fotografije: dragan kujundžić / tanjug
OPŠTA MOBILIZACIJA,...

Odjek Putinove posete >

Paša i subaša*

Hvala na prijateljstvu. Od najavljenog govora ruskog predsednika Vladimira Putina, hiljade okupljenih građana ispred Hrama Svetog Save moglo je da čuje samo te tri reči. Da li je zapravo bilo planirano da se Putin obrati okupljenima ili je posredi bila želja predsednika Srbije koju Putin svesno nije ispunio

Ma koliko se zvaničnici trudili da uvećaju značaj poludnevne posete Putina Beogradu, koja je počela sa tradicionalnih sat i deset minuta kašnjenja predsednika Rusije, ništa se tu baš novo nije dogodilo pa je susret na vrhu ostao u senci pratećih događaja: odlikovanje za Vučića, darivanje šteneta šarplaninca s imenom Paša, okupljanje naroda ispred Hrama Svetog Save i neizbežno pevanje Ivice Dačića (koji svoju zavisnost od pevanja niti leči niti krije; opaska Ljube Živkova u tekstu na sajtu "Peščanika")… Sve ostalo bilo je kao i ono pre.

ISPRED I U HRAMU: Centar Beograda postao je 17. januara parking za autobuse. Njih više od hiljadu preplavilo je prestonicu, ne bi li putnici-namernici iz svih krajeva Srbije uživo videli predsednika Rusije i čuli njegov najavljeni govor. Njegov srpski kolega, koji zvanično nema ništa sa organizacijom skupa, saopštio je Vladimiru Putinu da ga obožavaoci čekaju.

"Kako me obaveštavaju, ogroman broj ljudi vas očekuje na centralnim beogradskim ulicama i ispred Hrama Svetog Save, i to govori o onome što ste vi učinili. Ti ljudi mene vide svakog dana, niko nije došao zbog mene, svi su došli zbog vas", kazao je Vučić.

Putin je rekao da blagonaklono gleda na organizovani doček, ali da obraćanje na takvom skupu jednostavno – nije deo agende.

"Znate kako – u planove posete ne ulazi moje učešće u nekim mitinzima. Meni je zaista drago ono što ste rekli, to je malo neočekivano za mene, ali sumnjam da ću tamo moći da kažem nešto više bez prevodioca", rekao je Putin.

Predsednik Srbije ipak je bio uporan. Pokušao je preko posrednika, srpskog patrijarha Irineja.

"Još, vaša svetosti, da zamolite predsednika Putina za tri rečenice da kaže narodu, bilo bi divno", čulo se da kaže Vučić u Hramu.

Nije Vučić prepustio stvari slučaju, posebno kada je čuo da je Irinej više zainteresovan da iskamči neki dodatni novac za uređenje Hrama, pa je gosta ubrzo i sam zamolio.

...SPASIBA...

"Samo nekoliko reči... Dve rečenice?", upitao je.

Po izlasku iz Hrama i par reči u uvo, mikrofon je niotkuda završio u rukama Vladimira Vladimiroviča. Govor je, međutim, bio u najmanju ruku kratak: "Hvala na prijateljstvu. Spasiba za družbu", rekao je Putin.

Posle je Aleksandar Vučić tvrdio da nikad nije ni bilo planirano da se Putin obrati okupljenima. "Ja sam molio predsednika Putina više puta samo da im kaže ‘hvala vam, ljudi, što ste došli’. I čovek je to učinio, i meni, i tim ljudima", rekao je na kraju Vučić.

Šta god da se dogodilo i kakvo god moljakanje da je bilo, činjenica je da Vladimir Putin nije dozvolio da njegovu posetu Vučić iskoristi za promociju svoje stranke i pristalica.

Odbijanjem da učestvuje na mitingu, Putin je poslao državničku poruku da poštuje sve građane Srbije, a ne samo njen naprednjački deo.

Ruska diplomatija je ozbiljna još od Petra Velikog, i Putin je bio obavešten o vrsti skupa, bilo je jasno da je to vrsta partijskog inženjeringa i da su ljudi dovedeni autobusima iz cele Srbije. Putin nesumnjivo zna kako se to organizuje i kako se to radi jer i on to radi po Rusiji. Ali on je došao u jednu protokolarnu posetu kao predsednik jedne ozbiljne države i on je ozbiljan državnik. Nije hteo sebi da dozvoli tu blamažu da govori na partijskom skupu.

Da li je to sa govorom naštetilo Vučićevom ugledu? Ne previše. Ideja skupa na koji je Srpska napredna stranka pozvala bila je da pokaže masovnost i time odgovori građanima koji svake nedelje protestuju širom Srbije.

On je postigao taj cilj. Kao da je rekao: "Vidite kakva armija stoji iza mene." Kao i svaka armija, i ova košta. Prema informacijama koje su novinari dobili od auto-prevoznika, celodnevni angažman hiljadu putničkih autobusa staje između 300.000 i pola miliona evra, a bilo je tu i dodatnih troškova, samo što završni račun ove pokazne vežbe Vučićeve moći nikad nećemo da vidimo a još manje da saznamo koliko je tu para iz javnih preduzeća i fondova.

...I ORDEN: Poseta Vladimira Putina i domaćini

PODRŠKA "ZAMRZAVANJU KONFLIKTA": Putin je dobro upoznat sa ranjivom pozicijom domaćina koji se nalazi na vetrometini konfliktnih interesa Istoka i Zapada. Čuvajući kanale uticaja, nastaviće da brani srpske snove o Kosovu kao "južnoj srpskoj pokrajini". Srbija se, uostalom, poslednjih godina udaljava od Zapada. Stepen usaglašenosti spoljne politike Srbije i EU pao je na 49 procenata. Pad je lako objašnjiv: Beograd nije podržao nijednu rezoluciju EU koja, direktno ili indirektno, kritikuje Moskvu.

S druge strane, Zapad pritiska Vučića da koliko ove godine kosovski problem stavi ad akta. Rusija mu nudi varijantu "zamrznutog konflikta" i Putin je tokom obraćanja u Palati Srbija u fokus svog izlaganja stavio poštovanje Rezolucije 1244, mada je i Moskvi i Beogradu jasno da je to "nemoguća misija". Ponovio je po ko zna koji put da će prihvatiti rešenje na koje Srbija pristane, a Vučić je, okićen Ordenom Aleksandra Nevskog, obećao da će se prvenstveno, u pronalaženju izlaska iz konflikta, savetovati s ruskim partnerom.

Gost je još u prednosti. Čak i ako prihvati neku varijantu pravno obavezujućeg sporazuma napisanog u Vašingtonu ili Briselu, Moskva ima, piše spoljnopolitički komentator Boško Jakšić – plan Be. Rusiji su Srbija i Kosovo čip u partiji pokera sa Zapadom. Neće aktivirati veto u Savetu bezbednosti pod uslovom da od Zapada dobiju garancije da se više ne pišu rezolucije osuda aneksije Krima, poželjno bi bilo i da se oslabe sankcije. To bi bila politička trgovina u svom najboljem izdanju.

PRUGE, GAS I OBEĆANJA: Kad je Vladimir Putin završio svoju kratku posetu Beogradu, iza njega i njegove delegacije ostali su 26 potpisanih sporazuma i memorandum o razumevanju između Srbije i Rusije.

Ono što se postavlja kao pitanje jeste šta je od potpisanog suštinski važno, šta je novo i koji od projekata bi mogli da imaju najjače ekonomske domete u kratkom roku.

"Mnogi od sporazuma su važni, a većina je uveliko započeta u Srbiji i predstavljaju samo nastavak saradnje. U najkraćem roku za nas je svakako značajan sporazum Železnica Rusije i Srbije u vrednosti od 230 miliona evra, ali to je ugovor koji je samo produžetak saradnje", objašnjava ekonomista Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, koji dodaje da je ruska kompanija već u Srbiji i radi tunel u Čortanovcima, a da je ovaj sporazum značajan sa aspekta rekonstrukcije pruge prema Baru.

On ističe da iako je potrebna samo rekonstrukcija, ovaj deo ugovora nije toliko izvestan u najbližoj budućnosti i na njega ćemo morati da sačekamo neko vreme, jer je u pitanju postupak koji traje.

Svi ostali sporazumi, a posebno memorandumi, znače zapravo obostranu spremnost na saradnju. Kao značajan sporazum ističe se onaj o modernizaciji skladišta "Banatski Dvor" i povećanje kapaciteta sa 450 na 750 miliona kubnih metara. Proširenje skladišta gasa jeste važno, ali to je dogovoreno još ranije, i taj projekat je već uveliko trebalo da bude pri kraju.

Gasni sporazumi su na "dugom štapu", naročito ako imamo u vidu situaciju koja se desila sa Južnim tokom, kada je u celom procesu prepreka bila Bugarska. Ovo pitanje je naročito važno za Srbiju, jer sami nemamo dovoljno svojih rezervi, a ugovor o gasovodu preko Ukrajine ističe do kraja ove godine i pitanje je šta će sa njim biti, da li će Rusija i kako nastaviti saradnju sa Ukrajinom. Aleksej Miler, svevišnji u Gaspromu, rekao je da će gasna konekcija kroz Srbiju između Bugarske i Mađarske početi da se gradi već u martu iduće godine.

Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, za Televiziju Pink je rekao da je sve spremno, ali da se za početak radova čeka mišljenje Energetske zajednice (EZ) koje bi trebalo da bude doneto verovatno početkom februara.

Bajatović je kazao da je obezbeđeno prvih 300 miliona evra i da je sve spremno za početak radova kako bi već 1. januara 2020. godine gasovod bio stavljen u funkciju. Kada je reč o Đerdapu 2, i to je nastavak još jednog sporazuma, jer ruska kompanija već radi Đerdap 1.

Ono što je novo jeste to da je čak šest sporazuma potpisano u oblasti inovacija i digitalizacije. To je odstupanje od dosadašnje prakse ugovaranja poslova u "teškoj industriji", energetici i infrastrukturi.

"Ministar Nenad Popović je svakako obavio najveći posao i biće zanimljivo ispratiti kako će teći dalja saradnja, pogotovo ako uzmemo u obzir da za inovacije nisu potrebne naročite investicije, ni odobrenja institucija, pa sve može teći relativno brzo", navodi Ljubodrag Savić i zaključuje da možda većina ljudi nije očekivala Rusiju u razgovorima o digitalizaciji, ali zbog svih tehnoloških dostignuća u oblasti svemirskih istraživanja, ne možemo reći da je u pitanju mala sila.

ŠARPLANINAC ZA RUSKU STEPU: Vučićev poklon Putinu

TRGOVINA, VISOKA PREPREKA: Kao jedan od važnijih dokumenata koji je trebalo da bude potpisan prilikom posete predsednika Ruske Federacije, najavljivan je sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijskog ekonomskog saveza.

Ovaj sporazum trebalo je da zameni tri bilateralna trgovinska sporazuma sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom i pored toga da uključi Jermeniju i Kirgistan. Nekoliko dana pre dolaska najavljeno je da je ostalo da se dogovore samo još bescarinski izvoz specijalnih vrsta sireva, cigareta, alkoholnih pića, šećera…

Međutim, sporazum nije potpisan zato što, kako kaže Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, članice Evroazijske unije nisu između sebe došle do dogovora.

"Dogovorili smo opšti tekst sporazuma i neke važne stvari za trgovinu. To su pre svega pravila o poreklu proizvoda, zaštitni mehanizmi, o direktnoj prodaji, što će biti od značaja za naša preduzeća. Nismo usaglasili stavove o nekoliko carinskih tarifa", kaže Ljajić dodajući da su predstavnici Evroazijske unije dozvolili bescarinski izvoz voćnih rakija.

"Tražili smo kvotu od 2000 tona bescarinskog izvoza cigareta, 1000 tona posebnih vrsta sireva i 50.000 litara vinjaka. Oko ovih stavki se nismo usaglasili, jer nam je rečeno da je, na primer, Jermenija protiv bescarinskog uvoza vinjaka pošto oni imaju svoj konjak. Zatim, Belorusija se protivi bescarinskom uvozu sira. Za bescarinski izvoz šećera nisu hteli ni da čuju", napominje Ljajić.

Inače, ukupan izvoz Srbije u ovih pet zemalja iznosi nešto preko milijardu evra od čega 995 miliona u Rusiju. S druge strane, uvoz Srbije iz ovih zemalja je 1,8 milijardi dolara od čega 1,58 milijardi je uvoz iz Rusije. Tržište ovih pet zemalja ima oko 185 miliona stanovnika i predstavlja veliki potencijal za izvoz.

Kako stvari trenutno stoje i kad se pogledaju sporazumi i memorandumi o namerama, deficit u trgovinskoj razmeni i dalje će da se povećava.


 

*Subaša: nadzornik poljoprivrednog imanja, čuvar, poljar... Može da bude i šef policije ili predstavnik turske vlasti u jednom selu.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

Novinarnica

 

Novosti

 

Naslovi.net