Alergije >

Iskijavanje proleća

Proleću se svi raduju sem onih koji su podložni alergijama. U jeku vrbopuca njihove tegobe tek počinju

U početku beše suzavac koga se, kako ko ali čitaoci "Vremena" zasigurno, onomad pošteno nadisaše. To se poklopilo sa sezonskim naletom kapljičnih infekcija, gripa naročito, koje potrajaše sve do proleća, na šta se nadovezala standardna, takođe sezonska, prolećna kijavica izazvana polenom kao i razne prehlade. Kašlje se i kija na sve strane. Niko više i ne govori "nazdravlje" jer zdravlje kao da ne stanuje više ovde, a na kašljanje okolina podiže obrve i okreće glavu. Dežurni čaršijski apokaliptičari ispiraju usta novim kataklizmama sa posebnim osvrtom na grip. Pominju čak i "epidemiju" alergije.

"Subjektivan utisak je jedno, ali brojke su nešto sasvim drugo", kaže dr Predrag Kon, epidemiolog Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja. "Po statističkim podacima, koje u svakom slučaju u apsolutnim vrednostima ne treba uzimati zdravo za gotovo, jer su njima obuhvaćeni samo oni koji su se obratili lekaru, ova epidemija gripa je bila slabija, čak duplo, od mnogih prethodnih." Ovaj grip je zaista bio poseban utoliko što je više napadao decu školskog uzrasta, koji ionako spadaju u najugroženiju kategoriju, nego starije stanovništvo. Sličan virus nas je najverovatnije pohodio pre više godina te je starija populacija, čiji je imunološki sistem unekoliko već bio pripremljen za odbranu, pokazala veću otpornost prema njemu. Inače, grip k'o grip.

GRIP: Epidemija gripa, koja kao i žetva biva jedanput godišnje ali dospeva svake godine, može se ublažiti razdvajanjem zaraženih od zdravih. Preboljevanje gripa na nogama, kome smo naročito skloni jer smatrajući grip 'mekom' bolešću, najviše utiče na razmere i trajanje epidemije. Grip se ne vraća, kako se to obično kaže, već se epidemija nesmotrenošću i neznanjem produžava. "Nošenje maske kada neko virus ima a mora u javni prevoz osnovni je vid pristojnosti i uskoro će taj običaj, nadamo se, doći i kod nas", dodaje dr Kon.

Po njegovim rečima, sedamdeset odsto zaraznih bolesti čine respiratorne infekcije. Svako u toku jedne kalendarske godine ima bar dve. Deca mnogo češće, četiri do pet. Svi roditelji znaju da početkom školske godine počinju poboljevanja, ne zato što deca tradicionalno "vole" da idu u školu već zato što intenzivnije međusobno kontaktiraju u zatvorenom prostoru, pri čemu se intenzivno razmenjuju mikroorganizmi. Počinje kijavicama i anginama koje se "šetaju" međ decom oko mesec i po dana. Tada nastaje zatišje do pojave gripa. Na grip, koji može trajati kraće ili duže, nadovezuju se prolećne prehlade, polenske kijavice, alergije i gljivična oboljenja disajnih puteva. Krajem maja sve se smiruje do sledeće školske godine i onda Jovo nanovo.

Grip je bolest koja od svih respiratornih infekcija najpouzdanije utiče na opšti imunitet, i preventivno delovanje je, kao i za sve ostalo, mnogo važnije nego suzbijanje. Moderna medicina je za tu svrhu ponudila vakcinu i u uređenim državama ona se sprema kao zimnica. Ove godine smo, kao i mnogih prethodnih, zakasnili sa proizvodnjom.

Vakcina protiv gripa obično se daje krajem oktobra i početkom novembra. U to vreme se zna koji se virus gripa može očekivati. Svakih šest meseci svetska zdravstvena organizacija priprema sojeve za spravljanje vakcina. U ovo doba godine već postoje sojevi za vakcinu koja će se upotrebiti iduće zime.

U Beogradu se obično vakciniše šezdeset hiljada ljudi, što je za ovoliki grad beznačajno, ali je ipak nešto. "Raduje podatak da se interesovanje za ovakav vid zaštite povećava", kaže dr Kon. "Posle mnogo godina potrošena je sva količina." Problem je, i to potpuno nov, što vakcine protiv respiratornih infekcija ne spadaju u obavezni vid zdravstvene zaštite već se moraju kupiti. Nejasno je zašto, pogotovu za rizične grupe: decu i stare, za one koji imaju respiratorne, srčane i hematološke smetnje. Za ovu epidemiju džabe nas je vakcinisala Evropska unija. Treba imati na umu da će zima opet doći i da na nju dobar domaćin u proleće misli.

"Istorijsko iskustvo kazuje da je velika verovatnoća da će se u narednom periodu, od godinu do deset, pojaviti virus koji je kadar izazvati pandemiju, svetsku epidemiju gripa ogromnih razmera, poput one '68. godine", nastavlja dr Kon. "Sve države prave preventivne programe zaštite od očekivane pandemije, pa i nama valja činiti isto. Mi, nažalost, još nemamo striktno određene postupke za takav slučaj osim onih uobičajenih, iako se pandemija može dogoditi već ove godine. U stručnim krugovima se doduše o tome razgovara, ali to je sve. Teši pojava 'split' vakcine, koja se kod nas ne proizvodi ali se može kupiti, kod koje je imunogenost znatno povećana a reaktogenost smanjena." Prostim jezikom rečeno bolje deluje a manje boli.

ALERGIJA: "Kašljanje i kijanje nisu normalna pojava kod zdrave osobe, a javljaju se, u najblažem obliku, kada pri disanju strane čestice iz vazduha dospeju u gornje disajne puteve ili se spuste niže u dušnik i nadraže određene receptore koji prouzrokuju takvu reakciju", objašnjava dr Zorica Plavšić, specijalista za bolesti pluća. "Najčešće je posledica virusne infekcije koja je tokom svog trajanja umnogome oštetila sluzokožu disajnih puteva i učinila je preosetljivom u sledećih šest do osam nedelja (nekada i duže), tako da biva nadražena i pri normalnom disanju. Blaga zima koja je za nama pogodovala je virusnim infekcijama disajnih puteva, utiče na slabljenje imuniteta i organizam s proleća reaguje burnije no obično, naročito kod onih koji su je 'na nogama preležali' i koji je nisu dobro zalečili pa im se više puta 'vraćala'. Ukoliko se kijavica pojavi tokom proleća bez prethodne prehlade ili viroze, najšešće je u pitanju alergijska."

Sama reč alergija znači 'izmenjeno, drugačije reagovanje organizma' i alergiju kao bolest definisao je još Hipokrat. U antičkim zapisima mogu se naći opisi alergijskih oboljenja. Početkom dvadesetog veka počinju prva testiranja i ozbiljnije bavljenje ovom bolešću, i tada je naučno objašnjeno šta se događa unutar ćelija u toku alergijske reakcije, naravno na nivou tadašnjeg medicinskog znanja.

"Alergija je bolest koja nastaje kao posledica prekoračenja nužne odbrane organizma odnosno preteranog angažovanja odbrambenih mehanizama koji dovode do oštećenja sopstvenog organizma, i podrazumeva borbu protiv stranog", kaže dr Gorana Isailović, dermatovenerolog i alergolog. "Međutim, postoje i autoalergijski mehanizmi, velika grupa autoimunih bolesti izazvanih suncem, zračenjem, lekovima, stresom itd., kada odbrambene ćelije dobiju pogrešnu informaciju i počinju da napadaju sopstveni organizam misleći da je stran. Dakle, misleći da su u pitanju stranci, jer ih pogrešno prepoznaju, uništavaju sopstveni bubreg, sopstvena pluća, sopstveno srce i sopstvene druge odbrambene ćelije." Za alergiju je neophodna sklonost zapisana u genima, ali nije nužno da se odmah manifestuje pri prvim dodirom sa alergenom. Alergija se može otkriti i u zrelim ili poznim godinama, ali genetska sklonost mora postojati. Jednom manifestovana, ne može se izlečiti ali se može izbeći ili ublažiti.

"Alergija je četvoroglava aždaja, i glave su joj na gornjim disajnim putevima, na donjim, u probavnom traktu i koži. Ako vidite jednu, obavezno morate potražiti i ostale tri. Alergijska reakcija na koži može samo ukazivati na mogućnost da se može dogoditi i na drugom mestu", citat je koji se često ponavlja na stručnim savetovanjima alergologa.

IRITACIJA: Kašlje se i kija i zbog zagađenog vazduha, zagušljivih prostorija, jako začinjene hrane, ali i straha, stresa i specifičnog načina komunikacije snaga reda sa narodom. Treba razlikovati alergiju od iritacije. Alergijska reakcija će se dogoditi pri najmanjoj prisutnosti alergena, dok je za iritaciju neophodna kritična masa iritansa. Malo zagađenje ne mora nužno pogubno da deluje, dok veliko može. To najbolje znaju Pančevci ili Borani. Iritansi su opšti, a alergeni specifični za svaki organizam. Iritacija je preosetljivost sluzokože disajnih puteva koja burno reaguje na najblaži nadražaj i pri normalnom disanju kod zdrave osobe izaziva kašalj. Oštećenje sluzokože javlja se kao posledica virusne ili bakterijske infekcije. Takođe može nastati u izloženosti visokoj koncentraciji iritativnih gasova koji u kotaktu za sluzokožom stvaraju kiseline koje i nadražuju receptore i oštećuju sluzokožu. Posledica toga su peckanje i bol u grlu, na početku dušnika i korenu nosa, pojačana sekrecija kojom organizam nastoji da fizički zaštiti oštećeno mesto i kašljanje i kijanje. Dužina izloženosti i koncentracija iritativnih gasova direktno utiče na oštećenje sluzokože. Oni koji stanuju u zagađenijim delovima grada samim tim su i ugroženiji. Život u zagađenoj atmosferi zaceljenje prolongira i oštećenje može ostati hronično. Hronično oštećenje prepoznaje se po kašljanju na najmanju iritaciju pri normalnom disanju, podložno je infekcijama svake vrste. I tu se krug zatvara.

Prva linija odbrane od stranih tela, pored dlaka, treplji i sluznica disajnih puteva, jesu antitela raspoređena po sluzokoži, sekretorni imunoglobulini uronjeni u epitel, koji se ne stiču nasleđem već se razvijaju vremenom u procesu prilagođavanja spoljnoj sredini i nazivaju se "nespecifični imunitet". U prvim godinama života dete je posebno sklono senzibilizaciji jer alergeni ne bivaju zaustavljeni na površini sluzokože. Zrela sluzokoža zaustaviće alergen pre nego što stigne do limfocita koji će prepoznati strano telo. Ako zbog neizgrađenog ili oštećenog nespecifičnog imuniteta alergen prođe i ako postoji genetska predispozicija, pokrenuće se burna reakcija koja će sa kraćim ili dužim pauzama trajati celog života. Najdramatičnije od svih oboljenja jeste alergijska astma, koja se može javiti u bilo kom životnom dobu, najčešće u pred- i postpubertetskom periodu. Ne može se izlečiti i pacijenta prati ceo život. Što je najgore, ona se može javiti i u prvim mesecima života. Zato je važno da decu sačuvamo od zagađenja svake vrste koliko god je to moguće dok im se imunitet ne izgradi. Ako ne na ulici, ono bar u kući. Treba imati na umu da svi iritansi ruše nespecifični imunitet ili sprečavaju njegovu izgradnju. I ne samo oni.

"Postoji direktna veza između neurološkog i imunološkog mehanizma. Akutni stres pojačava odbrambene snage, ali i alergijsku reakciju, dok ih hronični stres iscrpljuje. Hronični stres i anksioznost prenoseći se iz svesnog u nesvesno zbunjuju odbrambeni sistem koji je, zbog pogrešnih informacija, u stanju da napadne sopstveni organizam. Tako dolazi do opadanja kose u pečatima", tvrdi dr Isailović.

Alergija je čedo industrijske revolucije i bolest modernog doba, što ne znači da kroz istoriju nije ni postojala. Pre zagađenja okoline čovek je imao mnogo jači nespecifični imuni sistem tako da često nije ni znao da je alergičan na nešto, odnosno alergen nije mogao ni da prodre u organizam. Zagađivanje životne okoline i loše navike permanentno ga narušavaju i otvaraju put svakojakom neprijatelju zdravlja.

Po svemu sudeći, u pitanju je iskijavanje onoga što se nataložilo prethodnih godina. Zato, vreme je da oporavkom društva oporavimo i imuni sistem sopstvenog oganizma. "Plućne alveole imaju površinu kao osrednji trosoban stan", kaže dr Plavšić. "Treba vremena da se tolika površina regeneriše." Za oslobađanje od stresa dr Isailović preporučuje "vrištanje ispod voza na mostu, razbijanje tanjira ili trešenje tepiha što će imunom sistemu poslati dobre vibracije i učiniti da negativna energija isteče, te blagotvorno delovati na telo, dušu i nespecifičan imunitet". Posle ritualnog đurđevdanskog kupanja valjalo bi se "plaknuti" i iznutra. Dakle, izađite u prirodu, osmehnite se jedni drugima, izvrištite se na rokenrol koncertu i ne zaboravite na vitamine i mleko pa će sve biti bolje. I ugasite prokletu cigaretu.


 

Lek za čoveka, ne za bolest

Sanja Životić, lekarka, članica Jugoslovenskog udruženja za klasičnu homeopatiju "Hahnemann"

Homeopatija je sistem lečenja koji spada u holističke metode, što znači da tretira ceo organizam, a ne pojedine organske sisteme. "Ceo organizam" podrazumeva emocionalno, mentalno, fizičko i duhovno stanje osobe. Klasična homeopatija ima svoje principe po kojima se razlikuje od drugih metoda lečenja. Osnovni je da se slično leči sličnim: svaka supstanca koja može izazvati sve simptome bolesti u zdravom ljudskom biću za bolesnog je lek. Pri tom, supstance koje se primenjuju isključivo su prirodne: biljnog, mineralnog ili životinjskog porekla. Primenjuju se u veoma malim dozama, ponekad laboratorijski nedokazivim. One ne deluju hemijski već biofizički tako što se lekovita svojstva supstance specijalnim metodama pripremanja prenose na nosač. Njihovo dejstvo je energetsko.

Alergija je stanje odnosno reakcija organizma na prisustvo određenih supstanci ili pojava u okolini. Svaki visokoorganizovan sistem uvek reaguje na stres tako da proizvodi najbolju moguću reakciju za koju je sposoban u tom trenutku. Kod ljudskog organizma to znači da odbrambeni mehanizam proizvodi najbolju moguću reakciju na štetni podražaj, zavisno od stanja zdravlja u tom trenutku i od intenziteta stresa.

Homeopatski lekovi podižu nivo zdravlja stabilizovanjem "životne sile", one sile koja se pojavljuje kao razlika između živog i neživog i podstiče sopstvenu isceliteljsku moć organizma koji potom "izlazi na kraj" s bolešću. Terapijom se pomaže organizmu da uspostavi ravnotežu koju je iz raznoraznih razloga izgubio. Narušavanje ravnoteže može biti posledica različitih trauma, od fizičkih do emocionalnih, kao i izvesne nasleđene predispozicije ili slabosti. Generalno gledano, homeopatija ne nudi lek za bolest već za organizam, što znači da se, posle opsežnog intervjua, prema osobinama osobe i specifičnim tegobama koje ona ima prepisuje lek baš za nju i često se uzima samo jedanput.

Imunitet za pare

Dr med. sci. Zorica Plavšić, specijalista za bolesti pluća, Gradski zavod za bolesti pluća i zaštitu od tuberkuloze

Dijagnosticiranje alergije danas ne predstavlja problem, jeftino je i bezbolno i za sada zdravstveno osiguranje pokriva troškove. Na koži podlaktice ili leđa naprave se blagi ubodi na koje se nanose kapljice potencijalnih alergena. Posle nekog vremena na mestu uboda pojavljuje se plik sličan ujedu komarca i prema veličini plika određuje se intenzitet reakcije. Testiranje i čitanje traje pola sata. Pored toga neophodno je odrediti jednu vrstu belih krvnih zrnaca, tzv. euzinofile, koji su odgovorni za nastanak alergije i neophodno je takođe odrediti jednu vrstu belančevina, imunoglobuline E, koje su odgovorne za alergijsku reakciju.

Bela krvna zrnca odgovorna za nastanak alergije zovu se eozinofili i bazofili. Oni u kontaktu s alergenom prskaju i oslobađaju izvesne hemijske materije nazvane medijatori, koji opet izazivaju burnu reakciju okolnog tkiva. U celu reakciju su uključeni i imunoglobulini ( IgE globulini) kojih je, kao i eozinofila kod osoba sklonih burnim alergijskim reakcijama, više no što treba. Što se belih krvnih zrnaca tiče, ta osobina organizma je determinisana genetskim kodom i na nju za sada nije moguće uticati. Za očekivati je da se u bliskoj budućnosti ipak osvoji genska terapija koja bi celu stvar mogla da popravi bez obzira na nasleđenu gensku strukturu. Za sada je moguće uticati na lučenje IgE globulina imunoterapijom. Imunoterapija je slična vakcinaciji protiv zaraznih bolesti i njome se smanjuje lučenje IgE globulina, a pospešuje lučenje nekih drugih, IgG i IgG4 globulina, koji će delovati zaštitno. Vakcina se od pre desetak godina proizvodi u Institutu za imunologiju i virusologiju Torlak, vrlo je kvalitetna i permanentno se kontroliše i standardizuje na evropskom i svetskom nivou. Daje se ili injekcijom pod kožu ili u vidu kapi pod jezik. Može se davati i deci. Zvanični naziv je "specifična imunoterapija" i deluje na određeni alergen tako da se terapija primenjuje kod osoba koje reaguju na jedan ili najviše dva alergena. Cela terapija traje tri do ped godina u strogo zadatim intervalima. Metoda je vrlo uspešna, pacijenti na nju pristaju. Sama terapija ne spada u osnovni vid zdravstvene zaštite.

Autodestrukcija

Primarijus dr Gorana Isailović, dermatovenerolog, šef alergološke ambulante Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti

Mikrokosmos organizma je od makrokosmosa okruženja odvojen kožom i sluzokožom, kao što države imaju granice. Kao što države mogu biti ratobornije ili miroljubivije, tolerantne ili ksenofobične tako i ljudi, genetskim nasleđem, mogu imati imunološki sistem koji ima manje ili više agresivne odbrambene snage. Intenzivna odbrana od spoljašnjeg prerasta u svoju suprotnost i takve osobe nazivamo atopičarima. Od alergije obolevaju osobe čije su odbrambene snage spremne da prekorače nužnu odbranu i to je genetski determinisano.

Antigen je kod koji strano telo nosi, kao pasoš strane države. U razmeni materije koja se neprestano odvija svako strano telo ili materija se legitimiše i prolazi ili ne kontrolni punkt, biva propušten, vraćen odakle je došao ili uništen. Sve ćelije organizma, takođe, pri nastajanju dobijaju svoju ličnu kartu i legitimišu se neprestano. Ako je neka neispravna, recimo maligna, dokumenta joj nisu ispravna i ona biva uništena. U slučaju da su odbrambene snage dezorganizovane ili zbunjene pogrešnim informacijama, maligna ćelija može da se provuče kroz kontrolu i njenom kasnijom deobom nastaje rak.

Pri samoj detekciji neprijatelja koji je prošao kroz barijeru graničnih službi biće objavljena mobilizacija i trupe će se transportovati velikom brzinom na ugroženo mesto. Svaki sledeći put biće sve više i više trupa. Alergijski odgovor se sa drugom pojavom alergena pojačava i broj branilaca ognjišta neprestano raste. Od aktivnih deset nastaje sto hiljada limfocita spremnih da otklone potencijalnog uljeza. U žaru borbe u stanju su da zapale celu teritoriju. Zadatak spoljne odbrane jeste da do mobilizacije i samim tim žestokog odgovora uopšte ne dođe. Unutrašnja stabilnost države obezbeđuje stabilnost granica.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net