fotografije: ap
ČETVRTA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA: U Evropi je na svakih 10.000 radnika instalirano 99 robota

Davos 2019 – Industrija 4.0 >

Veštačka inteligencija i prava sirotinja

Nova tehnologija u koju se mnogo ulaže menja i svet rada i društvo, utiče na navike, na pojam svojine, pa i na identitet i privatnost. Ona sama po sebi može da donese mnogo dobra, ali i mnogo zla, pa bi je trebalo pažljivo regulisati. Samo što današnji političari nemaju alatke potrebne za to

Kada je osnivač i direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab prvi put bio domaćin samita u Davos 1971. godine, kompjuteri su bili veličine kseroks mašina, a globalizacija je, kako konstatuje magazin "Tajm", bila teorija o kojoj su raspravljali studenti ekonomije.

Četrdeset i osam godina kasnije 2,5 milijarde ljudi nosi superkompjutere u džepu, a osamdesetogodišnji Klaus Švab na ovogodišnjem skupu svetske političke i biznis elite u Davosu, koji se održava od 22. do 25 januara 2019, govori o "Globalizaciji 4.0", Četvrtoj industrijskoj revoluciji i njenim socijalnim posledicama.

Tehnologija, konstatuje Švab, igra važnu ulogu u unapređivanju većine područja našeg svakodnevnog života, kreira globalno selo, uključuje milijarde ljudi u globalnu ekonomiju. Omogućuje ljudima da uče, uživaju, troše i stiču na nove načine. Menja ne samo ono što radimo, već utiče na naše navike, ali i na pojam svojine, pa i na identitet i privatnost.

Pretpostavlja se da šest miliona CCTV kamera beleži aktivnosti ljudi širom Velike Britanije. Od praćenja saobraćaja do prirodnih katastrofa ta tehnologija poboljšava bezbednost ljudi, ali i omogućuje da Veliki brat posmatra ono što ne bi smelo da se posmatra. Na takve zloupotrebe bezbednosnih službi u SAD upozorio je Edvard Snouden, koji je dobio azil u Rusiji.

Kažu da se u nekim delovima Kine može desiti da na telefonski poziv glas sa automata odgovori upozorenjem da je reč o nepouzdanoj osobi. Takva kvalifikacija stiže Kineza koji je nakupio određen broj negativnih poena zbog neadekvatnog ponašanja, o čemu vlasti podatke prikupljaju od video-nadzora, sa pametnih telefona, iz baza podataka i od cinkaroša u okviru eksperimentalnog sistema socijalno-kreditnog bodovanja. Pet miliona nepouzdanih zbog te kvalifikacije nije moglo da putuje brzim vozovima, a 17 miliona njih nije moglo da kupi avionsku kartu.

Mi vodimo život u raljama pametnih telefona, pametnih frižidera, čipova za zdravstvenu dijagnostiku. Facebook prati šta radite i koje oglašavanje je relevantno za vas. Trgovci vide vašu potrošačku istoriju i šta vam mogu ponuditi. Pametni telefon javlja kuda idete.

Umreženim "pametnim gradovima" upravljaju kompjuterski algoritmi. Dablin u Irskoj, Oslo u Norveškoj i Čatanuga u Tenesiji u SAD uveli su pametnu uličnu signalizaciju koja se zahvaljujući senzorima pali zavisno od vremena i protoka saobraćaja. U Londonu, Pekingu, Sao Paolu, Torontu senzorskim sistemom reguliše se protok gradskog saobraćaja.

UBRZANJE: Šef odeljenja Svetskog ekonomskog foruma za tehnološku politiku Zvika Kriger smatra da se ta revolucija od prethodne tri razlikuje po tome što se tehnologija širi brže nego ikada.

Da telefon prihvati 100 miliona ljudi bilo je potrebno 75 godina, a za aplikaciju "Pokemon Go" 2016. godine manje od jednog meseca. Da se proda 50 miliona automobila bilo je potrebno šest decenija. Kompjuterima i mobilnim telefonima 14 i 12 godina, a aplikaciji WeChat samo godinu dana da dostignu taj nivo. Tri američka IT konglomerata (Alphabet, Facebook, Microsoft) i jedan kineski (Tencent) imaju po milijardu ili više korisnika.

Dok konvencionalna mudrost kaže da je globalizacija u zastoju jer su od 2008. prekogranični tokovi kapitala naglo opali, prema istraživanju Globalnog instituta kuće McKinsey Global Institute (MGI) količina prekograničnog protoka informacija, pretraživanja, komunikacija, video-zapisa, transakcija i prometa povećala se 45 puta od 2005.

NOVI GLOBALNI IGRAČI: Apple, Huawei, Amazon, Alibaba, Airbnb, Facebook, Uber...

Desetine miliona malih i srednjih preduzeća širom sveta pretvaraju se u izvoznike pridruživanjem tržištima e-trgovine kao što su Alibaba, Amazon, eBay, Flipkart i Rakuten. Otprilike 12 posto globalne trgovine robom obavlja se putem međunarodne e-trgovine.

Čak 86 odsto startap preduzeća koje je ispitala kuća MGI izveštava o nekoj vrsti prekogranične aktivnosti. Oko 900 miliona ljudi ima međunarodne veze preko društvenih medija, a 360 miliona učestvuje u nekoj prekograničnoj e-trgovini. Digitalne platforme za tradicionalno zapošljavanje i freelance aranžmane počinju da stvaraju globalno tržište rada.

Za manje od 25 godina Amazon je izrastao u drugu trgovačku kompaniju u svetu koja je uvela revoluciju u maloprodaju, korišćenje udaljenih servera za smeštaj podataka (cloud computing), veb-servise, dronove. Kineski Alibaba je takođe postao globalni konglomerat.

Samo deceniju nakon što je lansirala ajfon, kompanija Apple je u 2018. prešla granicu od bilion dolara prihoda.

Airbnb, WeWork, i Uber se šire globalno, a da ne poseduju fizičku imovinu na koju se oslanjaju njihove usluge. Te kompanije su prerasle granice tradicionalnog poslovanja i narušile društvene obrasce, što je za one s pristupom tehnologiji sjajna vest.

Titani prethodnih industrijskih revolucija kao što su železničke kompanije, ExxonMobil ili IBM takođe su profitirale od takve dinamike, ali su dosegle svoje prirodne limite.

INOVACIJE, INOVACIJE, INOVACIJE: Industrijalizovani zapad je u ranijim fazama globalizacije izmestio većinu fabričkih poslova u zemlje u razvoju sa jeftinom radnom snagom. Sudeći po davoskim pričama o Industriji 4.0, vodilja sadašnjih investitora nije potraga za jeftinom radnom snagom, već "inovacije, inovacije, inovacije". Uostalom, prema Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o globalnim rizicima za 2017, danas se i na Filipinima i u Vijetnamu i Bangladešu mogu videti industrijski roboti koji zamenjuju obučene šnajdere i švalje.

U fokusu su veštačka inteligencija, autonomna vozila, "internet stvari" (Internet of Things, IoT). Reč je o eri brzih inovacija, automatizacije, veštačke inteligencije, smanjivanje jaza između digitalnih, fizičkih i bioloških sfera. Ulaže se u razvoj robota, u mašine koje kontrolišu mašine i kad nisu umrežene, omogućuju samooptimizaciju, samopodešavanje, pa čak i veštačku inteligenciju. Radi se na razvoju "pametnih fabrika" koje u realnom vremenu samoregulišu ritam svoje proizvodnje zavisno, recimo, i od brzine kretanja tankera sa "repromerijalom" u oluji na Indijskom okeanu. Podstiču se istraživanja u obasti 5G infrastrukture koja omogućava brzi prenos ogromnih skupova podataka. Hladni rat se obnavlja oko primata u toj oblasti. Otud i povika na Huawei. I poneko hapšenje.

Prema podacima OECD, u razvoj "interneta stvari" Velika Britanija i SAD su 2014. i prethodnih godina investirale po 110 miliona dolara godišnje, a 2015. SAD su tu sumu uvećale na 440 miliona. Francuska u razvoj digitalne tehnologije ulaže 55 miliona evra.

Nemačka vlada je uložila više od 500 miliona evra u program "Industrije 4.0" koji je lansirala 2013. Nemačka oditorska kompanija KPMG procenjuje da će 2020. tržište komponenata za industriju 4.0 vredeti oko 4 biliona dolara, a tržište tzv. interneta stvari 3,7 biliona.

Studija Evropskog patentog ofisa pokazuje da je broj patenata koji se odnose na Četvrtu industrijsku revoluciju uvećan za 54 odsto u protekle tri godine. U Kanadi se u istraživanje automatizacije ulaže 127 miliona dolara godišnje, posebno u Torontu, Montrealu i Edmontonu.

Kanadska provincija Ontario lansira novi pilot program testiranja vozila bez šofera na svojim putevima. Australija je pokrenula sličan program istraživanja i razvoja.

Prema pisanju magazina "Forbs", broj novopokrenutih kompanija koje koriste pametne mašine se od 2010. globalno uvećava po stopi od 60 odsto godišnje.

Kina pokazuje ambicije da u oblasti veštačke inteligencije preuzme dominantnu poziciju do 2030, a 850.000 profesionalaca bavi se robotikom.

SAD nastoje da ojačaju svoje vođstvo spajajući privatne i državne resurse. U razvoj veštačke inteligencije investira se 10 milijardi dolara, posebno u kompanijama Amazon, Google, Microsoft, Facebook, IBM.

Rusija planira da pomoću robota do 2025. proizvodi 30 odsto vojne opreme.

U Japanu, istorijskom lideru u robotici, 71 odsto industrijskog proizvodnog sektora je automatizovan, a u SAD 60 odsto.

ČELIČNI KOLEGA: Broj robota na 10.000 zaposlenih se sa 66 u 2015. u proseku uvećao na 74 u 2018. (u Evropi 99, u obe Amerike 84, a u Aziji 63).

Najviše robotizovane zemlje su Južna Koreja (koja sa 631 robotom na 10.000 zaposlenih osmostruko nadmašuje svetski prosek i od 2010. drži svetski rekord), Singapur (488 robota na 10.000 zaposlenih 2016. uglavnom u elektronskoj industriji), Nemačka (309, čemu treba dodati podatak da je proizvela 41 odsto svih instaliranih robota u Evropi), Japan (303, uz podatak da sam pokriva 52 odsto svetskog tržišta robota), Švedska (223), Danska (211), SAD (189), Italija (185), Belgija, Španija (160) Tajvan, Kanada (145), Francuska (132), Švajcarska (128).

Zanimljivo je da, sudeći po navedenim podacima Međunarodne federacije za robotiku, u grupi industrijskih nacija u robotizaciji znatno zaostaje kolevka prve industrijske revolucije Velika Britanija (71).

Od istočnoevropskih zemalja, najviše robotizovana je industrija Slovenije (137). Za njom slede Slovačka (135) i Češka (101), čiji je pisac Karel Čapek i skovao naziv robot na osnovu reči "robota", rad.

Nema podataka o broju robota u Srbiji. Prema pisanju profesora Mašinskog fakulteta Petra Popovića, 400 italijanskih COMAU robota instalirano je 2012. u kragujevačkoj fabrici automobila radi montaže automobila FIAT 500L. To je, kažu neki izvori, više od polovine ukupnog broja robota u Srbiji.

Fabrika "Lola" u Železniku je prvi robot proizvela 1981. a jedan od robota instalirala u Kragujevcu 1987. za proizvodnju juga. Fabrika "Lola" je 2001. likvidirana i tako je zaustavljen razvoj tzv. Beogradske škole robotike, koji je, inače, počeo još krajem šezdesetih godina prošlog veka u Institutu "Mihajlo Pupin" i njegovoj grupi za robotiku, koju je osnovao akademik Miomir Vukobratović.

No, to je zasebna, tužna priča o našoj deindustrijalizaciji.

LUZERI 1.0, 2.0, 3.0 I 4.0: U svetu, inače, oko 600 miliona ljudi živi na malim farmama bez pristupa bilo kakvoj mehanizaciji, njih nije dotakla ni prva industrijska revolucija, ona koja je počela u Britaniji 1760. kada su "ovce pojele ljude", donela parne lokomotive, parobrode i industrijalizaciju tkanja i rudarstva i u 19. veku Britaniju sa farmi preorijentisala na fabričku proizvodnju.

Otprilike jedna trećina svetske populacije (2,4 milijarde) nema čistu vodu za piće, približno šestina (1,2 milijarde) nema struju, taj plod Druge industrijske revolucije – koja je u periodu od sredine 19. veka do Velikog rata počela sa čelikom, naftom, a kulminirala sa ranom elektrifikacijom fabrika, a potom većeg dela sveta, uvela montažnu traku i donela električnu sijalicu, telefon, motor sa unutrašnjim sagorevanjem, automobil i avion.

Više od 3 milijarde ljudi sada ima pristup Internetu, to istovremeno govori da je više od 4 milijarde njih isključeno iz Treće industrijske revolucije, takozvane digitalne, koju su pedesetih godina prošlog veka do poznih sedamdesetih obeležili poluprovodnik, tranzistor, personalni računar i rana digitalizacija.

OTPISANI: Roboti i "pametne mašine" sve više zamenjuju ljude. Nekadašnji industrijski divovi više ne zahtevaju stotine hiljada zaposlenih. Oni koji danas imaju sreću da se zaposle su ili visoko obrazovani i dobro plaćeni, ili nekvalifikovani i veoma slabo plaćeni.

Stare industrije nestaju. Kako piše magazin "Tajm", automatizacija industrije je samo u prvih 10 godina ovog veka izbrisala oko 8 miliona radnih mesta u SAD.

Obim promena je potencijalno epohalan. Početkom XX veka oko 38 odsto stanovništva SAD radilo je u poljoprivredi, a u fabrikama 25 odsto. Danas samo 1,5 odsto stanovništva radi u poljoprivredi i 7,9 odsto u fabrikama. Gubici su nadoknađeni rastom zaposlenosti u drugim sektorima privrede. Godine 1900. bilo je 24 miliona radnih mesta, a danas ih ima oko 150 miliona. Većina novih vrsta rada jednostavno nije postojala u zoru prošlog veka.

Til Aleksander Leopold i Veselina Ratčeva iz Centra za novu ekonomiju i društvo Svetskog ekonomskog foruma konstatuju na osnovu istraživanja da sada 71 odsto ukupnog broja radnih sati u svim industrijama odrađuju ljudi, a 29 odsto mašine ili algoritmi.

Očekuje se da će do 2022. godine 58 odsto radnih sati argatovati ljudi, a 42 odsto mašine ili algoritmi. Oko 62 odsto obrade podataka, pretraživanja i prenosa informacija obavljaće se mašinama. Do 2022. godine na globalnom nivou će se sa 16 odsto na 27 odsto od ukupnog broja zaposlenih u velikim firmama povećavati broj zaposlenih u današnjim novim zanimanjima (analitičari podataka, stručnjaci za softver i razvojne programe, kao i za tehnologiju i njena poboljšavanja, zatim za e-trgovinu i društvene medije).

101 DAN: Do 2022. godine veštine potrebne za obavljanje većine poslova značajno će se promeniti. Očekuje se da će 58 odsto osnovnih veština potrebnih za obavljanje posla ostati isti, a da će biti potrebno 42 odsto novih veština na radnom mestu. Zaposlenima (ali i rukovodiocima) u kompanijama koje usvajaju nove tehnologije između 2018. i 2022. u proseku će biti potreban 101 dan za prekvalifikacije i usavršavanja.

U zavisnosti od industrije i geografije, između polovine i dve trećine kompanija verovatno će se okrenuti spoljnim izvođačima, privremenom osoblju i slobodnim profesijama, jer njihovi zaposleni neće vladati veštinama koje zahteva nova tehnologija.

Džordan Morou, šef odeljenja za digitalnu pismenost u analitičkoj firmi Qlik kaže za CNBC da ne mora svako da bude naučnik, ali svako treba da bude digitalno pismen.

"Tajm" konstatuje da je ljudima potrebno obrazovanje koje ih priprema za doživotni proces obuke i prekvalifikacije. Oni će morati, više nego išta drugo, da nauče kako da uče. Istovremeno je potrebna mreža socijalne zaštite koja je fokusirana na podršku karijeri, a ne samo na jednostavne naknade za nezaposlene.

Na istaknutim pozicijama više će se tražiti analitičko razmišljanje i aktivno učenje, sposobnost dizajniranja i različiti oblici tehnoloških kompetencija.

Poslodavci će više ceniti kreativnost, originalnost, inicijativu, kritičko mišljenje, pregovaračke i ubeđivačke sposobnosti, sposobnost da se sagleda celina, koncentraciju na detalje, otpornost, fleksibilnost... Emocionalna inteligencija, liderstvo i društveni uticaj takođe će biti važni.

Očekuje se da će i dalje rasti uloga radnika u službama za korisnike, stručnjaka za prodaju i marketing, obuku i razvoj ljudi, te stručnjaka za organizacioni razvoj, kao i menadžera za inovacije.

KOREKTURA SA ČAROBNOG BREGA: Klaus Švab upozorava da su tehnološke promene u prethodnih 25-30 godina donosile više dobitnika, ali da je vreme da se pogleda i na luzere, na one kojima je nedostupna Četvrta industrijska revolucija ili Industrija 4.0. Kada najbogatiji u Davosu na Čarobnom bregu razgovaraju o sirotinji angažovano kao da su neka komisija Prve internacionale, to mu dođe kao nešto između stavljanja senfa na biftek i male probe demontaže socijalne bombe.

Najbogatiji čovek na svetu Džef Bezos ima veze s ovom temom. On je vlasnik Amazona. Uvećao je bogatstvo na 112 milijardi dolara. On se pominje u izveštaju britanske dobrotvorne organizacije Oksfam, iz koga se vidi da se u deset godina nakon finansijske krize 2008. broj milijardera gotovo udvostručio, da je između 2017. i 2018. godine svaki drugi dan stvoren novi milijarder čijih je samo jedan odsto bogatstva jednak celom zdravstvenom budžetu Etiopije, zemlje sa 105 miliona ljudi. Švab iz Davosa upozorava da je poslednjih godina populistički zazor prema globalizaciji uzeo maha i podstakao glas besa onih čija su radna mesta pogođena Četvrtom industrijskom revolucijom.

"Tajm" konstatuje da nejednakost podstiče porast populista i nacionalista koji uopšte ne veruju u institucije, ne veruju svojim vladama, liderima, sudijama, medijima i tehnologiji. U članku u magazinu "Forin afers" Švab piše da veštačka inteligencija sama po sebi može da donese mnogo dobra, ali i mnogo zla, te je neophodno da bude pažljivo regulisana. Isto važi i za finansijske sisteme.

Kripto valute kao što je bitcoin već su dokazale svoje prednosti u odnosu na tradicionalni novac, ali nisu imune na eksploataciju špekulanata i kriminalaca. SAD, Kina i druge zemlje koje se bore za liderstvo trebalo bi da se dogovore o tome šta jeste a šta nije dozvoljeno u ovim i u drugim tehnologijama kao što je, na primer, genetska. Zvika Kriger, koji je svojevremeno u ime Stejt departmenta "pokrivao" Silicijumsku dolinu, kaže da političari nemaju "alatku" za digitalno doba.

To se u Davosu videlo i po spisku odsutnih najavljenih gostiju: američki predsednik Donald Tramp nije došao zbog političke krize oko finansiranja zida protiv migranata na granici sa Meksikom; britanska premijerka Tereza Mej zbog krize oko Bregzita, koji je izglasan u jeku evropske migrantske krize, a predsednik Francuske Emanuel Makron zbog pobune "žutih prsluka".


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net