitanje izbora je uvek pitanje postojanja poverenja građana u aktuelnu vlast. To je uvek pitanje legitimnosti izabranih predstavnika i odluka koje oni donose u ime građana. Redovni izborni ciklusi svakako doprinose političkoj stabilnosti u društvu i obezbeđuju dovoljno vremena za sprovođenje utvrđene politike. Ali, ako se javno otvori pitanje postojanja legitimiteta i podrške Vladi i njenoj politici, nema nikakve sumnje da u jednom demokratskom društvu uvek treba dati prednost izborima, makar i vanrednim, koji jedini mogu uspostaviti većinsko poverenje između građana i Vlade.

Zar ne mislite da bi se raspisivanjem vanrednih izbora dala dodatna motivacija da se protesti građana i opozicije nastave i uvećaju? Mogu li izbori da budu tačka ujedinjenja celokupne opozicije i nezadovoljnih građana?

Raspisivanje i održavanje izbora ne treba usko posmatrati kroz delovanje pojedinih političkih aktera u jednom društvu i da li će ono nekome štetiti ili koristiti u političkom delovanju. Vlada sprovodi svoju politiku i očigledno je da zbog rezultata koje ostvaruje ima podršku građana. Opozicija se sa tom politikom ne slaže i bira svoje metode borbe da bi građane ubedila u suprotno. Ja sam uveren da Vlada ima većinsku podršku građana, i ako to bude javno dovedeno u sumnju, izbori su najbolji demokratski odgovor na takve tvrdnje. Narod je u demokratiji jedini izvor svake legitimne vlasti.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net